U DVORIŠTU UMETNIČKE RADIONICE „MEDIJALA” OTVORENA NEOBIČNA IZLOŽBA
MOZAIK JE OKO NAS

Pravu baštensku žurku („garden parti”) organizovali su koordinatori Umetničke radionice „Medijala” Viktorija Šimon Vuletić i Goran Vuletić, u dvorištu svoje kuće u Ulici Adolfa Singera, gde je, u prisustvu velikog broja ljudi, u petak, 11. maja, otvorena izložba „Mozaik je među nama”. Slike, ali i predmete ukrašene izuzetnim mozaicima izložili su članovi radionice, koji su nekoliko poslednjih meseci proveli u kreativnom radu čiji je „plod” na neobičan način bio izložen oku posetilaca: mozaike-slike su osvetljavale sveće, dok su predmeti ukrašeni mozaikom (sanduk, orman, stolić... čak i jedan radio!) bili osvetljeni posebnim lampama, pri tom se sjajno uklapajući u dvorišni ambijent. Osim mozaika, posetioci su mogli da pogledaju upravo i izložbu lampi koje su izradili Arpad Slančik i Goran Vuletić, kao i izložbu slika Željka Garića.
Po rečima istoričarke umetnosti Ljubice Vuković, značaj ove radionice se ogleda i u tome što se mladi i senzibilni ljudi tu mogu okupiti i utrošiti slobodno vreme na kreativan način: „U ovom projektu oni su se okušali u posebno interesantnoj tehnici mozaika, jednoj od najstarijih likovnih tehnika, nastaloj na Bliskom Istoku, sa ciljem da oplemeni ljudsku sredinu i prostor u kojem živimo” – primećuje.

– Zamislite da uključite ovaj radio: kao i svaki drugi, kada mu okrenete leđa, čućete nekakvu muziku, neke ljude koji vam se obraćaju. Međutim, samo saznanje da je on, osim što predstavlja nekakav aparat, sav u mozaiku, daje posebnu notu čitavom ugođaju slušanja radija. Ili pogledajte sanduk: mislim da bi svaka dama poželela da svoje stvari smesti u jedan ovakav sanduk! I to nije samo dekorativna vrednost koja naknadno ulepšava prostor ili stvarnost u kojoj živimo, već upravo naš svakodnevni život, nekakve pokrete koje ponavljamo iz dana u dan, svakodnevicu, čini vanrednom... – rekao je, između ostalog, profesor filozofije Boris Čegar, na otvaranju izložbe, koje je nastavljeno koncertom subotičke grupe „Pionir 10” i kao takvo potrajalo duboko u noć. Na sreću, veoma toplu... T. M.

VALERIJA AGOŠTON – PRIBILA I MSGR. JOSIP MIOČ, DOBITNICI „KRSTA ZASLUGA” OD PREDSEDNIKA MAĐARSKE
Priznanje „ljudima iz senke”
• Valerija Agošton – Pribila: „Celog svog života živela sam za kulturu i želela sam da se moji učenici, glumci i institucija na čijem sam čelu potvrde u društvu” • Msgr. Josip Mioč: „Za razliku od ranijih vremena, sjemenište je otvorenije i prema javnosti i
prema gradu i mislim da se tako lakše uočava naš rad”

„Da, bila sam iznenađena i nisam se nadala ovom priznanju”, rekla je za „Subotičke” nakon prošlonedeljnog uručivanja nagrade „Krst zasluga” direktorica Gradske biblioteke Valerija Agošton – Pribila, nagrade koju za doprinos širenju kulture svake godine dodeljuje predsednik Mađarske, ovoga puta Laslo Šoljom.
I ma koliko ova rečenica bila stereotipna – kao i ona prigodničarska o „još većem podstreku i obavezi” – iznenađenje, bar na površini, zaista jeste veliko, ne toliko za Valeriju Agošton Pribilu koliko za sveukupni prilaz u kriterijumu za nagrade ove godine. Jer, podjednako se to odnosi i na nju, kao i na ostale dobitnike kojima je zajednička crta „rad u senci”.
– Celog svog života živela sam za kulturu i želela sam i da se moji učenici i glumci, a sada i institucija na čijem sam čelu potvrde u društvu – kaže Valerija Agošton – Pribila o svom radu.
Naime, dve decenije u prosveti, zatim osam godina na čelu Dečjeg pozorišta i dve godine kao direktorica Gradske biblioteke sažele su njen život u neprestalnu borbu „za drugog”, pri čemu je „za sebe” ostalo malo mesta. Zapravo, prisećajući se vremena vlastite samopotvrde Valerija Agošton – Pribila sve što kaže kaže „u pluskvamperfektu”: kao srednjoškolka bila je članica (dramske i recitatorske) sekcije „Nepkera”; isto to ili slično u Gimnaziji; odigrala je kao studentkinja 5-6 uloga u Novosadskom pozorištu, napisala dve-tri recenzije i tri-četiri pozorišne kritike.
Pa ipak, njen rad u prosveti (Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević”), pozorištu i Gradskoj biblioteci nije ostao nezapažen, jer se u „minuli rad” računaju i nagrade koje su osvojili njeni učenici, zatim i glumci i reditelji, kao i novine koje je uvela u ustanovu na čijem se čelu sada nalazi.
– Kada je o kulturi reč, u njoj uvek rade istinski zanesenjaci, pitanje je samo kakvog tipa. Ja sam po prirodi osoba koja voli kolektivni rad, jer mislim da se tada i pojedinac najbolje iskazuje. To mi je ostalo isto i u školi i u Dečjem pozorištu i u Gradskoj biblioteci. Zato mi je veoma drago zbog ovog priznanja, jer mi se čini kao da su se ljudi zaboravili radovati – kaže Valerija Agošton – Pribila.
Možda ne skromniji, ali po prirodi posla svakako manje eksponiraniji je rektor „Paulinuma” msgr. Josip Mioč. Međutim, samo generacije učenika – od kojih je danas najveći broj teologa i svećenika – najbolje mogu oceniti njegov dosadašnji učinak. Konačno, za to pedagoški i vaspitački rad msgr. Josip Mioč je i dobio visoko priznanje mađarske države i kao takav predstavlja izuzetak u dosadašnjoj praksi, jer sa ovih prostora još nije bilo ljudi iz redova Katoličke crkve koji su se time mogli podičiti.
– Za razliku od ranijih vremena sjemenište je otvorenije i prema gradu i prema javnosti i mislim da se tako lakše i uočava naš rad, ne samo kada je riječ o usko odgojnoobrazovnoj praksi nego i nastup naših učenika na književnim večerima ili koncertima. Naravno, drago mi je što je to netko primijetio, jer je to priznanje svima nama – kaže msgr. Josip Mioč.
S tim u vezi, on dodaje da je otvaranje „Paulinuma” u Mađarskoj „primećeno” još od vremena društvenih promena u toj zemlji, dakle još malo pa 20 godina. Za to je vreme, kao rektor sjemeništa, msgr. Josip Mioč održavao intenzivne kontakte s matičnom državom, zatim s Ambasadom u Beogradu, a na kraju i sa konzulatom Mađarske u Subotici.
– Već 17 godina putujem po Mađarskoj, tražeći pomoć za naše učenike koji nastavu pohađaju na mađarskom i hrvatskom. Vjerojatno je i to traženje pomoći utjecalo na to da dobijem i ovo najveće priznanje koje dodjeljuje predsjednik države. Ipak, moram reći da o tome nisam ni sanjao – kaže sagovornik.
Ono za šta nije dobio priznanje, ili bar to formalno ne piše u obrazloženju, a tiče se msgr. Josipa Mioča svakako je oblast muzike, posebno orgulja. Međutim, to najbolje znaju i njegovi učenici, ali i zaljubljenici muzike koji imaju običaj odlaziti na koncerte, pre svega sakralne muzike. No, to je već možda pitanje za neku drugu priliku.
Bilo kako bilo, ovogodišnje nagrade i glumcu Novosadskog pozorišta (rođenom Čantavircu) Atili Mađaru i Jeneu Hajnalu iz Sente na neki način predstavljaju presedan u dosadašnjoj praksi, jer su ih primili „ljudi iz senke” koji se svojim radom uglavnom mogu pohvaliti preko drugih. Z. R.

UČITELJICA VESNA KOLAR U OŠ „JOVAN MIKIĆ” OKUPLJA DECU ŽELJNU SKAKUTANJA
Atrijum za zdravu kičmu

Svakog petka već od 18 i 30 od pre nekoliko meseci novom atrujumu u Osnovnoj školi „Jovan Mikić” vlada velika živost. To se devojčice nižih razreda ove škole pripremaju za aerobik vežbe koje svaki put sa nestrpljenjem čekaju. Da je učiteljica Vesna Kolar pogodila želje devojčica kada je krajem prvog polugodišta pokrenula ovu aktivnost, govori da su se uključile i neke starije devojčice pa i nekoliko mama ali i deca koja još ne idu u školu.
Učiteljica Vesna Kolar pokrenula je akciju jedinstvenu u subotičkim školama.
– To je aerobik za decu od prvog do četvrtog razreda, a na ideju sam došla gledajući decu i njihovo nepravilno držanje tela, ali i znajući da aerobik vole svi. I sama sam se bavila sportom pa znam da on stvara i neku disciplinu, drugačije sam se odnosila prema obavezama, i, naravno pravilno držala telo. Onda sam u dogovoru sa direktoricom koja je oberučke prihvatila ovu moju ideju, napravila anketu među roditeljima. Bilo je dosta onih koji su želeli da njihovo dete pohađa aerobik, jer to nije košarka, nije fudbal, to je nešto novo, nešto prvenstveno namenjeno devojčicama.
To je sklop vežbi prilagođenih ovom uzrastu, 15 minuta se rade statične vežbe zagrevanja tela, 15 minuta se skakuće kao kod fitnes vežbi, i na kraju 15 minuta se rade vežbe za opuštanje.
– Devojčice su veoma srećne zbog aerobika. One ovo doživljavaju kao devojke, treba samo da vidite njihovo oblačenje, to nisu majice i šorcevi, to se oblači bodi. Roditelji dovode decu i po njihovom smešku vidim da je i njima sve ovo simpatično. Imamo jednu malenu od 5 godina, sestru naše učenice, i ona vežba. U početku je stajala pored sestre, ali sada se ohrabrila i uvek je u prvom redu. I neke mame su zainteresovane, pitale su da li mogu, one bi da stanu nazad i vežbaju. Zašto da ne, rekla sam. I sada je to sve zajedno jako simpatično. Broj zainteresovanih raste i sada nam je atrijum već mali, nemamo prostora da ruke redovno raširimo. Zato smo potražili slobodan termin u fiskulturnoj sali i u pregovorima sam da aerobik održavamo dva puta nedeljno. I roditelji bi želeli da to bude tako organizovano. Zadovoljna sam, volim da radim aerobik sa decom jer tu dobijem i neku energiju kada ih vidim onako zadovoljne.

Vesna je pre dve godine završila Učiteljski fakultet, ima 25 godina i sa puno energije ulazi u posao. Sada je u OŠ „Jovan Mikić” na zameni godinu dana. A sport joj je blizak još od najranijih godina.
– Dugo sam se bavila atletikom, ali sam prestala nešto zbog povrede a nešto zbog studija. No, i na fakultetu smo imali vežbe, a ja sam i za moje drugarice na fakultetu držala aerobik. Tu su dolazila i deca, i jako sam bila zadovoljna. Ali, tek je ovo sada ono pravo. Već se vidi da deca bolje drže kičmu. Težim da sada vežbe budu malo teže da se deca razvijaju što više. Mame to primećuju, pa kažu, danas je bilo malo teže, ili bilo je malo lakše.
Vesni je škola hobi kao i rad sa učenicima.
– Od kada znam za sebe želela sam da budem učiteljica. Uvek sam sa sobom vukla tablu, uvek sam imala neke dnevnike i neke papire, i uvek kada bi drugarice došle kod mene igrali smo se škole, po mojoj želji. Onda bi one rekle, pa opet škole. Da, opet škole, odgovorila bih. To je bio moj san, i sada kada sam dobila ovu mogućnost želim da ostvarim taj svoj san. Neki drugi hobi nemam, dok radim ovaj posao želim da mi on bude na prvom mestu – rekla je Vesna i dodala da živi kao svi mladi, da izlazi, ali i da planira da se sa svojom drugom polovinom malo uozbilji. E. B.