FINANSIRANJE ZDRAVSTVA
Novac za lekove

Filijala za Severnobački okrug republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje uplatila je ove nedelje 26 miliona dinara subotičkom Zdravstvenom centru. Sredstva su namenska i biće utrošena za nabavku lekova (10 miliona), sanitetski materijal (11 miliona) i energente (5 miliona).
K. K.

NA HAJDUKOVU POČELA GRADNJA BUDUĆE HLADNJAČE
Tim za buduće pobede
• Osamnaestoro članova Kooperative „Golden fruct” u nedelju počela gradnju hladnjače vredne preko miliona evra • Članovi Kooperative osigurali 60, a Ministarstvo poljoprivrede 40 posto novca za objekat čiji je završetak planiran za kraj novembra

Tibor Šanta, najmlađi od osamnaestoro članova Kooperative „Golden fruct”, svečano je u nedelju, 27. avgusta, na placu na Hajdukovu izlio prva kolica betona u temelje buduće hladnjače.
Svečanosti za članove „Golden fructa” prisustvovali su, među brojnim meštanima, i potpredsednica Vlade Ivana Dulić – Marković i ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Goran Živkov.
Kako je tom prilikom rekao direktor Kooperative Mihalj Šomođi vrednost buduće hladnjače iznosi 1.032.000 evra, od čega su 60 posto sredstava – svojih ili putem kredita – izdvojili sami članovi „Golden fructa”, dok je 40 posto osiguralo Ministarstvo poljoprivrede. On je takođe naveo da je planirani rok završetka izgradnje hladnjače na Hajdukovu kraj novembra.
Pozdravljajući prisutne Ivana Dulić – Marković je rekla kako i primer Hajdukovčana, kao i hladnjača u Bačkim Vinogradima i Tavankutu, pokazuje kako danas u poljoprivredi više niko ne može individualno da se ekonomski razvija.

BOCA U PESKU ZA BUDUĆNOST „Golden fruct” osnovan je 15. avgusta 2003. s ciljem unapređenja i kreditiranja proizvodnje, lakšeg plasmana robe i većeg profita. Njegovih osamnaestoro članova danas obrađuje oko 170 hektara voćnjaka, najvećim delom jabuke, a u proteklom razdoblju – putem pomoći ADF-a ili drugih donatora – uspeli su nabaviti modernu mašinu za sortiranje jabuka, mašine za navodnjavanje, te priključne mašine za obradu zemlje. U zavetnoj boci – u kojoj stoji da je vrednost investicije 85.000.000 dinara, to jest 69 kilograma 24-karatnog zlata – nalaze se sledeća imena članova „Golden fructa”: Mihalj Šomođi, Marija Jurić, Laslo Slavić, Tibor Šanta, Menjhert Baka, Eva Jung, Imre Kovač, Angela Kiš Torma, Janoš Sarvaš, Šandor Šeregi, Šandor Abraham, Nandor Guljaš Oldal, Lorant Teleki, Menjhert Nađ Farkaš, Karlo Slavić, Žolt Telek, Norbert Kovač i Oto Kovač.

– Samo timovi mogu da napreduju i samo timovi mogu da pobeđuju. Stoga mi je čast što odavno poznajem ovaj tim iz Hajdukova, jer se on na vreme spremio i pripremio potrebne projekte kako bi započeli jednu ovako vrednu investiciju – rekla je Ivana Dulić – Marković.
Iako predviđen da on ulije prva kolica betona u temlje buduće hladnjače Goran Živkov je to prepustio najmlađem članu „Golden fructa”. On je, podsećajući da je Ministarstvo poljoprivrede s merama za poticaj razvoju sela krenulo pre tri godine, rekao da je ove godine za 2,7 milijarde namenskih dinara prijavljeno oko 5.000 projekata, među njima i hladnjača na Hajdukovu.
– Zaista mislim da su ovo najbolji novci koje Ministarstvo daje, jer su hladnjače potrebne za ono što nam hronično nedostaje: da bismo sklonili jabuku kada je najjeftinija i da bismo je prodali kada je najskuplja – rekao je Goran Živkov.
Pre samog izlivanja betona u temelje buduću hladnjaču blagoslovio je i hajdukovački župnik Jožef Fileki, a članovi „Golden fructa” u njega su stavili zavetnu bocu, nazvanu „U amanet potomcima”.
Z. R.

SUTRA U TAVANKUTU
Dani polja

U prostorijama Doma kulture u Donjem Tavankutu sutra će, 2. septembra, biti održani „Dani polja ‘Tavankutskog povrtara’”.
U okviru programa, koji počinje u 10 sati, biće predstavljene semenske i hemijske firme, a nakon toga učesnici će obići četiri polja tavankutskih povrtara.
Na „Danima ‘Tavankutskog povrtara’” biće prisutni i predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, Novosadskog sajma, te Opštine.
Z. R.

SARADNJA SUBOTICE I MORAHALOMA
Podrška razvoju

Lokalne samouprave Subotica i Morahalom konkurisaće sa zajedničkim projektima kod evropskog fonda Interreg u okviru „Susedskog programa prekogranične saradnje”. O ovome su prošle nedelje razgovarali gradonačelnici Geza Kučera i Zoltan Nogradi na sastanku koji je organizovao Generalni konzulat Republike Mađarske u Subotici.
Jedan od zajedničkih projekata biće otvaranje trgovačko-logističkog centra za povrtarstvo u okviru kojeg bi bili izgrađeni kapaciteti za čuvanje, pakovanje i transport povrća. Naime, firma „Morakert” iz Morahaloma, koja povrtarske proizvode plasira velikim trgovačkim mrežama, zainteresovana je da u svoju ponudu uvrsti i prozvode severnobačke regije. Drugi zajednički projekat odnosi se na izradu studije opravdanosti iskorišćavanja podzemnih termalnih voda i uređenje vodotokova koji povezuju dve oblasti, a s tim u vezi određeni su stručnjaci sa obe strane koji treba da formiraju tim koji će izraditi projekat.
S. M.

PEŠICE IZ IGALA ZA SUBOTICU
Naši avanturisti

Naši sugrađani Ištvan Ivanič (24) i Denis Švertel (22), koji su ovog leta karikaturama uveseljavali turiste na šetalištu „Pet Danica” u Igalu i zarađivali novac, dosetili su se da iduće godine krenu – na put oko sveta.
Da nije šala, potvrdili su već sredinom prošle sedmice kada su sa Primorja krenuli kući – nogama laganim. Biće to, kako su poručili medijima u Crnoj Gori, njihova poruka miru i način da privuku svetsku pažnju.
Ištvan se kao avanturista dokazao još prošle godine kada je četiri meseca putovao sam po Evropi i to na dedinom starom motociklu. Sa 50 evra u džepu obišao je Mađarsku, Austriju, Nemačku, Belgiju, Švajcarsku i Italiju, ukupno 7.000 kilometara. Iako je nekoliko stotina kilometara sam gurao motor uzbrdo, smatra da ga je Bog čuvao i sačuvao – ljudi su mu davali hranu i benzin, a nijedan rezervni deo za motor koji je poneo nije mu bio potreban.
Povratak ovih momaka očekuje se krajem sedmice. Denisova majka Ana Švertel za „Subotičke” kaže:
– Ovo što ste mi rekli prvi put čujem, ali vam verujem na reč jer mi je sin, poput crtanog junaka, pravi „Denis”, nestašan i avanturista. Na more je otišao još u julu, a poslednjih nekoliko dana se nismo ni čuli jer mu je mobilni telefon upao u more. Obećao mi je da će se vratiti do kraja avgusta. Moj sin je u suštini veseli mladić koji, međutim, ni ne sluti koliko me njegov avanturistički duh brine. Završio je veterinarsku školu, bio odličan učenik, voli životinje, ali nije imao sreću da se zaposli – rekla je Ana Švertel.
M. B.

U OKUD „MLADOST”
Svi na ples

U Omladinsko-kulturnom društvu „Mladost” uskoro bi trebalo da počne da radi nova, plesna sekcija u okviru koje će mladim polaznicima biti približena kultura pokreta naroda Afrike, Latinske Amerike i klasične Evrope, a sve kroz prizmu današnje discipline sportskog plesa.
Zainteresovani učenici osnovnih škola, kao i nešto mlađa deca, mogu se prijaviti za dva različita programa, rekreativni i takmičarski. Časovi plesa biće organizovani nakon završetka poslepodnevne smene u školama.
Prijave se primaju putem telefona 552-216 ili lično u prostorijama „Mladosti” u Harambašićevoj ulici.
M. B.

U DOMU PENZIONERA
Kolonija slamarki

Tradicionalna, 11. likovna kolonija slamarki Opštinske organizacije penzionera otvorena je juče, 31. avgusta i trajaće do sutra, 2. septembra.
Likovna kolonija radiće u periodu između 10 i 17 sati, a mogu im se pridružiti sve zainteresovane slamarke i drugi likovnjaci. Po završetku ovog susreta, radovi će biti izloženi u prostorijama „Luse”.
M. B.

ZA INVALIDE RADA
Zimnica na rate

Preko Opštinske organizacije invalida rada penzioneri mogu poručiti zimnicu po povoljnoj ceni na tri jednake mesečne rate. Cena krompira je 12 dinara po kilogramu, a crvena paprika za pečenje i ajvar 32 dinara.
Od sredine avgusta važi i ponuda „Medoprodukta” koji na tri rate prodaje kompote i druge proizvode. Prilikom porudžbine zainteresovani treba da uplate prvu ratu.
M. B.

SAOPŠTENJE SUP-A SUBOTICA
Krađa mobilnog

Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv Arsima A. (20), iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva. On je 8. avgusta oko 23 časa, na raskrsnici ulica Ž. Zrenjanina i J. Atile prišao maloletnom S.L.K. (14) i zatražio od njega da mu kaže koliko je sati. Kada je maloletnik iz džepa izvadio mobilni telefon da bi pogledao koliko je sati, Arsim mu je zadao jedan udarac zatvorenom šakom u predelu lica, oteo mu telefon i pobegao. Policija je osumnjičenom oduzela ukradeni telefon i on je vraćen vlasniku – kaže se u saopštenju SUP-a Subotica.

ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O BUDŽETU ZA SLEDEĆU GODINU
Više novca za komunalije

Javnom raspravom o opštinskom budžetu u utorak, 29. avgusta, započeo je ciklus rasprava tokom kojih će, pre konačnog usvajanja, biti predstavljeni elementi i zakonske odredbe pripreme i izrade budžeta. Krajnji rok da Opštinsko veće dostavi nacrt budžeta je 15. oktobar, a do 20. decembra je krajnji rok da Skupština Opštine usvoji budžet za sledeću godinu.
Prema prvim procenama očekuje se u sledećoj godini budžet veći za oko 5,8 posto, odnosno da će iznositi 2,426 milijardi dinara. Iz poreza na dohodak očekuje se priliv od 988 miliona dinara, što je u ukupnom iznosu preko 40 posto, od poreza na imovinu 424 miliona, od prodaje dobara i usluga 326 miliona, od transfera skoro 285 miliona...
U javnoj raspravi predstavnici mesnih zajednica su uglavnom iznosili komunalne probleme svojih naselja ističući da su i ranijih godina predlagali njihovo rešavanje ali da su, samo kao lista želja, oni ostajali nerešeni. Gradonačelnik Geza Kučera je istakao da će u narednom budžetu problemi mesnih zajednica biti prioritetni, te da će finansijski više podržavati MZ koje imaju samodoprinos.
Zainteresovani mogu dostaviti svoja mišljenja, predloge i sugestije za prvu projekciju budžeta na i-mejl oufinansije@subotica.co.yu ili poštom Opština Subotica, Opštinska uprava, Služba za finansije, Trg slobode 1.
S. M.

NA VIŠIM I VISOKIM ŠKOLAMA
Mesta za brucoše

U toku je drugi konkursni rok na višim školama i fakultetima u Subotici, za upis studenata na prvu godinu. Viša škola za obrazovanje vaspitača ima još 38 mesta. Na Višoj tehničkoj školi u Subotici ima 145 slobodnih mesta. Ekonomski fakultet ima još 188 slobodnih mesta, a Građevinski fakultet ima 200 slobodnih mesta.

DANAS, 1. SEPTEMBRA, POČELA JOŠ JEDNA ŠKOLSKA GODINA
Đaci ponovo u klupama

Polemike oko početka nove školske godine su prekinute usvajanjem godišnjeg kalendara koji kaže da prvi dan škole pada 1. septembra, a prvo polugodište se završava 22. decembra ove godine. Zbog vikenda je bilo predloga da nova školska godina počne tek 4. septembra, ali se odustalo jer bi se morala odrađivati subota.
Većina učenika osnovnih škola je već dobila udžbenike. Godinama unazad oni se još za vreme prethodne školske godine poručuju kod izdavača, škola prosleđuje nabavku i skuplja novac, tako da roditelji više ne trčkaraju po knjižarama kada počne škola. Ovaj posao je tim jednostavniji jer učitelji i nastavnici mogu da biraju udžbenike od nekoliko izdavača. Druga stvar je sa udžbenicima za nastavu na hrvatskom jeziku.
Ove godine po prvi put stižu na red udžbenici za peti razred osnovnih škola.
– Važna vest je da je republičko Ministarstvo prosvete i sporta u julu odobrilo uvoz udžbenika za nastavu na hrvatskom jeziku od prvog do petog razreda, koje je izdala „Školska knjiga” iz Zagreba – govori Ivan Stipić, direktor Osnovne škole „Ivan Milutinović” i član Nacionalnog vijeća hrvatske nacionalne manjine. – Nastava na hrvatskom jeziku će se i dalje održavati u osnovnim školama „Ivan Milutinović”, „Matko Vuković”, „Matija Gubec” u Tavankutu, i „Vladimir Nazor” u Đurđinu.
Velika novost najavljena još proletos, čeka učenike viših odeljenja osnovnih škola. Gradivo će u proseku biti smanjeno za 30 odsto.
– Kada su stigle izmene svaki nastavnik je dobio novi program rada, da prouče izmene i vide šta treba da iz gradiva da se izbaci – rekao je Ivan Stipić.
Tokom leta budžetom Opštine Subotica je predviđeno nekoliko većih popravki u školama. O tome Edit Pinter Molnar, član Opštinskog veća zadužena za obrazovanje, kaže:
– Jedna je završetak krova na Osnovnoj školi „Jovan Mikić”, on je trebalo da bude završen prošle godine, ali nismo imali dosta novca. Veći deo sredstava obezbedila je Opština Subotica, 7 miliona, a Pokrajina oko 2,5 miliona dinara, tako da je škola dobila novu krovnu konstrukciju, a pokrivena je i jedna mala aula koja se ovako nije mogla koristiti. Druga investicija je bila gasifikacija u palićkoj osnovnoj školi. Treća investicija je u Hemijskoj srednjoj školi, gde se završava gasifikacija. Nadamo se da će još ove godine moći da se koristi gas za grejanje. Košta više nego što smo mislili, tako da ćemo iduće godine morati da obezbedimo još nešto novca za konačni završetak radova.
E. B

KATOLICI I PRAVOSLAVCI I OVE GODINE ZAJEDNO NA BUNARIĆU I VODICI
Za jedne proštenje, za druge Velika Gospojina
• Najsvečaniji čin zbio se u nedelju kada je na misi na hrvatskom prisustvovao i episkop bački Irinej

Više hiljada Subotičana, katolika i pravoslavaca, i ove se godine okupilo na jednom mestu: katolici na Bunariću za proštenje, a pravoslavci na Vodici za Veliku Gospojinu.
Svečanost Bunarićkog proštenja započela je u subotu (26. avgusta) bdijenjem i misom u 22 sata, a nastavljena u jutarnjim satima dvojezičnom (na mađarskom i hrvatskom) franjevačkom misom. Odmah nakon toga usledila je i biskupska misa na mađarskom, koju je predvodio biskup Subotičke biskupije dr Ivan Penzeš. I dok su se katolici molili na mađarskom, na stotinak metara od njih okupili su se i pravoslavni vernici na liturgiju, koju je predvodio paroh iz Aleksandrova Gordan Uvalić.
Ipak, središnji deo svetilišta kojeg hodočaste vernici dve najbrojnije konfesije u gradu, zbio se svečanom misom na hrvatskom, koju je – uz koncelebraciju nadbiskupa Beogradske metropolije msgr. Stanislava Hočevara i dr Ivana Penzeša – predvodio apostolski nuncij u Beogradu msgr. Eugenio Sbarbaro. Toj svečanosti prisustvovao je i episkop bački Irinej, što je, pozdravljajući veliki broj vernika, msgr. Eugenio Sbarbaro posebno podvukao rečima da Blažena Djevica Marija ili Bogorodica na Bunariću i Vodici, poput ranijih predaka, istinski okuplja pripadnike dve sestrinske crkve, dokazujući njihovu istu veru.
Svečanoj misi na Bunariću prisustvovali su i ostali brojni uglednici: generalni konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske sa sedištem u Subotici Davor Vidiš, gradonačelnik Subotice Geza Kučera, predsednik Organizacionog odbora „Dužijance” (koja se Bunarićkim proštenjem svake godine završava) Grgo Kujundžić... pa do ovogodišnjih bandaša i bandašice Marina Milodanovića i Mirjane Horvacki.
Istoga dana, u poslepodnevnim satima, pravoslavni vernici održali su bdenije, a sutradan, u ponedeljak, i svečanu liturgiju za Veliku Gospojinu u okviru koje je izabran i ovogodišnji kum.
I na kraju nešto zaista hvale vredno: tradicionalno vašarsko raspoloženje sa svim pratećim šatrama i prodavnicama igračaka, slatkiša i drugih šarenih roba ove je godine konačno izmešteno iz okvira crkvenih prostora. Na taj način i pravoslavni i katolički vernici na Bunariću i Vodici na dostojan način mogu obeležavati svoje blagdane.
Z. R.

U „BUNJEVAČKOJ KUĆI” OTVORENA IZLOŽBA SLIKA SAVE STOJKOVA
Sa duda posmatra svet
• Iz Sombora u Suboticu došao je kolima, sa suprugom koja mu je u jednom trenutku rekla: „Savo, pazi kud voziš, stalno gledaš ove salaše!. I stvarno je tako. Uvek ponešto nađem, i sada sam usput našao dva divna motiva za slikanje...” – otkriva poznati slikar

Do 5. septembra, u periodu od 10 do 13 i od 16 do 19 časova, posetioci „Bunjevačke kuće” (Korzo 8) mogu da pogledaju izložbu slika Save Stojkova, našeg poznatog slikara, poreklom iz Sombora, čija je izložba otvorena u četvrtak, 24. avgusta. Tim povodom veliki broj posetilaca, Savinih prijatelja i zaljubljenika u njegovo slikarstvo, u ime domaćina, pozdravili su Ivan Bašić Palković i Geza Babijanović. Izložbu je, u svom maniru, oduševljavajući prisutne, otvorio Savin dugogodišnji prijatelj, istoričar umetnosti Bela Duranci, koji je o umetniku, prateći njegov hod kroz vreme, između ostalog, rekao:
– Sava je čovek koji bi slikao, ali igra fudbal. Veoma je popularan u gradu, ali ipak neće da ode na akademiju jer se ne odvaja od Sombora. Postaje samouki slikar, i takozvani naivni umetnik, ali ne može u Somboru niko biti naivni umetnik, već može postojati samo neka naivna poetička nota u čoveku, kada u okolini postoje slikarski uzori koje dečak želi da vidi i usvoji. I na taj način Sava Stojkov postaje majstor u slikanju, naivan po svom stavu, i koji živi u jednoj varošici gde je najviša kuća četvorospratni mlin kod Železničke stanice, iste visine kao i crkveni toranj. Prema tome, šta je visina odakle će Sava Stojkov posmatrati svet oko sebe? Recimo, visina jednog duda, ili neko drugo drvo...
Ljubav prema slikarstvu Sava je osećao već u ranoj mladosti. Uprkos nerazumevanju roditelja – zemljoradnika, koji su želeli da im se sin bavi nekom sigurnijom profesijom, ljubav preovlađuje i iza Save je danas 323 samostalne i preko 600 kolektivnih izložbi na svih pet kontinenata, i 23 međunarodne i domaće nagrade. Nedavno je napunio 82 godine, ali još uvek rado (i često) slika.

Na početku – Ovaj prostor u kojem sad razgovaramo je prostor u kojem je 1926. godine dr Josa Miletić otvorio svoj Bački muzej, muzej bačkih ličnosti, arheologije, etnologije, istorije i umetnosti, bez obzira na nacije i nacionalnosti, koji je tu postojao pre nego naši zvanični muzeji u Vojvodini. Sada smo opet na početku jednog Bačkog muzeja ili galerije i drago mi je da je u njoj upravo prva ovakva izložba otvorena baš delima Save Stojkova – naglašava Duranci. Identične misli – Imam veliki broj prijatelja koji žive u Subotici. Sombor doživljavam kao sastavni deo Subotice, s obzirom da je Subotica veći i napredniji grad od moga koji neizmerno volim. Ali volim i ove subotičke prijatelje sa kojima imam puno sličnih, identičnih misli, razmišljanja. Jako volim ove ljude, podneblje, i bio sam prijatno iznenađen kada sam čuo Belu Durancija, za mene najvećeg istoričara umetnosti i likovnog kritičara, kakvim terminima i podacima raspolaže o meni i mom gradu. Bio sam zapanjen koliko poznaje mene, moje slikarstvo i ovo podneblje. Srećan sam što mi je upravo on otvorio izložbu u ovom divnom gradu koji volim.

– Inspiracija mi je Bačka, ovo podneblje u kojem se i sad nalazim, to je moja kolevka, tu sam rođen, tu živim, tu stvaram i uvek nalazim neke nove ideje. Iz Sombora u Suboticu sam došao kolima, sa suprugom koja mi je u jednom trenutku rekla: „Savo, pazi kud voziš, stalno gledaš ove salaše!”. I stvarno je tako. Uvek ponešto nađem, i sad sam usput našao dva divna motiva za slikanje. Retko slikam suncokrete, a on je za mene najveći vojvođanski cvet koji pleni ne samo svojom monumentalnošću, lepotom, veličinom, nego i onim što nam donosi, čime nas hrani. Već sutra, prekosutra, kada dođem kući, u Sombor, imam ideju da uradim sliku sa motivom polja suncokreta.
Slikarstvo kojim se bavi pripada poetskom realizmu, a neki smatraju da je to naivni realizam, sinteza naivnog i realističkog. „Rekao bih da su slike ili moja priroda više naivna...” – primećuje Stojkov, i dodaje:
– Poznavajući velika imena na polju likovne umetnosti, koja imaju dug i vitalan vek, smatram da slikarstvo osvežava čoveka, da ga ne veže određenim rokovima. Nama nije potreban sat... Slikam iz srca, ne iz zgloba! Teme su vrlo lake – moje detinjstvo koje bih želeo da sačuvam od zaborava. To detinjstvo koje rapidno nestaje jer novi stil menja način života, čak i fizionomiju ljudi.
Talenat za slikanje, od oca su nasledila i dva sina Save Stojkova Dragan, koji je završio akademiju i profesionalno se bavi slikarstvom, i Milan, arhitekta.
T. M.

TOKOM LETA TRAJAO IZBOR DIREKTORA U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA
Sporna su dva direktora

Celo leto među većinom prosvetnih radnika najaktuelnija tema je bila izbor novih direktora u osnovnim i srednjim školama. Nova školska godina počinje i većina rešenja za direktore je stigla.
– Većina škola je dobila nove-stare direktore, znači da su ostali raniji direktori – govori Edit Pin-ter Molnar, član Opštinskog veća zadužena za obrazovanje. – No-vog direktora je dobila Osnovna škola „Miroslav Antić”, to je Eržebet Kojić Čakanj, koja će ove nedelje preuzeti posao od dosadašnjeg direktora Feliksa Krivošije. Srednja medicinska škola je takođe dobila novog direktora, Edit Šoš, koja je do sada radila u Hemijskoj školi. Ona će preuzeti posao od Geze Sukole.
– Nesuglasica je bilo vezanih za OŠ „Ištvan Sečenji”, jer je Pokrajina odbila predlog Školskog odbora da za direktora ponovo bude imenovan dr Mihalj Kočiš. On se obratio Ministarstvu prosvete i sporta, jer smatra da ministar ipak može da ga ponovo imenuje za direktora. Postupak još nije završen. Videćemo šta će biti. Lokalna samouprava, čije se mišljenje i ne traži, ne podržava imenovanje dr Mihalja Kočiša za direktora zbog sudskog spora koji je 2004. godine imao sa roditeljima jednog razreda, koji je za sobom povukao odlazak celog odeljenja u drugu školu. Smatram da ne bi bilo dobro da takav direktor ostane na čelu škole. Ni SVM ne podržava stav da dr Kočiš bude direktor.
Ni u Gimnaziji „Svetozar Marković” konkurs nije uspeo, pa će biti ponovljen. Oni su već imali jedan izbor kada takođe nije ispoštovan administrativni proces. Školski odbor je doneo odluku, ali je dalji proces obustavljen.
– Još ove godine sledi izbori direktora u još 3 osnovne škole, „Miloš Crnjanski”, „Matko Vuković” i „Jovan Mikić”, a sledeće godine sledi još nekoliko – rekla je Edit Pinter Molnar.
E. B.

ZORANA LANGOFA NA SAOPŠTENJE Z. CENTRA
Porodica nezadovoljna odgovorom lekara

– Nisam zadovoljan odgovorom koji sam dobio od Zdravstvenog centra. Obavešten sam da je utvrđena odgovornost nekoliko osoba u tretmanu moje sestre, ali da nema dovoljno dokaza da se utvrdi da li postoji i odgovornost lekara specijaliste na Odeljenju za psihijatriju. Ili je neko odgovoran ili nije. Kako je moguće da postoje dve verzije istog događaja? Istina je samo jedna i smatram da je ovim odgovorom nisam saznao. Nećemo stati dok se istina ne istera na čistac i iza toga stoji čitava naša porodica – izjavio je Zoran Langof u Redakciji „Subotičkih” u petak, nakon što mu je od Zdravstvenog centra upućen „odgovor na prigovor”, potpisan od zaštitnika pacijentovih prava i direktora Zdravstvenog centra.
Zoran Langof je 23. jula zaštitniku pacijentovih prava podneo zahtev da se preispitaju okolnosti u postupanju zdravstvene službe prema njegovoj sestri Verici Tumbas na dan 19. jula. Verica je u zoru toga dana nađena u Višnjevcu i transportovana sanitetskim vozilom do Psihijatrijskog odeljenja, ali u Bolnici nema ni jednog evidentiranog podatka da je primljena ili pregledana. Nekoliko sati nakon toga Verica Tumbas je izvršila samoubistvo na Beogradskom putu na izlazu iz Aleksandrova. Zoran Langof tražio je od Zdravstvenog centra da se preispita da li je Vericu iko od lekara primio i pregledao, a ako nije, zašto nije.
Dostavljen mu je nalaz sa zajedničkog sastanka dve komisije za vršenje unutrašnjeg stručnog nadzora, Komisije Opšte bolnice i Komisije Doma zdravlja. U nalazu je konstatovano da u postupku tretmana pokojne pacijentkinje Verice Tumbas, koja je sanitetskim vozilom Zdravstvene stanice Čantavir 19. jula 2006. transportovana iz Stanice policije u Čantaviru na Odeljenje psihijatrije subotičke Bolnice, postoje propusti u radu za koje su odgovorni ordinirajući lekar Zdravstvene stanice u Čantaviru, vozač sanitetskog vozila i medicinski tehničar Odeljenja za psihijatriju, i konstatovano da komisije nisu imale dovoljno dokaza da utvrde da li postoji odgovornost lekara specijaliste na Odeljenju za psihijatriju. Takođe je konstatovano da će direktor Zdravstvenog centra u okviru svojih zakonskih ovlašćenja doneti odluku o načinu sankcionisanja aktera propusta.
„U skladu sa članom 39 stav 7 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ukoliko ste nezadovoljni ovim odgovorom, možete se obratiti zdravstvenom inspektoru za Severnobački okrug” – stoji u odgovoru.
Zoran Langof se obratio i Opštinskom ombdusmanu jer namerava da uloži pritužbu na izveštaj koji je dobio od Zdravstvenog centra.
K. K.

ILDIKO ARPAŠI, UREDNICA „TV PANONIJA”, KOJA SE EMITUJE NA „SUPER TV-U”
Preventiva kresanju frekvencija
• Na „Super TV” svakodnevno se od 17 do 17.30 emituje program na mađarskom „TV Panonija”, koji u je u svom magazinskom delu titlovan na srpski kako bi bio razumljiv i gledaocima koji ne znaju mađarski

– Ideja je rođena pre oko godinu i po dana da bude osnovana jedna civilna organizacija, koja bi, između ostalog, kao jedan od glavnih ciljeva imala i pospešivanje informisanja na mađarskom jeziku u elektronskim medijima. Naime, s obzirom na sve promene koje se tiču privatizacije i dodeljivanja frekvencija naši osnivači su ocenili da možemo doći u situaciju da će trenutno dosta bogat informativni program na mađarskom uskoro osiromašiti – kaže za „Subotičke” o pretprošle nedelje pokrenutom polusatnom programu na mađarskom „TV Panonija” njena urednica Ildiko Arpaši.
Kao što je gledaocima „Super TV-a”, u okviru koje se emituje ovaj program, poznato „TV Panonija” svoje informativne sadržaje gledaocima pruža svakog radnog dana od 17 do 17.30 sati.
Osim informisanja, nastavlja sagovornica, ciljevi fonda „Panonija” (koja je i osnivač istoimene televizije) je i očuvanje mađarskog jezika i kulture, a kao jedan od najefektnijih najlakših načina svakako je televizijski program. Za osnivanje ove televizije, kaže Ildiko Arpaši, fond „Panonija” je prošle godine od mađarske vlade dobila 25.000.000 forinti, pre svega za tehničko opremanje.
– Sve je ovo još uvek probni program. Naime, iako je reč o dvadesetak ljudi, koliko radi ovaj program, većina nas nikada nije radila na televiziji nego uglavnom u radiju ili u novinama. Ipak, nastojimo da se u ovih pola sata ne bavimo samo subotičkim nego i regionalnim temama, jer nas gledaoci mogu videti ne samo u Vojvodini nego i u Beogradu, pa i pojedinim delovima Srbije – kaže Ildiko Arpaši.
Stoga je i magazinski program, kako kaže, titlovan na srpski jezik kako bi i oni gledaoci koji ne znaju mađarski, a zanima ih tematika, mogli razumeti o čemu je reč, ali, možda, i naučiti o ovdašnjim Mađarima i razumeti probleme s kojima su suočeni. Kao novine, urednica „TV Panonije” već od 1. septembra najavljuje tematske emisije.
Z. R.

NA PALIĆU ODRŽAN VIŠEDNEVNI MEĐUNARODNI SKUP MENSI SREDNJOISTOČNE EVROPE
Mislioci na (pivskoj) žurci

Petak, 25. avgust, oko deset uveče. „Jahting klub” na Paliću neobično živ. Zakasneli šetači i roleraši koji žele stazu samo za sebe, radoznalo gledaju u pravcu odakle dopiru zvuci muzike i mirisi roštilja. Reč je o jednom segmentu Sedmog međunarodnog skupa MENSI srednjoistočne Evrope, održanom na Paliću, od 23. do 27. avgusta, iza čije organizacije tradicionalno stoji dr Zoran Dukić. Žurke su sastavni deo ovakvih skupova koji okupljaju osobe sa natprosečnim koeficijentom inteligencije, koji su se ove godine, na Paliću, posvetili određenoj temi – pivu. „Pivo kao alkoholno piće, hrana ili lek” – naziv je predavanja koje je u subotu, 26. avgusta, u Eko centru, održao prof. dr Slobodan Gaćeša sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, učitelj svih tehnologa u domaćim pivarama.

– Istorija piva sigurno je daleko starija nego što je istorija pisanog čovečanstva ili bilo kakvih ljudskih spomenika. Sigruno je da su prvi skupljači hrane stukli neku žitaricu, ostavili je da pokisne ili je pomešali sa vodom. Kada je to provrelo, to je bilo prvo pivo. Konture današnje proizvodnje piva možete sagledati na egipatskim hijeroglifima, klinastom pismu i drugim izvorima. Prvi pisani podaci o pivu potiču od Tacita koji je rekao da germanska varmarska plemena proizvode neko piće koje je slično vinu, ali se pravi od žitarica, uglavnom od ječma. Između prvog i drugog milenijuma pivo počinje da liči na današnje, javlja se hmelj kao biljka koje pivo specijalno odlikuje od ostalih pića... – ovim rečima počeo je profesor Gaćeša svoje zanimljivo predavanje.

Ne propušta skupove – Iako ne dolazim na nedeljna okupljanja članova subotičke MENSE u „Antikvarijumu”, skupove poput ovog ne propuštam, kao ni putovanja – ističe Ivan Merković, koji je već tri godine član subotičke MENSE. Sedmi međunarodni skup omogućio mu je da nešto nauči, ali da se i dobro zabavi, pa tako nije propustio učešće na Palićkoj olimpijadi i žurku u subotu uveče, kada je u „Jahtingu” nastupio „Gyss” bend iz Subotice.

Članovi MENSE su sa pažnjom pratili profesorove reči, a u publici je, između ostalih, sedeo i Uroš Petrović iz Beograda, zvanično najpametniji čovek u Srbiji, čiji je IQ veći od 180!
T. M.

ORAO KOJI JE NAJPRE SLETEO U NIŠ STIGAO DO NAS
Gospodar neba stigao na Palić

Pre desetak dana na krošnju velikog oraha Nišlije Radenka Kuzmanovića sleteo je orao mišar. Pretpostavlja se da je grabljivica „aterirala” u dvorištu prepunom cveća i drveća, tragajući za zelenilom koje najviše podseća na planinski i šumski ambijent.
Ovaj neobičan događaj, koji je obeležio prethodnu sedmicu u Nišu, privukao je pažnju zaštitara prirode, pa je orao najpre prebačen u Novi Sad, da bi u petak bio smešten u prihvatilište Zoološkog vrta na Paliću gde će mu stručnjaci pomoći da se oporavi.
– Orla smo zatekli u čudnom stanju, vitalan je, a ne može da leti. Nekoliko dana ćemo ga zadržati u izolaciji i kasnije preseliti u avijarijum na „trening”. Biće to prilika da ga bolje osmotrimo i uočimo kakve to smetnje ima u letu. Trenutno dobro jede, maše krilima i skakuće – izjavio je za „Subotičke” Gabor Mesaroš, biolog u Vrtu na Paliću.
Stručnjaci pretpostavljaju da je orao mišar slabe kondicije, a razlog iscrpljenosti, prema njihovim rečima, treba tražiti u činjenici da ptice teško podnose pljuskove i jake vetrove.
– Posle nevremena u prihvatilištu svaki put imamo veći broj životinja. Dovoljno je da grabljivice „preskoče” samo jedan obrok i da počnu da slabe, što ozbiljno ugrožava njihov opstanak u prirodi – napominje Mesaroš, dodajući da je gospodar neba, koji se trenutno oporavlja na Paliću, star dve godine, visine oko 40 centimetara, sa dobro očuvanim perjem i bistrog pogleda, jednom rečju sa svim osobinama dobrog lovca.
M. B.

NAJAVLJENE NOVE ZDRAVSTVENE KNJIŽICE
Cela godina za promene

Kako će nove zdravstvene knjižice izgledati objavljeno je u „Službenom glasniku Republike Srbije” 9. avgusta. Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 21. jula usvojio je novi obrazac zdravstvene knjižice i potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite, i on čini sastavni deo Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite. Pravilnik stupa na snagu 1. januara 2007. godine, a zdravstvene knjižice će se menjati tokom čitave naredne godine, sve do 31. decembra.
Prema Pravilniku, zdravstvena knjižica će se izdavati na obrascu 3K pravougaonog oblika (dimenzije 7 puta 10 centimetara), toniranom u bledo-žutoj boji, na šest strana. Prvi put zdravstvena knjižica će sadržati barkod i hologram, kao i poreski identifikacioni broj firme kojim se prate uplate doprinosa. Matična filijala prilikom prijema prijave na zdravstveno osiguranje za osiguranika određuje lični broj i unosi ga u matičnu evidenciju. Prema Pravilniku, lični broj se određuje svakom osiguranom licu samo jednom, trajno i nepromenjiv je. Zdravstvene knjižice overavaće se na osnovu dokaza da je uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje.
Osim knjižice, kao isprave o zdravstvenom osiguranju, Pravilnikom je određena i posebna isprava, odnosno potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite. Potvrda se izdaje po uključenju u obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko osiguranik nema prethodni staž obaveznog zdravstvenog osiguranja, najduže na rok od tri meseca.
Uvođenju novih zdravstvenih knjižica prethodiće postavljanje jedinstvene elektronske baze podataka svih osiguranika u Republici.
K. K.

„PROKREDIT BANKA” ODNEDAVNO I NA PROZIVCI
Nove ekspoziture

Tokom protekla tri meseca „Pro-kredit banka” je u Srbiji otvorila pet novih ekspozitura, od kojih se jedna nalazi u naselju „Prozivka”, u Subotici. Do kraja godine u Republici biće otvoreno još toliko.
– Nove ekspoziture se tradicionalno otvaraju manifestacijama na kojima sugrađanima, naročito najmlađima, želimo banku da učinimo bližom. Takođe, mogu iskoristiti priliku da dobiju nagradu za najtalentovanijeg mališana, štedne knjižice sa određenim iznosima. Budući da je „Prokredit banka” za sve ljude, veoma nam je važno da naše usluge budu dostupne najširem sloju stanovništva, kao i da svaki klijent ima mogućnost da nam se lično obrati i dobije savet u vezi sa njegovom specifičnom potrebom – naglasila je Dorte Vajdig, generalna direktorica „Prokredit banke”.

G17 PLUS OCENJUJE DA JE IZ NACIONALNOG INVESTICIONAG PLANA SUBOTICA MOGLA DOBITI I VIŠE
Politička trvenja ometaju razvoj
• Trebalo je samo na vreme pripremiti projekte, poslati ih na određenu adresu, dobiti tražena sredstva i dalje sprovesti u traženom roku ono što treba da se uradi. Nažalost, kod nas se u koalicionoj vlasti partije bave isključivo temama političke prirode, a ekonomija ostaje u drugom planu, pa nije urađeno na dobijanju sredstva onoliko koliko se moglo

Na konferenciji za novinare OO G17 plus održanoj prošlog petka, bilo je reči o odobrenim projektima sa kojima je lokalna samouprava konkurisala za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Istaknuto je da je moglo da se postigne mnogo više da je vladajuća koalicija u Subotici pristupila ovome sa više ozbiljnosti, jedinstva i političke volje da se okrenemo ekonomskim temama.

– I pored toga što smo uspeli da uradimo dosta vezano za dobijanje sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, mi iz G17 plus nismo zadovoljni.
– Zahvaljujući činjenici da je G17 plus stranka koja participira u republičkoj vlasti i ima svoje predstavnike u Vladi Republike Srbije, imali smo blagovremeno informaciju o dodeli sredstava, u čemu smo bili u prednosti u odnosu na neke druge lokalne samouprave. Trebalo je samo na vreme pripremiti projekte, poslati ih na određenu adresu, dobiti sredstva i dalje sprovesti u potrebnom roku sve što treba da se uradi. Nažalost, moramo da konstatujemo da kod nas tako nije rađeno, jer se polititičke stranke na lokalu u Subotici još uvek bave samo politikom. Njih interesuju teme koje su isključivo političke prirode.
– Danima pratimo da je najaktuelnija tema odnos između dve najveće političke stranke u koaliciji, SVM i DS. Na sastancima koalicionih partnera satima se raspravlja o predstojećoj sednici Skupštine Opštine, kao na primer da li treba zastava ili ne, a za ekonomske teme i Nacionalni investicioni plan se odvoji 5 do 10 minuta. Ispada da je važnije šta Mirko Bajić kaže, da li će ga nešto naljutiti i kako će isti da reaguje, od mogućnosti koje nam se ukazuju u razvoju turizma i drugih privrednih grana, koje ostaje u drugom planu. U takvim uslovima teško da ćemo moći očekivati da imamo uspešnu i efikasnu lokalnu samoupravu koja će na pravi način iskoristiti sve šanse koje Subotica ima – rekla je narodni poslanik u republičkom parlamentu Nadica Momirov.
Ona je istakla da subotički G17 plus ipak neće izaći iz jedne ovakve koalicije, jer smatraju da mogu mnogo više da utiču i urade ukoliko su zajedno sa njima i iznutra kritikuju, a ne da budu opoziciona politička stranka koja tada može samo da kritikama skuplja političke poene i čeka da prođe mandat ove lokalne samouprave, nadajući se da će u nekom narednom mandatu ostvariti veći uticaj.
– Mi smo pre svega zainteresovani za Nacionalni investicioni plan jer u njemu vidimo šansu za Suboticu, za njen ekonomski napredak. Želimo da Subotica bude jedan od najlepših gradova u Vojvodini i Srbiji, što je važno ako pretendujemo na razvoj turizma kao perspektivne privredne grane – naglasila je Nadica Momirov, istakavši da će uskoro biti predstavljen Master plan za razvoj Palića.
Potpredsednik OO G17 plus Jasmin Šečić predstavio je projekte iz Subotice koji su prihvaćeni, a čija ukupna vrednost iznosi blizu sedam miliona evra.
Šečić je istakao da u napred navedeni iznos od oko 7 miliona evra nisu uključena sredstva za započetu rekonstrukciju Zdravstvenog centra, kao ni za izgradnju sportskih terena za koje je Vlada ranije izdvojila 15 miliona dinara.
– Najdalje za dve nedelje 27 sportskih terena na teritoriji Opštine biće na raspolaganju građanima – rekao je Jasmin Šečić.
– Radovi na Velikoj terasi su u toku, pa će uz ranije dobijena namenska sredstva u visini od 45 miliona evra, ovim novim iznosom iz Nacionalnog investicionog plana objekat biti priveden nameni. Velika terasa će biti jedan od ključnih objekata u koncepciji razvoja turizma na Paliću u segmentu kongresnog turizma – zaključio je Šečić.
R. V.

LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE OSUĐUJE NAPLAĆIVANJE UPISA UČENIKA
Otimanje roditeljskog dinara

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u svom saopštenju za javnost želi da upozori učenike i roditelje da je odlukom Ministarstva obrazovanja i sporta zabranjeno naplaćivanje upisa učenika u novu školsku godinu.
– Poznato je u kakvim uslovima svi živimo, zato ne možemo da shvatimo pojedine škole, a pogotovo njihove rukovodioce da žele da na mala vrata uvećaju saldo na školskim računima. Izmišljajući razne nazive kao na primer „Donacija za unapređenje učeničkog standarda”, uzimaju doslovno poslednji dinar iz džepa roditelja i učenika. Roditeljima i učenicima nije objašnjeno da uplata takozvanih donacija nije obavezna i da 2.000 dinara ne mo-raju da se uplate prilikom upisa u školu, te da će i oni koji to ne urade biti redovno upisani u novu školsku godinu – navodi se u saopštenju LSV.
R.V.

NOVA KAMPANJA SUBOTIČKIH DEMOKRATA
Za ponosnu Suboticu

Izgradnja kružnog toka u centru grada, dečijih igrališta i sportskih terena, rekonstrukcija šetališta na Radijalcu, rekonstrukcija Velike Terase na Paliću, Žute kuće, Sina-goge, obnova fasada i rekonstrukcija gradske rasvete, pokretanje projekta izgradnje bazena u Dudovoj šumi, kompletiranje projekte dokumentacije za izgradnju „Y” kraka, samo su neki od započetih ili do-vršenih projekata zaslugom Demo-kratske stranke u lokalnoj vlasti koje je naveo član OODS Dejan Zvekić na konferenciji za novinare održanoj 29. avgusta.
On je predstavljajući novu kampanju DSa „Za ponosnu Suboticu” rekao kako je ova stranka prihvatila odgovornost učestvovanja u lokalnoj vlasti zbog toga što ima viziju, te je kao nove izazove najavio borbu protiv korupcije i privilegija pojedinaca, infrastrukturno opremanje grada i sela, stvaranje peduslova za privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.
– Poveli smo ovu kampanju u spomen 5. oktobra, ali i zbog toga što su nam građani dali poverenje i mandat da realizujemo ciljeve koje smo proklamovali u predizbornoj kampanji – istakla je na konferenciji Ljubica Kiselički, potpredsednik i šef odborničke grupe DS u lokalnom parlamentu.
R. V.

MO LSV MALI BAJMOK
Neophodna ambulanta

– Iako smo izmeštanje Drvene ambulante na teritoriju MZ „Gat” ocenili kao pozitivan korak na poboljšanju uslova rada u njoj, većina stanovnika MZ „Mali Bajmok”, korisnika ove ambulante smatra da je na teritoriji MZ kojoj gravitiraju Crveno Selo, Mala Bosna i salaši neophodna gradnja nove ambulante. Radi se o 7.500 stanovnika koji treba da koriste usluge ove ambulante, koja je pritom prilično udaljena od njihovog mesta stanovanja – navodi se u saopštenju MO LSV Mali Bajmok.
Istovremeno se podseća da je izgradnja ambulante bila u programu mesnog samodoprinosa, ali do realizacije nije došlo. Već 30 godina je ova potreba uočena, pa MO LSV smatra da problem treba ponovo aktuelizovati, a za pogodnu lokaciju predlažu zgradu bivše Vojvođanske banke ili zgradu Doma MZ.
R. V.

MO LSV ALEKSANDROVO
Put kratko trajao

Ulica Jovana Pačua u MZ „Aleksandrovo” asfaltirana je pre manje od dve godine, ali je već došlo do sleganja kolovoza. MO LSV Aleksandrovo u saopštenju za javnost upozorava da se na pojedinim delovima ulice nalaze duboke rupe, što predstavlja bezbednosni problem za vozače, pogotovo kada se napune vodom usled kiše.
„Zahtevamo hitnu popravku kolovoza i javno objavljivanje imena izvođača radova, jer su oni izvedeni očigledno na nekvalitetan i nestručan način, čime se oštećuje budžet i svi građani ovog grada.”
R. V.

SARADNJA GRAĐANSKOG BLOKA I BUNJEVAČKE STRANKE
Jači smo zajedno

Građanski blok i Bunjevačka stranka potpisaće Protokol o saradnji. Ovo je saopštio predsednik Građanskog bloka Stevan Santo na konferenciji za novinare održanoj u utorak, 29. avgusta.
– Saradnja će podrazumevati zajedničke nastupe u nekim budućim akcijama koje su od značaja za grad – kaže Santo.
Predsednik Bunjevačke stranke Darko Babić objasnio je zašto stranka sa nacionalnim predznakom smatra da je važna saradnja sa udruženjem građanske orijentacije.
– Mi ne smatramo da je osnovni zadatak naše stranke samo bavljenje bunjevačkim pitanjem, već je važno i bavljenje problemima koji se tiču svih građana Subotice – rekao je Darko Babić.
Na konferenciji je predstavljen i Ugovor o prodaji prirodnog gasa kojim bi bila definisana prava i obaveze, kako korisnika tako i isporučioca JP „Suboticagas”.
U Građanskom bloku pripremaju i ugovore koji bi trebali regulisati prava i obaveze između građana-korisnika i svih drugih javnih preduzeća.
R. V.