Rane
„Istoriju
pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici
fantaziraju. Izvesna je samo smrt.” Ovim rečenicama,
koje me opsedaju poslednjih dana, završava Danilo
Kiš svoju kratku priču „Slavno je za otadžbinu mreti”.
Neizmerna tuga otmenog, a nikada patetičnog Kiša
prožela me je u danima koji su usledili nakon mnoštva
informativnih članaka, šturih televizijskih vesti
i pouzdanim detaljima natopljenih razgovora po učionicama,
zbornicama i javnim ustanovama, kada je postala
izvesna samo smrt dečaka izbodenog nožem u dvorištu
subotičke škole.
Izvesna je samo smrt, umorstvo dečaka, sve ostalo
spada u psihološku ropotarnicu sredine traumatizovane
sopstvenom nemoći da spreči tragediju. U zemlji
koja poput pacijenta obolelog od opsesivne kompulzije
reciklira ideološku matricu da je slavno za otadžbinu
mreti, životi dečaka obeleženi su željom da dokažu
koliko su čvrsti i žestoki, koliko smeli da se uhvate
u koštac sa „neprijateljem”, pa makar to bio i vršnjak
iz susedne škole ili omražene navijačke grupe. Jer
muški ponos je u pitanju, ta nežna biljka samopoštovanja
koja bi osnažena, jednog dana trebalo da se nadvije
kao zaštita nad celokupnim životom zajednice. Da
zaštiti, kao prvo, od sopstvene nasilničke prirode.
Fatalno privlačna snaga junačenja koju najbolje
potvrđuju upravo ratovi, pa makar i ovi mali, lokalni,
između grobara i marinaca, neće naći svoj epilog
u bolećivim istorijskim čitankama u kojima se veliča
herojstvo mladog topovskog mesa, već upravo u crnim
hronikama o nasilju prema bližnjima, sve češćem
i sve surovijem. Kao da se Kantov kategorički imperativ
„Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama”
povlači pred naletom iracionalne mržnje koja još
uvek razobručena plamti u tajnim komorama naše svesti.
U kojoj su pohranjene sumnje da se zločin možda
i isplati. Da nije svako dostupan pravdi jer zakon
ne važi za sve podjednako. Da sila Boga ne moli.
Da je moć oličena u novcu i beskrupuloznosti pokretač
sveta. Da je škola nebitna jer napolju, u stvarnom
svetu, važe neka druga pravila igre. One prave,
muške igre, a ne bapska preklapanja o boljoj prošlosti
punoj vrlina. Dragojevićev film „Rane” jesu naša
stvarnost.
Nemoralno je da se piše o tuđoj tragediji upravo
zato što je ljudska nesreća tako zahvalna tema za
pisanje. I zbog pijeteta prema žrtvi, nepoznatom
dečaku koji je sa svojim ranama posredstvom medija
ušao u naše domove, u naše živote, da nam otme preko
potreban mir i usadi zebnju u srce. Da nas ranama
rani.
Viktorija Šimon Vuletić
DANAS
U GRADSKOJ KUĆI DODELA NAGRADA „MEDIA INVENTA”
Priznanja privrednicima
Regionalna
privredna komora danas, 18. aprila, u Velikoj većnici
Gradske kuće uručiće priznanja „Kapetan Miša Anastasijević”
najuspešnijim pojedincima i preduzećima za doprinos
razvoju preduzetničke kulture i stvaralaštva koju
dodeljuje novosadski „Media invent”.
Od ukupno 28, čak 21 priznanje biće dodeljeno pojedincima
ili preduzećima sa teritorije Opštine Subotica.
Priznanja su dobili Jelena Šavanja iz DDOR-a „Novi
Sad” („naj žena”), Živojin Đorđević iz tavankutskog
„Medoprodukta” (menadžer), Milenko Aleksić iz hotela
„NJellas” sa Kelebije (domaćin), Veterinarski zavod
„Subotica” (korporativni imidž), Duško Dražić iz
Kompanije „Vojput” (ktitor), Master plan Palić (projekat),
Ekonomski fakultet Subotica (menadžment), „Master
plast” (najdinamičniji razvoj), „Selma” (malo preduzeće),
„Elektroremont” (srednje preduzeće), „Suboticatrans”
(uslužno preduzeće), „Loher elektro” (kompanija),
Milorad Vranjevac iz „Eminenta” (brend), „Mlekara”
Subotica (kvalitet), mr Marija Saulić iz „Vojvođanske
banke” (bankar), „Komercijalna banka”, Ekspozitura
Subotica (banka), Međunarodni filmski festival (kultura),
Radomir Perin iz „Intercorda” (doprinos razvoju
preduzetništva), Jožef Pinter sa RTV „YU eco” (informisanje),
Dušan Svilar (ličnost godine) i „Pionir” (korporativna
odgovornost).
Svečanost uručivanja priznanja počinje u 19 sati.
Z. R.
EKSCES ZBOG NARUŠENOG EKO-SISTEMA U PALIĆKOM JEZERU
Uginulo oko 700 kg karasa
„Ovih
dana registrujemo pojavu uginuća karasa u jezeru
Palić” – započinje saopštenje za medije JP „Palić
– Ludaš”, koje je potpisao direktor Dragutin Miljković.
Dalje se kaže da je to uobičajena pojava poslednjih
godina, na prelazu iz zime u toplije dane.
Ukupna količina izvađene uginule ribe do 15. aprila
je oko 700 kilograma, a najviše 14. aprila, oko
300 kilograma. U poređenju sa 380 hektara površine
i zapreminom od oko 7 miliona kubnih metara vode,
kao i procenom ribljeg fonda u jezeru od oko 14
vagona, to su neznatne količine, piše u saopštenju.
Kao razlog se navode generalno loši uslovi za život
organizama u ovoj jezerskoj vodi, a onda i slabo
zdravstveno stanje, neuhranjenost, neotpornost (loša
kondicija) pojedinih ribljih primeraka.
