Na uglu ulica Petra Drapšina i Endrea Bajči Žilinskog srušen je objekat kojeg Subotičani i danas zovu „Hajzlerovo kupatilo”. Poznato kupatilo i sanatorijum „Hajzler” bilo je u vlasništvu osnivača dr Jakaba Hajzlera, od 1890. godine, a zatim njegovog sina dr Zoltana Hajzlera. Prema dokumentima koje čuva dr Zoran Hajzler, Jakabov unuk i Zoltanov sin, nekada su u prizemlju postojale 4 sobe sa 5 uzidanih kada, parno kupatilo, svlačionice sa kabinama, dva bazena, a na spratu blatni bazen, 12 soba, 14 kada...
Objekat je oduzet od porodice Hajzler u procesu nacionalizacije 1948. godine. Poslednjih decenija, do danas, u vlasništvu je Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo”. Porodica Hajzler je prošle godine u procesu evidentiranja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata koja se danas potražuje, državi podneli dokumenta o potraživanju ovog objekta, ali rušenje nije uspela da spreči.
Na mestu nekadašnjeg „Hajzlerovog kupatila” biće podignut stambeno-poslovni objekat. U „Čistoći i zelenilu” kažu da dozvole za sve ove radove imaju. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture dao je saglasnost za rušenje objekta pre dve godine i uslove za novi objekat koji će biti podignut na tom mestu. Prema rečima Geze Vaša, direktora Zavoda, objekat se, istina, nalazi u zaštićenom gradskom jezgru, ali nije imao vrednosti koje bi trebalo sačuvati, jer je bivše kupatilo još davno pretvoreno u kancelarijski prostor. Prilikom izlaska na teren, takođe, nije zatečeno ništa od delova kupatila koje bi trebalo sačuvati.
Istovremeno, dok u centru grada nestaju tragovi kupatila, nekada bitnog činioca života ovog grada, u sredu, 7. novembra, u Ministarstvu finansija u Beogradu održan je okrugli sto o Nacrtu Zakona o denacionalizaciji sa predstavnicima članova organizacija i udruženja građana zainteresovanih za povrat imovine. Ispred Udruženja koje okuplja Subotičane i stanovnike okolnih mesta bio je Milan Uzelac. Predstavnici Mreže za restituciju izneli su stav da je Nacrt Zakona relativno dobro urađen, mada potpune pravde u ovom procesu nikada neće biti, kako su izneli, i da zbog toga Zakon treba što pre doneti jer se i dalje vrši rasprodaja društvene i državne imovine, što znači da je sve manje imovine koja će moći da se vrati u naturi. Inače, Nacrt Zakona, kao i ranije verzije, i dalje daje prednost vraćanju imovine u naturi. U Subotici i okolini, inače, 85 odsto zahteva odnosi se na vraćanje zemlje, za koju je i predviđeno da se vraća u naturi.
Na sastanku sa predstavnicima građana koji su direktno zainteresovani za restituciju stiglo je još jedno obećanje – da je donošenje Zakona na osnovu kojeg će otpočeti proces vraćanja predviđeno za februar. Ali, to nije prvo obećanje. Subotičane je, na primer, interesovalo da li je predviđeno obeštećenje za objekte koji su u međuvremenu, u poslednjih šezdeset godina srušeni na oduzetoj zemlji, ali je stav predstavnika države da su to gotovo „sitnice” u odnosu na druge vrednosti koje se vraćaju. Nekom sitnica, a nekom kuća bez koje su ostali.
I zvaničnici su ovoga puta priznali da je Zakon koji pripremaju kompromis, i manje pravičan za stare vlasnike.
Predstavnici Udruženja ponovili su svoj višegodišnji stav da bi danas bila „čistija računica” da je svojevremeno usvojen Zakon o obustavi prodaje koji su predlagali. U međuvremenu je donet jedino propis po kojem je od 1. juna 2005. godine svaki kupac imovine koja treba da bude vraćena obavezan da nadoknadi štetu bivšem vlasniku i takvu klauzulu potpisuje prilikom kupovine imovine. K. K.