MLADI VATERPOLISTA, MARIO CRNKOVIĆ, POSLE RASPUSTA U SUBOTICI, PONOVO SE VRAĆA NA HAVAJE
„Bilo je teško otići, ali se isplatilo”
• Nisam se pokajao i mogu da poručim svima koji imaju priliku da odu negde, a dvoume se, da pokušaju • Svi deluju mnogo opuštenije, verovatno i zbog prijatne klime • Pored školovanja i treninga ostaje vremena da se radi, ali i da se zaradi • Vaterpolo je sport u koji se u Americi sve više ulaže

Peščane plaže Havaja mnogima su samo pusta želja, mesto gde ćemo ići ako dobijemo sedmicu na loto izvlačenju ili ako „ogrebemo” premiju. Međutim, snovi ipak mogu da postanu java, o čemu svedoči mladi subotički sportista, Mario Crnković. Mario je, uz pomoć vaterpola, nastavio svoje školovanje u Honoluluu, i imao prilike da prošeta čuvenim plažama.
– Otišao sam u avgustu prošle godine zbog dve stvari: da studiram i igram vaterpolo. Imao sam više ponuda, zvali su me univerziteti iz Njujorka, Majamija, Pensilvanije. Kako sam birao, krug favorita se sužavao i došao sam do Havaja kao finalnog odredišta. Ovde sam našao najbolje uslove, a tu se i posebna pažnja posvećuje stranim studentima. Studiram menadžment u biznisu, a sada razmišljam da izaberem i dodatno školovanje, vezano za menadžment u hotelijerstvu. Ovde sam pored dobrih uslova za školovanje, naišao i na odlične uslove za sport – kaže Mario za „Subotičke” nekoliko dana pre povratka u Honolulu.
Kako naš sugrađanin kaže, u Americi ne postoji profesionalna vaterpolo liga i najjače takmičenje je univerzitetska liga. Liga se sastoji od tri divizije, koje obuhvataju pedesetak univerziteta.
– Vaterpolo je sport koji u Americi postaje sve popularniji. U njega se sve više ulaže, a sa time dolaze i rezultati. Dolazi mnogo igrača sa strane, mnogo stručnjaka. Moj fakultet nastupa u drugoj diviziji, prošle godine zauzeli smo četrnaesto mesto u celoj Americi, što predstavlja dobar rezultat.
Mario Havaje vidi kao zemlju u kojoj je drugačiji način života, zabave, razmišljanja. Početak je bio težak, ali je kasnije sve bilo lakše, pre svega zbog ljudi, koji su veoma prijatni, željni da pomognu.

– Ljudi su mnogo rasterećeniji, pogotovo studenti. Svi deluju mnogo opuštenije, verovatno i zbog prijatne klime. Sve je u šarenim nijansama, što pozitivno deluje. Ja sam se brzo prilagodio na ovakav način. Jednostavno moraš da budeš takav kakav si i takvog te ljudi prihvate. Mislio sam da će biti teško u početku, ali nisam imao nikakvih prepreka, zbog mog stava. Sebi sam odredio da ću da guram do kraja. Naravno, bilo je momenata kada su mi falili drugovi i porodica. Ovo sam rešavao komunikacijom sa meni dragim ljudima, ali sam brzo našao i nove prijatelje. Družim se sa svima, u ekipi je još jedan momak iz Srbije, ali i igrači iz Holandije, Južnoafričke Republike, ekipa je internacionalna.
Naravno, ništa ne bismo uradili, a da ne prenesemo utiske sa plaža:
– Kada sam polazio razmišljao sam kako ću kada stignem na Havaje svaki dan biti na plaži. Stigao sam i shvatio da nije baš tako, ali uvek za kupanje ima vremena. Najviše sam na plaži vikendom, kada se odmaramo od škole, od treninga i mečeva. Tada se okupi društvo i provede lep dan. Lepo je biti na plaži sa bezbroj turista iz svih delova sveta, a još je lepše naći zabačenu plažu sa probranim društvom. Radni dan mi je veoma dobro organizovan, odlično su uklopljeni škola i sport. Sve počinje oko 7,30, časove imam od 8, a do 14 sam sve školske obaveze odradio. Posle ovoga nema časova, jedino su moguće konsultacije sa profesirima kojima uvek možeš da se javiš i koji uvek izlaze u susret. Trening traje od 15 do 18 časova, i sve završava večerom. Čak sam uspevao i da radim posle treninga, prvi semestar sam radio u košarkaškoj sali na pripremi raznih zabava. Uopšte nije sramota biti student i raditi, naravno i zaraditi. Studenti imaju satnicu od 7 dolara i mogućnost da rade 20 sati nedeljno kada je škola i 40 sati kada nema škole. Od tih para koje zaradim platim sebi smeštaj, uspevam da sebi nešto kupim i da mi ostane para. Nisam nikome na teretu, jedino mi moji pomažu kada kupujem neke veće stvari.
Da li se Subotica promenila?
– U Subotici je bilo promena u ovom periodu i to na bolje. I dalje se dosta gradi, a iznenadilo me je kako je napredovao Filmski festival na Paliću. Nešto se pozitivno dešava.
Šta reći na kraju, da li se se pokajao?
– Nisam se pokajao i mogu da poručim svima koji imaju priliku da odu negde, a dvoume se, da pokušaju, makar na godinu dana. Znam da je teško, ali isplati se, pogotovo za sportiste. Ja sam stekao novo iskustvo, pre sam odrastao. Dosta sam se promenio, osamostalio sam se, počeo sam da radim, u principu sve ono što bih ovde kasnije počeo da radim – zaključuje Mario na kraju.
N. S.

BERNADETA BIRKAŠ, SUBOTIČKA TENISERKA
Nakon rada nagrada je uspeh
• Tenisom počela da se bavi po ugledu na brata Norberta • Za Spartak je nastupala do četrnaeste godine, a zatim je, u potrazi za bolji uslovima, prešla u Budimpeštu

Mlada subotička teniserka Bernadeta Birkaš počela je ovim sportom da se bavi u Spartaku, tu je bila do četrnaeste godine, a sada igra i trenira u Budimpešti. Ipak, u Subotici nikada nije gost, već domaćin, a isti status ima i na međunarodnom turniru na Paliću.
Šta je na tebe uticalo da počneš da se baviš tenisom?
– Tenisom se bavim od devete godine, a čini mi se da je jedan od glavnih razloga da počnem da se bavim ovim sportom to što se tenisom već bavio moj brat Norbert. Videla sam kako on igra, želela sam i ja da probam i majka me je upisala u školu tenisa.
Kakav je bio prvi susret sa ovim sportom?
– Susret sa tenisom je bio odličan, već mi se na prvom treningu mnogo zasviđao. Prvi trener mi je bio Robert Kapista, i sećam se da je jako dobro radio sa decom. Kod njega sam u školi tenisa bila tri godine. Nakon toga prešla sam da treniram kod Gabora Komaromija, sa kojim treniram i u Budimpešti. Sem njih, trenirali su me i Gabor Roža, Danilo Šakić kao kondicioni trener. Iako mi je ljubav prema tenisu preneo Kapista, mislim da je za moju igru najzaslužniji Komaromi, jer je uvek bio strpljiv u radu. Na Paliću sa mnom radi Jožef Sakal.
Do kada si ostala u Spartaku?
– U Spartaku sam bila do četrnaeste godine, a zatim sam otišla u Budimpeštu. Na promenu boravka odlučila sam se zbog boljih uslova koje je Budimpešta nudila. Bolji su i treninzi, imam više sparing partnera, i plaćeni su mi odlasci na turnire.
Koji ti je najveći uspeh kao članice subotičkog Kluba?
– Dok sam bila u Spartaku bilo je uspeha, a najveći od njih je osvajanje državnog prvenstva do 14 godina. Takmičenje je održano u Subotici, bilo je to četiri godine, i pobeda pred domaćom publikom činila me je još radosnijom.
Da li je uspeha bio i kasnije?
– Po prelasku u Budimpeštu počela sam da igram turnire nagradnog fonda 10.000 dolara, a najveći uspeh mi je bio plasman među 700 najboljih teniserki na NJTA listi. Igrala sam u Hrvatskoj, Španiji, Rumuniji, Mađarskoj. Turnire na Paliću igrala sam i prošle i pretprošle godine. Prvo sam izgubila u kvalifikacijama, a prošle godine sam u prvom kolu glavnog turnira imala dosta težak žreb. Naletela sam na četvrtog nosioca i izgubila.
Šta te posbeno motiviše da se baviš sportom?
– Uvek volim da se nadmećem i borim. Sport je najbolje mesto za to, pogotovo kada je sport individualan. Ne volim kolektivne sportove, iako je nekada teško biti sam na terenu. Ipak, uvek bih izabrala individualni pre kolektivnog sporta, jer sam ovde ja sama zaslužna za sve što uradim.
Da li fizička građa igra bitnu ulogu u tenisu?
– Sitnije sam građe i to po meni nema veze u tenisu. Nekada je to čak i prednost, jer se desi da me protivnice potcene, a onda se iznenade na terenu. Tehnika je ipak ovde najvažnija stvar.
Čime je, sem tenisa, tvoje vreme ispunjeno?
– Idem u Sportsku gimnaziju u Budimpešti i samo školovanje je za sportiste bolje rešeno nego kod nas. Školu pohađam vanredno, uglavnom idem samo na ispite, pa mi ostane više vremena za treninge i turnire. Teško je postići obe stvari odjednom i za sada mi je bitno da prolazim razrede. Ipak je tenis moje prvo opredeljenje, prvo kao igračica, a ko zna, možda kasnije i kao trener.
Da li na kraju možeš reći da li je tenis naporan sport?
– Tenis mi nije naporan, jer ga zaista volim. Ipak, ako gledam sa strane, mnogo se radi. Jedino mi je malo problem jutarnji trening jer on počinje već u 6 sati i traje do 8. Tada imam pauzu, a kasnije ponovo treniram od 14 do 16 sati i to svaki dan. Kada podvučem liniju, rad je u ovom sportu najteži, ali nakon dobrog rada dolazi najlepše stvar – uspeh.
N. S.

NA PALIĆU SVEČANO OTVOREN MEĐUNARODNI TURNIR U TENISU ZA ŽENE
ISTORIJA KOJA OBAVEZUJE

Svečnim otvaranjem i zvanično je počeo međunarodni ITF „Palić Open 2006” turnir u tenisu za žene, nagradnog fonda 10.000 dolara. Otvaranje je upriličeno početkom prvog kola glavnog žreba, uz brojne zvanice iz sportskog i privrednog života Subotice, odnosno predstavnike teniskih organizacija.
– Pitam se da li jedan od najstarijih klubova u zemlji može da ostane bez podrške lokalne samouprave i da li Subotica može sebi da dozvoli da tu tradiciju ne čuva? Naravno da ne može, i zato mi je posebno drago da imamo ovakav veliki turnir, treći po redu. Siguran sam da ovaj turnir znači mnogo više nego što mi mislimo, on u svetu govori mnogo o Subotici, o Paliću. Nadam se da ćemo imati snage da i nagradni fond bude veći i da okupimo još veći broj kvalitetnijih igrača, jer za to ovde imamo mogućnosti – istakao je Geza Kučera, gradonačelnik Subotice, prilikom otvaranja turnira.
N. S.

PETLIĆI FUDBALSKOG KLUBA SPARTAK USPEŠNI NA TURNIRU „DRAGAN MANCE“ U TESLIĆU
JEDINA PREPREKA BILI PENALI

Petlići Fudbalskog kluba Spartak nastupili su prošle nedelje na tradicionalnom, osmom po redu, memorijalnom tuniru „Dragan Mance” u Tesliću (Bosna i Hercegovina), posvećenom čuvenom fudbaleru Partizana.
Spartak se borio u konkurenciji osam ekipa iz Srbije, Bosne i Mađarske. Nakon ubedljive igre u grupi, Spartak se u borbi za finale susreo sa beogradskim Partizanom. Nakon regularnog dela utakmice rezultat je bio izjednačen, 2:2, pa je usledilo izvođenje penala. U igri sreće uspešniji su bili Beograđani, koji su do finala stigli pobedom od 4:3. Subotičani su se morali zadovoljiti utakmicom za treće mesto, gde su deklasirali Pečuj sa 10:1. Pored odličja za treće mesto, u redove Spartaka stigao je i trofej namenjen najboljem golgeteru. Trofej je kući poneo Dario Loča, koji se šest puta upisao u listu strelaca.
– Naišli smo na izuzetan prijem domaćina u Tesliću, a fudbalsku delegaciju primio je i gradonačelnik Teslića. Na svečanom ručku su prisutne bile zvanice iz svih klubova učesnika, a među njima je bio i Branko Mance, brat čuvenog fudbalera, inače predstavnik Partizana. Deca su se sjajno pokazala, bili su u užem krugu favorita, ali smo, na žalost, imali manje sreće u izvođenju penala. Drago mi je što smo uspostavili dobre odnose sa klubom iz Teslića, nakon njihovog gostovanja na „Pipkovom” turniru – kaže Saša Jovanović ispred Spartaka.
Za subotički tim su igrali: Darko Guberinić, Nikola Vojnić, Dario Vojnić, Bojan Čiča, Milan Petković, Danilo Jovović, Dario Loča, Nikola Banjac, Bogdan Trbović, Boris Jukić. Trener: Zvezdan Ćosić.
N. S.

KRISTIJANOM KOVAČOM, ATLETIČAREM SUBOTIČKOG SPARTAKA, BACAČEM KOPLJA
TRI GODINE ZA PRVENSTVO SVETA
• Godine 2003. Kristijan Kovač baca kuglu na školskom prvenstvu • Godine 2006. Kristijan Kovač baca koplje na Svetskom juniorskom prvenstvu u Kini • Napornim radom talenat izvajan u državni rekord • Kristijan je državni rekord oborio sa pozajmljenim kopljem, a sada su uslovi bolji, ali daleko od idealnih

Mladi atletičar Spartaka, Kristijan Kovač, jedan je od najboljih primera kako se uz neosporan talenat, sa mnogo rada, može stići do vrhunskih rezultata. Bogomdan talenat za bacačke discipline uočio je trener Bela Evetović, sve savete Kristijan je upijao, ulagao sebe u naporne treninge i za tri godine je od dečaka koji se nije bavio nikakvim sportom stigao do državnog rekorda za mlađe juniore, a nedugo potom i do Svetskog juniorskog prvenstva.
Jedan Kristijanov dan nije nimalo lak, počinje rano ujutru, a obeležavaju ga dva naporna treninga, jedan na Gradskom stadionu, a drugi u teretani.

Ustajanje u sedam izjutra

– U poslednjih meseca dana imao sam naporne treninge. Trenirao sam dva puta dnevno, pripremajući se za Svetsko juniorsko prvenstvo u Kini. Ustajao sam u 7 sati, što mi je bilo dovoljno da se spremim za jutarnji trening koji počinje na Gradskom stadionu od 8,30. Vreme od ustajanja do treninga rezervisano je prvo za doručak, a kasnije za sve ostalo. Doručak je najbitniji, pogotovo za sportove slične ovom kojim se bavim. Bez doručka ne mogu da radim, ne mogu da se pokrenem. Volim da pojedem 4-5 jaja za doručak, uz hleb i mleko.

Trening pre treninga

– Na trening na Gradskom stadionu idem biciklom, a pošto živim na drugom kraju grada, kod Zorke, treba mi dvadesetak minuta. Ovo mi dođe kao neki trening pre treninga. Svaki trening počinje trčanjem, to je nešto što se mora, iako ne volim da trčim. Obično pretrčim kilometar pre nego što počnem bilo šta drugo da radim. Upoređujući iskustva sa ostalim bacačima, primetio sam da mi u Subotici najviše trčimo i mislim da je to dobro. Nakon zagrevanja sledi razgibavanje i kreće bacanje. Vežbam ruku, bacam koplje za trening i to 20-30 hitaca. Posle koplja bacam kuglu od 4 kg. Naravno, u obe discipline prvo bacam laganije, a zatim kako vreme odmiče, sve snažnije. Ceo trening traje do sat i po – dva.

Kući na ručak

– Kući ponovo stižem oko 11 sati, istuširam se i odmorim. Ako imam vremena, volim da odspavam sat vremena. Ručam oko 13 sati, najviše volim da jedem meso i to piletinu. Posle ručka ponovo prija odmor, a zatim drugi trening.

Sati u teretani

– Drugi trening odvija se u teretani i počinje u 15,30 i traje 2,5-3 sata kada su u toku pripreme, a kada je sezona u toku onda ovaj trening traje oko 2 sata. U teretani radimo četiri glavne vežbe, trzaj, nabačaj, čučanj i benč. Pored toga radimo vežbe za stomak i leđa i još neke vežbe, specifične za ovaj sport. Sa nama je u teretani i trener Bela Evetović, koji nam pomaže da uz vežbe što brže napredujemo.

„Nastavljam školovanje”

– Završio sam trogodišnju školu za vozača, a sada upisujem četvrti stepen. Zbog treninga sam često van kuće, a kada idem u školu, onda me nikada nema kući. Iz škole idem direktno na trening, sa treninga direktno u školu i tako iz dana u dan. Ipak, roditelji su me oduvek podržavali, i uvek su bili puni razumevanja za ovo što ja radim.

Najveći podstrek – medalja na prvom takmičenju

– Bacanjem koplja se bavim tek tri godine. Počeo sam 2003. godine, u maju, i dosta sam brzo došao do dobrih rezultata. Sportom se pre ovoga nisam uopšte bavio. Otišao sam na jedno školsko takmičenje, na kome sam bacao kuglu. Tada me je primetio trener Bela Evetović, koji me je kontaktirao i uzeo telefon. Sećam se da je takmičenje bilo u utorak, a da sam ja već u petak bio na prvom treningu. Prvi trening sam bio malo zbunjen, nisam ništa znao, a kasnije je sve bilo lakše. Prvo sam bacao kuglu, mesec-dva dana. Kada je počela sezona probao sam da na jednom takmičenju bacam koplje i video sam da je to za mene. Više sam građen kao bacač koplja, viši sam i mršaviji nego bacači kugle. Prvo takmičenje na kome sam nastupao u bacanju koplja bilo je Prvenstvo Vojvodine, već u junu 2003. godine i ja sam osvojio treće mesto. Osvajanje medalje na prvom takmičenju me je ohrabrilo i dalo mi podstrek da se ovom sportu još više posvetim. Forma se popravljala, a tu sam godinu završio kao dvostruki prvak države, u bacanju koplja i diska.

– Normu za Prvenstvo Sveta ispunio sam u maju ove godine, na Kupu Mađar Soa u Senti. Nakon napornih priprema usledio je dosta naporan put, putovali smo prvo od Beograda do Istanbula, gde smo čekali avion sedam sati, a zatim do Pekinga putovali još osam sati. Sreća je što sam mogao da spavam, pa je vreme brzo prošlo. U Kini su se za kratko vreme izmenila sva godišnja doba, prvi dan je bila užasna magla i sparina, drugi dan je padala kiša, a kasnije se vreme prolepšalo. Nisam baš najbolje prošao u Kini, pošto me je mučila povreda lakta, koju sam zaradio neposredno pred put i ta mi je povreda oduzela sigurno pet metara. Ipak, stegao sam zube, bacio 61,05 metara i bio osmi. Za finale mi je trebao državni rekord, jer je kvalifikaciona norma bila 70 metara. Na kraju nisam nezadovoljan, predstavljao sam svoju zemlju, nastupio na velikom takmičenju i stekao bitno iskustvo za predstojeća iskušenja. Biće bolje sledeće godine na Prvenstvu Evrope u Holandiji, za koga sam već ispunio normu.

„Podrška mnogo znači”

– Znači mi i to što me i celo moje društvo podržava. Oni su tu kada je neko takmičenje, oni navijaju i to mi mnogo pomaže. Navijanje i bodrenje nekada može da da dodatnu snagu, dodatni metar. Naravno, pored navijača, na samom takmičenju je od velike važnosti i trener koji može takmičaru da skrene pažnju na neke detalje, a koji opet mogu da utiču na dodatnu dužinu.

I devojka sportista

– Kući sam oko 19 časova, a nakon tuširanja nalazim neku zanimaciju. Nekada je to samo odmor, a nekada odem do druga. Dosta slobodnog vremena provodim sa devojkom, Erikom, koja je takođe atletičarka, trči na 400 metara, tako da me potpuno razume. Večeram oko devet sati, u zavisnosti od toga kako se osećam. Ako sam umoram i ako ću odmah da spavam, onda je to neko voće i povrće, a ako planiram negde da izađem, onda je to ponovo neka jača hrana. Radnim danima obično ležem oko 11 sati.

Bolje sport nego alkohol

– Preporučujem svima da se bave sportom, da svoje vreme bolje potroše na sportsku aktivnost, nego da gluvare po kafićima uz alkohol. Sportski život je zdrav život, stvaraju se radne navike i pozivam sve da dođu, probaju i izaberu svoj sport.
N. S.

FK BAČKA 1901–2006: DATUMI KOJI SU ODREĐIVALI JUGOSLOVENSKU FUDBALSKU ISTORIJU (II)
FUDBAL NA SRPSKOM DVORU

Piše: Živojin Inić

Novija fudbalska istoriografija svojski se u bivšoj Jugoslaviji trudila da dokazuje i dokaže nedokazivo. Činjenica da je još 1890. godine prva fudbalska lopta zaskakutala u dvorištu subotičke gimnazije nije posebno godila sluhu zagrebačkih i beogradskih „istraživača” fudbalske prošlosti. Sve se moglo podneti, ali istina da je jedan provincijalni grad kakva je Subotica krajem 19. veka sa svojim fudbalerima odigrala misionarsku ulogu u propagiranju fudbala nije. Tako je mimo svake fudbalske i istorijske logike i pravde u Jugoslovenskoj fudbalskoj organizaciji godina 1893. oglašena presudnom po razvoj fudbalskog sporta. To je upravo ona godina kada je iz Nemačke loptu u Zagreb doneo nemački student, kasnije dr Franjo Bučar. Srpska fudbalska organizacija, svakako ne igrom slučaja, upravo o stogodišnjem Bačkinom jubileju, posred Velike većnice subotičke Gradske kuće obeležila je 105 godina srbijanskog fudbala. Iskopan je naime podatak, da su dve sekcije Beogradskog sportskog drupštva „Soko”, u Donjem gradu, pored Nebojšine kule, odigrale prvu fudbalsku utakmicu. „Prvim srpskim klubom” – može se pročitati u knjizi koju je FSJ štampao 1975. godine „ima se smatrati Prva loptačko društvu za igru loptom, osnovano 1899. čije se igralište nalazilo u Hajd parku”.
U istoj knjizi, da čudo bude veće, konstatuje se da su 1903. formirani prvi klubovi u Beogradu, Kragujevcu i Zagrebu, uz opasku „da je od njih starija samo subotička „Bačka”, ali da su zagrebački i beogradski klubovi bili „istinski pioniri u razvoju našeg fudbalskog sporta”.
Zato je sa ove istorijske distance zanimljivo pročitati šta je 1900. godine o jednom zaista nesvakidašnjem sportskom gostovanju subotičkih sportista u glavnom gradu zabeležila beogradska štampa a svojim čitaocima preneli dva subotička lista „Bački Revizor” i „Bački vesnik”: „Brojna delegacija, četrdeset muškaraca i četiri dame stigla je u Beograd brodom. Na Pristaništu goste sačekuje velika masa. Program takmičenja obnarodovan je plakatama. Na Topčideru je bilo vrlo mnogo gledalaca. Subotičani su pobedili u svim disciplinama „premda su neuobičajeni terenski uslovi stvarali ogromne teškoće a trebalo se suprotstaviti i čuvenim asovima”. Štampa je posebno istakla Đuru Stantića „koji je nadmoćno pobedio u pešačenju i Ivana Sarića koji je u biciklizmu gotovo ostao bez rivala”. Iz napisa je vidljivo da je nestor subotičkog sporta plemenitit Lajoš Vermeš Beograđanima demonstrirao i veštinu mačevanja.
Za utvrđivanje istine ko je tu krajem 19. i početkom 20. veka koga poučavao fudbalu i odigrao pionirsku ulogu u njegovoj popularizaciji, posebno je zanimljiv sledeći tekst: „Posle svih takmičenja, Subotičani su Beograđanima prikazali njima još nepoznatu igru foot–bell koja im se veoma dopala”. Jedan od doajena subotičkog sporta Nikola Matković, organizator susreta, po povratku je ispričao da su loptu poklonili domaćinima a da se srpski kralj Aleksandar Obrenović lično rukovanjem zahvalio subotičkim fudbalerima.
Na onoj svečanosti 1991. u Velikoj većnici Gradske kuće, u povodu obeležavanja 105. godina srpskog fudbala, pomenute činjenice o pionirskoj ulozi subotičkih fudbalera svesno su prećutane. Iako se na licu mesta pored niza najviših fudbalskih zvaničnika nalazili Miljan Miljanić, dobar poznavalac jugoslovenske fudbalske istorije, predsednik i potpredsednik FSJ, naturalizovani Subotičanin Tomislav Karadžić. Papir i tadašnja propaganda koja je i u sportu nalazila političke inspiracije, trpe sve. Ostaju nepobitne činjenice da je u Subotici još 1890. godine postojala Fudbalska sekcija pri Subotičkom gimnastičnom društvu, da je još 1899. odigrana prva regularna fudbalska utakmica u blizini Kalvarije, da je FK Bačka zvanično zaživeo 3. avgusta 1901. godine – kao najstariji klub na tlu bivše Jugoslavije i jedan od najstarijih u srednjoj Evropi.

U NJUJORKU ODRŽAN SVETSKI STUDENTSKI KARATE ŠAMPIONAT
VLADAN U VRHU

Njujork je nedavno bio domaćin petom Svetskom studenskom karate šampionatu. Po poslednji put naša reprezentacija je nastupala kao SCG. Na ovo takmičenje pošlo je pet studenata (najboljih karatista), među kojima je bio i Vladan Rudić Vranić iz Subotice. Učestvovalo je oko 600 takmičara iz 50 država. Takmičilo se u katama i borbama, kako u ekipnim tako i u pojedinačnim kategorijama, s tim da je u borbama ekipno bilo 23 muške i 16 ženskih ekipa.
Turnir je ujedno bio i promocija 25. Univerzijade koja će se održati u Beogradu 2009. godine i na kojoj će se karate pojaviti kao ravnopravan sport sa ostalim olimpijskim sportovima.
Vladan Rudić Vranić, trener karate kluba Shotokan Karate-Do Subotica i takmičar karate kluba Studentski grad Beograd, reprezentativac Karate Saveza Srbije i Crne Gore na ovom takmičenju je osvojio zlatnu medalju u kategoriji muških borbi ekipno. Prvi put u istoriji karate na ovim prostorima (bivše SFRJ) muška ekipa je uspela da u borbama osvoji zlatnu medalju, pa je samim tim i ovaj uspeh utoliko veći. Ekipa Srbije i Crne Gore je u finalu savladala ekipu Turske rezultatom (2:1), a pre toga je pobedila ekipu Japana (2:1), Kazahstana (3:1) i Azerbejdžana (3:1).
Vladana ove godine očekuju brojna takmičenja u Srbiji, ali i Prvenstvo sveta u Finskoj.
L. T.

NA TERENIMA TK SPARTAK ODRŽAN JE 25. ČIKOV MEMORIJAL
LEGENDI U ČAST

Na terenima Tenis kluba Spartak prošle je nedelje održan tradicionalni, 25. po redu turnir u tenisu u kategoriji takmičara do 16 godina, a koji je posvećen jednom od utemeljivača tenisa u Subotici, Ferencu Čiku.
U konkurenciji tenisera prvo mesto je osvojio Robert Forai, član Vojvodine, koji je sa 2:0 (6:2, 6:3) savladao Vukašina Teofanovića iz novosadskog Asa.
Nastupili su i takmičari Spartaka, Robert Dožai, Davor Vujković, Mario Mesaroš, Danijel Juhas, Dino Ostrogonac, Bojan Prćić, Andor Vaš, Bence Ereš i Aleksandar Miletić.
Najbolja teniserka bila je Jovanka Mimić iz Kikinde, a u finalu je sa 2:1 (6:3, 2:6, 6:4) savladala Oliveru Jokić iz Novog Sada. Nastupila je i takmičarka Spartaka, Ana Turi.
N. S.

BALKANIJADA U KARATAŠU BILA JE USPEŠNA ZA SUBOTIČKOG DIZAČA TEGOVA
MIHALJ PECE SA TRI ODLIČJA

U organizaciji Saveza Srbije za dizanje tegova, prošle nedelje je u Karatašu održana Balkanijada u ovom sportu. Prvi put je takmičenje održano po novom sistemu, iz svake kategorije nastupio je najbolji takmičar Srbije, a kao najbolji predstavnik starijih juniora (do 20 godina) takmičio se Mihalj Pece. Pece će ovo takmičenje pamtiti po dobrom, jer se sa njega vratio sa tri medalje.
Naime, Mihalj Pece je ostvario rezultat od 285 kilograma (135+150), što mu je i donelo odličja. Poneo je titulu vicešampiona Balkana u trzaju, dok je u izbačaju i olimpijskom biatlonu zauzeo treće mesto.
Pored medalja u pojedinačnom nastupu, njemu sleduje i priznanje kao članu reprezentacije Srbije, koja je sa 1.159 osvojenih bodova zauzela prvo mesto ispred Bugarske sa 1.137 i Grčke sa 1.098 bodova.
Klub dizača tegova Spartak diči se sa Peceom, ali i sa Stipanom Vertom, trenerom, koji je pored toga što je priprema Mihalja u Klubu, bio na Balkanijadi u Karatašu, kao trener reprezentacije Srbije.
Naredno takmičenje za subotičke dizače je 21. Kup Subotice, pozivno međunarodno takmičenje koje će se održati 9. septembra.
N. S.

U SOMBORU ODRŽANO ŠESTO KOLO REGIONALNE LIGE VOJVODINE U BOKSU
MILOŠ SRDIĆ NAJBOLJI NA REVIJI

U Somboru je prošlog vikenda održano šesto kolo Regionalne lige Vojvodine u boksu, na kome je sa devet takmičara nastupio subotički Spartak.
Slobodan Kreković je zabeležio petu uzastopnu pobedu, u susretu sa domaćim takmičarom Ivinom, tehničkim nokautom u drugoj rundi, a šesti uzastopni trijumf zabeležio je Silvester Mičik, u konkurenciji kadeta, takođe tehničkim nokautom u drugoj rundi.
Spartak je u kategoriji juniora imao dva predstavnika. Mihalj Narelj je u susretu sa Pejčićem (Vojvodina) zaradio tri javne opomene, zbog čega je diskvalifikovan, dok je Igor Berenji pokazao izuzetno slab nastup i poražen je od Zajnelovića, tehničkim nokautom u drugoj rundi.
U konkrenciji seniora boksovao je Jožef Mičik, i kako je tekla borba videlo se da je odlično pripremljen za meč. Međutim, suđenje je bilo više nego pristrasno, pa je trener Spartaka, Tomislav Antelj bio primoran da prekine meč, odnosno Mičiku ostaje zabeležen poraz.

Sjajnu borbu pružio je Miloš Srdić u kategoriji preko 91 kg, koji je savladao domaćeg takmičara Branka Stankovića, a za svoj nastup dobio je i posebno priznanje kao najbolji bokser revije. Takmičenje je zatvorio Branko Srdić, koji je remizirao sa starim protivnikom, Novosađaninom Goranom Despotovićem.
Dragan Bakula i Aleksandar Stipić nisu nastupili na reviji, jer nisu imali protivnike.
Takmičarima Spartaka sledi učešće na turniru povodom Berbanskih dana u Kečkemetu, 9. i 10. septembra.
N. S.

NA TERENIMA TENIS KLUBA PALIĆ ODVIJA SE TREĆI ITF TURNIR ZA ŽENE, NAGRADNOG FONDA 10.000 DOLARA
EVROPA IGRA NA PALIĆU

U predivnom ambijentu Tenis kluba Palić se već treću godinu održava ITF turnir za žene nagradnog fonda 10.000 dolara. Turnir je započeo u subotu, 26. avgusta, prvim kolom kvalifikacija, a glavni deo počeo je u utorak, 29. avgusta, a istog dana je, uz brojne zvanice i predstavnike teniskih organizacija, održano svečano otvaranje.
Turnir je ove godine okupio veliki broj teniserki iz mnogobrojnih zemalja. Tako su u kvalifikacijama, pored devojaka iz Srbije, igrale i gošće iz Rusije, Bugarske, Mađarske, Slovenije, Bosne i Hrecegovine, Češke, Slovačke, Australije, Hrvatske, a njima su se u glavnom žrebu pridružile igračice iz Italije, Nemačke i Španije, dokazujući da ovaj turnir spada među najinteresantnije u kategoriji 10.000 dolara.

Da je interesovanje praćeno kvalitetom, videlo se već u kvalifikacijama, gde su teniserke pokazale veliku borbenost. U više mečeva publika je mogla da uživa u dugim i neizvesnim poenima, jer su o pobedniku odlučivale nijanse. Još kvalitetniji program usledio je početkom glavnog žreba, a od danas kreće igra koja će zadovoljiti sve sladokusce.
Od 11 časova počinju mečevi četvrtifinala u singl konkurenciji, a nakon toga, u popodnevnim časovima, na programu je polufinale dubla. U subotu, 2. septembra, od 14 časova igraju se mečevi polufinala singla, a zatim finale dubla, dok je finale singa zakazano za nedelju, 3. septembar, od 11 časova. Nakon finala u singlu, uslediće ceremonija svečanog zatvaranja turnira. Ulaz na ove mečeve je, kao i do sada, slobodan.
Prvi nosilac turnira je Bugarka, Dia Evtimova, koja se na WTA listi rangira oko 400. mesta, a ona je redovan gost na Paliću još od prvog turnira. U glavnom žrebu subotička publika mogla je da navija za domaće predstavnice, Miljanu Adanko (brani prošlogodišnju titulu) i Natašu Zorić, koja takođe nosi titulu od prošle godine, ali u dublu sa Karolinom Jovanović.
N. S.

U SUBOTU, 26. AVGUSTA, ODRŽAN TRADICIONALNI PALIĆKI PLIVAČKI MARATON
SVI UČESNICI SU I POBEDNICI

U subotu, 26. avgusta, održan je tradicionalni Palićki plivački maraton, za sve aktivne plivače, ali i zaljubljenike u ovaj sport. Za razliku od prošle godine, uslovi za plivanje su bili bolji, vreme je poslužilo organizatore, ali i učesnike. Na startu se u jedanaest kategorija prijavilo pedesetak plivača.
Prva kategorija, bubamare, obuhvatila je decu starosti do 7 godina, a najstarija, superveterani, sve učesnike starosti preko 70 godina. Pobednici su bili svi koji su uzeli učešće u ovom takmičenju, ali ipak moramo da navedemo prve koji su prošli kroz cilj. Prvo mesto osvojili su Beatriks Čonti i Marko Šoštarec (bubamare), Milica Šoštarec i Aron Šinković (mlađi pioniri 7-10 godina), Danijela Piuković i Sebastijan Sabo (stariji pioniri 11-15 godina) koji su plivali 300, odnosno 500 metara i maratonci na 3.000 metara: Zita Pletl i Miloš Pupović (akvitni plivači), Sebastijan Sabo (omladinci 16-25 godina), Mirna Vidaković i Jovan Ječanski (mlađi rekreativci 26-40), Ivan Šoštarec (rekreativci 41-50), Atila Varga (veterani preko 60 godina) i Laslo Boroš (super veterani preko 70 godina).
Nagrađena su tri najbolja učesnika u generalnom plasmanu, Miloš Pupović, Bojan Živanović i Miša Matić, prvo mesto donelo je 5.000, drugo 3.000, a treće 2.000 dinara.
Pored toga, podeljena su i pojedinačna priznanja, Laslo Boroš (rođen 1934. godine) je najstariji učesnik, Jelena Prolić (rođena 1999.) najmlađi, najšarmantnija je bila Zita Pletl, a najveću udaljenost prevalio je Vojislav Mijić iz Šapca.
N. S.

PRVA FUDBALSKA LIGA SRBIJE: SREM – SPARTAK 1:1 (0:0)
MIJIĆ DONEO PRVI BOD

Fudbaleri subotičkog Spartaka osvojili su prvi bod u trećem kolu Prve fudbalske lige Srbije. „Golubovi“ su konačno krenuli sa osvajanjem poena na gostovanju u Sremskoj Mitrovici, gde su odigrali nerešeno, 1:1 (0:0) sa domaćom ekipom Srema.
Nakon nezanimljivog prvog poluvremena u kome se najviše igralo na centru terena, fudbaleri Srema su u nastavku agresivnijom igrom stigli do prilika, a u 55. minutu i gola. Kovačević je sjajno izveo slobodan udarac sa dvadesetak metara, a Vojinović je bio nemoćan.
Činilo se da će minimalan rezultat ostati nepromenjen do kraja meča. Međutim, tako nisu mislili Zoran Radulović i Predrag Mijić, akteri akcije za izjednačenje u 90. minutu meča. Radulović je prošao po levoj strani, odlično centrirao u šesnaesterac Srema. Akciju je pomno pratio Mijić, dočekao loptu na petercu i skrenuo je u nebranjeni deo mreže golmana Lukača.
Spartak: Vojinović, Vojnić Zelić, Slijepčević (Ristić), Miljković (Ilić), Ljubinković, Čukvas, Babić, Veselinov, Mijić, Raičević, Radulović.
U vanrednom, četvrtom kolu, Spartak je igrao sa Mačvom, a u subotu, 2. septembra, „golubovi” gostuju u Mladenovcu.
N. S.

SRPSKA FUDBALSKA LIGA, GRUPA „VOJVODINA”
DEBITANT IZNENADIO FAVORITA

Treće kolo Srpske fudbalske lige, grupa „Vojvodina” donelo je iznenađenje. Debitant, novosadski Proleter, savladao je favorita za prvo mesto ekipu Zlatibor vode. Istina pobeda Novosađana je minimalna, 1:0 (0:0), ali dovoljna da se ipak osvoje cela tri boda.
Gol odluke postigao je Šarac u 73. minutu meča, dok je dve prilike za ekipu iz Horgoša propustio Šurbatović.
Zlatibor voda: Stojanović, Vučković, Delić (Glogovac), Vilotić, Stanišić, Vasić, Ćirić (Basta), Pualić (Baštovanov), Kišjuhas, Šurbatović, Nikutović.
Iznenađenja zato nije bilo u susretu Palić Kominga i Crvenke: „jezerdžije” su ubedljivom igrom stigle do visoke pobede od 3:1 (1:0). Goleadu je započeo Milanović u 20. minutu iz jedanaesterca, nastavio je Ušumović u 67 i ponovo Milanović u 79. minutu za ubedljivih 3:0. Počasni pogodak za Crvenku postigao je Popović, pet minuta pre kraja meča.
Palić: Kesić, Vislavski, Mitić, Jelić, Ušumović, Savić, Bošković (Zinajić), Davidović, Pešić (Salai), Obradović (Horvat), Milanović.
N. S.

ZAVRŠEN PRELAZNI ROK ZA STONOTENISERE
U ISTOM SASTAVU

Prelazni rok za stonotenisere je završen tako da se znaju konačni sastavi za narednu sezonu u Super ligi, koja počinje 15. septembra. Subotički Spartak nije pretrpeo izmene, pa će nastupati u nepromenjenom sasatvu.
Boje Spartaka braniće Atila Koso, Atila Namestovski, Đorđe Mrkić, Sorin Petroj, Čaba Kukli, Robert Takarič i Đula Feldi, a funkciju trenera i dalje će obavljati Bela Mesaroš.
Kako saznajemo iz STK Spartak, u prelaznom ruku pojačali su se Partizan, Crvena zvezda i Vršac, i ove tri ekipe su, uz Spartak, glavni kandidati za plej-of.
Prošle godine Spartak je bio nadomak finala. Za prolaz u borbu za titulu subotičkoj ekipi se isprečila Crvena zvezda, koja je kasnije i zagrala u finalu. Spartak je iz ovoga duela izašao neporažen, ali sa slabijim set količnikom, što je na kraju i odlučilo.
N. S.

SA SEZONOM POČELI STONOTENISERI MLADOSTI
STIGLE PRVE MEDALJE

Nakon letnje pauze počela je i takmičarska sezona za članove najmlađeg subotičkog stonoteniskog kluba, ekipe Mladosti. Prvi zvanični nastup imali su mlađi kadeti, koji su na otvorenom turniru u Senti osvojili treće mesto i bronzanu medalju.
Na turniru koji je organizovan povodom proslave 500 godina ovog grada, ekipu Mladosti predstavljali su Marko i Luka Gabrić.
– Ovo leto nam je izvrsno poslužilo za pripreme, iako ga je dosta dece iskoristilo za odmor nakon naporne školske godine. Zbog toga je mnogo dece još uvek odsutno, pa smo na turnir prijavili samo dva igrača – kaže Nebojša Gabrić, trener u Klubu.
Pored najmlađih, u Klubu su sa radom počeli i predstavnici ostalih ekipa.
N. S.