IVAN KIRALJ SA PALIĆA SVOJU LJUBAV PREMA RIBOLOVU KRUNISAO JE I ZLATOM NA SVETSKOM PRVENSTVU
RIBARENJE JE NAČIN ŽIVOTA
• Uredili smo Tresetište i danas sa ponosom možemo dočekati na njemu zaljubljenike u šaranski ribolov – kaže Ivan Kiralj, ističući da se obavljaju i pripreme za ribolovačke kampove za decu iz evropskih zemalja tokom kojih će im biti prenošeno bogato znanje i iskustvo, ali i ljubav prema prirodi

Subotica ima i svetskog prvaka u ribolovu. Ivan Kiralj, inače član Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran” sa Palića, bio je član državne ekipe koja je 2004. godine na Svetskom prevenstvu u Portugalu odnela zlato u konkurenciji zemalja u kojima se ovaj sport visoko kotira i koje mnogo ulažu u njega.

Počelo u Portugalu

– To je bilo prvo zlato na svetskom kupu koje je naša zemlja osvojila u sportskom ribolovu. Interesantno je da smo na prvenstvo otišli kao autsajderi, jer nikada ranije nismo učestvovali u ovakvom rangu takmičenja. Nismo čak imali nikakvu materijalnu ili bilo kakvu drugu podršku, već smo sve pripreme i odlazak sami finansirali, i možda nas je i sam Bog zbog toga pogledao pa smo na kraju kao ekipa, kao država, bili prvi, ali smo bili prvaci i kao pojedinci. Od tog uspeha ne postoji veći – ističe Ivan Kiralj.
On kaže da za njega bavljenje ribolovom odavno znači više od hobija. To je način života koji podrazumeva veliku ljubav prema vodi, ribi, i uopšte prema prirodi koju ovaj soj ljudi želi da sačuva, ali da za sportski ribolov treba imati i sportski nerv.
– Cilj svakog ribolovca je da ribu namami na udicu, i to nije malo umeće. Ali postoji velika razlika između onih koji pecaju iz koristi i nemaju onaj odnos prema ribi koji imaju ljudi sportskog duha koji žele samo da potvrde svoje umeće. Sportski ribolovci svaku upecanu ribu vraćaju nazad u vodene dubine, u njeno stanište, i zadovoljni su svaki put kada joj daruju život. Postoji običaj i da se riba poljubi pre nego što se vrati u vodu, ali to nije deo nekog obaveznog rituala, već samo kod pojedinaca potvrđuje tu veliku ljubav i poštovanje koje imaju prema ovoj životinjskoj vrsti.
Kiralj kaže da je kao dete zavoleo pecanje, jer je odrastao u Novom Sadu i u dunavskim rukavcima sa ostalom decom iz kraja lovio je svoje prve ribice.
– Životni put me je pre 20 godina doveo na Palić, gde su opet bili svi uslovi da nastavim bavljenje svojim hobijem koji je vremenom postao mnogo više od toga.

Iskustvo mlađima

Pripada onoj vrsti ljudi koja se maksimalno daje onome za šta ima sklonost, pa je zbog toga uz ribolov uskladio sve svoje aktivnosti. U najkraćem to mu je postala i profesija, pa je danas i profesionalno angažovan kao tehnički sekretar Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran”.
– U našem udruženju aktivnosti smo usmerili u pravcu da svoje iskustvo prenosimo i drugim ljudima, pogotovo mladima i da ovom sportu damo šansu da se razvije. Pre svega želimo da šire bude shvaćeno ono što nas razlikuje od ribolovaca koji love „za kuhinju”, da razvijemo svest o potrebi da se vodeni svet sačuva, da se ne istrebi, da i sutra nekom drugom priuštimo lep doživljaj kada mu se riba nađe na udici.
Na pitanje kako postati vrstan ribolovac Ivan kaže da su mnoge predrasude vezane za to, počev od toga u koje doba dana se izlazi na vodu, kakvi se mamci koriste, do toga da se svaki ribolovac mora naoružati strpljenjem da satima čeka da riba zagrize, pa čak i da postoje ribolovačka sreća i maler.
– Sve to nije baš tako. Jeste da kvalitetan pribor mnogo znači, ali postoji nešto više što čoveka vodi u ovom poslu i on to ili ima, ili nema. Teško je dati preciznu definiciju, ali ja bih ipak rekao da je u pitanju pre svega velika ljubav prema svemu što ima veze sa vodama i vodenim svetom. U jezeru Tresetište inače obitava velika količina ribe o kojoj mi vodimo brigu (od poribljavanja do hranjenja) pa ni faktor dugog sedenja i strpljivog čekanja za one koji nemaju strpljenja da čekaju da im se desi ulov pa da im proradi adrenalin, kod nas nije prisutan.
Ivan priča da se poslednjih nekoliko godina jedna ekipa ljudi mnogo bavila Tresetištem, radeći intenzivno na uređenju okoline jezera i prema njegovim rečima napredak je očigledan.
– Sada se bez imalo ustezanja Tresetište može pokazati gostima koji su zaljubljenici šaranskog ribolova i koji dolaze iz velikog broja evropskih zemalja. Najznačajnije i najveće takmičenje koje se kod nas održava u aprilu ili maju je Evro-kup na koji dovodimo države iz bližeg i šireg okruženja. Dolaze nam gosti iz Italije, Nemačke, Austrije, Mađarske, Rumunije, zemalja bivše Jugoslavije, Republike Srpske... Sa njima imamo i inače dobre odnose, i zahvaljujući tim kontaktima u 2006. je odražano državno prvenstvo Austrije baš na jezeru Tresetište, što nam je jako imponovalo. Organizatori su obišli sva jezera u Austriji i Mađarskoj koja su prepuna ribe i lepše izgledaju, ali su se ipak opredelili za naše jezero, na kome su održali sva tri kola takmičenja. Time je naše jezero izreklamirano i veliki broj ljudi je čuo za njega, jer su tu bile prisutne najjače ekipe koje su se takmičile za plasman na svetsko prevenstvo.
Upravo zbog ovih karakteristika Tresetišta i njegove popularnosti u Udruženju se došlo na ideju da se posvete organizovanju ribolovačkih kampova gde bi deca iz cele Evrope imala mogućnost da se ovde okupljaju, da im se prenese iskustvo iz više vrsta ribilova.
– Već imamo neke kontakte sa Švedskom, Austrijom, Mađarskom i Rumunijom, gde se deca već prijavljuju i formiraju grupe koje će ovde provesti jedno vreme. Uz turističku ponudu koju Palić već ima i ova vrsta turističkih sadržaja sigurno ima perspektivu. Potrebno je još malo ulaganja u bungalove i neke propratne sadržaje kako bismo ih što bolje ugostili – rekao je Ivan Kiralj. R. V.

Trofej za pamćenje

Svaki ribolovac najduže pamti onu ribu koja je po svojoj veličini i težini zaslužuje da bude trofej. Ivan Kiralj kaže da je za njega trofejni ulov bio šaran težak 21 kilogram i dug 75 centimetara kojeg je upecao upravo na Tresetištu.
– Mi, sportski ribolovci, nismo posesivni i svoj trofej puštamo nazad u vodu da danas-sutra bude trofej i nekome drugome.

UDRUŽENJE „PROTEGO” ZAPOČELO AKCIJU SPASAVANJA BARSKE KORNJAČE U LUDOŠKOM JEZERU
SAOBRAĆAJNI ZNACI ZA SPAS KORNJAČA
• Sve ih je manje zbog slabog kvaliteta vode, nemogućnosti da se sunčaju dnevno po nekoliko sati, uništavanja prilikom odlaska u vodu pošto su se izlegli

Barska kornjača, zaštitini znak Ludaškog jezera, nalazi se na rubu opstanka. Sve ih je manje u jezeru, što je „Protego”, Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa, navelo da organizuju akciju njenog spasavanja. Akcija je započela tribinom održanom 13. maja, na kojoj su o spasavanju barske kornjače u Ludoškom jezeru govorili mr Jožef Ezveđ, veterinar, Kristijan Ovari, student biologije, i dr Gabor Mesaroš, biolog, potpredsednik Udruženja, koji vodi Sekciju za zaštitu životne sredine.
Već ove nedelje sledi nova tribina u osnovnoj školi u Hajdukovu, a zatim i nove, ukupno desetak. Reč je o pravoj kampanji koja će trajati celo leto. Održavaće se tribine, a biće i konkretnih akcija na terenu. O tome zbog čega i kako se pristupa spasavanju barske kornjače razgovarali smo sa dr Gaborom Mesarošem.
– Ukoliko se nastavi ovim tempom, barska kornjča će izumreti u Ludoškom jezeru. A one sada nestaju zbog mnogo razloga. Najznačajniji je slab kvalitet vode u jezeru. Dolazi do eutrofikacije jezera, što se događa svuda u svetu, ali se to i rešava. Ovom akcijom pokušavamo da, dok se ne napravi neki određeni program sređivanja vode (treba da se uradi izmuljivanje), da sačuvamo barske kornjače kako ne bi posle morali da ih uvozimo.
Jer kornjača je, kako podseća dr Mesaroš, zaštiti znak Ludaškog jezera, a ono je Ramsarsko područje (Ramsar je međunarodna konvencija o zaštiti vodenih i vlažnih staništa). U Vojvodini ovakvih područja ima 6.
– Ono što možemo da promenimo jeste da uputimo građane da barska kornjača živi tamo, da ima specifične potrebe, jer one u toku parenja izlaze iz vode i traže pogodna mesta u blizini obale gde polažu jaja. Iz njih se posle 3 meseca izlegu mlade kornjače koje se vraćaju u vodu. Pošto je to područje urbanizovano, naročito hajdukovački deo, znamo da kornjače prelaze neke puteve, tako da mnoge stradaju. Ta mesta ćemo obeležiti saobraćajnim znacima i ukazati lokalnom stanovništvu vode računa o tome. Čak i da paze pri frezovanju svojih voćnjaka na tragove kornjača jer one i ovde u blizini obale legu jaja. Reč je lokalnim putevima. Kritičan period je krajem maja i u prvoj polovini juna.
To što su barske kornjače hladnokrvne životinje i ne mogu same sebe da zagrevaju, još je jedan razlog što im u ovom slučaju čovek treba pomoći.
– One moraju po nekoliko sati dnevno da se sunčaju. U suprotnom im se smanjuje metabolizam, slabije jedu i podložne su bolestima. Na Ludaškom jezeru je podignut nivo vode tako da nema više stabala iznad vode na koja bi izlazile i tu se sunčale. Osim toga, obala je jako zarasla u trsku kroz koju se kornjače ne mogu probijati. Može da izađe samo tamo gde nema trske ili je proređena. Zbog toga smo u drugom delu projekta predvideli postavljanje jednog broja platformi i stabala da tu mogu da izlaze i sunčaju se.
Prema rezultatima do kojih je došao mr Jožef Ezveđ, zdravstveno stanje ovih barskih kornjača je loše, polovina njih je imalo različite oblike povreda, bolesti, ekcema, edema. Razlog je uglavnom loš kvalitet vode. Zbog toga dolazi do anomalija u razviću kod 20-30 posto jedinki. Na primer, zabrinjavajuće je što se pojavljuje odsustvo prstiju, a oni su neophodni za kopanje peska pri polaganju jaja, kao i komadanju hrane.
– Deo projekta će biti odnošenje nekoliko gravidnih ženki da u veštačkim uslovima u Zoo-vrtu polože jaja, iz kojih će se u inkubatoru izleći mladi, a mi ćemo ih, kada ojačaju, odneti do jezera. Zatim, skupljaćemo tek izlegle kornjače u posebne posude u koje će ih uvoditi ogradicama prema obali, kako ih živina na salašima u blizini obale ne bi uništile, kao što se sada dešava. Tek izlegle kornjače trče ka vodi instinktivno, najčešće rano ujutro. Deo njih ćemo odnositi do vode, a deo ćemo u veštačkim uslovima odgajati u Zoo-vrtu da ojačaju, jer će tako imati više šansi da prežive – rekao je dr Gabor Mesaroš.
Barska kornjača je korisna, ona je „sanitarac” u vodi, jer se hrani mrtvim ribama i pticama koje padnu u vodu. Od biljaka hoće da pojede samo sočivicu koja pokriva površinu u stajaćim vodama. Znači, mesojed je za razliku od šumske kornjače koja je biljojed.
O projektu za koji nije potrebno mnogo novca, obavešteno je Javno preduzeće „Palić-Ludaš” od kog se očekuje da će se odazvati sa svojim akcijama, a važan podatak je da je Opština Subotica stala iza projekta. U septembru „Protego” planira stručno savetovanje na kojem će se razgovarati o zaštiti barske kornjače na nivou Pokrajine, od kojih su dobijena i sredstva za ovaj projekat. Od svih područja gde živi barska kornjača Ludoško jezero je u najkritičnijem stanju. U Paliću kornjača i nema, osim možda malog broja u turističkom delu. E. B.