LIST IZLAZI PETKOM • GODINA III • BROJ 84• SUBOTICA, 8. FEBRUAR 2008. GODINE • CENA 30 DINARA • www.suboticke.net
 

 
 

NEBOJŠA NIKOLIĆ, ŠEF ŠUMSKE UPRAVE SUBOTICA O RAZLOZIMA ZBOG KOJIH SE SEKU BOROVI NA TRESETIŠTU
Seču ne određuju emocije već propisi

Seča 10 hektara šume crnog bora na Trestištu, koja je počela odmah posle Nove godine, zaustavljena je posle objavljivanja informacije u sredstvima javnog informisanja.
Da li je ova seča nužna, ili je to uništavanje dragocenog šumskog blaga koji štiti grad i poljoprivredu od nanosa peska? Kako smo u Šumskoj upravi Subotica saznali, do prijema naloga o zaustavljanju seče, oboreno je oko 250 stabala, odnosno posečen je oko jedan hektar. U Šumskoj upravi veruju da će se sa sečom nastaviti, jer je ona u skladu sa važećim planom i zakonskim propisima.
– Šumsko odeljenje kod Tresetišta, površine 10,38 hektara, stavljeno je i u plan pošumljavanja – ističe Nebojša Nikolić, šumarski inžinjer, šef Šumske uprave Subotica, koji je deo Šumskog gazdinstva u Somboru a time i deo „Vojvodinašume”. – Inače, to je veštački podignuta šuma crnoga bora, starosti od 94 godine, a sečiva zrelost za bor je 80 godina, znači da su ova stabla već 15 godina preko te granice. Seča je nužna da bi se na tom mestu izvršila obnova šume, u ovom slučaju ponovo sa sadnicama crnog bora. Ovo radimo da bi i buduće generacije ponovo imale borovu šumu.
Šta bi se dogodilo da se borovi na Tresetištu ne poseku?
– Stabla bi počela da padaju sama od sebe. Korenov sistem može da podnese određenu satrost, nakon čega trule, tada stabla sama padaju. To bi bila dvostruka šteta, jer se drvo ne bi moglo iskoristiti kao tehničko ili ogrevno drvo. Svakako, treba reći da mi kao firma živimo od prodaje tog drveta. Određeni procenti idu i za obnovu šuma, ali i za državni budžet – rekao je Nebojša Nikolić, dodajući da su ove godine planirane još neke seče, na Radanovcu, iz istog razloga.
Našeg sagovornika podsećamo da su ljudi osetljivi na svako drvo koje se u njihovoj okolini poseče.
– Ti isti ljudi treba da znaju da tu ne odlučuju emocije nego starost drveća i potreba da se ona zamene novim sadnicama. Ako se šuma ne obnavlja ona propada, i onda tek nemamo ništa. Da li tu lokalna samuprava može nešto da reši da se šume ne seku, to je već neko drugo pitanje o čemu ja ne bih govorio.
Naš sagovornik je podsetio da su subotičke šume zaštićene u 3 stepena zaštite. U prvom i drugom pojasu Šumska uprava ništa ne sme da seče ni sadi, a u trećem joj je dozvoljeno da seče, ali ih Zakon o šumama obavezuje da te površine i pošumi, inače slede sankcije. Zato se uskoro po seči na Tresetištu očekuje i pošumljavanje. E. B.
DVP online izdanja





OBELEŽEN SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA, 4. FEBRUAR
Šetnjom do zdravlja

Šetnjom od Dudove šume do Planinarskog kluba „Spartak” kod „Jadrana”, članovi Društva za obolele od raka i planinari, kao i sugrađani koji su im se u šetnji pridružili, obeležili su u ponedeljak, 4. februara, Svetski dan borbe protiv raka.
Slogan Dana i šetnje je bio: „Budi u pokretu – dobro zdravlje!”. K.K.
IAKO STATISTIKA BELEŽI DVOCIFRENI RAST PROSEČNE ZARADE U DECEMBRU, NEKI SU DALEKO OD PROSEKA
STVARNOST JE IPAK DRUGAČIJA
• Radnicima koji su ostali bez posla i primaju nadoknadu sa Tržišta rada država kasni 5 meseci sa isplatom. Zbog toga tvrdim da je slika o primanjima velikog broja građana mnogo lošija nego što se prikazuje kroz statistike – kaže potpredsednik Samostalnog sindikata Ištvan Huđi

Prema izveštajima republičkog Zavoda za statistiku prosečna plata za decembar u Srbiji iznosila je 34.471 dinara, dok je u Subotici ona bila nešto malo manja, odnosno 34.089. Pažnju privlači podatak da vanprivreda „beži” za skoro 13 hiljada dinara (prosek privrede Subotice je 29.763, a vanprivrede 42.003 dinara). Rast zarada u decembru u odnosu na novembar bio je 21 odsto.
Potpredsednik Samostalnog sindikata Subotica Ištvan Huđi kaže da je Subotica po platama obično bila negde oko republičkog proseka, s tim što je uočeno da je poslednjih meseci počela da zaostaje.
– Imamo mnogo preduzeća koja ne primaju platu redovno, pa je čak prisutno neisplaćivanje i više meseci uzastopno. Ne treba zaboraviti ni radnike koji su ostali bez posla i primaju nadoknadu sa Tržišta rada, a država kasni 5 meseci sa isplatom. Zbog toga tvrdim da je slika o primanjima mnogo lošija nego što se prikazuje kroz statistike – kaže Ištvan Huđi.
Na verodostojnost statistike utiču i slučajevi u kojima je isplata plata kasnila više meseci.
– Krajem godine se u dosta preduzeća isplaćuje 13. plata ili neki viškovi, pa zato imamo nagli skok decembarskog proseka u odnosu na novembarski od dvadeset odsto.
Potpredsednik sindikata kaže da je prosek plata po granama u Subotici raznolik.
– Imamo nekoliko preduzeća koja veoma teško rade i imaju male plate, kao što su „Solid”, „Željezničar” i „Mladost”. Primanja su oko minimalca ili čak i nešto niža, pa Sindikat mora da interveniše kod Inspekcije rada, jer je poslodavac dužan da ispoštuje minimalnu zaradu koju država propisuje i koja se prošle godine, kada je radni čas plaćan 63 dinara, kretala oko 13.000. Od januara je povećana minimalna cena radnog časa na 70 dinara. Na taj iznos zarade obračunava se po zakonu 0,4 odsto minulog rada, i dodaje se još eventualno naknada putnog troška, toplog obroka i regresa koji nažalost nisu utvrđeni u obaveznom iznosu – kaže Huđi.
Plate iznad republičkog proseka imaju „Mlekara”, „Vojput”, „Rotografika” i Veterinarski zavod, dok metalska branša – „Sever”, „Elektroremont”, „Bratstvo” – iako je u procesu oporavka, isplaćuje plate niže od proseka.
– Među radnicima kojima je plata svakog meseca redovno isplaćivana svakako su zaposleni u javnim i komunalnim preduzećima. U poslednje vreme, međutim, suočavamo se sa pojavom da su primanja radnika sa srednjom stručnom spremom pala ispod proseka, dok su recimo izuzetno visoke zarade rukovodećih timova u ovim preduzećima, direktora i šefova sektora i odeljenja. Plate radnika kreću se od 20 do 26 hiljada, a one već duže vremena stoje u mestu, jer oni podležu uredbi Vlade i mogu da se koriguju u procentu koji im se propiše, što je poslednje godine bilo do 6 odsto.Od janura ove godine dozvoljeno im je povećanje do 10%.
Predsednik Sindikata „Nezavisnost” Bolnice Subotica Petar Ezgeta kaže da je za 2008. godinu ugovoren rast zarada za 10 odsto.
– Zarade su nam i prošle godine pratile inflaciju, pa smo zahvaljujući potpisanom protokolu zabeležili rast plata od 12 do 18 odsto, u zavisnosti od nivoa stručne spreme zaposlenih. Najniža plata nam je oko 15 hiljada za nekvalifikovanu radnu snagu, a najviša za lekare, oko 60 hiljada – kaže Ezgeta.
I prosvetari su tokom 2007. zabeležili povećanje primanja za oko 18 odsto. Predsednica Samostalnog sindikata obrazovanja Zorica Karanović kaže da su sindikati u pregovorima s Vladom izdejstvovali povećanje koeficijenta za nenastavno osoblje do petog stepena stručne spreme, pa su primanja spremača i režisera u školi značajno povećana. Spremačima je početkom ove godine isplaćena i jednokratna pomoć od 8.000 dinara.
– Raspon plata sada se u školi kreće od 16 do 35 hiljada dinara, s tim da su u našim zaradama uračunati i regres i topli obrok koji nam se posebno ne iskazuju. Za 2008. potpisan je sporazum sa Vladom o povećanju plata u maju za april u visini od 5%, potom u oktobru za septembar u istom procentu. U zavisnosti od uspešno sprovedene racionalizacije radne snage (kroz penzionisanje), očekujemo do kraja godine još jedno povećanje plata od 5 odsto – kaže Zorica Karanović. R. V.