U TAVANKUTU ODRŽANO JOŠ JEDNO NADMETANJE U KUVANJU JELA KOJE SE NEKADA KUVALO PETKOM, A DANAS – KAD SE NAĐE VREMENA
PASULJ IH JE OKUPIO

Da vam pasulj uvek bude blizu srca – piše na majicama koje se mogu naručiti preko interneta u svim veličinama. Možda će ih dogodine obezbediti i u Tavankutu gde je prošlog vikenda održano još jedno takmičenje u kuvanju jela koje se odomaćilo i na ovim prostorima. Valjda i zato što se u Evropi pasulj spominje još od 1542. godine. Inače, ovo povrće je doneto je iz Južne Amerike, a danas se o njemu može naći čak 198.000 odrednica preko interneta.
Pasuljijada u Tavankutu može postati još veći izazov za kulinare, ali i goste, pa i stručnjake za spremanje ovog jela iz drugih krajeva, a to je razlog više da se već dogodine i ova manifestacija nađe pod okriljem grada kao poseban turistički izazov.

NA KONKURSIMA U ŠKOLAMA VELIKI BROJ KANDIDATA
Manje dece, višak kadrova

Na konkursima za upražnjena ili nestručno zastupljena radna mesta nastavnika u osnovnim i srednjim školama ovog leta je bilo znatno više molbi. Na drugoj strani, već godinama se govori o viškovima zaposlenih u školama.
– I u srednjim i u osnovnim školama još uvek se najviše traže nastavnici matematike. Problem je veći u osnovnoj školi, jer kada mlad čovek završi fakultet on nastoji da se zaposli u srednjoj školi – kaže Edit Pinter Molnar, član Opštinskog veća zadužena za obrazovanje. – U osnovnim školama još uvek se traže nastavnici engleskog jezika, ali ove godine i nastavnici nemačkog jezika. Neke škole su kao drugi strani jezik izabrale španski ili italijanski, koji nisu uobičajeni za ovo područje. Pretpostavljam da je na ovakav izbor uticalo prikazivanje španskih TV serija, a u tim školama kažu da je presudno bilo što imaju kadar za taj predmet. Po mom mišljenju, akcenat bi trebalo staviti na francuski i nemački. Nemački zbog toga jer sada imamo i obdanište na nemačko-srpskom i nemačko-mađarskom jeziku, pa bi deca do srednje škole mogla da steknu dobru osnovu za dalje učenje.
Svake godine ima i neki „hit” među deficitarnim kadrovima. Prošle godine su to bili nastavnici fiskulture. Ove godine još uvek ima i problema sa nastavnicima fizike. Na drugoj strani, pojavio se problem sa viškom nastavnika geografije i istorije.
Kako neke škole iz godine u godinu upisuju manje učenika, tako nisu otvarala nova odeljenja, pa se pojavljuje višak učiteljica. U tome nekada „pomognu” i roditelji koji ispisuju decu iz malih razreda i upisuju ih u drugu školu, pa makar to bilo i dalje i skuplje zbog prevoza autobusom, kolima, taksijem (ima i takvih slučajeva).
O tome govori i primer u čantavirskoj školi. Pre nekih 10 godina ovde je primljeno dosta nestručnog kadra, među kojim je najviše učitelja. Sada je na predlog njihovog sindikata, u skladu sa propisima, napravljen spisak od 8 ljudi koji treba da budu tehnološki višak.
– Treba još jednom da se nađemo i vidimo da li imamo mogućnosti da zaposlimo negde te ljude u obrazovanju ili da im ponudimo nešto drugo. Na nestručno zastupljena radna mesta rapisan je konkurs na koji se javilo 104 osobe, a kako je njihova direktorica rekla, od svih njih samo je jedna stručna. To govori o činjenici da nije privlačno putovati na radno mesto, svi traže nešto bliže kući, mada je došlo takvo vreme da se svaki posao mora ceniti – rekla je Edit Pinter Molnar.
Na kraju je naša sagovornica progovorila i o nečem neizbežnom što nas čeka: racionalizacija školske mreže zbog smanjenja broja deca, kao posledice pada nataliteta. Ona je navela primer Evropske unije, posebno nama susedne Mađarske, gde se zatvaraju odeljenja ako nema 15 učenika, i cele škole ako naselje ima manje od 1.500 stanovnika, pa deca putuju u najbliža mesta sa školom. Na pokrajinskom nivou je pokrenuto pitanje nastave u jednoj smeni, što bi, kako se zaključilo, bilo jako udobno i za decu i za prosvetne radnike, ali je za našu zemlju skupo.
E. B.