TEMA NEDELJE
 I meni jedan – meni
LIST IZLAZI PETKOM • GODINA III • BROJ 86• SUBOTICA, 22. FEBRUAR 2008. GODINE • CENA 30 DINARA • www.suboticke.net
 

 
 

NA LOVIŠTU KOD STAROG ŽEDNIKA PIROMANI NAČINILI VELIKU ŠTETU
SPALJENA STANIŠTA I SADNICE
• Skoro petnaest hektara trske i ševara zapaljeno protekle nedelje, zbog čega su ptice i sitne životinje ostale bez svog prirodnog skloništa • Izgorele hranilice i veći broj mladica koje su lovci posadili u akciji pošumljavanja • Lovačko društvo „Jarebica” traži da se otkriju počinioci vandalizma

Lovište pored kanala Krivaja, između takozvanog Sudarevog salaša i Malog Beograda, od pre nekoliko dana pruža tužnu sliku. Velike površine, prvenstveno pod trskom, ševarom i niskim rastinjem, sada su ogoljene i pružaju utisak spaljene zemlje u inače prekrasnom abijentu netaknute prirode na valovitom terenu gde utočište nalaze mnogobrojne ptičije vrste, pre svega fazani i divlje patke stanarice, a isto tako zečevi, lisice i srne. Paljeno je na više mesta, kako pored vodotoka, tako i u dubini lovišta, što pokazuje nameru da se šteta nanese na što većem području, zbog čega su članovi Lovačkog društva „Jarebica”, koji brinu o ovom terenu, posebno ogorčeni.
– Ovo je stravičan prizor i ne možemo da shvatimo kakav je motiv bio za ovakav postupak – kaže dugogodišnji lovac Petar Stajić, pokazujući mesta na kojima su bile hranilice i nagorelu lobanju jednog srndaća. – Mi lovci mnogo više brinemo o prirodi i životinjama nego što uništavamo lovom i zato nam teško pada jedan ovakav atak na prirodu. Prošle godine zasadili smo veći broj stabala i uložili trud da pošumimo teren, a sada su mnoga mlada stabla izgorela i pitam se da li će i kada naši članovi ponovo imati volju za sličnu akciju.
Približava se proleće i veliki broj ptica selica biće ugrožen jer su im staništa u kojima se u to vreme gnezde i odgajaju mlade uništena, a posebno kada je reč o afričkoj grlici koja tradicionalno nastanjuje žedničko lovište.
– Nekada smo imali dobar prihod od lovnog turizma, italijanski lovci su znali ustreliti u jednoj sezoni i do deset hiljada grlica, pa i sada ne možemo reći da lovište nije bogato, ali nakon počinjenog vandalizma bojim se da li će to tako i ostati – kaže Stajić.
Istog su mišljenja i Goran Čutura, grupovođa lovne grupe u reviru Stari Žednik, lovočuvar Veco Gregorčić i lovočuvarvolonter Vlado Ivković, koji su prošle srede sa nevericom obilazili dobro poznati teren, u društvu sa poljočuvarem Lazarom Džavićem, ne shvatajući koji su motivi počinioca paljevine, ili više njih, da nanesu štetu praktično čitavom ekosistemu ovog rezervata prirode.
– Materijalna šteta je značajna i procenjujemo da je opustošeno ukupno možda i do petnaest hektara lovišta – kaže Veco Gregorčić. – Ali mnogo je gore to što su ugrožene životinjske vrste koje ovde prebivaju. Podnećemo prijavu protiv nepoznatog počinioca i odštetni zahtev Opštini, a u saradnji sa poljarskom službom i policijom nastojaćemo da otkrijemo vinovnike – napominje Gregorčić.
S obzirom da su se slični slučajevi, istina u manjoj razmeri, događali i ranijih godina, a da se piromanima nije ušlo u trag, jedini razlog mogao bi da bude nastojanje meštana iz okoline da vatrom oteraju zečeve i lisice sa ovog terena – smatraju u Lovačkom društvu „Jarebica”. M. Radojčin

SRNE I ZNACI

Vraćajući se putem od Starog Žednika prema Subotici, upravo na mestu na kojem Veco Gregorčić pokazuje da je ukraden znak koji upozorava vozače da životinje pretrčavaju drum, primećujemo da je automobil ispred nas na nešto naleteo, zaustavio se nekih dve stotine metara dalje, a onda produžio dalje. Na kolovozu su komadi polomljene plastike, verovatno prednje maske, a pored puta – nastradala srna. Lovci je utovaraju u gepek, uz komentar da je vozač, koji se očigledno uplašio odgovornosti, mogao da traži nadoknadu štete da je znao da na to ima pravo s obzirom da nedostaje znak.

 

NAJAVLJEN JOŠ JEDAN KRUG DOGOVORA
ČETIRI PROBLEMA

Šef opštinske Službe za poljoprivredu Mirko Ostrogonac je, govoreći o problemima vezanim za izdavanje državne zemlje u zakup, istakao da postoje četiri glavna problema koji u velikoj meri otežavaju provedbu Zakona koji je donet još u julu 2006.
– Kao prvo, to su neraščišćeni imovinsko-pravni odnosi; zatim precizno određivanje statusa parcele, državnog i društvenog; vlasnička transformacija poljoprivrednih preduzeća rađena je nejednakim stepenom i problem pregrupisavanja državnog zemljišta nakon privatizacije. S obzirom da ni 2006. ni 2007. takozvani subotički model nije prošao zbog predloženog dvokružnog sistema izdavanja državne zemlje u zakup možda bi najbolje bilo razmisliti o načinu na koji je to usvojeno u Bačkoj Topoli, a koji u suštini znači da poljoprivrednici prihvataju najvišu ponuđenu cenu – rekao je Mirko Ostrogonac.
Nakon njegovog izlaganja usledila su pitanja, a kako je i juče najavljeno, opštinska Služba za poljoprivredu organizovaće s poljoprivrednicima posebnu tribinu sledećeg utorka na teme koje su još ranije tražili.
DVP online izdanja





 

U UTORAK U SUBOTICI ODRŽANO SAVETOVANJE POLJOPRIVREDNIKA S POLOVIČNIM USPEHOM
Merodavni nisu odgovorili

Bar polovina prisutnih poljoprivrednika napustila je u utorak, 19. februara, savetovanje, koje su u velikoj većnici Gradske kuće u Subotici zajednički organizovali opštinska Služba za poljoprivredu i „Agrozavod”. Povod za ovaj čin bio je uskraćivanje odgovora od strane predstavnika Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu na pitanja koja su postavili članovi Udruženja poljoprivrednika „Subotica” Miroslav Ivković, Pavle Kujundžić i Andrija Ivanković.
Trojica spomenutih članova Udruženja poljoprivrednika postavili su direktoru Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede Stevanu Mašireviću pitanja zašto država zabranjuje izvoz žita ako je cena jeftinija u inostranstvu u odnosu na Srbiju; zašto ministar poljoprivrede nije doneo uredbu za ukidanje carine na uvoz veštačkih đubriva; zašto Ministarstvo poljoprivrede, umesto Ministarstva privrede, kreditira prehrambene proizvođače i zašto u savetodavnoj službi Ministarstva poljoprivrede nema predstavnika poljoprivrednika?
Na taj način završile su se, za sada, nesuglasice između članova više subotičkih poljoprivrednih udruženja i Službe za poljoprivredu Opštine Subotica, koji je započeo još 22. januara dopisom subotičkih poljoprivrednika lokalnoj samoupravi da, najkasnije do 31. januara, organizuje tribinu na kojoj bi bilo reči o tome šta se uradilo povodom proglašenja stanja elementarne nepogode u Subotici i isplate štete poljoprivrednicima; dokle se stiglo sa izdavanjem državnog zemljišta u zakup i šta je sa olakšicama za (ne)isplatu rata poljoprivrednika opštinskom Fondu za poljoprivredu zbog posledica prošlogodišnje katastrofalne suše u severnoj Bačkoj.
Umesto toga Služba za poljoprivredu je, zajedno sa „Agrozavodom”, juče pozvala subotičke poljoprivrednike da prisustvuju savetovanju posvećenom merama koje je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo za ovu godinu, kao i predstojećoj setvi i bankarskim kreditima koji će je pratiti, na šta je polovina poljoprivrednika – nakon što je saslušala izlaganje Stevana Maširevića, Vladimira Sekulića iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i šefa Stručne službe za poljoprivredu Opštine Subotica Mirka Ostrogonca – nezadovoljna razvojem događaja i načinom organizacije napustila skup. Z. R.

SETVA MNOGO SKUPLJA

Subotički poljoprivrednici su od Stevana Maširevića mogli čuti kako će setva ove godine biti daleko skuplja u odnosu na prošlu zbog drastičnog povećanja cena semena, veštačkih đubriva, nafte i herbicida. Zbog toga im je predstavnik Ministarstva poljoprivrede predložio da je „možda najbolje” da do „svežeg novca” dođu setvom jarog ječma, a kao moguće mere države predstavio svoja razmišljanja o smanjenju poreza na cene veštačkog đubriva, kao i njegov rinfuzni uvoz!
Predstavljajući planove Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za ovu godinu Vladimir Sekulić je rekao da će sredstva „za razvoj sela” biti veća nego 2007. On je svoje reči – ne navodeći iznose – potkrepio tvrdnjama da će Pokrajina ove godine izdvojiti sredstva za programe koji se tiču razvoja infrastrukture u seoskim područjima (uvođenje vodovoda i kanalizacije), podizanja vetrozaštitnih pojaseva, poticajnih mera u stočarstvu, razvijanju poljoprivrednih službi, seoskog turizma i izgradnju hladnjača. Što se sredstava iz Izvršnog veća Vojvodine tiče, on je naveo kreditiranja iz Fonda za razvoj poljoprivrede kada je reč o izgradnji staklenika i plastenika, ukrupnjavanju poljoprivrednih poseda (posebno kod mladih gazdinstava) i nabavci nove poljoprivredne mehanizacije.