TROPSKE VRUĆINE TEŠKO PODNOSE I ZDRAVI
NAJKRITIČNIJE OKO PODNEVA
• Hitna pomoć se najčešće poziva sa javnih mesta nakon što ljudi završe obaveze u gradu • Majke sa malom decom se pridržavaju lekarskih saveta

Prema podacima Geze Kovača, saradnika Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prošli petak i ponedeljak, 25. jun, bili su najtopliji u godini. Tih dana živa u termometru se zaustavila tek na 35. podeljku, iako je subjektivni osećaj bio daleko drugačiji. Da čak i zdravi teško podnose velike vrućine, potvrdili su i lekari koji neumorno savetuju građane da u periodu između 9 i 17 sati izbegavaju izlazak na ulice.
Na Urgentnom odeljenju subotičke bolnice je tokom prošlog vikenda zabeležen povećan broj intervencija na pacijentima koji imaju zdravstvenih tegoba zbog vremenskih prilika. Najčešće su to stariji ljudi i srčani bolesnici. U većini slučajeva reč je o simptomima kolapsa i umora, pa se pacijenti nakon ukazane pomoći puštaju kući, sa preporukama da ne izlaze na sunce, da uzimaju potrebne količine tečnosti i da se pridržavaju propisanih terapija.
I Služba hitne pomoći potvrdila je da se zbog visokih temperatura broj 94 poziva češće nego inače. Tokom prošle sedmice u jednom danu je umrlo pet ljudi, ali nema podataka da je zabeležena smrtnost posledica vremenskih uslova. Svi evidentirani smrtni ishodi odnosili su se na osobe u poznijim godinama ili teške hronične bolesnike.
– Broj poziva se povećao, ali ne baš toliko drastično kao što javljaju neki mediji iz Beograda ili Budimpešte. Trudimo se da tamo gde je moguće umesto intervencije damo savete putem telefona. Svaka sezona nosi određenu strukturu intervencija, pa su tako sada najučestaliji slabost, malaksalost, kolaps... Uglavnom ljudi zovu hitnu pomoć u kasno prepodne, sa javnih mesta, nakon što obave pijačnu kupovinu ili neke druge obaveze u gradu. U popodnevnim satima pozivi uglavnom stižu sa periferije – kaže za „Subotičke” Deže Čuso, načelnik Hitne medicinske pomoći, napominjući da ga više brine početak nove kupališne sezone i bezbednost kupača na bazenima i jezerima.
Istovremeno, zanimljivo je da u Dečjem dispanzeru nema više pacijenata nego inače:
– Situacija je upravo suprotna, dakle, imamo relativno mali broj roditelja koji svoju decu dovode na preglede, a do sada se niko nije žalio na sunčanicu ili toplotni udar. To potvrđuje da se majke pridržavaju lekarskih saveta i ne izlažu svoju decu jakom suncu i vrućini. Koliko je meni poznato, vanrednih situacija zbog vremenskih prilika tokom poslednjih nekoliko godina nismo imali – rekla je dr Ljiljana Kubatović, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece. M. R.

ŽETVA PŠENICE U SUBOTIČKOM ATARU OBAVLJENA NA VIŠE OD POLOVINE NJIVA
Cena i kvalitet dobri, podbacio PRINOS
• Prosečan prinos pšenice kreće se između 3,8 i 4 tone po hektaru, a cena između 11,86 i 12,20 dinara • „Fidelinka” žito isplaćuje odmah po obračunu • Žetva ječma je završena na subotičkim poljima, a prosečan prinos bio je 4,2 tone po hektaru

Žetva pšenice u subotičkom ataru do prekjuče (27. juna) bila je završena na oko 12.000 hektara, tj. oko 60 posto površina, a ukoliko ne bude većih vremenskih problema – završetak ovog posla možemo očekivati početkom sledeće nedelje, saznajemo od stručnog saradnika za poljoprivredu u Opštini Subotica Mirka Ostrogonca.
Kako kaže, prosečan rod pšenice kreće se između 3,8 i 4 tone po hektaru, a kvalitet joj je zadovoljavajući
– „Fidelinka” otkupljuje pšenicu po ceni od 11,30 dinara, plus PDV tako da za ona gazdinstva koja se ne nalaze u sistemu PDV-a on iznosi pet posto, a to znači cenu od 11,86 dinara za kilogram, dok za poljoprivrednike koji se nalaze u sistemu PDV-a on iznosi osam posto, što je cena od 12,20 dinara po kilogramu – kaže za „Subotičke” rukovodilac sirovinskog sektora u ovoj žitomlinskoj organizaciji Laslo Ubori.
On dodaje da se žito plaća odmah po obračunu (što je najčešće u roku od 2–3 dana), a kvalitet je vrlo heterogen, što znači da se vlaga kreće između 13,5 i 14,2 posto, primese između 5 i 7 posto, a hektolitarska težina kreće se između 78 i 82.
– Zadovoljni smo cenom, iako smatramo da bi ona trebala preći 12 dinara. Takođe, zadovoljni smo i kvalitetom ovogodišnjeg roda pšenice, ali ne i prinosima koji se kreću oko 3,8 tone po hektaru – kaže predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednika „Subotica” Pavle Kujundžić.
S obzirom da je od prošlonedeljnih 9,5 dinara (plus PDV) cena pšenice povećana za oko 2 dinara po kilogramu Mirko Ostrogonac kaže da su moguća dva razloga za ovako neuobičajeni tok kretanja cene na tržištu. Prvi se tiče „precenjenih očekivanja” uroda žita što je u direktnoj vezi sa „zakonom o ponudi i potražnji”, a drugi i zbog mogućnosti izvoza (ponajviše u BiH), s obzirom da je, prema nekim informacijama, Mađarska svoj ovogodišnji izvozni urod preusmerila na tržište Španije. Z. R.