|
PROBLEMI
STANOVNIKA KLISE ZBOG IZGRADNJE BENZINSKE PUMPE
Do njiva kao preko tvrđave
• Desetak vlasnika zemlje pored auto-puta na Klisi, osim
prepolovljenih parcela, odnedavno se suočava i s problemom
gotovo nemogućeg prilaza njivama • Obraćanje Direkciji za
izgradnju Opštine sredinom marta ove godine ostalo bez odgovora,
pa su se porodice Vojnić Tunić i Malagurski na sledeći korak
odlučile preko „Subotičkih”
Da
se s rogatim nije bosti praksa je potvrdila bar zilion puta.
U slučaju Ivice Vojnića Tunića s Klise to je, kako kaže,
počelo još pre desetak godina kada mu je, zbog potrebe izgradnje
(polu)auto-puta, njiva – što bi se kaz’lo „u komadu” – prepolovljena
na dva dela.
Istina je, kaže, da mu je država platila obeštećenje zbog
toga u današnjoj visini cene jednog jutra zemlje (oko 2.000
evra), ali dok je novac stigao inflacija ih je prepolovila.
Zauzvrat, ostao mu je pogled na drugu stranu nekadašnje
jedne parcele i svakodnevna briga kako zaobilaznim putem
ići do nje dva-tri kilometra.
Taman se čovek pomirio s tim kad se zimus potvrdila i istina
da jedna nevolja nikad ne dolazi sama. S druge strane puta,
od koje se stiže do njive Ivice Vojnića Tunića, počeli radovi
na izgradnji buduće benzinske pumpe. Mašinerija i skalamerija
razgrće još koji hektar prvoklasni crnice do nivoa žute
zemlje, ne bi li i na taj način omeđila prostor budućeg
objekta od opšteg značaja. Na taj način prilaz do već prepolovljene
njive zatvoren je i s treće strane (iz pravca Subotice)
tako da „saobraćajna teorija” sada nalaže zakonski pravilan
dolazak do njive preko Novog Žednika, to jest nekih desetak
kilometara. A od salaša na Klisi nalazi se tek na „podrug
duži” (manje od kilometra).
 Brigu
Ivice Vojnića Tunića i njegove supruge Ane deli i Josip
Malagurski i još desetak vlasnika, koji su zbog potreba
izgradnje auto-puta prošli na isti način. Šta će ljudi,
nego 19. marta ove godine presavili papir i Direkciji za
izgradnju Opštine uputili obaveštenje sledeće sadržine:
„Mi, grupa građana iz Mesne zajednice ‘Verušić’, obaveštavamo
vas da ćemo ostati bez prilaznog puta na svoje njive. Obraćali
smo se saobraćajnom inspektoru i rekao je da se obratimo
vama. Radi se o sledećem: izgradnjom benzinske pumpe na
Čantavirskom putu, pored auto-puta, zatvara se trasa letnjeg
puta do naših njiva. Uvidom u zemljišne knjige videćete
da nas je mnogo: porodice Vojnić Tunić, Zelić, Bardoš, Kucora,
Taborović, Malagurski... Molimo vas da u najkraćem roku
to rešite, radovi i na njivama su počeli”.
Uz izraze poštovanja, pečata MZ „Verušić”, delovodnog broja
i potpisa predsednika Saveta Josipa Kujundžića Ivan Vojnić
Tunić je svoje pismo, u ime svojih sapatnika, uputio na
adresu Trg Republike 16.
Odatle otada, međutim, „ni pisma ni razglednice”:
– Obraćali smo se mi i Franji Mašiću i Jasminu Šečiću i
nikom gospodinu Bačiću, al do danas ništa od svega. Tražio
sam i da mi se zemlja, oko dva jutra, pribaci na našu stranu,
al sam dobio odgovor da je to „tehnički neizvodljivo” –
govori o motivima obraćanja „Subotičkim” Ivica Vojnić Tunić.
Ko gradi pumpu, tačno ne zna. Čuo je, kaže, da je reč o
nekoj grčkoj „Eko” pumpi, ali ni u to nije siguran. Čuo
je i da je „Bambalić” (Saša Spremo, prim. a.) sa time, ali
ni o tome – i pored razgovora s njim – ne zna više.
A problem je jednostavan: ljudi traže da im se omogući da
im se, namesto letnjeg puta kojeg su koristili, omogući
prilaznica do njiva iz pravca grada kako ne do nje ne bi
morali potezati desetak kilometara iz pravca Novog Žednika
ili:
– Pa, i sada se snalazimo tako što krišom priđemo priko
auto-puta – kaže nam jedan od dvojice sagovornika, svestan
i sam da na taj način ne samo da krši pozitivne zakonske
saobraćajne propise nego sebe, svoju mehanizaciju i ostale
„učesnike u saobraćaju” potencijalno izlaže velikom riziku.
Na kraju, bez obzira dokaže li bilo koji pravnik da Ivica
Vojnić Tunić, Josip Malagurski i još desetak vlasnika „prepolovljenih
zemalja” nisu u pravu, teško se oteti utisku naših standardnih
normi: arogancije nadležnih struktura koje ne pokazuju spremnost
na kompromis sa ljudima koji tamo žive i koji svakodnevno
se suočavaju s problemom koji se objektivno, uz ponešto
dobre volje, verovatno može rešiti na zadovoljstvo svih.
Uključujući i poneki autobus pun dece pred kojim se na auto-putu
iznenada može pojaviti traktor s prikolicom. Z. R.
MANIFESTACIJA „ZLATNI KOTLIĆ” OKUPILA 20 GERONTOLOŠKIH CENTARA
IZ SRBIJE
Kotlić se kuvao uz muziku
 Subotički
Gerontološki centar je 8. maja bio domaćin „Zlatnog kotlića
2008” na kojem je učestvovalo ukupno 20 gerontoloških centara
iz Srbije, sa oko sto predstavnika.
Na ovom, drugom po redu „Zlatnom kotliću”, održanom u Gerontološkom
klubu „Kertvaroš”, takmičilo se u pripremanju jela od junećeg
mesa u kotliću. Domaćin je obezebdio namirnice i ogrev.
Pobedik je bila ekipa Gerontološkog centra iz Kikinde, drugo
mesto su zauzeli gosti iz Apatina, a treće iz Sombora. Pripremljeno
jelo sevirano je takmičarima, gostima, ali i stanarima gerontoloških
klubova i doma u Subotici.
Dok su se kotlići pripremali, ali i posle, za prisutne je
pripremljen muzičkofolklorni program u kojem su učestvovali:
HKC „Bunjevačko kolo”, KUDŽ „Bratstvo”, Tamburaški orkestar
„Sledbenici Pere Tumbas Haje”, Muzički teatar „Romansa”,
Narodni orkestar Pere Milankovića „Tri asa” i Tamburaški
orkestar „Ravnica”.
Naredne godine domaćini ove manifestacije biće pobednik,
Gerontološki centar Kikinda. E. B.
IZ
MATIČNOG UREDA
VENČANI:
Marija Tikvicki, penzioner i Bela Rogić, penzioner; Aleksandra
Gušić, učenica i Nemanja Tovarišić, učenik; Anamaria Piontek,
cvećarski radnik i Miroslav Temunović, pomoćni mehaničar;
Violeta Lazić, domaćica i Denis Sabo Rac, pekar; Jelena
Vukomanović, konfekcionar i Milan Petrov, trgovac; Suzana
Halas, ženski frizer i Danijel Prćić, vozač; Noemi Pap,
med. sestra i Matije Nemedi, radnik obezbeđenja; Valentina
Kopas, poljoprivrednikstočar i Arpad Marton, poljoprivrednik-stočar;
Brigita Vaštag, domaćica i Čongor Heredi, poljoprivrednik-voćar;
Ivana Gaković, student i Josip Francišković, autoelektričar;
Ivana Racpeti, trgovac i Đorđe Baralić, prodavac za terene;
Gordana Đorđević, trgovac i Vanja Perle, el. mehaničar;
Vesna Šeterlajn, ženski frizer i Neven Šmit, trgovac; Bojana
Sloboda, trgovac i Marko Trišić, privatni preduzetnik; Boglarka
Kovač, profesor nemačkog jezika i Zoltan Kerestenji, knjigovođa;
Ildiko Bala, administrativni radnik i Adam Vaš, el. mehaničar;
Maja Maravić, student i Momčilo Rajić, privatni preduzetnik;
Jasmina Pavić, prodavac i Duško Mandić, vozač.
ROĐENI – DOBILI KĆERKU: Laura i Nebojša
Engi, radnik obezbeđ. (Anabela); Gordana i Oto Sebeledi,
radnik (Leona); Sanja i Nenad Crnilović, mehan. bele tehn.
(Jelena); Andrea i Žolti Balog, nezaposlen (Keti); Mirjana
i Miroslav Šarčević, maš. inž. (Kristina): Mira i Josip
Petrović, muzičar (Helena).
DOBILI SINA: Jasna i Ladislav Lovrić, dizajner (David);
Jelena i Danijel Zadro, moler (Luka); Nikoleta i Boris Miler,
hidrograđevinar (Filip); Izabela i Gabor Sabo, pogonski
elektr. (Hunor); Aleksandra i Jovica Dejić, trgovac (Marko);
Jelena i Goran Gajdoš, moler (Dragan); Tabita i Atila Bartok,
stolar (Mark); Emeše i Atila Lazar, nast. fiz. vasp. (Almos);
Ana i Ante Crnković, moler (Marko); Veronika i Robert Pokornik,
bravar (Ognjen); Svetlana i Slađan Zubelić, trgovac (Leo);
Snežana i Damir Kiš, frizer (Danilo); Eljhama i Baškim Beriša,
nezaposlen (Bajram); Jasmina i Roland Virc, nezaposlen (Lana).
UMRLI: Tatjana Antunović r. Arančić, savetodavac
(1955); Mila Bošnjak r. Savić, penz. (1932); Vera Karlović
r. Klinovski, penz. (1930); Teza Kopunović, penz. (1925);
Žužana Hegediš Budanovič, penz. (1944); Ana Francišković
r. Crnković, penz. (1930); Roza Barabaš r. Balaton, penz.
(1921); Jelena Horvat r. Drobina, penz. (1931); Ilija Prlja,
penz. (1934); Andrija Sabo, penz. (1924); Milorad Vučurević,
penz. (1938); Velibor Babić, penz. (1936); Juliana Tot Šagi
r. Beretka, domaćica (1912); Roza Patarčić r. Kovećak, penz.
(1929); Anton Cvijin, voj. penz. (1926); Saliha Kalač r.
Durović, domaćica (1943); Eržebet Antal r. Guljaš, penz.
(1912); Ana Napora r. Huščik, penz. (1931); Jožef Balog,
penz. (1925); Viktorija Ivanović r. Medić, penz. (1926);
Eržebet Kopilović r. Bočković, penz. (1934); Etelka Boka
r. Futo, penz. (1920); Aleksandar Biri, radnik (1945); Emilija
Salai, penz. (1921); Franciška Dimović, domaćica (1947);
Margit Segedi r. Remete, penz. (1932); Boro Radmilo, penz.
(1927); Stana Ivković, penz. (1927); Bela Mentuš, penz.
(1932); Andrija Šild, autoelektr. (1949); Đorđe Legradi,
penz. (1927); Marija Dukić r. Miljuš, domaćica (1923); Radica
Miletić, kuvarica (1952); Tomo Skenderović, zemlj. penz.
(1933); Laslo Sabo, penz. (1929); Mihalj Kolar, pom. radnik
(1950). |
