IZBORI
2008. • IZBORI 2008. • IZBORI 2008. • IZBORI 2008. U SUBOTICI
GLASALO SKORO 83.000 BIRAČA
SUBOTICA UBEDLJIVO ZA EVROPU
Gradska
izborna komisija u Subotici u ranim prepodnevnim satima u ponedeljak,
12. maja, obradila je izborne rezultate za sastav budućeg lokalnog
parlamenta sa svih 108 biračkih mesta, kao i rezultate glasanja
za pokrajinski parlament po proporcionalnom i većinskom principu,
dok su rezultati glasanja za republičku skupštinu još bili nepotpuni.
Predsednik Gradske izborne komisije Đula Ladocki saopštio je
na konferenciji za novinare da je izlaznost u Subotici bila
63,65 odsto, odnosno glasalo je 82.907 birača.
–
Za sada žalbi na nepravilnosti nismo imali, a nakon isteka roka
za podnošenje žalbe od 24 sata proglasićemo i zvanične rezultate
glasanja za Gradsku skupštinu. Preliminarni rezultati govore
da u budućem parlamentu najviše odbornika – 32 – ima koalicija
„Za evropsku Suboticu – Boris Tadić” u kojoj su DS, G17 plus,
DSHV i SDP – Rasim Ljajić, za koju je glasalo 33.005 birača
ili 40,58%. Druga po snazi je „Mađarska koalicija – Ištvan Pastor”
koja ima 21 odbornika na osnovu osvojenih 22.300 glasova (27,42%),
treća je Koalicija „Srpska lista za Suboticu” koju su činili
SRS, DSS-NS i SPS sa 13 odborničkih mesta i osvojenih 13.494
glasa (16,59%) dok je jedno mestu u parlamentu dobila Bunjevačka
stranka Vojvodine, koja je kao manjinska lista osvojila 1.110
glasova ili 1,36% i tako prešla prirodni prag. Ostalih pet lista,
među kojima je najbliža osvajanju mandata bila koalicija LSV-LDP
„Zajedno za Vojvodinu”, nisu prešle cenzus – rekao je Ladocki.
Na većinskim izborima za pokrajinski parlament u trci za četiri
odbornika koje daje Subotica, u tri izborne jedinice u drugi
krug izbora prošli su kandidati liste „Za evropsku Vojvodinu”
Nenad Ivanišević, Marta Aroksalaši Stamenković i Robert Santo
koji će za konkurente imati kandidate „Mađarske koalicije” Gezu
Kučeru, Tivadara Tota i Tamaša Korheca, dok će se u izbornoj
jedinici broj 54 voditi bitka između predstavnika liste „Zajedno
za bolju Suboticu” Mirka Bajića i Danijela Kovačića sa liste
„Za evropsku Vojvodinu”.
Glasove na izborima za pokrajinski parlament po proporcionalnom
principu građani su davali za devet stranaka ili koalicija.
I na ovom nivou najbolji rezultat imala je Koalicija „Za evropsku
Vojvodinu, DS, G 17 plus – Boris Tadić” koja je osvojila 30.394
glasa ili 37,46%, „Mađarska koalicija – Ištvan Pastor” 24,95
% ili 20.240 birača, Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić
dobila je 17,62% odnosno 14.299 glasova.
Nadalje su po redosledu „Zajedno za Vojvodinu – Nenad Čanak”
sa osvojenih 8.772 glasa, LDP je dobila 3.352, „DSS-NS – Vojislav
Koštunica” 2.352, a koalicija „SPS-PUPS – Dušan Bajatović” 1.606
glasova. Grupa građana „Maja Gojković” u Subotici je osvojila
484 glasa, dok je „Vojvodina je snaga Srbije – mr Igor Kurjački”
osvojila najmanje glasova, 237.
Prema za sada nezvaničnim rezultatima glasanja za republički
parlament građani Subotice su listi „Za evropsku Srbiju – Boris
Tadić” dali 48,1%, odnosno 37.980 glasova, „Mađarskoj koaliciji”
poverenje je dalo 16.054 građana ili 20,29 %, a Srpskoj radikalnoj
stranci 15,17% ili 13.157 birača. LDP je dobila 5,9 odsto glasova
ili 4.621 glas, DSS-u 2.790 glasova ili u procentima 3,53%,
koaliciji SPS-PUPS-JS 1,8% ili 1.422 glasa, Savezu Bačkih Bunjevaca
1,07% osnosno 848 glasova. Ostalih 16 stranaka i koalicija u
Subotici su osvojile manje od jedan odsto glasova. R. V.
KAKO SU STRANKE REAGOVALE NA IZBORNE REZULTATE
SVI ZADOVOLJNI, ALI NEKO I VIŠE
Komentarišući
izborni rezultat „Srpske liste za Suboticu”, predsednik subotičkih
radikala Gojko Radić rekao je dan posle izbora da je zadovoljan
brojem osvojenih mandata u Subotici, ali da je očekivao da će
ova lista dobiti veći broj glasova.
– U onim naseljima koja su tradicionalno bila uporišta srpskih
stranaka izlaznost je bila manja od uobičajene. Ipak, zadovoljni
smo rezultatom jer smo u odnosu na poslednje parlamentarne izbore,
kada smo imali 13.200 glasova, prebacili broj za oko 2.000 glasova.
Naša stranka je u prethodnom sazivu SO imala 9 odbornika a sada
u koaliciji sa DSS, NS i SPS imamo 13 odbornika i otvorenu mogućnost
za pregovore za formiranje lokalne vlasti – kaže Radić.
On je komentarišući nagađanja u javnosti o mogućoj koaliciji
na lokalu Srpske liste sa „Mađarskom koalicijom” rekao da „tamo
gde ima dima, ima i vatre”, ali da očekuje da će pregovori početi
za par dana, kada svi budu odmorniji i „bistrijih glava”.
– Odnosi na lokalu svakako će zavisiti od odnosa snaga u Republici
i kakve se koalicije tamo budu sklapale oslikaće se i kod nas
– kaže Radić.
Predsednik OO DS Saša Vučinić na konferenciji u ponedeljak,
12. maja, istakao je da je pobedila građanska lista, čime su
Subotičani pokazali da kod njih više ne prolaze nacionalne opcije.
–
Subotičani su svojim glasovima pokazali da im je evropska opcija
bliska i da je to put kojim ova zemlja treba da ide – rekao
je Vučinić, ocenjujući izborni rezultat istorijskim, jer je
lista na čijem je čelu Boris Tadić dobila za 5.000 glasova više
nego što je isti kandidat dobio na predsedničkim izborima u
januaru.
Petar Kuntić, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini
kaže da je u izbornu trku ušao na listi „Za evropsku Suboticu
– Boris Tadić” jer manjinske zajednice imaju dva cilja koja
mogu ostvariti u jednoj ovakvoj koaliciji:
– Manjine u Srbiji žele da se integrišu u zajednicu koja je
prosperitetna i pruža mogućnost napretka za svaku nacionalnu
grupaciju, ali žele i da sačuvaju svoju samobitnost. To nam
omogućava lista čije su vizije evropske integracije.
Na pitanje novinara o mogućim koalicijama za formiranje lokalne
vlasti, Vučinić je rekao da su već razgovarali sa Bunjevačkom
strankom Vojvodine koja će imati jednog odbornika, ali da očekuje
da će se razgovori voditi i sa „Mađarskom koalicijom”, odričući
mogućnost pregovora sa Srpskom radikalnom strankom koja je bila
stožer „Srpske liste za Suboticu”.
– Naša generalna ocena je da smo zadovoljni izbornim rezultatom;
možda ne u potpunosti i u svim segmentima. Tvrdim ovo, jer se
tek sada vidi sa kakvom smo se silom suočili na ovim izborima
i na osnovu toga mislim da su naši rezultati respektabilni i
sigurno će biti zadovoljavajući kada ih prespavamo – izjavio
je u ponedeljak, 12. maja, u ranim jutarnjim satima nosilac
liste „Mađarske koalicije“ Ištvan Pastor na konferenciji za
novinare, sazvanoj u vreme kada se još nisu u potpunosti znali
rezultati izbora na sva tri nivoa.
On je, s tim u vezi, rekao da se nadao izlaznosti na izbore
većoj „bar za 5 posto”, ali i da je u sredinama gde „Mađarska
koalicija“ ima značajnija uporišta zabeležen porast izlaznosti
za 5 do 10 posto više u odnosu na republički prosek, što, kako
je naveo, potvrđuje uspešnost njihove kampanje.
– Ono što je zanimljivo je da postoji veliki nesklad datih glasova
u odnosu na četiri liste, a to se vidi i po tome što smo na
republičkoj listi dobili uverljivo manji broj glasova u odnosu
na pokrajinsku ili lokalne liste. Ono što sigurno možemo reći
jeste to da nas raduje da su proevropske snage odnele pobedu
na ovim izborima i ono što se u ovom momentu čini izvesnim je
da se parlamentarna većina bez Mađarske koalicije neće moći
sastaviti, a to se verovatno odnosi i na republičku Vladu. Mi
smo spremni za te razgovore i u njima ćemo zastupati one opcije
na kojima smo temeljili i našu republičku kampanju – rekao je
Pastor.
Kada je reč o pokrajinskim izborima on je rekao da je „Mađarska
koalicija” zadovoljna sa osvojenih oko 100.000 glasova, kao
i činjenicom da su svih 26 kandidata ove koalicije za proporcionalnu
listu ušli u drugi krug glasanja, koji će biti održan 25. maja.
Načelno zadovoljstvo lider „Mađarske koalicije“ iskazao je i
kada je reč o rezultatima lokalnih izbora, jer je u svim značajnijim
sredinama – izuzev Subotice – ova koalicija zabeležila veći
uspeh nego na prethodnim izborima.
– U Subotici smo delimično zadovoljni postignutim rezultatima.
S jedne strane, ambicije su nam bile veće od ostvarenog rezultata,
a s druge i ovde smo zabeležili značajno povećanje glasova u
odnosu na prethodne izbore. U svakom slučaju predstoje nam razgovori
s potencijalnim partnerima za formiranje skupštinske većine
– rekao je Ištvan Pastor, ne navodeći da li se to odnosi na
koaliciju „Za evropsku Suboticu” ili „Srpsku listu za Suboticu”.
R. V. – Z. R.
POVODOM
PETICIJE KOJU SU STANARI TRGA ŽRTAVA FAŠIZMA, NEKADA NAJLEPŠEG
PARKA U GRADU, POSLALI GRADONAČELNIKU
DVA KRUGA OKO TRGA
•
Šta donosi novi plan detaljne regulacije MZ „Centar II” • Kružni
tokovi umiruju saobraćaj, ali ne na tako malom prostoru • U
ovom slučaju građani i stručnjaci će ukrstiti mišljenja
Subotica
ima staru saobraćajnu studiju koja se više ne primenjuje a planira
se izrada nove. U međuprostoru koji traje rade se nove ulice
i trgovi, pa je tako urađen i projekat za rekonstrukciju Trga
žrtava fašizma i saobraćaja u njegovoj okolini.
Novo rešenje predviđa dva kružna toka, jedan prema ulici Petefi
Šandora a drugi u Matka Vukovića. Planirano je da se leva strana
Trga u potpunosti zatvori za saobraćaj, dok bi desna (parni
brojevi) postala dvosmerna.
Peticija
nadležnima
Stanari
Trga žrtava fašizma nisu zadovoljni ovim rešenjem pa su potpisali
peticiju koja je upućena gradonačelniku, Zavodu za urbanizam
i Udruženju građana „Protego”, sa obrazloženjima zbog čega ne
bi trebalo dozvoliti ovakvu promenu.
– Osnovno pitanje je da li će Trg, koji je u ovom momentu sa
obe strane jednosmeran, nakon rekonstrukcije postati u jednom
delu određen za dvosmerni saobraćaj. To će biti učinjeno tek
kada bude izgrađen kružni tok u Petefi Šandora i isto takvo
rešenje u ulici Matka Vukovića. Dok se to ne učini, nema reči
o dvosmenom saobraćaju na desnoj strani Trga žrtava fašizma
– kaže Imre Kerekeš, inženjer saobraćaja i autor pomenutog rešenja
na Trgu. – Planeri ovog grada konačno moraju promeniti neke
stavove. U budućim rešenjima na prvom mestu moraju biti pešak
i biciklista, a nakon toga sledi javni prevoz a tek na kraju
se obezbeđuju uslovi za individualni prevoz. To su pravila kojih
se moramo držati kada se uređuje strogi centar grada.
Kerekeš smatra da bi nastavak prakse po kojoj bi se davala prednost
individualnom prevozu stvorio haos u najužem delu grada.
– Neposredno ispred glavnog ulaza u crkvu i u produžetku ulice
Nikole Kujundžića planski sam izostavio kretanje individualnih
motornih vozila, kao i celom dužinom leve strane Trga. Tu je
planirana samo pešačka oaza i prolaz biciklista, nekoliko parking
mesta radi potrebe biskupije i škole, i izlaz prema kružnom
toku u Petefi Šandora. Desna strana Trga može da podnese dvosmerni
saobraćaj ukoliko se izgrade obe kružne raskrsnice – objašnjava
Kerekeš.
Za dva nova kružna toka neophodne su i građevinske intervenicije.
Na uglu Matije Gupca i Somborskog puta (Matka Vukovića), treba
ukloniti zgrade bivše cvećare „Kočik” i „Pogrebnog” jer će se
tek tada steći uslovi za izgradnju kružnog toka.
– Vodili smo računa i o bolesnicima i pacijentima Poliklinike
i specijalističke ordinacije i oni će do ovih ustanova dolaziti
ulaskom sa ulice Petefi Šandora. Veza između južnog i severnog
dela grada na ovom prostoru mora postojati. Felegijeva ulica
ne odgovara, Zagrebačka je u vrlo lošem stanju, tako da ostaju
jedino Štrosmajerova i Matije Gupca sa Trgom. Ovo rešenje koje
nudi Zavod za urbanizam, i ja kao planer, mnogo je čistije i
ekološki opravdanije nego što je to danas. Crkva je više zaštićena
kao i sam park – ističe sagovornik.
Ako se u parku povade sva drva, poveća betonirani prostor i
pusti dvosmerni saobraćaj sa velikom frekvencijom i povećanom
količinom izduvnih gasova – teško se može govoriti o čistijoj
i manje bučnoj sredini.
U
centar samo pešaci
Potpuno
drugačije rešenje primenjeno je kada su ne tako davno postavljeni
semafori na samom ulazu u portu Srpske pravoslavne crkve u Zmaj
Jovinoj ulici. Prilaz crkvi je praktično onemogućen a nema ni
mesta za parkiranje.
– To je primer saobraćajnice gde je prednost data individualnom
vozilu. Mnogo semafora, mnogo automobila, hotel je tamo, to
privlači vozila... Ne znam, nisam učestvovao u tom projektu
– kaže Kerekeš.
Ako
je doneta odluka da u centru prednost dobijaju pešak, biciklista
i javni saobraćaj, pitanje je zašto se to ne uvažava u svim
rešenjima. Jer još uvek tranzitni saobraćaj „šiba” samo 50 metara
od tog istog Trga. Ili da primenimo model Londona pa da se naplaćuje
ulazak automobilima u centar grada... Ili da napravimo još veću
pešačku zonu!
– I poslednju lipu će da izvade – kaže Đorđe Kalmar, stanar
na Trgu, dok njegova supruga Stevanka kaže: – Po cenu života
treba da se udružimo i da to nikako ne dozvolimo da se dogodi.
U ovom gradu ima mnogo gladnih ljudi, pa bi bilo preče da to
rešavamo a ne da pravimo okretnice. Sa tim poslovima se pravi
nekome biznis.
Dr Piroška Bala je živela godinama u inostranstvu, a na Trgu
živi od 1951. godine. I ona je zabrinuta:
– Stanovali smo u Budimpešti, na Trgu Ferenca Lista. To je jedan
divan trg sa parkom, cvećem, spomenikom, klupama i baštama restorana,
gde ljudi sede, odmaraju, jedu, druže se i ispijaju kafu, ali
saobraćaja nema. Ovde kao da neko namerno hoće da upropasti
Suboticu...
Svoje negodovanje na pomen kružnih tokova i dvosmerne ulice
na desnoj strani Trga, iznosi i Nandor Balog, poslovođa u prodavnici
„Profikolor” na Trgu žrtava fašizma:
– Mislim da ovaj Trg ne treba dirati, a pogotovo na ovako uskom
putu napraviti dvosmernu ulicu. Nema u Subotici mesta za eksperimentisanje.
Smeta mi što nemamo dugoročne planove, pa ovako imamo utisak
da radi ko šta hoće. Biće velika frekvencija saobraćaja, naravno,
neće biti parkinga, ljudi neće moći da se zaustavljaju, a tu
je Zubna poliklinika, specijalistička ambulanta, prodavnice.
Planirana seča drveća dodatno iritira stanare Trga.
– Nigde u svetu se ne uništavaju zelene površine da bi se pravili
betonski, mali kružni tokovi. Ovde je prošle godine povađeno
drveće, a treba narednih 100 godina da bi ono postiglo tu visinu
– kaže stanar Trga koji želi da ostane anoniman.
Prvo
plan pa gradnja
Plan
detaljne regulacije MZ „Centar II“ kojoj pripada i ovaj Trg
stavljen je van snage zbog čega je podnet zahtev za izradu novog.
– To se odnosi na potez između Romanijske (Ćure-vatrogasaca),
prema Preradovićevoj, nastavak do ulice Žarka Zrenjanina, sanjom
do Trga Lajoša Košuta (nekadašnja Branka Krsmanovića) i Trga
žrtava fašizma do Somborskog puta, i dalje Matija Gupca do E5
– kaže Miroslav Evetović, predsednik Saveta MZ „Centar II”.
– Insistirali smo da se pod hitno donese skupštinska odluka
koja će onemogućiti da se u međuprostoru između starog i novog
plana detaljne regulacije izdaju građevinske dozvole za određene
objekte po sistemu privremenih dozvola.
Evetović veruje da će se to vrlo brzo rešiti.
– Odlučili smo da za novi plan detaljne regulacije organizujemo
nekoliko javnih tribina, na koje ćemo pozvati i nezavisne arhitekte,
profesore sa fakulteta i građane. Postavićemo videobim, ukrstiti
mišljenja i doći do zaključka da neke stvari koje planiramo
da uradimo jednostavno neće biti sprovodive. Predlog je naišao
na odobravanje direktora Zavoda za urbanizam. Istovremeno, stav
je direktora Direkcije za izgradnju grada i njegovih saradnika
da se apsolutno ne menja nikakav režim saobraćaja na tom području.
Za sada, a ne zna se do kada, desna strana Trga žrtava fašizma
ostaje jednosmerna sa parkiranjem, sa leve i desne strane kao
i do sada, s tom razlikom da će se na levoj stani ulice saobraćaj
i dalje odvijati jednosmerno, ali ne iz pravca Petefi Šandora.
– Normalno da građani ne treba da projektuju i da urbanizuju
grad, za to postoje stručnjaci, ali je pitanje da li se takvi
projekti mogu baš uvek odvijati i rešavati ili graditi mimo
očiju javnosti. Znači, to što je Zavod za urbanizam predložio
je futurističko rešenje i ono ne može biti primenjivo u ovom
trenutku, jer bi bilo neprihvatljivo. Krajnje je vreme da Komisija
za bezbednost saobraćaja sedne i da jednom i zauvek razreši
sva sporna pitanja oko regulacije saobraćaja – kaže Miroslav
Evetović.
Rešenje treba doneti brzo jer broj vozila raste a gužve se povećavaju.
Kolaps nam sledi. M. Š.
PODRŠKA
–
Preko sredstava informisanja sam obaveštena o budućem kružnom
toku u Petefi Šandora, ali za projekat kružnog toka u Matka
Vukovića i o dvosmernom saobraćaju sa desne strane Trga, ne
znam. Sa nama se niko nije konsultovao. Što se tiče kapije iz
Petefi Šandora, ali mi imamo nameru da to zatvorimo. Svi pacijenti
ulaze sa Trga a ne sa Petefi Šandora. Pacijenti su jednostavno
zaboravljeni. I mi se priključujemo peticiji – kaže dr Ružica
Tonković Crnjaković, direktor Doma zdravlja.
TAKTIZIRANJE
Stipan
Jaramazović, saobraćajni inženjer, objašnjava:
– Kružni tok je jeftinije rešenje od semafora, jer ne traži
taj nivo održavanja, a imaju svojstvo usporavanja saobraćaja.
Ovde u strogom centru je i dobro da je to tako. Mi u Subotici
nismo žurili da među prvima to napravimo, nego smo malo taktizirali,
posmatrali smo šta se dešava u drugim gradovima, u susednim
državama, tek kada smo se dobro uverili da to fino funkcioniše,
onda smo predložili da se to radi ovde.
PROŠLOG
PETKA, 9. MAJA, ODRŽANA PROSLAVA 18 GODINA „SKENDERPROMETA”
U TAVANKUTU
Ortaci pajtaške ćudi
• Na imanju Mirka Skenderovića okupilo se prošlog petka priku
iljadu ljudi na proslavu punolitstva njegovog preduzeća • Med
tolikim svitom stigli i oni iz Francuske i Belgije, Skoplja
i Splita...
O
tom će se još dugo pripovidat, a pašće (ako već nije) i po koja
plećka. Možda ne koliko kadgod o Lazi Čvarku, al se ne rađa
baš svakog dana ni taki što pogađa ljude da mu od „Doljana”
spraćaju pilež do Bunjevačkog sokaka.
Dobro, ne triba baš zapravo poredit bećarenje Laze Čvarka s
proslavom osamnejst godina „Skenderprometa” u Doljnjem Tavankutu,
al ni tako štogod selo ne pamti, valjda još od vokšovanja izmed
dva rata kad su mačekovci i radikali po birtijama vinom vabili
ljude na svoju stranu.
Bilo
kako bilo, okupio je gazda – što bi se kazlo direktor – Mirko
Skenderović prošlog petka (9. maja) na svom imanju priko iljadu
zvanica; došo je i rus i kus, a nije io i pio samo ko nije tio.
„Novinar, ajd bolje da mi sidnemo u ‘Bos’ kad sve ovo završi,
pa da ti sve na miru ispripovidam”, kaže Mirko Skenderović dok
upravo sa ženom Margom dočekiva profestora s Fakulteta politički
nauka u Beogradu Branka Vasiljevića.
Ipak – valjda da se malo i pofali, a malo i čerez reda – oma
dodaje da su mu već stigli gosti iz Francuske, Belgije, Olandije,
Italije, Madžarske, Splita, Zagreba i Vukovara, Skoplja, Beograda
i Novog Sada... sve, kaže, „poslovni partneri”.
„Vidiš onog priko?”, upačiva mi prstom na jednog starijeg gospodina,
„Taj je kadgod bio gradonačelnik Bordoa”, kaže domaćin i dodaje
da je i to jedan od njegovi kupaca.
Pa ti sad gledaj.
A kad pogledaš, oko tebe karvanj svita: privrednika i poljoprivrednika,
doktora i profestora, političara i novinara, pa još po kogod
i iz diplomatskog reda. Ne virujete?
Posidali po drvenim klupama – Mirko Skenderović kaže da su i
radnici pravili dva-tri dana za ovu priliku – i Tomislav Karadžić,
i Milenko Popadić, i Dragutin Miljković, i Ruža Petrina, i Branko
Horvat, i Željko Nimčević, i Goran Bićanin, i Dragan Vujković,
i Slavko Parać, i Augustin Juriga, i Slobodan Marković, i Nikola
Čokorac i... Ko s kotlićom riblje čorbe na astalu, ko s roštiljom
i lukom, al svaki se bori da mu tanjir očisti vrime. Pa opet,
cigurno ni vaške posli tog nisu glabale samo košćure.
Personal, zapravo radnici u majcama „Skenderprometa” spadaju
s noga: i dvori i čisti za onim kog podvoriš, a kako koji završi
tako drugi počme. Tako je, po svoj priliki, bilo i s restoranima.
Gazda Mirko i je u petak doveo deset, što iz Tavankuta, što
iz varoši, što iz Bezdana, što iz Apatina. Odjedared stvoreni
redovi za riblju čorbu prid „Pikecom” i roštilj prid „Jagnjetom”
svidoče o tom da su već ranije „Gloria”, „Gurinović”, „Bates”,
„Andrić”... potrošili materijal kog su pripravili. Svidoče i
dvi gajbe nedirnuti jabuka i dvi paprike u tanjiru, jedino što
je ostalo na astalu „Tavankutske kuhinje”.
Al
se, zato, frižideri nemaju vrimena ladit. Kad je zabadavad,
časti ko koga stigne: nosi se „jelen”, „nikšićko”, toče se krigle,
a ni curice prid „Shirazom” i „Maurerom” ne stoje bresposlene,
jel med tolikim svitom nađe se dosta nji što vole vino. Istina,
ni sokovi nisu bili pod manom, jedino ko da se za sladoled baš
nisu tiskali.
Na pitanje – koje, božem prosti, cigurno ne da mira ni tavankutskim
plećkušama – koliko sve to košta Mirko Skenderović kaže izokola
da je svaki restoran naručen s ránom za sto ljudi. Taman kad
je zaustio nastavit, kogod ga prikinio, pa je sad gostima za
astalom ostalo da računaju: iljadu-iljadu dvisto gostivi, puta
kost po to, puta piće po to, puta muzika...
„Ma nije ni važno. Važno je da su došli skoro svi što su zvani”,
kaže u to domaćin.
Kad smo već kod tog, u tom rastrzanom razgovoru Mirko Skenderović
kaže nam da je prija osamnejst godina počo poso s običnom drvarom,
onda s prodavnicom, pa sa stovarištom građevinskog materijala
da bi danas došo do tog da zapošljava šezdeset radnika, od koji
su šezdeset posto Tavankućani, trideset posto Bajmačani i još
po koji s druge strane.
Dok mi tako divanimo, izređalo se na bini pisama i pisama Zvonka
Bogdana. Što bunjevačke, što madžarske, što dalmatinske (za
Splićane), što „Lepe ti je, lepe ti je” (za Zagrepčane), što
makedonske (za goste iz Skoplja)... al niko nije našo zamire.
Malo posli njeg, eto ti – na radost mama, a još više ćerivi
– na bini i Dušana Svilara. Otpivo deran svoje, pa bi mira,
al tek onda gužva. Da ga je bar svako toliko poznavo dok je
samo u škulu išo.
Za sve to vrime, i komšije s druge strane ograde uživaju. Lipo
vrime, čuli za slavlje, pa se na salašu Renate Mačković okupila
rodbina i komšiluk. Uz pune tanjire i piće oko nji divane o
svom poslu, a i vide šta se kod komšije događa.
„Zvani smo, kako da nismo. Bila je Marga i donela nam pozivnice,
al je nama lipče ovako. Tu smo, a ko da smo priko”, kaže Renata
Mačković.
Kad malo bolje razmisliš, tu je i cila filozofija: s komšijama
uvik u dobro. Ako to svatiš, onda nije daleko ni Belgija ni
Madžarska, ni Split ni Skoplje. Tavankućana je svakako bilo
za dosta. Z. R.
