EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI OBELEŽIO DAN FAKULTETA
Još 150 novih diplomaca

U povodu Dana fakulteta i 47 godina postojanja, Ekonomski fakultet u Subotici je 14. maja u Velikoj većnici Gradske kuće uručio diplome studentima koji su diplomirali od maja do oktobra 2006. godine. A njih je bilo 158.
– Trenutno na Fakultetu studira impozantan broj od 6.240 studenata. Broj diplomiranih studenata našeg fakulteta na današnji dan iznosi 12.397, pri čemu je u poslednje dve godine diplomiralo 1.150 studenata. To su rekordne dve godine u kojima su postignuti apsolutni rekordi diplomiranih studenata u jednoj kalendarskoj godini: 535 u 2005. i 615 u 2006. godini – rekao je između ostalog prof. dr Pere Tumbas, v.d. dekan Ekonomskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Novom Sadu.
Sutradan, 15. maja, održan je svečani skup radnika Ekonomskog fakulteta na kojem je proglašeno 50 najboljih studenata i njima su uručene diplome. Reč je o studentima čija je prosečna ocena iznad 9,5. Na istoj svečanosti su sedamnaestorici radnika Fakulteta dodeljene jubilarne nagrade.
Istim povodom Ekonomski fakultet je organizovao DŽII Internacionalni naučni skup čija je tema „Upravljanje rizicima u strategijskom menadžmentu”. Ovaj dvodnevni skup je počeo sa radom juče, 17. maja, na Paliću, a završava danas na Ekonomskom fakultetu. E. B.

PETNAEST OPŠTINA OČEKUJE DOBIJANJE STATUSA GRADA
NA POTEZU JE NOVA VLADA

Predstavnici opšina koje su po predlogu Vlade kandidati za dobijanje statusa grada okupili su se u sredu u Subotici. Na prvom susretu odžanom u martu mesecu u Zrenjaninu dogovoren je nastavak saradnje na definisanju zajedničkih zahteva i aktivnosti na realizaciji ove ideje.
Domaćin sastanka Geza Kučera istakao je da je na ovom drugom sastanku bilo prisutno devet od petnaest zainteresovanih opština, a ovaj sastanak je došao u pravo vreme nakon formiranja nove Vlade koja je sada na potezu. Predsednici i zamenici predsednika opština Kraljevo, Kruševac, Pančevo, Zrenjanin, Šabac, Užice, Vranje i Sombor istakli su želju da se što pre pristupi procesu izmene statusa, pa je u tom cilju formirana radna grupa zadužena za saradnju sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu.
– U tom timu su predsednik opštine Šabac Miloš Milošević, predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević i Saša Anđelković, zamenik predsednika opštine Kruševac. Oni će u kontaktu sa nadležnim Ministarstvom sagledati obaveze ovih opština u pogledu priprema za dobijanje statusa grada, a održavaće i saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština koja nam je ponudila svoju pomoć – istakao je Geza Kučera.
Ovom sastanku prisustvovali su i direktor MEGA programa Stiven Rozenberg i njegov predstavnik zadužen za praćenje zakonodavstva i reformi Dušan Vasiljević.
Stiven Rozenberg je rekao da MEGA program ima cilj da podrži napore ovih opština i Stalne konferencije gradova i opština, da bi se u ovim sredinama stvorila bolja klima za privlačenje stranih investicija. R. V.

U SUBOTICI OTVORENO NEMAČKO ZABAVIŠTE
UČENJE NA DVA JEZIKA

U prostorijama Predškolske ustanove „Naša radost” u Tolstojevoj ulici broj 8 u utorak je otvoreno jedinstveno zabavište u Srbiji, jer će u njemu biti smeštene nemačko–srpska i nemačko–mađarska zabavišna grupa.
– U ovom vrtiću sa mališanima od tri do šest godina radiće po dve vaspitačica na dva jezika, čime će se otvoriti mogućnost da deca iz nemačke zajednice koja je relativno brojna u Subotici pohađaju predškolsku grupu na svom maternjem jeziku, ali i roditelji koji žele da svojoj deci omoguće da u ranom uzrastu nauče ovaj jezik, ovakva dvojezična grupa biće idealna za to – kaže direktor „Naše radosti” Jašo Šimić, ističući da će grupe imati optimalan broj dece od 25.
Vrtić u Tolstojevoj adaptiran je u celosti i opremeljen najsavremenijim nameštajem i učilima za decu ovog uzrasta. U njegovom adaptiranju i opremanju učestvovali su Opština Subotica sa 10.000 evra, Pokrajina sa 5.000 evra, Ambasada Nemačke u Beogradu i Fondacija podunavskih Nemaca iz Štutgarta sa po 10.000 evra.
Otvaranju objekta pored opštinskog rukovodstva prisustvovali su ataše za kulturu u Nemačkoj ambasadi Arne Hartig i kordinator Instituta za nemačku manjinu u Srbiji Fondacije podunavskih Nemaca Peter Kracer, kao i zamenik pokrajinskog sekretara za nacionalne manjine Anastazija Čota i predsednik Nemačkog saveza u Subotici Rudolf Vajs. R.V.

SUBOTIČANI POSTIGLI VELIKI USPEH NA MUZIČKIM TAKMIČENJIMA
BRAVO IVA I VIKTORIJA!

Veliki uspeh na Međunarodnom takmičenju „Jaroslav Kocijan”, održanom od 9. do 12. maja u češkom gradu Ustin nad Orlice, postigla je dvanaestogodišnja violinistkinja Viktorija Kurina, učenica Muzičke škole u Subotici, u klasi profesora Miloša Nikolića. Ona je osvojila treće mesto na jednom od najpoznatijih takmičenja za violinu u svetu. Viktoriju i njenog profesora kao korepetitor pratila je Kristina Mate.
Iva Jovančić stekla je titulu apsolutnog pobednika u svojoj kategoriji na Saksofonijadi u Smederevu. Prvo mesto u svojoj kategoriji osvojili su i Adam Radetić i Tamaš Molnar, učenici trećeg razreda Srednje muzičke škole. T. M.

TRGOVINSKI ATAŠE BELGIJE U POSETI SUBOTICI
OTVORENA VRATA INVESTICIJAMA

Regionalnu privrednu komoru Subotica posetila je u sredu En-Veronika Mortier, trgovinski ataše Ambasade Kraljevine Belgije kojoj je upriličen susret sa privrednicima ovog regiona. Predsednik RPK Slobodan Vojinović rekao je da ova poseta označava nastavak saradnje sa onim ambasadama država sa čijim komorama imamo razvijenu saradnju. Trgovinski ataše, gospođa Mortier je istakla da je u proteklih godinu ipo dana došlo do pozitivnih promena u ekonomskoj razmeni između Srbije i Belgije.
– Želim da se upoznam sa potencijalima ovog regiona. Banka KBC iz Belgije je jedan od značajnih investitora u Mađarskoj, a namera joj je da proširi svoje poslovanje na Srbiju. Takođe i predstavnici najznačajnijih elektro kompanija zainteresovani su da ulažu na Balkanu i uskoro će njihovi stručnjaci posetiti Srbiju, kako bi do kraja godine napravili neke poslovne kontakte i počeli da rade. Oni imaju veliki protok novca koji žele da investiraju i smatraju da je Srbija povoljno područje za investicije.
Ona je naglasila da je jedan od glavnih problema sa kojim se investitori u Srbiji susreću problem birokratije i duge pocedure u pribavljanju potrebnih dozvola za rad, kao i problem nemogućnosti da budu vlasnici zemljišta na kojem investiraju.
– Srbija u medijima nema dobar imidž, što je razlog da relativno mali broj ljudi dolazi da investira, ali kada strani investitori dođu u Srbiju uglavnom ponesu pozitivne utiske o okruženju u kojem može da se radi i ostaju tu i investiraju. R.V.

U SUBOTICI ODRŽANO REGIONALNO TAKMIČENJE IZ ELEKTROTEHNIČKIH PREDMETA
Solidan plasman električara

Subotička Tehnička škola je u subotu, 12. maja, pokazala još jednom da je izuzetan domaćin, ugostivši najbolje učenike elektro-tehničkih škola Vojvodine na DŽIII Regionalnom takmičenju iz elektrotehničkih predmeta. U konkurenciji 153 učesnika, koji su prethodno bili najbolji na školskim i okružnim takmičenjima, najviše uspeha imali su učenici iz ETŠ „Mihajlo Pupin” iz Novog Sada. Od domaćih takmičara posebno su se istakli: Mario Horvat Cinger (II mesto) i Bojan Terzija (IV mesto) iz predmeta Energetska elektronika, kao i Davor Rapić (IV mesto) iz predmeta Osnove elektrotehnike 2, koji su se plasirali na republičko takmičenje 2. juna u Beogradu. D. T.

SKUPŠTINA OPŠTINE U REKORDNOM ROKU ZAVRŠILA PREKINUTU SEDNICU
Nema opozicije, nema „gubljenja vremena”

Ne događa se baš svakog dana da sednica Skupštine opštine traje toliko kratko, ali i za to ima objašnjenje: trojica najaktivnijih odbornika opozicije Mirko Bajić (NDSV), Laslo Đula (DSVM) i Gojko Radić (SRS) bili su u utorak, što u pokrajinskom, što u republičkom parlamentu. Bilo to slučajno ili ne, ali nastavak prekinute 35. sednice Skupštine opštine završen je oko 15 sati. Pa ipak, i to je bilo dovoljno da prisutni odbornici razmene „po koju” tokom uglavnom podnošljivih rasprava.
Videlo se to već na samom početku prilikom donošenja odluke plana detaljne regulacije za kompleks benzinske stanice uz odmorište „Zobnatica” na autoputu Subotica – Beograd kada je, tada još prisutni, Gojko Radić optužio odbornike SVM-a da donosi „zakonske” odluke jedino onda kada njima to odgovara. Međutim, prava rasprava povela se prilikom donošenja odluke o stipendiranju studenata za koju je gradonačelnik Geza Kučera, kao predlagač, rekao da joj je cilj institucionalno pomaganje učenika u visokom školstvu. Međutim, već nakon ocene šefa odborničke grupe DSHV-a Martina Bačića da se predloženim Pravilnikom o stipendiranju gradonačelniku daju prevelike ovlasti i predloga – kojeg je podržao i Gojko Radić (!) – da se ova tačka skine s dnevnog reda i vrati na dopunu odbornici su napravili podužu pauzu kako bi se šefovi odborničkih grupa usaglasili. Iako su formalno svi prihvatili donošenje odluke, ni nakon pauze nijedna odbornička grupa – osim SVM-a – nije bila u potpunosti zadovoljna postignutim dogovorom. Jedna od suštinskih primedaba – a koju je izneo odbornik grupe „Da Subotici svane” Blaško Gabrić – ticala se „privilegija” nacionalnih saveta (mađarskog i hrvatskog) da učestvuju u postupku dodele sredstava studentima, dok su, kako je rekao, sve ostale manjine ostale po strani. Šef odborničke grupe „Mogućnost – Lehetoség” Stevan Santo kritikovao je iznos od 6.000 dinara (kao maksimalni neoporezivi), kojeg će studenti primati, predloživši da se „skrešu” izdvajanja za druge namene iz opštinskog budžeta, dok je šef odborničke grupe G 17 plus Marica Stankić predložila da Opština napravi strategiju razvoja obrazovanja. Ipak, odluka o stipendiranju studenata u ovom obliku usvojena je kao privremeno rešenje koje će biti na snazi godinu dana.

Primer kako se vreme može otegnuti i kada se svi u Skupštini opštine slažu svakako je usvojena odluka o donošenju projekta razvoja turističkog kompleksa Palić kojeg je, na tenderu, izradio „Horvat konzalting” iz Zagreba. Gradonačelnik Geza Kučera rekao je da će ova dugoročna investicija – vredna 115.000.000 eura – Paliću „vratiti stari sjaj banjskog lečilišta” i učiniti ga „biserom Srbije”, a Opštini kroz veliki razvoj turizma doneti i značajne materijalne prihode. On je, govoreći o planu, predstavio budući izgled Palića, tj. njegove zapadne, severne i istočne obale na četvrtom sektoru jezera. Planom je, naime, predviđeno da se postojećim sadržajima (koji su skoncentrisani uglavnom na severnoj obali) dodaju novi u vidu sportskih i rekreativnih terena, vila i tradicionalnih ugostiteljskih objekata (čarde). Kako je naveo, pitanje hoće li investicije biti poverene onima koji će u Palić i ulagati, postojećem JP-u „Palić – Ludoš” ili će biti osnovano novo preduzeće za te namene za sada ostaje otvoreno.
Iako su se svi odbornici – osim predstavnika SRS-a (koji su prilikom glasanja bili uzdržani) – složili kako je Subotica, tj. Palić nakon dugo godina dobila jedan izuzetno dobar plan, gotovo da nije bilo predstavnika nijedne odborničke grupe koji se nije javio za reč da to i potvrdi. U moru, zapravo jezeru pohvala, vredi izdvojiti pitanje šefa odborničke grupe DSVM-a dr Čabe Šepšeija da li je planom predviđeno i poboljšanje kvaliteta vode u jezeru, kao jednog od najvažnijih preduslova da bi turisti uopšte došli na Palić. S druge strane, Stevan Santo je istakao kako je „najteže napraviti drugi korak”, a to se u ovom slučaju, po njegovim rečima, odnosi na konkretizaciju usvojenog plana u vidu paralelnog rada: i gradnje infrastrukture i dovođenja novih investitora.
Nakon ove tačke dnevnog reda odbornici su dali i saglasnost na program aktivnosti JP-a „Palić” za ovu godinu, te ekspresno usvojili još dvadesetak tačaka. Z. R.

SARADNJA ČEŠKE FIRME „AŽD” I SUBOTIČKE „SIGME”
ZAJEDNO NA PRUGAMA

U prošli četvrtak u plavoj sali Gradske kuće održana je prezentacija signalnosigurnosnih tehnologija koju su zajedno priredili firma iz Republike Češke „AŽD” i subotička „Sigma”. Češka firma „AŽD” iz Praga predstavila je svoja iskustva u poslovanju ove firme u Srbiji, aktuelne i dobijene tendere, kao i nove proizvode i sisteme u oblasti železničke i drumske tehnologije.
– Naša firma je prisutna u Srbiji od 2003. godine i u više navrata smo uspešno učestvovali na tenderima, a ostvarili smo i dobru saradnju sa Železnicom Srbije. Na tenderu smo dobili poslove modernizacije i elektifikacije pruga Subotica–Novi Sad, Vreoci–Obrenovac, uradili smo studije modernizacije železničkih čvorova Kraljevo i „Nikola Tesla” Obrenovac, kao i isporuke i montaže tri putna prelaza od kojih je jedan na graničnom prelazu Bajmok u vašoj opštini – istakao je Oldržih Kučera, odgovorni direktor „AŽD” za Srbiju.
Od pre godinu dana ova firma je uspostavila poslovnu saradnju sa subotičkom „Sigmom” koja se sa svojim proizvodnim programima i kapacitetima dopunjava sa firmom „AŽD”.
– Zajednički ćemo učestvovati u opremanju graničnog prelaza Bajmok i još dva železnička prelaza u Srbiji, prelazi Negotin i Raška. Mi smo se prijavili Direkciji za železnice da hoćemo da učestvujemo zajedno na instalacijama i ugradnji elektronskih prelaza, a upravo radimo pionirske pokušaje uključivanja u poslove vezane za drumske tehnologije i signalizaciju – kaže direktor razvoja u AD „Sigma” Vicko Marko zadužen za poslovno tehničku saradnju sa firmom „AŽD”.
Generalni direktor „Sigme” Milan Đurmez je prisustvujući prezentaciji naglasio da su pre desetak dana isporučili opremu za nekoliko prelaza, a planira se zajednički veći posao za stanicu Termoelektrane „Obrenovac”.
– Radi se o velikom poslu remontovanja postojeće opreme i izrade nove. Češki partner čak namerava da jedan deo svoje proizvodnje prebaci u „Sigmu”, tako da bi spoljnja oprema bila naša, a „AŽD” bi radio elektroniku. Kada je reć o drumskom saobraćaju, mi bi bili njihovi partneri u Srbiji, a i deo proizvodnje bi se odvijao u našim halama, kao i servis i održavanje postojeće opreme – rekao je Đurmez istakavši da je reč o ugovorenom poslu vrednom oko osam miliona dinara. R. V.

PROCREDIT BANKA NAJVEĆI INVESTITOR U POLJOPRIVREDU SRBIJE
ULOŽILA 120 MILIONA EVRA

Tokom pet godina rada sa sektorom poljoprivrede ProCredit banka je plasirala više od 120 miliona evra kredita individualnim poljoprivrednim proizvođačima, poljoprivrednim zadrugama i preduzećima. Trenutno je u opticaju 76 miliona evra kredita namenjenih poljoprivredi što predstavlja rast od 62% u odnosu na isti period prethodne godine. Svakog meseca oko 1.600 poljoprivredenika dobije kredite u prosečnom iznosu od 2.700 evra.
Tokom trajanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, do 19. maja, poljoprivrednici mogu zahteve za kredite da, osim u ekspoziturama ProCredit banke, podnesu i na preko 25 mesta širom sajma. Na štandovima proizvođača, naših partnera, posetioce sajma očekuju i specijalne ponude.
Poljoprivrednici mogu da apliciraju za kredite namenjene kupovini mehanizacije, finansiranju setve, povećanju stočnog fonda, dogradnji, izgradnji i kupovini poljoprivrednih objekata i kupovini poljoprivrednog zemljišta.
– Već u prva dva dana sajma vlada veliko interesovanje za našim uslugama. To nam je naročito drago jer ProCredit banka sa poljoprivrednicima širom Srbije sarađuje već pet godina. Trenutno je u opticaju više od 76 miliona evra u poljoprivrednim kreditima, što ProCredit banku svrstava u red najvećih investitora u poljoprivredu Srbije. Pored toga naglasila bih da pored kredita, ProCredit banka poljoprivrednicima nudi i sve što jedna banka koja ima kompletnu uslugu treba da ponudi, i kao poljoprivrednom proizvođaču i kao fizičkom licu – tekuće račune, štedne račune, platne kartice, platni promet, itd., rekla je Mirjana Zakanji, član Izvršnog odbora Pro Kredit banke.

BROJČANIK

13 POSTO će biti skuplji lekovi čija je cena u Srbiji manja od 40 odsto u odnosu na iste medikamente u zemljama u okruženju.
15 POSTO je pre tri dana poskupela struja, dok bi još jedna manja korekcija cene trebalo da usledi kada bude usvojena uredba o tarifnom sistemu. Poslednji put struja je poskupela 1. aprila prošle godine.
20 DO 30 POSTO je skočila prodaja evra u subotičkim menjačnicama uoči prošlog vikenda, što je izazvalo i skok evra za 2 dinara.
24 PREDSTAVE biće prikazano na 14. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu na kome će učestvovati 23 zemlje sveta.
35 MILIONA dinara je cena po kojoj je prošle nedelje prodata AD „Panonija” novom vlasniku, novosadskoj firmi „VRM investu”.
11.934 OSNOVACA ima u subotičkoj opštini, a svi oni su raspoređeni raspoređenih u 21 školi. Kada se u obzir uzmu i đaci Škole „Žarko Zrenjanin”, Centra za slušno oštećena lica, Muzičke škole i Škole za odrasle, onda taj broj iznosi 12.749 učenika. U 21 osnovnoj školi ima 589 odeljenja na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku. Samo jedna škola nema odeljenje na srpskom jeziku, 8 škola je bez nastave na mađarskom, dok se nastava na hrvatskom održava u 3 škole. M. R.

UČENICI „LAZARA” U „VODOVODU”
ČUVANJE PRIRODE

JKP „Vodovod i kanalizacija” započelo je tradicionalnu akciju koju ovo preduzeće sprovodi povodom Svetskog dana ekologije, a u cilju podizanja svesti o značaju vode kod svojih potrošača.
Ove godine akcija se sprovodi u saradnji sa Srednjom školom „Lazar Nešić” čiji su učenici prvog i drugog razreda, njih 150 u petak, 11. maja obišli postrojenja „Vodovoda”.
Direktor ovog javno-komunalnog preduzeća Imre Čeke rekao je:
– Mi smo u stanju da učenicima pokažemo celu proizvodnu traku od od crpljenja vode iz bunara, kondicioniranja, prečišćavanja sirove vode, distribucije do domaćinstava, prikupljanje, odvodjenja i prečišćavanje otpadnih voda. Pripremili smo im i prezentaciju po autoru Rudolfu Cinkleru koji je izradio studiju na temu mogućeg „crnog” izgleda sveta 2070. godine ukoliko se ne budemo svi zajedno brinuli o zaštiti životne sredine.
– Osposobljavanjem kadrova za zaštitu životne sredine naša škola se uključila u nastojanja da se priroda očuva na dobrobit svih nas. Zato smo uključeni i u ovu akciju „Vodovoda” kako bi učenicima ukazali na značaj očuvanja vodenih resursa – rekao je Franjo Horvat direktor Srednje hemijsko-tehnološke škole. R. V.

SUBOTICU POSETILI AMABASADORI MAĐARSKE I FRANCUSKE I DELEGACIJE AMBASADE ITALIJE I MISIIJE EVROPSKE UNIJE
EVROPA U SUBOTICI

U povodu obeležavanja Dana Evrope, u ponedeljak, 14.maja Suboticu je posetila delegacija u sastavu: ambasador Francuske u Beogradu Žan Fransoa Teral, ambasador Republike Mađarske u Beogradu Šandor Pap sa saradnicima dr Atilom Pinterom i Balažem Silađijem, prvi sekretar ambasade Italije Pjetro Vakanti i predstavnici Misije EU Dimitrije Stanković i Vera Morandini.
Gosti su se u prepodnevnim satima susreli sa predstavnicima političkog i privrednog života opštine, a po podne su obišli Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, Generalni konzulat republike Mađarske, novi granični prelaz na Horgošu i naselje Palić, gde im je predstavljen Master plan razvoja turističkih potencijala Palića. Domaćin visoke delegacije je bio predsednik opštine Geza Kučera, koji im je u Velikoj većnici Gradske kuće predstavio razvojne mogućnosti opštine. Ambasadori Mađarske Šandor Pap i Francuske Žan Fransoa Teral poručili su da Srbija ima potencijala za brzi razvoj i priključenje porodici Evropske Unije koja danas broji 27 članica.
– Srbija će biti kičma i osovina razvoja ove regije, ali Evropska Unija ima stroge zahteve koje buduće članice moraju ispuniti, jer želimo da imamo čvrste temelje na kojima stoji ovaj savez – rekao je francuski ambasador Žan Fransoa Teral.
U centru grada od 10 do 13 časova bio je postavljen „evropski šator” u kojem su građanima deljeni propagandni materijali o uslovima priključenja EU i istorijatu ovog saveza. R. V.

USVOJEN REGULACIONI PLAN ZA DEO MZ „Ž. NASELJE”
GRAĐANI BEZ PRIMEDBE

Prošle nedelje Komisija za planove usvojila je Plan detaljne regulacije za deo prostora Mesne zajednice „Željezničko naselje”. Zanimljivo je da u toku javnog uvida na predlog urbanista nije stigla nijedna primedba građana, što je prvi put od zimus, od kada se regulacioni planovi stavljaju na uvid Subotičanima.
Podsetimo, u ovom delu grada, u širem okruženju Kireške ulice, urbanisti predviđaju porodično-stambenu i stambeno-poslovnu izgradnju, naseljenost srednjih gustina, regulaciju ulica i probijanje novih saobraćajnica, te proširenje infrastrukturne mreže. Zaštitni znak naselja i dalje će biti porodične i kuće u nizu. M. R.

STANOVNICI MZ „KER” PROTESTOVALI ZBOG NEPODNOŠLJIVIH USLOVA ZA ŽIVOT
DEPONIJA BEZ REŠENJA
• Na protestnom zboru građana koji žive u blizini divlje deponije „Đar” istaknuto da će oni biti prinuđeni da problem uzmu u svoje ruke i blokadom ulica ukažu nadležnima da nisu spremni da i posle petnaest godina slušaju ista neispunjena obećanja kako će deponija biti sanirana

Na prostoru divlje deponije „Đar” u Kerskom naselju u ponedeljak popodne okupilo se stotinjak građana iz ove Mesne zajednice da izraze svoj protest zbog sporosti u rešavanju ovog gradskog problema koji tišti stanare koji žive u blizini deponije već više od petnaest godina. Jednočasovni protest bio je nabijen emocijama i predstavnici opštine koji su pokušali da objasne šta sve Opština čini na ovom planu imali su problem da ubede građane u svoje dobre namere, jer građani jednostavno više nikom ne veruju.

Složni u protestu

– Dosta nam je obećanja koja se ne ispunjavaju. Šta god da su do sada pokušali, završilo se neuspehom. Poslednjih godinu dana od kada kamioni građevinskih firmi dovoze zemlju i šut na ovu lokaciju stanje je još haotičnije. Ne preostaje nam ništa nego da se sami organizujemo i svojim telima napravimo na putu barikadu da ni jedan kamion više ne uđe na deponiju. Svi smo složni u tome. Naša deca napolju ne mogu da se igraju, ne možemo otvoriti prozore na stanovima niti raširiti veš, jednom rečju ne može se ovde više normalno živeti – tvrdi Milica Nećak stanarka iz ulice Sergeja Jesenjina 23.
I njen komšija Ranko Ljubisavljević kaže da je čista sreća da se još uvek nije desila neka veća zaraza jer se na deponiju pored drugog smeća bacaju i leševi životinja.
– Tu smo mi, tu je u blizini „Kolevka”, gradska bolnica, pa ako to nije dovoljno da grad nešto preduzme i jednom zauvek spreči da se i dalje ova lokacija korista kao divlja deponija, ne znam šta još treba. Mislim da ovaj problem treba da se iznese na Skupštini opštine, jer on za nas nije ništa manji nego što je problem zgrade pozorišta – kaže Ljubisavljević.

Čije je zemljište

Član opštinskog veća zadužen za oblast komunalija Aleksandar Simić koji se odazvao na poziv građana na ovaj skup, pokušao je da objasni u čemu su problemi na koje lokalna vlast nailazi kada je u pitanju trajno saniranje deponije.
– U pitanju su problemi pravne prirode vezani za pitanje vlasništava nad ovim zemljištem. Oko 80 odsto površine u zemljišnim knjigama se još uvek vodi kao društvena svojina upisana na sad već nepostojeće preduzeće „Integral”, ali je prava istina da je reč o privatnom posedu jedne firme čije ime sada ne želim da navedem, jer rešenje o vlasništvu još nije sprovedeno u zemljišnim knjigama. Zbog toga što je to sada privatni posed, mi ne možemo da se mešamo, jer je Opština zadužena samo za javne površine – kaže Simić.
Tvrdnju Aleksandra Simića da Opština ne može da rešava probleme na privatnom posedu građani su dočekali sa velikim negodovanjem.

Zahtevi ostali na papiru

Predsednica Skupštine Mesne zajednice „Ker” Marija Šujić ponudila je predlog kako da se ovo stanje popravi.
– Mesna zajednica zahteva da se pod hitno naneta zemlja poravna u odnosu na utvrđenu kvotu, da se betonski kolutovi zbiju radi sprečavanja daljeg donošenja smeća, zahtevamo vraćanje postojećeg uništenog trotoara u prvobitno stanje, popravke šahti u ulici Sergeja Jesenjina i popravku ulice Dragutina Domjanića, koja je uništena prolaskom velikog broja kamiona. Tražimo da se naši zahtevi realizuju odmah kako bi se zaštitili građani od deponovanja smeća ali i od ambrozije koja na ovom placu buja .
Građani su bili složni u stavu da ovaj problem nije samo ekološki problem žitelja ove Mesne zajednice i da se on mora izdići na nivo gradskog problema iza čijeg rešavanja će zaleći sve gradske strukture. U protivnom, stanovnici ovog naselja preduzeće one korake koji nisu popularni, kao što je blokada ulica. R. V.

DEMANTOVANE OPTUŽBE „VOJPUTA”
TENDER ZA PUTEVE U SKLADU SA PROPISIMA

Predsednik opštine Geza Kučera reagovao je na prošlonedeljeno saopštenje Kompanije „Voj-put”, u kojem je navedeno da tender za izbor izvođača za izgradnju i sanaciju lokalnih puteva nije u skladu sa propisanima za raspisivanje javne nabavke. Kučera u saopštenju naglašava da je tekst poziva za davanje ponuda u skladu sa uslovima koje je propisalo Ministarstvo za kapitalne investicije.
– Na ovom tenderu je između ostalih učestvovao i „Vojput” stim da „Vojput” sve do otvaranja ponuda nije dao nikakve primedbe ni na uslove ni na kriterijume tendera. Tek posle otvaranja, kada se ispostavilo da je on daleko najskuplji ponuđač u odnosu na ostala dva ponuđača, vrlo burno je reagovao i odustao od ponude.
Geza Kučera demantuje navode „Vojputa” da broj bodova koje nose najvažniji kriterijumi ne odgovara propisima.
– Ponuđena cena nosi 60% bodova, rok za izvođenje radova 20%, kvalitet ponuđene opreme 10% i reference izvođača 10%. Netačana je i primedba da je vrednost radova bitno veća od tražene reference, jer je procenjena vrednost radova 98 miliona, a tražena referenca je 100 miliona dinara, a nije tačna ni primedba da da traženi kapacitet asfaltne baze ne ispunjava uslove za kvalitetnu izvedbu radova - navodi se u saopštenju u kojem Kučera ističe da ovim reagovanjem nema nameru da stvori zategnute odnose između Lokalne samouprave i Kompanije „Voj-put”, ali smatra da je važno utvrđivanje činjenica vezanih za pomenutu javnu nabavku. R. V.

KONFERENCIJA O ULOZI LOKALNE SAMOUPRAVE U STABILNOSTI
DECENTRALIZACIJOM DO EVROPSKIH STANDARDA
• Srbija je presedan u Evropi po tome što lokalne samouprave nemaju sopstvenu imovinu

Tokom proteklog vikenda, 12. i 13. maja Palić je bio domaćin međunarodne konferencije na temu „Uloga teritorijalnih jedinica, nacionalnih saveta i civilnih organizacija u postizanju stabilnosti u naselju-zajednici”. Skup je organizovao Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, Vojvođanski centar za ljudska prava i Javni fond „Šansa za stabilnost” iz Mađarske.
– Postoji set zakona koji regulišu ovu oblast, a novi Ustav ima veliko poglavlje o zaštiti različitosti. Ipak, i pored toga što imamo razvijen institucionalni okvir, teškoće nastaju u praksi u samoj realizaciji propisa i delovanju institucija za međunacionalnu stabilnost – rekao je pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine dr Tamaš Korhec.
Na konferenciji je istaknuto da će put do prihvatanja evropskih standarda za Srbiji biti dug.
– Standardi Evropske Unije o lokalnoj samoupravi predviđaju prenošenje poslova, nadležnosti i finansija sa centralnog na lokalni nivo. Evropska povelja o lokalnim samoupravama potpisana 1985. godine predviđa sprovođenje decentralizacije u političkoj, administrativnoj, finansijskoj i ekonomskoj sferi, kako bi lokalne vlasti raspolagale sa visokim stepenom autonomije. Srbija je presedan u Evropi po tome što lokalne samouprave nemaju svoju imovinu, već im država ustupa na korišćenje. Polazeći od te činjenice, jasno je da proces prihvatanja evropskih standarda neće biti lak i kratak jer nas čekaju velike promene – istakla je prof. dr Snežana Đorđević, rukovodilac Centra za javnu i lokalnu samoupravu.

SVM IZNEO OCENE O NOVOJ VLADI
LOŠ SIGNAL ZA MANJINE

Na konferenciji za novinare Saveza vojvođanskim Mađara održanoj u sredu, Ištvan Pastor, predsednik OO SVM se osvrnuo na poslednje zasedanje republičkog parlamenta i formiranje Vlade koju je ocenio neprimereno brojnom s obzirom na mogućnosti budžeta.
– Smatramo da je 25 članova veliki broj, a istovremeno izražavamo nezadovoljstvo činjenicom da pored tolikog broja ministarstava nije formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. To je loš signala za manjine u Srbiji, pogotovo kada nam se kao odgovor na primedbu saopštilo da će sva ministarstva da se bave ovom problematikom, a iz prakse znamo da ono čime se svi bave niko ne radi – rekao je Pastor. R. V.