SUŠA VEĆ SADA NAJAVLJUJE KATASTROFALNE POSLEDICE NA POLJIMA SUBOTIČKOG ATARA
Za mesec dana čiste njive
• Dok se predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić nada da će kiše ipak ublažiti katastrofu, Damir Varga iz „Agrozavoda” kaže da će prinosi kukuruza, suncokreta i soje biti u značajnoj meri ispod višegodišnjeg proseka

– Nadam se da će kiša ipak pasti i da se nećemo suočiti sa katastrofom da nam propadnu kukuruz, soja i suncokret. I pšenica je bila u takvoj situaciji, ali je kiša ipak pala u „pet do dvanaest”. Međutim, ono što jeste naš veliki problem je da mi u XXI veku i dalje čekamo da nas spasi kiša i što su propuštene decenije da se izgrade zalivni sistemi – ovako je u utorak, nekoliko sati pre nego što je palo par litara kiše po kvadratnom metru, prokomentarisao katastrofalnu sušu na našim poljima predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.
On je – prilikom posete đurđinskoj „Novoj brazdi” – u izjavi za „Subotičke” pozvao poljoprivrednike da koriste sredstva iz Fonda za razvoj Vojvodine, dodajući da se u Pokrajini zalivni sistemi koriste na svega tri posto površina!
– Nažalost, svest o poljoprivredi kod nas je još uvek takva da se zalivni sistemi spominju samo u vreme velikih suša – rekao je predsednik Izvršnog veća Vojvodine.
Govoreći o konkretnoj pomoći poljoprivrednicima na čijim su parcelama kukuruz i ostale kulture zbog velike suše gotovo u potpunosti ili u značajnoj meri uništene, Bojan Pajtić je rekao da će o tome izvršiti konsultacije „sa onima koji imaju više sredstava”, tj. sa Vladom Srbije.
A kako stvarno izgledaju polja u subotičkom ataru, zasejana kukuruzom i suncokretom, zna svako ko se time bavi ili je ovih dana krenuo nekim od puteva koji vode van grada. Žute, sasušene stabljike, uvrnutih i gotovo sprženih listova odaju sliku oktobarske zlatne jeseni. S jednim izuzetkom: bez plodova!
Stručnjak za ratarstvo u subotičkom „Agrozavodu” Damir Varga kaže za naš list da je stanje jarih useva „prilično razočaravajuće”.
– Već sada se vidi da će previsoke temperature ostaviti velike posledice i, kako mi se čini, mi ćemo imati čiste njive za mesecmesec i po dana. Naime, doći će do prisilnog sazrevanja kukuruza, suncokreta i soje – kaže Damir Varga.
Po njegovim rečima ni stanje u dolskim delovima nije puno bolje u odnosu na ostale (posebno „grede”) što za posledicu ima da na mnogim parcelama kukuruz nije ni zametnuo.
– Ono što ljudima preostaje jeste da, ko može, takav kukuruz silira, iako ni takva silaža neće imati hranjivu vrednost pošto nema klipa i zrna tako da će opet trebati dodavati koncentrata u većoj meri – preporučuje sagovornik, dodajući da će i kod onih kukuruza koji su zametnuli klip zrno ostati lako i relativno prazno.
To će, kako navodi, za posledicu imati više nego duplo manji rod u odnosu na prošlu godinu. Međutim, i taj se prinos (od 3 do 3,5 tona po hektaru kod „boljih proizvođača”), kako kaže, lako može pogoršati ukoliko suša nastavi.
– Ako sunce nastavi da prži kao do sada, moći ćemo biti zadovoljni i sa dve tone po hektaru – kaže Damir Varga, ističući „kao utehu” da smo sličnu situaciju imali i 1991. kada se zbog suše prosečan rod kukuruza kretao između tonu i tonu i po po hektaru.
Kada je reč o suncokretu, Damir Varga kaže da je jedina dobra stvar što ove godine verovatno neće biti bolesti sklerocinije kao što je to bio slučaj u poslednje dve godine. Ali, kako svaka medalja ima dve strane sagovornik kaže:
– I kod suncokreta će, naročito tamo gde su ređi usevi, biti dosta praznih krupnijih zrna po obodu glave, a oni u sredini su i tako sitniji. Zbog toga i ne možemo očekivati preterane prinose suncokreta. Kod koga bude višegodišnji prosek, može biti prezadovoljan – zaključuje Damir Varga. Z. R.