|
STALNA
KONFERENCIJA MESNIH ZAJEDNICA SUBOTICE UPUTILA ZAHTEV „ČISTOĆI”
I NADLEŽNIMA U OPŠTINI
VRATITE NAM HIGIJENIČARE!
• Reakcija građana je svakodnevna da se angažovanje dodatnog
broja radnika na održavanju čistoće ulica nastavi – navodi
se u dopisu. Treba pronaći način za finansiranje higijeničara
po gradskim mesnim zajednicama, jer posla za njih, očigledno,
ima
Rukovodstva
u mesnim zajednicama redovno dobijaju zahteve od svojih
birača da nešto preduzmu kako bi služba higijeničara, ili
kako su se popularno nazivali „domaćini grada”, ponovo počela
da radi nakon što je od prošlog meseca istekao period od
četiri meseca u kojem je Ministarstvo za ekonomiju izdvojilo
2,6 miliona dinara za ovaj posao.
 Za
to vreme, od 1. februara do 31. maja ove godine, trideset
osoba sa spiska nezaposlenih bilo je privremeno angažovano,
sa punim osmočasovnim radnim vremenom, u dvadeset gradskih
mesnih zajednica (među koje je ubrojana i Kelebija), da
prikupljaju otpatke, uglavnom najlon kese, papiriće i plastične
boce, koje (ne)savesni građani bacaju po ulicama, da prijavljuju
ako negde primete divlju deponiju smeća, pripaze zelenilo
i tome slično.
U Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo”, koje
je sprovodilo ovaj program u okviru javnih radova, i sami
su bili iznenađeni koliko se ovaj potez pokazao uspešnim,
ne samo zbog količine od oko 2.500 kubnih metara raznovrsnog
otpada po kojem građani danas više ne gaze, nego i po tome
koliko su Subotičani rado primili ove „domaćine grada” pa
se i sami trgli iz letargije i počeli da menjaju svoje navike.
Stalna konferencija mesnih zajednica, koja je proletos formirana
da bi mesne zajednice baš u ovakvim i sličnim situacijama
zajednički nastupale prema nadležnima, odlučila je da se
obrati komunalnom preduzeću, ali i lokalnoj samoupravi,
sa zahtevom da pronađu način da ponovo zaposle higijeničare.
– Reakcija građana je svakodnevna, apeluju na rukovodstva
mesnih zajednica da se akcija nastavi, pogotovo jer „Čistoća
i zelenilo” i pored maksimalnog zalaganja, ne može da pokrije
svojim aktivnostima svaki kutak grada kao što su to činili
„higijeničari” – kaže Branislav Brcan, predsednik koordinacionog
odbora Stalne konferencije. – Otkrivali su i uklanjali divlje
deponije, po ulicama su prestale da lete kese i papirići,
a osim toga radnici su se ponašali kao pravi domaćini grada
– prenosili su uočene probleme sekretarima mesnih zajednica
i na taj način pomagali u njihovom rešavanju.
U zahtevu Stalne konferencije ističe se da u nastupajućem
letnjem periodu itekako ima posla za higijeničare, pogotovo
na košenju ambrozije tamo gde programom nije obuhvaćeno
ili mašine ne mogu da dopru, a takođe i u ostalim delovima
godine mogu mnogo da doprinesu komunalnom redu i higijeni.
Zato se apeluje na gradske vlasti, a takođe i na rukovodstvo
Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo”, da se
iznađe način za finansiranje ove službe po gradskim mesnim
zajednicama, kako zbog želje građana tako imajući u vidu
da je reč o osobama koje su živele od socijalne pomoći te
im se na ovaj način pružila prilika da budu korisni članovi
svoje zajednice, što su itekako pokazali da mogu – navode
predstavnici Stalne konferencije mesnih zajednica Subotice.
M. Radojčin
TAKMIČENJE KAO PRILIKA DA OTKRIJEMO I ZAŠTO I KAKO SE PRIPREMA
RIBLJA ČORBA
TAJNA JE U PAPRICI I – DOBROJ VOLJI
• „Pobedio je svako ko je danas kuvao za sebe i svoje prijatelje!”
– zaključuje Dragutin Miljković
Iako
su na kraju 10. kupa „Sunjog čarda” u kuvanju riblje čorbe,
održanom u subotu, 28. juna na Ludašu, bili proglašeni najbolji
kuvari (ili najbolje čorbe!), već u toku takmičenja postalo
je manje bitno ko će osvojiti jedno od prva tri mesta. Jedinstvena
atmosfera koja je uz prave začine, obilno „začinjena” i
smehom, muzikom, dobrim raspoloženjem uopšte, uz primaljive
mirise i „oblake” dima od kotlića i roštilja – odlika je
takmičenja koje polako ali sigurno prerasta u pravi porodični
izlet i(li) okupljanje sa prijateljima u, kako je istakao
direktor JP „Palić – Ludaš” Dragutin Miljković, dosluhu
sa prirodom...
Tek što su „majstori” propalili vatru ispod kotlića, pitamo
sudiju na poligonu Vladimira Lovodinova, šefa ribarstva
u „Palić – Ludašu”, koja pravila takmičari moraju da poštuju:
– Vatra mora da se pali u isto vreme, učesnici ne smeju
da smetaju jedno drugom i svi moraju da koriste istu ribu
koju, nakon što su uplatili kotizaciju, dobiju od nas. I
to je to! Mogu da koriste začine koje hoće i koje misle
da su im potrebni.
Da li je zaista tajna u začinu, pitamo Milicu Marinkov sa
Palića, jednu od retkih dama među kuvarima, iza koje je
već nekoliko osvojenih nagrada na sličnim takmičenjima:
– Riblju čorbu kuvam već 15 godina, privatno, za društvo
i rodbinu. „Tajna” se krije u dobroj ribi, vodi i paprici,
druge tajne nema! Nikakvi drugi začini nisu bitni, samo
treba pogoditi dobru papriku. Bez dobre paprike – džaba
i dobra riba! Jedino to treba da se „potrefi” i onda nema
problema. Čorba je garant dobra.
Kako saznajemo, Milica nije koristila „domaću”, subotičku
papriku, već onu sa Bezdana. A osvojila je odlično – drugo
mesto.
Osim riblje čorbe (koja se ocenjivala), da oni i njihove
porodice i prijatelji ne bi ostali gladni (jer je količina
ribe bila ograničena), pojedini kuvari su „u pomoć” pozvali
i „pojačanje” koje je pripremalo roštilj i(li) paprikaš:
– Ovo je specijalno za ovu priliku sačuvano meso bika sa
ražnja sa prvomajske proslave! Onda smo ga zamrzli, a sad
odmrzli pa ćemo napraviti neku „mućkalicu”, a što se riblje
čorbe tiče, imamo dobru volju pa ćemo videti kakva će biti.
Samo to je potrebno – dobra volja. A ostalo? Zna se: paprika,
so, voda, luk i riba. To je sve! – nabraja Darko Anišić
iz Subotice, kojem (veselo) društvo prave Marinko Lukač,
Zdravko Marić i Kristijan Sakal.
Epitet „najmuzikalnijeg” društva pripalo je onom okupljenom
oko kotlića Erike Kabok iz Subotice. U ruci Lera Horvata
– instrument, na usnama – osmeh:
– Ovo je drevni mađarski instrument koji su naši preci doneli
iz Azije. Neka vrste „prababe” lauti, koji se svira prema
sluhu...
Ovaj građevinski inženjer otkriva da mu je muzika hobi koji
„najbolje ide uz riblju čorbu i dobro društvo”. Iako je
prošle godine i sam kuvao, Horvat se ovaj put opredelio
da „muziciranjem” i loženjem vatre pruži podršku kuvarici...
– Hvala za trud da izađete iz svakodnevice i dođete na ovo
prelepo mesto, da još jednom pokažemo kako Ludaško jezero,
lokacija „Sunjog čarda” i novi Vizitorski centar predstavljaju
dobro mesto za različite prilike. Svako ko je danas kuvao
za sebe i svoje prijatelje je, na časnu reč, pobedio! –
zaključuje Miljković, ispred organizatora 10. kupa „Sunjog
čarda” – Javnog preduzeća „Palić – Ludaš”. T. M.
IZ
MATIČNOG UREDA
VENČANI
Milka
Novaković, domaćica i Dragan Petrović, zidarski radnik;
Marijana Kopilović, trgovac i Krsto Abramović, građ. radnik;
Marija Tešić, dipl. ekonomista i Srđan Jarić, vlasnik firme;
Bogdanka Šašić, frizer i Aleksandar Žepinić, vozač teretnog
vozila; Melinda Penk, poslastičar i Deneš Tot Bagi, stolar;
Anita Seleši, trgovac i Kristijan Hajdu, moler; Andrea Peić,
komercijalista i Nebojša Evetović, komercijalista; Silvija
Pinter, med. sestra i Dalibor Pijuković, zidar; Jasmina
Temunović, namotavač i Predrag Gadžur, metalostrugar; Esmeralda
Nuredini, domaćica i Isak Tahiri, prodavac; Snežana Pejin,
polj. teh. i Goran Mišković, privat. preduzetnik; Gordana
Latki, med. sestra i Zlatko Bodiš, ugostitelj; Spomenka
Ivković Ivandekić, smenovođa i Borisav Starčević, kondukter;
Dušica Fadi, trgovac i Alen Ivković, radnik obezbeđenja;
Mirjana Obradović, dipl. ekonomista i Saša Bajović, kapetan
broda.
ROĐENI
DOBILI
KĆERKU: Helena i Ljubo Pavlović, vozač (Jovana); Livija
i Čaba Nađ, strugar (Nera); Aleksandra i Zoran Mladenović,
vozač (Nevena); Anita i Čaba Tilinko, vozač (Žanet); Brigita
i Čongor Heredi, zemljoradnik (Barbara); Anita i Marčelo
Čerge, radnik (Ema); Zorica i Miroslav Glavaš, stolar (Teolinda);
DOBILI SINA: Aleksandra i Bela Kiseli, metalostrugar (Damjan);
Silvia i Damir Stantić, komercijalista (Daniel); Romina
i Danilo Burić, moler (Žarko); Nikoleta i Gabor Hajagoš,
zidar (Leon Adam); Livija i Gabor Tapiška, mašinski tehn.
(Sergej); Hajnalka i Aleksandar Samardžić, tehn. drum. saobr.
(Miloš); Aleksandra i Dušan Ribić, elektroinž. (Jovan);
Tijana i Igor Malagurski Stantić, priv. preduzetnik (Luka);
Milana i Janoš Varga, automehaničar (Filip); Tatjana i Aleksandar
Crnjanski, farmaceut (Vladimir); Valerija i Vinko Dožai,
zemljoradnik (Daniel); Anita i Edgar Takač, radnik u mlinu
(Emin); Marija i Branislav Kozmanović, dipl. inž. arhitekture
(Ognjen); Beata i Gabor Nemet, radnik (Aron); Marijana i
Goran Mesaroš, trgovac (Ognjen); Sanela i Borislav Grahovac,
policajac (Mihajlo).
UMRLI
Laslo
Lošonc, penz. (1917); Julijana Sabo r. Barta, penz. (1928);
Stevan Ziđarev, penz. (1932); Štefanija Matković r. Štuprih,
penz. (1924); Danilo Knjur, prevoznik (1956); Ilija Lončar,
voj. penz. (1948); Ištvan Šatai, penz. (1948); Beno Gršić,
penz. (1933); Dragan Antonić, penz. (1962); Vlado Jakšić,
penz. (1934); Marija Kovač r. Sigeti, penz. (1950); Gizela
Šimon r. Bojtoš, penz. (1945); Viktor Sabo, penz. (1940);
Ilona Kemiveš r. Kormanjoš, penz. (1935); Josip Mokan, penz.
(1920); Gojko Mandić, penz. (1922); Milan Bokan, penz. (1947);
Jelena Aleksić, rođ. Reh, penz. (1936); Kata Nađ Torma r.
Rajčić, penz. (1934); Marija Takač r. Vero, domaćica (1929);
Marcela Štekl r. Šuić Tarčić, penz. (1919); Borbala Haniček
r. Lovasi, penz. (1927); Katica Matić r. Mačković, penz.
(1926); Radojka Marković r. Mileusnić, penz. (1932); Sima
Kalić, penz. (1932); Andraš Gonclik, izdrž. lice (1948);
Josip Puzić, penz. (1930). |
