ŽIVOT
PIŠE PRIČE: KAKO JE JANOŠ DANJI – DANJIKA POSLE TRI GODINE PONOVO
DOŠAO DO SVOJE KERUŠE
LOTI SE VRATILA KUĆI
• Nestanak ženke patuljastog jazavičara vlasnik i njegova porodica
su teško preboleli, a igrom slučaja posle toliko vremena Janoš
Danji je na ulici prepoznao Loti i ona njega • Protiv sugrađanina
koji je otuđio kerušu, Danji će pokrenuti postupak i podneti
odštetni zahtev, više u želji da ga „nauči redu” nego što veruje
da će nadoknaditi izgubljeno
Danas
već sredovečni gledaoci, koji su kao deca sa uživanjem pratili
televizijsku seriju „Lesi se vraća kući”, sigurno se sećaju
avantura popularnog četvoronožnog junaka, ali u priči o maloj
keruši Loti neće pronaći baš neke sličnosti osim što se ona
posle duge tri godine gotovo neverovatnom igrom sudbine vratila
svom gazdi. Loti je više antijunak po izgledu, međutim, velike,
pametne oči kojima stalno prati Janoša Danjija odaju privrženost
i sreću da se ponovo našla u njegovom naručju.
–
Lotine roditelje nabavio sam zajedno sa papirima i rodoslovom
od sada već pokojnog zlatara Ferenca Jakaba – priča Janoš. –
Bili su već malo stariji i od njih sam dobio dva šteneta, od
kojih je jedno uginulo. Loti smo odgajili kao člana porodice,
čak je i spavala sa nama u krevetu, a rasla je zajedno sa našom
unukom Kornelijom koja se rodila četiri meseca kasnije.
Janoš Danji – Danjika, sada u 51. godini života, još od 2002.
invalidski je penzioner sa penzijom koja jedva prelazi deset
hiljada dinara mesečno i uzgajanjem ptica popunjava svoj kućni
budžet, a namera mu je bila, kaže, da prodajom kučića koje bi
Loti imala popravi porodične finansije.
– Radio sam u fabrici bicikla „Partizan” kao varilac i solidno
zarađivao, a onda su došla teška vremena, bilo je sve gore i
gore i verovatno zbog nerviranja doživeo sam prvi infarkt. Posle
drugog i trećeg iste godine lekari su me praktično otpisali,
pao sam na jedva četrdeset kilograma, ali sam se izvukao. No,
dok sam se okrenuo – našao sam se u penziji – priča Danjika.
– Kupio sam staru kuću u ulici Nikole Matkovića i uglavnom je
sam renovirao. Istina, za ono što bi zdravi ljudi uradili za
jedan dan, meni je trebalo nedelju dana, ali nisam posustajao.
Ovde su mi i kavezi sa pticama, član sam Udruženja odgajivača.
Janoš Danji kaže da ne zna pouzdano kako je Loti jednog dana
nestala ali ne veruje da je sama odlutala našavši otvorenu kapiju.
Ima, tvrdi, informacije da je bila ukradena, mada čovek kod
kojeg je bila kaže da ju je kupio.
– Ovakav pas se ne kupuje bez papira i rodoslova – objašnjava
Danjika. – To je patuljasti jazavičar, kojeg su nekada odgajali
specijalno za teranje lisica iz rupa. Oni, istina, ne mogu da
se bore sa lisicama, ali ih lajanjem izgone pred lovce. Nenadmašni
su lovci na miševe i pacove, bolji od bilo koje mačke! Štenad
se prodaje za 400 do 500 evra, i kada izračunam neki mogući
gubitak koji sam pretrpeo, jer Loti je sada u godinama koje
više nisu za rasplod, moj odštetni zahtev iznosi 6.500 evra.
Iskreno rečeno, ne znam da li će moći da mi plati, i više hoću
da ga „naučim pameti” da to više ne radi, nego što računam na
novac, ali mi je najvažnije da je Lotibaba, kako joj tepamo,
ponovo sa nama.
Kako je došlo do toga da Janoš pronađe i odmah prepozna svoju
izgubljenu ljubimicu a povrh svega dokaže da je baš ona njegova
Loti?
– Dugo smo je tražili, davali oglase, nudili nagradu ko je pronađe,
ali bez uspeha. Jednoga dana, pre dve nedelje, vozim bicikl
i vidim kako izlaze iz kola! Odmah sam znao da je to Loti, prišao
sam i pitao – odakle vam taj pas? Pravdali su se da su je kupili,
bilo je povucipotegni, malo smo se i zakačili ali nisu imali
kud – jer Loti ima čip i uz pomoć veterinara lako smo je identifikovali.
Ona me je odmah prepoznala i počela da mi se umiljava, a kada
sam je odveo kući pokazala je da nije zaboravila gde se šta
nalazi, od posude sa hranom do njenog „kreveta”. Bila je bolesna,
sa nateklim grlom, i još uvek je lečimo, ali sada je već mnogo
bolje – kaže Janoš Danji.
Loti sada uživa u igri sa svojom „vršnjakinjom” Kornelijom i
budno prati kada Janoš uzima bicikl da nekuda pođe, jer obavezno
mora da je stavi u korpu i povede sa sobom. Veliko pseće srce
male keruše, očigledno, puno je radosti što je ponovo u svom
starom domu. M. Radojčin
