KAKAV JE POLOŽAJ SINDIKATA U TRANZICIJI I IMA LI SOCIJALNOG DIJALOGA SA DRŽAVOM I POSLODAVCIMA
KAPITAL NE VERUJE RADNIČKOJ MUCI
• Da Zakon o privatizaciji nije dobar, vidi se na primerima preduzeća koja umesto da sačuvaju proizvodnju i zaposlene, odlaze u stečaj, a radnici na berzu rada – kaže Milan Popović • Sindikat problemu prvo prilazi na „mek” način, jer se danas mora razgovarati sa onim koji je kupio vašu firmu i vaš je poslodavac. Štrajk je poslednje rešenje – smatra Ištvan Huđi • Vlast još uvek sindikat ne doživljava kao partnera. Jedino u situacijama kad treba da se predstavi na Zapadu kao pristalica socijalnog dijaloga i u periodima predizbornih kampanja odgovara joj da sindikati budu pored njih – tvrdi Čaba Mark

Organizovanje prvomajskog protesta radnika u Beogradu, koje je okupio Savez samostalnih sindikata, i poruke koje su se na protestu čule pokazuju da je proces tranzicije za sobom ostavio mnogo žrtava.
– Na jednoj strani je armija od blizu milion nezaposlenih, 800.000 radnika koji ne dobijaju redovne plate i 70.000 koji rade, ali za svoj rad ne dobijaju zaradu, dok na drugoj strani vladaju korupcija i krađe, tajkuni nesmetano uvećavaju svoje bogatstvo na štetu države i zaposlenih – rečeno je na radničkom protestu i poručeno novoj budućoj Vladi da je dugo trajanje tranzicije i privatizacije dovelo do ogromnog socijalnog raslojavanja koje nikada u novijoj istoriji nije toliko ugrožavalo osnovna radnička prava.

Odgovornost države, ali i opštine

Predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Milan Popović kaže da je položaj radnika u tranzicionim zemljama uvek težak, ali da on ne mora biti tako loš, jer umnogome zavisi od vlasti i smera u kojem ona vodi tranziciju.
– Kod nas državni organi (poput pravosuđa) ne funkcionišu, što doprinosi još težem položaju radnika. Zakoni koji nisu idealni, ni kao takvi se ne primenjuju, što doprinosi još većim teškoćama u zaštiti prava radnika. Da Zakon o privatizaciji nije dobar, vidi se na primerima preduzeća koja umesto da sačuvaju proizvodnju i zaposlene, odlaze u stečaj, a radnici na berzu rada. Jako je malo ulaganja u nove tehnologije da bi se imalo opravdanje za smanjenje radne snage. Koliko je prisutno nepoštovanje postojećih zakona pokazuju i sporazumi i uredbe koje država potpiše sa sindikatom a onda ih ni sama ne poštuje. To se prenosi na sve sfere, pa na lokalu imamo primer obaveze isplate jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima koje Opština Subotica nije izvršila, zbog čega je sindikat ovaj slučaj predao sudu na rešavanje.
Ocenjujući ulogu i moć sindikata u zaštiti radnika, Popović kaže da bez uspostavljanja socijalnog dijaloga između države, poslodavaca i sindikata – nema napretka ni za radništvo ni za državu.
– „Kajmak” jedino skidaju poslodavci, a sindikat može da pomogne da se ublaži šteta koja ostane iza naleta tajk(f)una. Sindikat pomaže radnicima da sudskim putem potražuju neisplaćene višegodišnje zarade, kao što je bilo u slučaju fabrike „Partizan”, „Zorka – Klotilda”, „Agrokombinata”, „Pereša” sa Hajdukova, „Azotare”... Borimo se i za donošenje novih kolektivnih ugovora koji su nakon donošenja Zakona o radu ostali neusklađeni, vodimo rat za svakog čoveka koji je na poslu šikaniran, koji zatraži našu zaštitu, jer je sindikat ostao jedina organizovana snaga koja to radi – rekao je Popović.
On kaže da se Subotica ne razlikuje po (ne)uspešnosti privatizacija od ostalih vojvođanskih opština, ali je u privlačenju investicija izgubila korak sa mnogim od njih.
– Privatni investitori traže gde će plasirati svoj kapital, i idu tamo gde im se pružaju veće olakšice. Naša lokalna samouprava nije iskoristila šansu da privuče investicije, da pruži šansu za zapošljavanje onima koji tek traže posao ili onima koji su ostali bez njega. Nedavno je jedan strani investitor javno obelodanio da se pokajao što je doneo u Suboticu svoj kapital i da je tom razočaranju kumovala lokalna vlast. To se narednoj vlasti ne sme više dogoditi – rekao je Popović.

Štrajk kao poslednje sredstvo

Potpredsednik subotičkog Samostalnog sindikata Ištvan Huđi kaže da je štrajk kao način da radnici izvrše pritisak na poslodavca i dalje prisutan ali da on, za razliku od vremena kada je društveni kapital bio dominantan, sada ustupa mesto strpljivim pregovorima za postizanje kompromisa između sveta rada i sveta kapitala.
– U najdrastičniji metod pritiska, štrajk, danas se ne ulazi bez opravdanih razloga, dok se ne iscrpu sve mogućnosti za drugo rešenje. Jedan takav slučaj imali smo u poslednje vreme u fabrici „Mladost” gde je bilo dosta neisplaćenih zarada koje su se vukle i pre prodaje akcija sadašnjem vlasniku. Radnici su u dužem periodu raznim vidovima pritiska i sitnim pregovorima tražili isplatu svoje zarade, ali nije bilo rezultata. Zbog toga smo u ovoj fabrici imali dve obustave rada, obe su prošle u pravoj sindikalnoj kompaktnosti i slozi štrajkača, pa smo na kraju uspeli da dođe do isplate svih zaostalih plata, pa čak i da potpišemo nove ugovore o radu. Na ovom primeru se pokazalo da taj pritisak može da uspe, ali moram da naglasim i da je vlasnik bio izuzetno korektan i trudio se da radničke zahteve ispoštuje u što kraćem roku – kaže Huđi.
Prema njegovim rečima, često se u Samostalni sindikat javljaju radnici radi zaštite svojih prava, a da nisu sindikalno organizovani. U tim slučajevima Sindikat ih nije mogao zastupati, zbog čega Ištvan Huđi upućuje apel zaposlenima da ne ostanu izvan okrilja bilo kojeg od reprezentativnih sindikata.
Ljudi koji su organizovani i imaju dobar i jedinstven sindikat unutar firme mogu da se suprostave vlasniku kapitala, poslodavcu ili direktorima i to raznim vidovima. Kada se nešto desi radniku kao pojedincu ili većem broju zaposlenih, sindikat problemu prvo prilazi na „mek” način, jer se danas mora razgovarati sa onim koji je kupio vašu firmu i vaš je poslodavac. Obično se prvo pismeno obratimo poslovodstvu i tražimo sastanak na kome iznosimo naše gledište određenog problema. Ako poslodavac uvažava postojanje problema, dolazi se do brzog rešenja, ali najčešće to nije tako. Naša sledeća instanca je Inspekcija rada sa kojom zajedno izlazimo u kontrolu kako bismo dokazali ono što tvrdimo. Ako i to ne donese rezultat, mogućnost koju daje zakon je jednočasovna obustava rada kao vid upozorenja poslodavcu, a kada ni to ne da rezultat preostaje totalna obustava rada – kaže Huđi.
Sindikatu, kao poslednje sredstvo ukoliko ni štrajk ne da rezultat, ostaje Sud, gde on utužuje određeno preduzeće ili ustanovu. Pravna služba Sindikata besplatno zastupa radnike, podnosi tužbe i ulazi u rešavanje problema.
– Imali smo mnogo takvih slučajeva, a najčešći razlozi za tužbu su neisplaćene otpremnine radnicima kada odu u penziju ili kada napuste preduzeće pod raznim okolnostima. Po Zakonu o radu u slučaju tehnološkog viška radniku se mora isplatiti otpremnina danom prestanka rada u firmi, a penzionerima u roku mesec dana od prestanka radnog odnosa. Budući da su poslodavci unapred znali da će izgubiti ovakav spor, u više slučajeva dolazilo je do sporazamnog rešavanja i do isplate. U protivnom, to je ostvarivano putem blokade računa.

Besplatno zastupanje pred sudom

Huđi kaže da je spektar situacija u kojima sindikat deluje širok. Jedan od njih je i rešavanje položaja radnika u samom postupku privatizacije ili periodu koji joj prethodi.
– Na primeru „Sigme” koja je pre privatizacije bila blizu stečaja i već je bilo zakazano ročište, uspeli smo da situaciju preokrenemo i preduzeće je umesto odlaska u stečaj prodato zainteresovanom kupcu. Radnici koji su želeli, napustili su preduzeće kao tehnološki višak i dobili su pare od države, a do kraja juna treba da se isplate sve zaostale plate za one koji su otišli.
U slučajevima u kojima nije bilo uspešnog delovanja sindikata da se preduzeće spase od stečaja, radnici su ostajali bez posla, bez akcija, bez otpremnine za tehnološke viškove, firma se zatvarala i išla na doboš, a na isplatu zaostalih zarade čekalo se godinama.
– Najkarakterističniji takvi slučajevi su „Zorka”, „Livnica”, „Partizan”... Radnici su prebačeni na tržište rada gde nadoknada kasni pet meseci. U slučaju „29. novembra” gde takođe zastupamo radnike, napravljen je ugovor sa novim vlasnikom o rešavanju zaostalih zarada. Tu je na spisku oko 1.000 radnika koji su našem sindikatu dali punomoć za potpisivanje sporazuma o isplati na tri rate, uz zadržavanje prava ako potpisani sporazum ne bude poštovan da se uđe u sudski spor. Za radnike je dobitak što njih hiljadu ne moraju ići kod advokata da bi uložili tužbu i da pritom imaju troškove vođenja spora – priča Ištvan Huđi i iznosi kao pozitivan primer poništavanje kupoprodajnog ugovora i ponovljenu privatizaciju „Subotičkih novina” u čije je rešavanje problema lično bio uključen.
– Poljoprivredno dobro „Kelebija” je takođe primer gde se uz posredovanje našeg sindikata, u koji su uključeni svi zaposleni, od preduzeća koje je stvaralo gubitke, zahvaljujući uspešnoj privatizaciji došlo do stabilne i uspešne firme. Sindikat je takođe bio uključen u proces izdavanja državnog zemljišta koji je u našoj opštini zapeo i još uvek posao nije urađen. Mi smo bili strana koja je ukazivala da će doći do problema između kombinata i paora, što se i potvrdilo, jer nije bilo dovoljno sluha u Ministarstvu poljoprivrede koje je tvorac predloga ovakvog rešenja.
Ištvan Huđi kao predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Opštine kaže da je saradnja sve tri zainteresovane strane (Opština, poslodavci, sindikat) u ovom telu u proteklom periodu bila uspešna, te da je u ovom sazivu načinjen predlog koji će biti prosleđen republičkom Socijalno-ekonomskom savetu da se pokuša prevezići vremenski jaz od pet meseci kada je u pitanju isplata nadoknade na berzi rada za nezaposlene.
– Očekujemo da republički Socijalno-ekomomski savet izvrši pritisak na Ministarstvo za finansije i Ministarstvo za rad i zapošljavanje kako bi se isplate ubrzale i ljudima koji ostanu bez posla ona odmah bila isplaćivana i time se barem malo olakšala njihova pozicija.

Bez znanja nema ni sindikata

Čaba Mark, regionalni sindikalni poverenik UGS „Nezavisnost” kaže da ovaj sindikat kao mnogo mlađi od Samostalnog sindikata, nije krenuo sa njim sa istih startnih pozicija.
– Osnovni problem nam je što nemamo svoju imovinu i svoje prihode, pa evo i za ovu kancelariju u kojoj radimo debelo plaćamo zakup. Mislim da bismo mogli mnogo više da uradimo da imamo stalno zaposlene ljude koji su ceo dan dostupni za radničke probleme. Ali kao entuzijasta u ovom poslu svaki slobodan trenutak, nakon svog stalnog posla, posvećujem sindikalnoj borbi – naglašava Čaba Mark.
On kaže da je danas bitno koga radnici biraju za svog sindikalnog „vođu” jer on mora biti pre svega staložen (prošlo je vreme sindikalnih bukadžija), čovek koji je spreman da mnogo uči, jer je sindikalna borba danas znanje.
– Bez znanja kako se pregovara, bez poznavanja zakona, on ne može uspešno da predvoditi radnike. Bitno je da ume da sagleda problem u sindikalnoj organizaciji i da oceni šta je ono što se realno može postići, kakva su očekivanja radnika i hoćete li imati podršku.
Na tržištu rada je mnogo nezaposlenih, zbog čega postoji strah radnika od gubitka posla i nemogućnosti pronalaženja novog zaposlenja. Po rečima Marka, dok ne bude novih investicija i novih radnih mesta, kada bude jagma za radnicima koji su kvalitetni i hoće da rade, taj strah u glavama ljudi biće prisutan i rad sindikata otežan.

Sindikat partner samo pred izbore

– Vlast još uvek sindikat ne doživljava kao partnera. Jedino u situacijama kad treba da se predstavi na zapadu kao pristalica socijalnog dijaloga i u periodima predizbornih kampanja odgovara joj da sindikati budu pored njih. Kasnije se taj odnos ponovo pretvara u ignorantski.
Čaba Mark ističe da je možda i zahvaljujući izbornoj kampanji republički ministar za rad i zapošljavanje dao obećanje da će Opšti kolektivni ugovor koji je nedavno potpisan između Unije poslodavaca Srbije i reprezentativnih sindikata dobiti prošireno dejstvo.
– On je sada obavezujući samo za poslodavce koji su članovi Unije poslodavaca, a sa proširenim dejstvom imao bi obavezu primene za sve poslodavce, čime bi socijalni položaj zaposlenih bio uravnoteženiji i bolji.
Sindikalni povrenik „Nezavisnosti” iskazuje pohvale za rad Socijalno-ekonomskog saveta Subotice, za koji kaže da je jedan od retkih u Srbiji koji fukcioniše.
– Mnoge odluke su donete u korist sveta rada, potpisivane su neke dobre odluke sa Opštinom, među kojima bih izdvojio odluku da se prosvetnim radnicima isplaćuje nadoknada za putne troškove i tako svi zaposleni budu stavljeni u ravnopravnu poziciju, što je jedino ispravno i po zakonu. Tu je i slučaj subotičkih taksista koji su na neki način poslodavci sami sebi, ali da bi se izborili za svoja prava, da bi organizovali štrajk (koji ima pravo da oraganizuje samo sindikat) oni moraju biti sindikalno organizovani. Njihove pojedinačne zahteve JP „Parking” nije uvažavao, sve dok iza njih nije stala naša organizacija sa ljudima potkovanim znanjem, advokatima i ekonomistima koji mogu stručno da pristupe problemima. Kada je preko 300 taksista organizovano izašlo na ulicu i izazvalo blokadu u saobraćaju, shvaćeni smo ozbiljno kao partneri i naši zahtevi su najvećim delom uvaženi. Taksisti više ne plaćaju mesečnu nadoknadu „Parkingu” već samo taksu Opštini, kao što je to slučaj i u drugim gradovima – ispričao je Mark.
On kaže da je „Nezavisnost” pratio glas da tamo gde se ovaj sindikat pojavi ruši poredak u preduzeću, što su morali da pobijaju svojim delovanjem.
– Samo tražimo da se ispoštuje zakon. U mnogim preduzećima radnicima se ne uplaćuju doprinosi. Da li je mnogo ako tražimo da se zakon u tom delu poštuje? Ako građanin ne plati struju, isključiće je, ali ako poslodavac ne uplati dažbine ništa mu se neće desiti. Ako se radnici ne interesuju, ako nemaju organizovan sindikat koji će budno da prati da li poslodavac izvršava obaveze, možda će saznati da su bili uskraćeni tek kada dođe vreme za penziju i kada im se pokaže da im je staž nepovezan. Obaveza naših sindikalnih poverenika je da prate poštovanje zakona – kaže Čaba Mark.

Jedini zahtev: poštovanje zakona

On naglašava da je stupio na snagu i Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu, koji propisuje za svako radno mesto sve mere zaštite od opreme do znanja koje radnik mora na datom radnom mestu da ima, kako bi se sprečila njihova radna invalidnost.
– Mnogo ljudi strada na radnom mestu, pogotovo na građevini. Kod nas se poslodavci moraju prisiliti da poštuju propise, dok je to na Zapadu normalno.
Čaba Mark kaže da se u preduzećima njihovi sindikalni poverenici susreću sa velikim otporom poslodavaca, jer zahtev za poštovanje zakona doživljavaju kao udar po svom džepu. Zbog toga se susreću sa različitim načinima onemogućavanja rada i sindikalnog delovanja.
– Ima slučajeva da nas pokušavaju onemogućiti u radu podnošenjem tužbi za sve i svašta. Jedan primer je da nas preduzeće tuži što u imenu sindikalne organizacije stoji naziv njihovog preduzeća, zatim slučajevi da za neki propust u preduzeću podnose tužbu za klevetu i slično.
On kaže da je u firmama koje su na budžetu i imaju sigurna primanja i potpisane kolektivne ugovore, atmosfera mnogo mirnija, dok je mnogo lošija situacija u firmama koje su nedavno privatizovane.
– Vlasnici preduzeća ulaze u kupovinu preduzeća bez novca, dobiju kredit od banke, isplaćuju minimalac, a od radničke zarade otplaćuju kredit. To je nezdrava privatizacija koja preduzeća vode u agoniju. Najveće probleme i najmanju zaštitu imaju ljudi koji rade u malim firmama, buticama, pekarama. Pošto ispod 10 zaposlenih ne postoji mogućnost osnivanja sindikalne organizacije, ostavili smo mogućnost da se oni kod nas pojedinačno učlanjuju. Dovoljno je da dođu u naše prostorije, potpišu pristupnicu, koja je za poslodavca tajna i time će dobiti nekoga ko će ih štititi. Ljudi još uvek nemaju dovoljno poverenja u sindikat i još uvek su zaplašeni. Da bi ih edukovali i da bi im razbili strah, potrebna su ulaganja u propagandu i edukaciju.
Čaba Mark smatra da postojanje više sindikata nije problem i oni jedni drugima nisu konkurencija ukoliko su posvećeni istom cilju.
– I sindikat je danas roba, pa radnici mogu birati gde će se učlaniti, ko će dati veći kvalitet zastupanja i zaštite. Konkurencija je uvek zdrava – zaključuje Mark.

 

NEMILA SUBOTIČKA TRANZICIONA ISKUSTVA: PRIMERI „SEVERA” I „BRATSTVA”
OD 229 RADNIKA „SEVERA” PREDVIĐENIH ZA OTPUŠTANJE 17 IH SE OBRATILO SAMOSTALNOM SINDIKATU S PRIMEDBAMA
Slede mučni pregovori – za jednu stranu!
• Predsednik Samostalnog sindikata Ilija Tulumović kaže da je za danas zakazan razgovor s generalnim direktorom i njegovim zamenikom u „Severu” i prognozira da će se „neko pomučiti” da otkloni prirodu pristiglih primedaba, čija je suština sadržana u godinama provedenim u ovom preduzeću, nemogućnosti nalaženja drugog posla i činjenici da su jedini zaposleni u porodici • Prvi put u ukupnom broju predviđenih za otpuštanje preovladava struktura zaposlenih „u režiji”

– Do kraja nedelje daćemo veći broj jako velikih primedaba i mogu otvoreno da kažem da je možda i pitanje opstanka programa rešavanje viška zaposlenih na ovaj način. Reč je o 17 pristiglih primedaba, koje smo detaljno razmotrili i preliminarni razgovori na njihovom otklanjanju već su započeli – kaže za „Subotičke” povodom najavljenog otpuštanja 229 radnika ATB-a „Sever” predsednik Samostalnog sindikata u tom preduzeću Ilija Tulumović.
Tim povodom on kaže da je za danas dogovoren razgovor s generalnim direktorom „Severa” Ernstom Brunerom i njegovim zamenikom Savom Mitrovićem na kojem je trebalo biti reči o svakoj pojedinačnoj primedbi, koja je do ponedeljka, 19. maja, pristigla do predstavnika Samostalnog sindikata. On kaže da ne želi unapred pričati o samoj prirodi pristiglih primedaba, ali da će se „neko svakako pomučiti dok ih ne otkloni”. Govoreći o strukturi radnika koji su od 31. maja ove godine predviđeni kao višak sagovornik kaže:
– Za razliku od prethodnih slučajeva, mislim da ovog puta po broju blago preovladavaju ljudi iz režije što znači da je proizvodnih radnika manje nego što je do sada bio slučaj. Među njima ima i nekoliko rukovodilaca višeg ranga, a među pristiglim primedbama nalaze se i one radnika iz proizvodnje kao i one iz režije. U principu, njihove primedbe se svode na veći broj godina koje su proveli u „Severu” i mišljenja da ničim nisu zaslužili da budu proglašeni za višak. Primedbe su uglavnom i dali oni koji u izgledu nemaju neku drugu mogućnost za nalaženje odgovarajućeg posla, a dosta je i onih koji su jedini zaposleni u porodici.
Odgovarajući na pitanje po kojim se kriterijumima došlo do liste od 229 radnika predviđenih za višak Ilija Tulumović kaže da oni nisu previše za polemiku, jer je svaki zaposleni ocenjen na osnovu kvaliteta i kvanititeta rada, kao i odnosa prema neposrednom rukovodiocu i saradnicima.
– Normalno je da ne mogu svi biti ocenjeni najboljim ocenama i u ovom slučaju apsolutno nije reč o tome da idu loši radnici nego oni koji ukupno imaju najmanju ocenu. Razliku između onoga koji je ostao i onoga koji će otići možda se najbolje da uporediti s prijemnim ispitom kada o prvoj dvojici ispod i iznad crte odlučuju decimale – objašnjava sagovornik.
Iako sa celim slučajem nema direktne veze i sadašnje i dosadašnje radnike „Severa” svakako će zanimati pitanje isplate koje ovo preduzeće, na ime umanjenja plate od 1997. do 2002., duguje svojim zaposlenima. Tulumović o tome kaže:
– Razlog za umanjenje zarada u tom periodu bila je tadašnja ekonomska situacija u državi i to je sve bilo urađeno u skladu sa granskim kolektivnim ugovorom metalaca Srbije. To jeste bila jedna tačka ugovora u procesu privatizacije, ali o tome lično ne mogu govoriti jer predstavnik sindikata u tenderskoj komisiji bio je neko ko više nije u „Severu”. Kada sam ja kao predsednik sindikata dobio kupoprodajni ugovor, u njemu o tome nema ništa. Ljudi koji su otišli 2002. imaju nešto upisano u dokumentu o raskidu radnog odnosa i, koliko znam, više stotina njih se obratilo sudu. Međutim, o sudbini toga na sudu ne mogu pretpostaviti ni kada će niti kako će biti završeno. Z. R.

 

OBUSTAVA RADA U FABRICI VAGONA „BRATSTVO”
Protestuje – samo jedan sindikat?!

Odbor poverenika Sindikata „Nezavisnost” Fabrike vagona „Bratstvo” doneo je 14. maja odluku o stupanju u generalni štrajk od 21. maja pa do ispunjenja zahteva. Dan uoči najavljenog štrajka predstavnik poslovodstva i vlasnika započeo je pregovore sa rukovodstvom sindikata ove fabrike. Predsednik Sindikata „Nezavisnost” Mirko Ivanković kaže da u štrajk stupilo oko 80 proizvodnih radnika, uglavnom članova „Nezavisnosti”, ali se štrajku priključio i deo radnika Samostalnog sindikata koji inače nije doneo odluku da obustavi rad.
– Za štrajk smo se odlučili nakon što smo iscrpili sva ostala sredstva sindikalne borbe i nakon što je poslovodstvo firme ostalo gluvo na sve naše zahteve. Štrajk ćemo voditi do ispunjenja zahteva koji se odnose na isplatu zaostalog dela zarada za februar i mart, isplatu zaostalih doprinosa za penzije koji se ne uplaćuju od 2004. godine, poštovanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i izradu Akta o proceni rizika jer je poznato da radnici u fabrici vagona imaju izuzetno teške i opasne po zdravlje uslove rada, a tražimo i izradu novog kolektivnog ugovora – kaže Ivanković.
On naglašava da su primanja radnika u „Bratstvu” izuzetno niska i redovno kasne, ali da se ovaj put ne bave visinom zarada, jer očekuju da Opšti kolektivni ugovor, koji je nedavni potpisan sa Unijom poslodavaca Srbije, dobije prošireno dejstvo, kada će i poslovodstvo ovog preduzeća morati da ga poštuje.
– Bićemo strpljivi i čekati da se Opšti kolektivni ugovor primeni, čime bi primanja proizvodnih radnika sa petnastak hiljada morala da se povećaju na oko 20.000 dinara. Za sada su naši zahtevi usmereni na redovne isplate i poštovanje normi zaštite na radu.
Rukovodstvo Samostalnog sindikata u preduzeću „Bratsvo” nije želelo da komentariše najavljeni štrajk dela zaposlenih koji su uključeni u Sindikat „Nezavisnost-Bratstvo” i na novinarsko pitanje da li su zaposleni, koji su članovi ovog sindikata zadovoljni uslovima rada, odbio je da da odgovor.
– Ne želimo nikakav kontakt sa medijima po ovom pitanju, i nemojte ni na koji način da nas povezujete sa štrajkom – bio je kategoričan predsednik Samostalnog sindikata „Bratstvo” Marko Pijuković.
Uoči zaključenja lista Mirko Ivanković rekao je da je štrajkački odbor započeo pregovore sa poslodavcem koji je saglasan da su zahtevi radnika opravdani.

 

NOVI VID ŠTEDNJE U „VOLKSBANK”
Investiranje širom sveta

„Volksbank” a. d. je prva u Srbiji ponudila mogućnost investiranja u korpu 20 najpoznatijih internacionalnih akcija, listiranih na 6 svetskih berzi uz garanciju uloženog kapitala kao i fiksne kamate.
Proizvod – „Cherry Up”, dostupan je fizičkim i pravnim licima, kako rezidentima, tako i nerezidentima. Godišnji profit može biti do 17 odsto. „Cherry Up” je struktuiran kao dvogodišnji proizvod, a minimalan ulog je 1.000 evra.
Adžel Hummel, Predsednik Izvršnog odbora „Volksbank” a.d. naglašava: „Cherry Up je depozit sa zagarantovanom glavnicom, kamatom i mogućim prinosom koji klijent može ostvariti tokom trajanja depozita, odnosno tokom dve godine. Zagarantovana kamata iznosi 2 odsto godišnje, a prinos može biti i do 15 odsto godišnje. Po isteku prve i druge godine Klijent može da ostvari pravo na prinos, koji zavisi od kretanja prinosa akcija iz korpe navedenih inostranih akcija. Ukoliko Klijent ostvari prinos, Banka isti plaća Klijentu po isteku prve i onda po isteku druge godine”.
Dodatna prednost ovog proizvoda je to što klijenti imaju mogućnost povlačenja depozita i pre isteka roka oročenja bez ikakvih naknada. Uloženi kapital je garantovan, a u slučaju negativnog kretanja indeksa klijent neće ostvariti gubitak.
Upis „Cherry Up” proizvoda, odnosno mogućnost polaganja depozita, trajaće do 7. juna 2008. godine u svim ekspoziturama Banke. Klijenti će moći da prate rast cena akcija iz korpe inostranih akcija putem Internet stranica Banke njnjnj.volksbank.co. yu, kao i u ekspozituri u kojoj su zaključili ugovor o depozitu.
„Ovakvi proizvodi su veoma popularni u zapadnoj Evropi i zemljama u okruženju, posebno u trenucima kada berze posluju sa negativnim trendom. Velika profitabilnost i garancija investiranih sredstava doprinose velikoj zainteresovanosti građana za ovaj proizvod”, završava Hummel.

 

PROTEST OŠ „MATKO VUKOVIĆ” PROTIV IZGRADNJE ANTENE ZA MOBILNU TELEFONIJU ZBOG SUMNJE DA ĆE IMATI ŠTETNO ZRAČENJE
Antena nepoželjan komšija školi
• Škola je reagovala već na prvu informaciju o podizanju antene za mobilnu telefoniju 50 metara od zgrade još u decembru, ali sve je zaboravljeno do pred kraj aprila kada su dan pred prolećni raspust stigli bageri i započeli radove • Škola se plaši za zdravlje đaka i zaposlenih, kao i toga da će roditelji prepisati đake u susednu školu • Svim nadležnima Škola je poslala pisma tražeći pomoć u sprečavanju izgradnje antene, ali i traži mišljenje stručnjaka da li je ovakvo zračenje štetno ili nije

Roditelji učenika Osnovne škole „Matko Vuković”, ali i zaposleni u ovoj školi su uznemireni vešću da će u njhovoj neposrednoj blizini, u dvorištu jedne privatne kuće (Ulica Mihajla Radnića) biti podignuta antena za prijem i slanje signala mobilne mreže „VIP”. Radovi su već počeli, pa su reagovali Savet roditelja i Nastavničko veće šaljući svoj protest svim nadležnim institucijama zbog sumnje da će ona proizvoditi štetno zračenje.
Sa kakvim se dilemama ova škola bori i kako su se ređali događaji govori Marija Crnković, njena direktorica.
– Sve je počelo još u decembru kada je jedan od roditelja u Savetu roditelja naše škole, inače komšija kuće gde se gradi antena, saznao da postoji ovakva namera. Kada sam to saznala, poslala sam dopis Opštini Subotica, Editi Pinter Molnar, i zamolila da obavesti građevinski sektor o tome i, ako je moguće, da se dozvola za izgradnju antene u blizini škole ne izda.

Uoči Velikog petka

Kako direktorica ove škole kaže, nije dobila nikakvo povratno obaveštenje, pa kako je dosta vremena prošlo mislila je da je to završena priča i da se ništa od toga neće dogoditi. A onda je u aprilu stigao poslednji nastavni dan pred prolećni raspust.
– Bio je Veliki petak pred pravoslavni Uskrs, kada je nastava završena, i kada se moglo predvideti da u Školi nikoga neće biti. Tada su stigli bageri i počeli da rade. Počelo je iskopavanje na 50 metara od Škole. Onda su me neki roditelji pozvali i obavestili o tome, tražeći da nešto preduzmem. Ne smatram da preduzimam ništa lično, kao čovek bih isto tako reagovala, ali mislim da ova deca koja pohađaju ovu školu imaju pravo na zdrav život. Ne znam da li takva antena šteti ili ne, ali ne želim da učenici budu zamorčići, i da se posle 5 ili 10 godina ustanovi da je to štetilo njihovom zdravlju.
Marija Crnković je odmah počela traganje na internetu kako bi našla informaciju da li antene za mobilnu telefoniju imaju štetnih zračenja i u kojoj meri. Naišla je na brojne studije na tu temu, i niko ne tvrdi da ovakva zračenja nisu štetna, jednako kao i mnoge stvari koje nas okružuju, od mobilnih telefona, do monitora, TV aparata...
– No, ova vrsta elektronskih signala nije u praksi toliko dugo da bi se ustanovilo kakav uticaj ima na čovekovo zdravlje. Mogu samo reći da sam od kolega saznala da je u Splitu, u blizini jednog zabavišta bila postavljena jedna antena i da se tu pojavio povećan broj nekih bolesti. Dakle, neke studije tvrde da ima štetnih zračenja, ali da je to stvarnost u kojoj živimo. Nigde nisam naišla da je to zakonom regulisano, samim tim nisam sigurna da ovo nije štetno. Volela bih da nam neko relevantan potvrdi da to zračenje nije štetno.
U Školi su zabrinuti i za sudbinu same škole.
– Ne znam da li će to psihološki uticati na roditelje, pa će sutra reći, pošto ima dve škole u blizini, upisaću dete u onu drugu, zašto da izlažem decu riziku! Znači, nama kao školi to može jako da šteti, prvo zbog zdravlja dece, a drugo, naša škola će izgubiti decu. Drugo, mi, zaposleni u školi, ovde smo po 8–10 sati dnevno, znači da i naše zdravlje može da bude ugroženo. Ono što sam mogla da uradim bilo je da se obratim i građevinskoj inspekciji, i sada su radovi na postavljanju antene obustavljeni, ali ne zato što nemaju građevinsku dozvolu, nego nisu imali prijavu radova. To je formalnost, ali privremeno je sve zaustavljeno.
Marija Crnković kaže da oni koji postavljaju svoje antene za mobilnu telefoniju nemaju obavezu da od ekološke službe traže bilo kakvu dozvolu, ali da je „VIP” tražio mišljenje ekologa i četiri profesora su potpisala da ta vrsta zračenja nije štetna.
– Na drugoj strani ima drugačijih mišljenja i sada je to borba mišljenja, ali ja ne mogu time da se bavim, za mene je najvažnije da se ta antena izmesti odavde.

Čeka se odluka

Prošlog četvrtka istim povodom okupilo se Nastavničko veće OŠ „Matko Vuković”, želeći da stane iza Saveta roditelja koji se sastao nedelju dana ranije.
– Krenuli smo od toga da je Savet roditelja jednoglasno odlučio da će uložiti prigovor, i u ime svih odeljenja, 38 u ovoj školi, potpisali su peticiju, zahtevajući od „VIP-a” da ne postavlja antenu ovde. Nastavničko veće je donelo odluku da ćemo se pridružiti toj peticiji kao pojedinci.
Škola je do sada prosledila pismo pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu, od koga očekuje da nešto preduzme, zatim Savetu za obrazovanje Skupštine Subotica, koji ih je podržao. U svoj ovoj aktivnosti, kako kaže Marija Crnković, saznali su da bi opštinska ekološka služba trebalo da izvrši neka merenja na osnovu kojih bi Škola znala kakve korake dalje da preduzima.
– U Školi se jako trudimo da nam učenici zdravo žive, da se bave sportovima, pružamo im znanja iz ekologije, vodimo ih u prirodu, na planine, i mislim da nam ovakva antena nije potrebna – rekla je Marija Crnković. E. B.

 

REKACIJE PREDSTAVNIKA OPŠTINE, „AGROKOMBINATA” I „NOVE BRAZDE” NA PROŠLONEDELJNO SAOPŠTENJE ADVOKATSKE KANCELARIJE „UZELAC” O KORIŠTENJU CRKVENE ZEMLJE
Zabuna zbog pomešanih uloga
• Dok predsednik Službe za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu i turizam Mirko Ostrogonac tvrdi da su crkve, preko Advokatske kancelarije „Uzelac”, promašile adresu u smislu nadležnosti ulaska u posed i izvansudskog poravnanja dotle predsednik Upravnog odbora „Agrokombinata” Jožef Kasa kaže da tri verske zajednice svoje pravo žele ostvariti na silu pre donošenja Zakona o restituciji, a direktor „Panvite – Nove brazde” Zoran Beronja ističe da će se, zbog toga što ovaj kombinat već dvadesetak godina redovno izmiruje svoje obaveze prema Evangeličkoj crkvi, neko na kraju morati izviniti

Povodom teksta kojeg smo u prošlom broju „Subotičkih” objavili u vezi sa korišćenjem crkvene zemlje na teritoriji Opštine Subotica za izjave smo zamolili sve prozvane strane koje se navode u saopštenju Advokatske kancelarije „Uzelac”, a kojeg su potpisali predstavnici Srpske pravoslavne, Katoličke i Evangeličke crkve.
Podsetimo, u saopštenju se navodi da A. D. „Agrokombinat” i A. D. „Panvita – Nova brazda” iz Đurđina ne puštaju u posed tri (s)pomenute crkve na njive u Đurđinu, Starom Žedniku i na Bikovu, kao niti da žele s njima sklopiti ugovor o zakupu zemljišta po važećim tržišnim cenama. Reč je o 20 hektara obradivog državnog zemljišta na Đurđinu, 329 ha u Starom Žedniku i 336 ha na Bikovu. U saopštenju Advokatske kancelarije „Uzelac” takođe se navodi da je Skupština Opštine – iako je o tome donela odluku 17. jula prošle godine – odbila da se zaključi izvansudsko poravnanje prema kojem bi ona bila „solidarni dužnik”, to jest „jemac-platac” za iznos zakupnine, koju „trenutni korisnici zemljišta duguju crkvama”. Konačno, Advokatska kancelarija „Uzelac”, s tim u vezi, navodi da su gradonačelnik Geza Kučera i Služba za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu i turizam odbile potpisati predlog o izvansudskom poravnanju kojeg su uputile tri takozvane istorijske crkve.
S tim u vezi, predsednik Službe za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu i turizam Mirko Ostrogonac za „Subotičke” kaže:
– U kontaktima s predstavnicima crkava, tj. s gospodinom Uzelcem, koji se pojavio u poslednjoj fazi kao zastupnik njihovih interesa, mi smo naznačili da je potrebno napraviti jedan takav sporazum kojim bi se, na neki način, definisala mogućnost da crkve i verske zajednice dobiju nadoknadu zakupnine za 2008. pošto neslužbeno znamo da su dobile za 2007. Međutim, s obzirom na dosta značajna zakonska ograničenja da se to sprovede i gde je bila potrebna određena saglasnost sviju strana u rešavanju tog problema, stvar je, bar prema ovom saopštenju, u velikoj meri postavljena maksimalistički. Znači, utvrđena je gornja granica ekonomske cene zakupnine od 800 kg pšenice po katastarskom jutru, pomnoženo sa trenutnom vrlo kurentnom cenom na svestkom tržištu, za koje se traži da u slučaju da pravna lica, korisnici zemljišta, ne izvrše plaćanje crkvama da lokalna samouprava bude „jemac-platac”. Za to apsolutno nema zakonskog utemeljenja da se reši na takav način.

Nema zakonskog osnova

S tim u vezi, Mirko Ostrogonac kaže da je lokalna samouprava u ovogodišnjem programu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u zakup, a na bazi preporuke Ministarstva poljoprivrede, izdvojila one parcele koje su direktno oduzete od crkava i verskih zajednica s njihovim identifikacionim brojevima.
– To je pomak u odnosu na opštinsku odluku iz 2007., gde je crkvama data zbirna površina, ne vodeći računa o faktičkom stanju koje su oduzete. Sada je na potezu Direkcija za imovinu i mogućnost prava crkava i verskih zajednica da ostvare pravo vraćanja svoje imovine po direktnom osnovu. Stoga bih predložio da se pristupi drugoj fazi pregovaranja, a koja će sigurno biti olakšana nakon izvršene licitacije koja se predviđa sledećeg meseca i kada dobijemo prosečne cene po kojima će se zemljište izlicitirati po katastarskim opštinama – kaže Mirko Ostrogonac.

Izabrali najbolju zemlju

Reagujući na prošlonedeljno saopštenje Advokatske kancelarije „Uzelac” predsednik Upravnog odbora „Agrokombinata” Jožef Kasa za naš list kaže:
– Ovaj stav crkvenih zajednica za mene nije iznenađujući, ali čudim se da učeni ljudi žele nešto ostvariti na silu. Nikada nisam sporio da crkve imaju pravo da dobiju nazad svoju imovinu na korištenje, ali i za to treba da postoji zakonski put. Pre svega, država treba da donese Zakon o restituciji crkvene imovine i da im je vrati u posed. Za to nije ovlaštena ni lokalna samouprava, a kamoli oni koji su u ovom trenutku korisnici crkvene imovine. „Agrokombinat” je u fazi restruktuiranja po sudskom postupku i nas jedino obavezuje zakon. Iz tih zakonskih okvira, niti ja kao predsednik Upravnog odbora niti rukovodstvo „Agrokombinata”, mi ne ne možemo svojom voljom da izađemo, tj. da vratimo crkvenu imovinu. S druge strane, crkvene zajednice treba da dokažu koje su parcele njihove i tek se onda može razgovarati o vraćanju njihove imovine. Sa svoje strane, „Agrokombinat” je krajem prošle godine isplatio zakup za crkveno zemljište za 2007. u iznosu koji je u ovom trenutku zakonski tako da sa naše strane dobra volja postoji. Ali, država treba da uradi korake kojima će ova materija biti regulisana i zbog toga ne prihvatam nikakvu kritiku na račun „Agrokombinata”.
Jožef Kasa, s tim u vezi, kaže kako je „Agrokombinat” imao kontakata sa sve tri crkve, ali i da „gospoda” iz Srpske pravoslavne, Katoličke, Evangeličke crkve problem žele rešiti „na prečac”.
– E, to ne može. Ni u jednom trenutku u tim razgovorima nisam osporavao njihovo pravo, ali zakonski put treba da se ispoštuje. Mogu reći i to da iza tih „zavrzlama” stoji određeni lobi iz Udruženja poljoprivrednika, koji bi želeli da rade zemlju. Uz to, ucrtali su najbolju zemlju; pored kanala i mogućnosti navodnjavanja, i zbog toga tvrdim da prvu reč treba da kaže država – kaže Jožef Kasa.
Sličnu reakciju izneo je i direktor „Panvite – Nove brazde” iz Đurđina Zoran Beronja:
– Saopštenje Advokatske kancelarije „Uzelac” nisam pročitao, ali kada je u pitanju crkveno zemljište mi već dvadesetak godina imamo više hektara zemlje u zakupu. Znači, pre donošenja bilo kakvog zakona o povratu zemlje iz 1991. ili 1992. mi redovno izvršavamo plaćanje zakupa Evangeličkoj crkvi i nemamo bilo kakvih drugih obaveza prema bilo kojoj drugoj crkvi. Zbog toga ne vidim razloga da neko govori drugačije, jer mi prema njima nemamo nikakvih dugovanja. Mislim da je to nekorektno saopštenje advokata, jer prvo mora da proveri faktičko stanje. Mislim da je reč o nesporazumu i da će nam se zbog toga na kraju izviniti. Z. R.

 

„EURO STIRO TERM” – JEDINI PROIZVOĐAČ STIROPORA U SUBOTICI
KVALITET PO PRIHVATLJIVOJ CENI
• Kompanija osnovana 2007. godine raspolaže savremenim mašinama, kapaciteta 80.000 kubnih metara godišnje. Planirano proširenje ide u pravcu uvođenja novih proizvoda i – otvaranja novih radnih mesta

Svoju prvu zvaničnu promociju kompanija „Euro stiro term” (Euro Styro Therm), preduzeće za proizvodnju stiropora, promet i usluge iz Subotice imala je prošlog meseca, na Sajmu građevinarstva, održanom od 15. do 19. aprila u Beogradu. Veliku posećenost zajedničkog štanda „Euro gas” grupe (u okviru koje posluje i „Euro stiro term”) i pozitivne reakcije posetilaca, direktor „Euro stiro terma” Dragan Lukić objašnjava sledećim rečima:
– Pravimo kvalitetan proizvod i ne odstupamo od toga! Koristimo kvalitetne uvozne sirovine i u proizvodnji imamo stručne ljude. Naš stiropor je atestiran maksimalnim parametrima i to kupci primećuju i zato se i pored žestoke konkurencije na tržištu, opredeljuju za nas. Ne idemo na uštrb kvaliteta da bismo oborili cenu i privukli kupca, nego upravo suprotno – nudimo kvalitet po prihvatljivoj ceni. Proizvod disktribuiramo po celoj teritoriji Srbije i, pored velike konkurencije firmi koje već duže vreme postoje na tržištu, uspeli smo se nametnuti kvalitetnim proizvodom, isporukama u određenom roku i povoljnim uslovima plaćanja. Kada se kao novi pojavite na tržištu na kojem već godinama postoje uhodani kanali i izgrađeni odnosi, morate kupcima ponuditi nešto posebno, imati neki adut u rukavu kako bi taj neko bio zainteresovan da sarađuje sa vama.
Za sada jedini proizvođač stiropora u Subotici, kompanija „Euro stiro term” posluje od 2007. godine, a osnovna delatnost je proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima. Fabrika raspolaže savremenim mašinama, a proizvodni kapacitet iznosi 80.000 kubnih metara godišnje. Proizvodnja se vrši upotrebom mašina za ekspandiranje polistirena i mašina za formiranje bloka stiroterma. Proizvodnja se vrši kako u standardnim dimenzijama, debljinama i tvrdoći, tako i po želji kupca.
– Proširenje će ići u pravcu uvođenja novih proizvoda koji bi nas učinili još konkurentnijim na tržištu. Pravilo je da sve postojeće fabrike stiropora, uz sam stiropor, proizvode i nešto drugo pošto sam stiropor kao građevinski materijal nije posebno vredna roba – treba jako puno da se proda da bi se zaradilo. Plan je da nove proizvode uvedemo već krajem ove ili početkom sledeće godine – najavljuje Lukić, dodajući da „Euro stiro term” danas zapošljava 14 ljudi, a sa uvođenjem novih proizvoda i novih programa, paralelno će teći i otvaranje novih radnih mesta... T. M.

ZIMI GREJE, LETI HLADI

Stiropor je materijal koji se decenijama nalazi u vrhu termoizolacionih materijala. Dobre izolacione karakteristike i ekonomičnost su glavni razlozi dugog opstanka a tržištu:
– Stiropor se koristi za termoizolaciju fasada, primenjujući se pri izgradnji poslovnih objekata, privatnih kuća, stambenih zgrada... Dobar je izolator, što znači da leti ne dozvoljava toploti da ide u prostoriju, a zimi sprečava da toplota izlazi napolje, odnosno da hladnoća ulazi unutra – objašnjava Lukić.

EKOLOŠKI PODOBAN

Stiropor kao sinonim za toplotnu zaštitu, i ekološki je podoban materijal jer se jedini od plastičnih masa može u potpunosti reciklirati.