– Dugove za ovu godinu još nisam ni vratio, a već ću se morat zadužit da posijem žito. Šta ću: ako ne posijem, od čega ću živit? – bez mnogo filozofiranja govori o svojim brigama poljoprivredni proizvođač Kalman Konc iz Subotice.
Računica je po računu Kalmana Konca prosta: na oko 90 jutara kukuruza koje je – što na svojim, što na parcelama uzetim u arendu – ovog proleća posadio do sada je (uglavnom na urei) zaradio oko 8.000 evra štete. I razlog za to poznat je i jednostavan: suša.
Poređenja radi, kaže da se ni njegov 69-ogodišnji otac ne seća ovakvih klimatskih uslova kakvi su vladali proletos, a posebno od druge polovine jula.
– Od 90 jutara kukuruza 15 nismo ni brali, jel su bili brez klipova, pa smo i morali silirat. Ni na drugim njivama nije bolje: „640” je skroz podbacio, a na dva lanca „pionira” nabrali smo šest meteri! Ritki su, čisti, lipi... samo što i malo ima – daje Kalman Konc svoj kvantitativno-kvalitativni inventar na uvid javnosti.
Da jedna nevolja ne ide sama, bar na primeru Kalmana Konca, potvrđuje i (u)rod suncokreta, koji je ove godine rodio „još i Bože pomozi”. Njegov sin Kristijan, devetnaestogodišnji svršeni učenik srednje Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli, kaže da je „plava kiša” (plaha, prim. a.) još letos u priličnoj smanjila napore kombajna-berača, a ni rod žita od 15–16 „meteri” po jutru „nije baš za falu”.
Ni ono što ih čeka, kaže, nije mnogo ružičastije: ulaganja su velika, a rod podbacio tako da je osnovno pitanje iz kojih će sredstava zasnovati ovih dana novu proizvodnju?
– Druge nema: moraćemo dignit kredit. Tamo di ga dobijemo. Zato smo već i uzorali 30 jutara, al suvo vrime i dalje je problem jel se teško ore. I dalje bi tribalo kiše – kratko odgovara Kalman Konc, dodajući kako su, paralaleno s cenama suncokreta (30 dinara) i kukuruza (18) kojih uglavnom baš i nemaju, podignute i cene repromaterijala (od nafte, preko semena, do različitih vrsta veštačkih đubriva).
Ako se o tome trenutno može tako govoriti, jedina svetla tačka u ovom domaćinstvu je posao koji obavlja supruga Marija. Mleko od deset krava već 14 godina svakodnevno iznosi na pijacu i to je jedini novac koji stigne „na astal”.
– Obrćemo mi velike novce, samo što i malo vidimo. Ne znam kako bi da nam nije krava. Al, kako sad stvari stoje, ni kuruza nam neće priteć – kaže Marija Konc, kojoj, kako kaže, umnogome u domaćinstvu ali i na njivi pomaže šesnaestogodišnja kći Timea.
Iako registrovano poljoprivredno gazdinstvo na ime Kristijana, niko od porodice Konc nije potpisao peticiju koju je lokalna samouprava prikupljala od subotičkih poljoprivrednika i, zajedno sa rezultatima procene od štete, ispostavila ih na adrese Vlade i Pokrajine. Kalman Konc kaže da nisu ni znali za tu akciju, jer ih niko o njoj nije obavestio, ali se slaže sa zahtevima da država u severnoj Bačkoj i severnom Banatu proglasi stanje elementarne nepogode i kroz određene mere pomogne poljoprivrednicima. Materijalno, naravno.

Država ima novca!

Ništa bolje raspoloženje tokom razgovora nije pratilo ni jednog od vlasnika „Zrnka” Blaška Kopilovića. Ističući kako je ovo prvo preduzeće koje se pre 20 godina još u tadašnjoj SFRJ bavilo organizacijom i proizvodnjom u privatnom vlasništvu on ujedno kaže i kako je ovo jedna od (klimatski) najtežih godina u tom razdoblju.