LIST IZLAZI PETKOM • GODINA II • BROJ 62• SUBOTICA, 7. SEPTEMBAR 2007. GODINE • CENA 30 DINARA • www.suboticke.net
 

 
 

U SUBOTU SU OSNOVCI I SREDNJOŠKOLCI PONOVO SELI U ŠKOLSKE KLUPE
Zvono je zazvonilo

Prvog septembra grad je živnuo, učenici osnovnih i srednjih škola su ponovo seli u školske klupe. Škole su doterane, okrečene, negde je ponešto i renovirano, dograđeno, obnovljeno, ali svejedno, učenicima sve miriše – na učenje. Prvaci su dobili prve učiteljice, a od Opštine korisne poklone. Grad je dobio prvo srednjoškolsko odeljenje na hrvatskom jeziku, reč je o prvom razredu Gimnazije „Svetozar Marković”, a Gimnazija za talentovane učenike „Deže Kostolanji” (na mađarskom jeziku) je otvorila novi smer, za talentovane sportiste.
U mnogim školama se još uvek nešto dograđuje, gradi, renovira, a najveća investicija je izgradnja nove zgrade bajmočke osnovne škole. Zvono je zazvonilo, negde ručno kao i u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić”, negde ono električno, i zvoniće sve do poslednjeg dana oktobra kada sledi četvorodnevni odmor, a onda do zimskog raspusta koji počinje 22. decembra. E. B.

 

BERBA KUKURUZA I VRŠIDBA SUNCOKRETA U PUNOM JEKU
Očekivano loše
• Na oko 1.100 obranih hektara prosečan prinos kukuruza iznosi između 2,5 i 3 tone, što je daleko ispod višegodišnjeg proseka od oko 5,5 tona po hektaru, a početne rezultate dodatno umanjuje i između 1.500 i 2.000 hektara na kojima je kukuruz završio u silaži

Početak septembra u normalnim godinama obično označava otvaranje sezone velikih poljoprivrednih radova. Međutim, kako se za tekuću godinu može reći sve samo ne da je normalna, onda ni činjenica da su prvi kukuruzi obrani još pre oko mesec dana nije toliko iznenađujuća. Dugotrajna prolećna suša prvim je plodovima urodila preranom žetvom ječma i pšenice, a intenzivna julska ostavila je katastrofalne posledice na ostale kulture, kukuruz i voće ponajviše.
Pa ipak – kako za naš list kaže šef Službe za poljoprivredu u Opštini Subotica Mirko Ostrogonac – prava berba kukuruza počela je ovih dana, jer je do sada obrano oko 1.100 hektara pod ovom kulturom, što od oko 39.000 u našem ataru predstavlja tek oko tri posto. Prvi prinosi, na žalost, potvrđuju sumorna predviđanja:
– Prosečan prinos po hektaru iznosi između 2,5 i 3 tone, ali moram naglasiti da je raspon veoma veliki, jer ima parcela i sa jednom tonom ili čak i manje, pa do onih najbojih gde se prinos kreće blizu četiri tone. Ipak, sve je to daleko u odnosu na višegodišnji prosek, koji iznosi oko 5,5 tona po hektaru – kaže Mirko Ostrogonac, dodajući kako je ipak reč o početnim rezultatima i da se nada da će tokom berbe koja sledi i prinosi biti viši.
Osim parcela na kojima je kukuruz obran tu su i one na kojima je kukuruz već isiliran jer su ostale bez klipa ili sa maksimalnim procentom zametnutih biljaka do 20 posto što urod čini nerentabilnim. Takvih je parcela između 1.500 i 2.000 hektara i to sasvim sigurno dodatno umanjuje navedene početne rezultate.
Kada je reč o suncokretu, situacija je nešto bolja: do sada je ovršeno blizu 50 posto površina, tj. oko 2.600 hektara. Ako vreme bude išlo na ruku poljoprivrednicima, taj posao bi – po rečima našeg sagovornika – mogao biti završen do 20. septembra što je veoma dobro kada je reč o slobodnim površinama za pripremu setve strnih žita. Iako stabilniji u odnosu na kukuruz, prosečan prinos suncokreta takođe je prilično varijabilan i kreće se između 1,5 i 2 tone po hektaru, što je ipak znatno bliže višegodišnjem proseku od 2,3 tone.
Žetva soje do sada je urađena na oko 20 posto površina, uglavnom na imanjima poljoprivrednih preduzeća koja seju i nešto ranije sorte, a prosečan prinos kreće se između 1,2 i 1,5 tona po hektaru, što je takođe evidentan podbačaj u odnosu na poslednje tri godine. Z. R.
DVP online izdanja





 
Šteta kolika i opštinski budžet

Mirko Ostrogonac kaže da je komisija za procenu šteta od elementarnih nepogoda ovih dana po mesnim zajednicama organizovala potpisivanje peticije poljoprivrednika kao vid podrške opštinskoj akciji da od Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede naša opština dobije status područja koje je pretrpelo elementarnu nepogodu usled suše.
– Akcija prikupljanja potpisa građana traje do 10. septembra i mi se nadamo da ćemo do tog roka prikupiti oko 5.000 potpisa, što bi takođe bio značajan faktor kojeg bismo pridodali projektu kojeg radimo na terenu u smislu sabiranja štete i kojeg ćemo uputiti Vladi i Ministarstvu – kaže Mirko Ostrogonac.
Reč je o proceni štete na ratarskim, voćarskim, povrtarskim i ostalim kulturama, a po rečima sagovornika predprocena koja je urađena oko 15. avgusta govori o ukupnoj šteti od oko tri milijarde dinara, od čega na ratarstvo otpada oko dve trećine i oko osam stotina miliona dinara na voćarstvo (otpadanje plodova, smanjen rod i gubitak kvaliteta).
– Verujem da će detaljna procena, koju i dalje radimo na terenu potvrditi da je taj iznos čak i viši. O kolikoj je sumi reč, možda najbolje govori činjenica da šteta u poljoprivredi u našem ataru iznosi koliko i godišnji opštinski budžet, a to je oko 35.000.000 evra. To je veliki gubitak, a s obzirom na opterećnost poljoprivrednika i kreditima i ulaganjima i skupim repromaterijalima bilo bi veoma dobro kada bi se iznašla mogućnost da oni koliko-toliko dobiju pomoć kako bi sa što manje problema odradili i berbu i predstojeću setvu jesenjih kultura – zaključuje Mirko Ostrogonac.