Đorđe Branisavljević
PLOVITI SE MORA

...zato što na rekama i morima odajemo priznanje prirodi I zato što je to najlepši način da se upoznaju i drugi ljudi

„IZBIRAČICA” OD TITELA DO SREMSKIH KARLOVACA

Uvek kada izađem na reku, u meni se budi poštovanje prema toj masi vode koja stolećima prolazi kraj istog mesta, iznova pružajući svoje usluge često nezahvalnim i nespretnim ljudima koji ne umeju da iskoriste sve blagodeti reke, ponuđene tako otvoreno. Nezahvalni su jer je besomučno zagađuju, a nespretni zato što svojim nedovoljnim obrazovanjem na ovom području i ne znaju šta im se nudi. Čast starim alasima i graditeljima obala i mostova, ali pravu tajnu reke tek treba saznati, a to će saznati oni koji reku osluškuju i osećaju. Zato sam napisao nekoliko redova za one koji još i ne znaju da ih tema zanima.
Nautički turizam nije samo privilegija morskih akvatorija. Ima mnogo skrivenih čari ploviti na rekama – za nas na Dunavu i Tisi. Postoje razni jahting klubovi i takozvane elitne grupe nautičara koji su stacionirani uglavnom u Beogradu i Novom Sadu. Ponuda nije tako bogata, jer se naš odnos prema rekama još uvek svodi na relativno uzak krug ljudi koji se više bave splavom, roštiljem i kotlićem nego plovidbom po rekama i kanalima. Malo ljudi ima privilegiju da oseti miris prirode, širinu reke, skrivenost kanala (po kojima voze i veliki brodovi jer je najjeftiniji kao način transportovanja robe). Ljudi za sada idu, ali vrlo stidljivo, i na brodove koji voze po reci većinom prema Đerdapskoj klisuri.
Krstarenja se uglavnom organizuju za panoramsko razgledanje reke ali i za poslovne ručkove, promocije pa i svadbe. U turističkoj ponudi su jednodnevni izleti od Beograda do Vinče, Grocke i Titela sa prenoćištem u hotelima „Golubački grad” i „Tisa”. Na raspolaganju je nekoliko brodova pa gosti mogu da biraju. Beograđani to zovu vodeni metro a radi se o brodovima katamaranima (dvotrupci) koji mogu da ugoste tridesetak gostiju pa ih onda vozaju ispod Savskog mosta, podno Kalemegdana, oko Velikog ratnog ostrva, Ade Ciganlije i Ade Međice. Ove brodove („Danka” i „Capre Diem”) reklamiraju kao izvanredne za organizovanje proslava, poslovnih ručkova ili večera za tridesetak osoba. Neke firme imaju u ponudi i brod gliser koji do Novog Sada stiže za tri sata. Ipak, sve se svodi na kafanski provod uz besomučni krkanluk pa bismo ovo mogli nazvati kafanski turizam na vodi.
Tu se pojavljuje i brod teatar, da se vidi da i naša kultura zna da brodi po dubokoj vodi. Glumac i režiser Ratko Radivojević je došao na ovu sjajnu ideju pa je sa predstavom „Izbiračica” (komedija Koste Trifkovića) oplovio Sremske Karlovce, Titel, Zrenjanin, Novi Bečej, Adu, Mol, Sentu, Novi Kneževac, Bečej, Turiju...

Nastavak u sledećem broju

---

Nakon izuzetnog prijema na koji je naišla prva knjiga „Gradotvoraca” autora Gordane Prčić-Vujnović, Vikorije Aladžić i Mirka Grlice, ova stvaralačka trojka izdala je i drugi tom pripovesti o subotičkim stambenim objektima od baroka do moderne. Kako sami autori pišu u uvodu u „Gradotvorcima II” učinjene su minimalne izmene u odnosu na prvi tom pre svega u vizuelnom izgledu knjige. I u ovom tomu odabrani su objekti koji su uneli nešto novo u urbanom ambijentu grada. U dogovoru sa autorima i izdavačem – Gradskim muzejem, naš list će u nekoliko nastavaka predstaviti neke od sedamdeset priča o stambenim objektima našeg grada.

NAJAMNA KUĆA PIUKOVIĆA
(Matka Vukovića 4)

(...) Današnjem čitaocu vernije približava pomenuto vreme i zanimljivi dopis Abrahama Matića, upućen gradskim vlastima 15.11.1864. godine. U dokumentu se kaže da su gradske ulice veoma prljave, pune korova i smeća, na njima se nalaze crknute mačke, psi i živina. Matić je kvartovnim komesarima nekoliko puta skretao pažnju da vlasnike kuća opomenu i nateraju na red. Više puta je posetio policijsku postaju da bi i oni češće obilazili gradske ulice, odnosili crkotine i vijali pse lutalice. Obratio se Karlu Sučiću, Josipu Rudiću mlađem i udovici Kalmana Antunovića da izveste Gradsko veće o pomenutim problemima, jer je između dvorišta Rudića i kuća Sučića i Antunovića, dakle na prostoru današnje Sečenjijeve ulice, toliko đubreta da se ne može prolaziti.
Prljavština i smrad nisu uznemiravali pomenuto troje uglednih građana, pošto su veći deo godine provodili van Subotice. Sučić je u to vreme boravio u Pešti gde je bio predsednik najvišeg suda Ugarske i kraljevski komornik. Na tom položaju zatekla ga je i smrt 31. 5. 1874. godine. Uz uobičajene podatke o pokojniku, u nekrologu je zabeleženo i sledeće: budući da nije imao naslednika u testamentu naslidnikom svoji veliki dobara imenovao je Josipa Piukovića, sina Auguština.
U Pešti gde je i Augustin Piuković, zamenik župana Bačko–bodroške županije i kraljevski savetnik provodio najveći deo godine, verovatno se sprijateljio sa Karlom Sučićem. Kao i Sučić, i on je 19. 5. 1880. godine preminuo u svom budimpeštanskom stanu, u Ulici grofa Karoljija 6, ostavivši iza sebe suprugu Lujzu r. Sende, kćerku Irmu i sina Josipa, studenta prava (...)