IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Eva Kiš Čepegi, prodavac i Dragan Jozić, bravar; Dalida Đorđević, namotavač i Goran Mačković, privatni preduzetnik; Anastazia Balaž, domaćica i Gabor Kabai, vlasnik kamenorezačke radnje; Sandra Kočmaroš, blagajnik i Veljko Laušev, carinski deklarant; Hajnalka Kiš, sekretar škole i Kristof Mario Berenji, monter rashladnih uređaja; Žužana Šebešćen, krojačica i Lorant Beretka, pomoćni električar; Helena Karo, vaspitač i Predrag Kujundžić, trgovac; Tanja Burojević, referent voznog parka i Bojan Lebović, rtg tehničar; Nataša Savić, dipl. ekonom. ref. finansijske operative i Dejan Šimoković, dipl. ekonom.-referent za rad sa stanovn.; Anita Brlek, pomoćni namotavač i Goran Mukić, metalostrugar; Rialda Prtinac, dipl. ing. dizajna-profesor prakt. nastave i Silvester Gereg, programer i serviser računara; Kornelia Sekelj, trgovac i Norbert Takač, trgovac; Jelena Dijanić, prehramb. teh. i Kristian Živanović, mesar; Mirela Badavinac, knjigovođa blagajnik i Siniša Milodanovac, trgovac; Gordana Prćić, ugostitelj i Antal Kiš Torma, privatni preduzetnik; Andrea Gabor, šef ekspoziture u banci i Mario Šakirovski, trgovac.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Nada i Predrag Bulat, poljoprivrednik (Mirjana); Suzana i Atila Konc, serviser bele tehnike (Lili); Dijana i Zoran Kujundžić, poljoprivredni proizvođać (Iva); Nelli i Viktor Dejak, radnik (Krisztina); Beata i Gabor Virag, sekretar mesne zajednice (Anna); Maja i Dušan Janjić Đukić, privatnik (Anastasija); Ankica i Jovo Rađević, vozač (Jovana); Monika i Tomislav Fogaš, trgovac (Jelena); Sanela i Zoltan Švraka, nezaposlen (Viktoria); Karolina i Dejan Rogić, kuvar (Dora); Gordana i Zlatimir Stanojević, stolar (Jovana).
DOBILI SINA: Klaudia i Dejan Matić, elektronamotavač (Aleksa); Ondina i Nedeljko Cvetićanin, ugostitelj (Stefan); Melinda i Igor Đurić, diplomirani ing. teh. (Mate); Beata i Atila Vekonj, oštrač (Szilard); Zlata i Goran Ivanić, radnik (Uroš); Josipa i Josip Đukić, ugostitelj (Marko); Dijana i Saša Kolar, nezaposlen (Filip); Danijela i Goran Lončarević, električar (Andrej); Nataša i Dejan File, smenovođa (Nikola); Jasmina i Dejan Temešvari, mesar (David); Sanela i Aleksandar Blagojević, elektromonter (Aleksa); Sonja i Eduard Brašnjo, komercijalista (Danijel).

UMRLI

Đorđe Ršić, penz. (1922); Stipan Pifko, penz. (1932); Milica Gajić r. Borković, penz. (1954); Marton Feher, penz. (1931); Iren Vituška r. Balaša, domaćica (1935); Ištvan Tot, penz. (1938); Grgo Mačković, penz. (1950); Aleksa Vuković, vojni penz. (1930); Mihalj Varga, penz. (1937); Ana Takač r. Poša, penz. (1932); Josip Stantić, penz. (1935); Milan Januzović, nezaposlen (1948); Marki Margita r. Majoroš, penz. (1954); Tode Danilović, penz. (1939); Igor Kopilović, nezaposlen (1973); Antun Kopilović, penz. (1947); Verona Boroš r. Čanadi, penz. (1927); Jožef Farkaš, penz. (1943); Imre Kozma, penz. (1932); Margit Tikvicki, zemljoradnik (1918); Ana Sivić Kimetin r. Stipić, penz. (1941); Rozalija Ivković r. Balažević, penz. (1920); Etel Konc r. Kara, penz. (1946); Manda Erjavac r. Buljovčić, penz. (1919); Magdolna Beherer r. Usleber, penz. (1914); Gizela Torma r. Sel, domaćica (1934); Juliana Nađ r. Čipa, penz. (1946); Aleksandar Željeznik Takač, stolar (1961); Ana Erdeg r. Jo, domaćica (1932); Kata Stipančević r. Piontek, domaćica (1933); Adam Sakač, izdržavano lice (1942); Naco Pančić, penz. (1934); Maria Fabian r. Sloboda, penz. (1930); Lajčo Bičkei, penz. (1937); Mate Babić, zemljoradnik (1912); Marija Kopunović, časna sestra (1922); Joso Dulić, izdržavano lice (1949); Hermina Perčić r. Sendi, penz. (1917); Ferenc Tokodi, penz. (1955); Fazlija Bunjaku, penz. (1936); Rozalija Tucić r. Marušinac, penz. (1930); Ištvan Lukač, penz. (1927); Marija Čepela r. Homolja, penz. (1934); Branko Knežević, penz. (1936); Bogoljub Grabarević, penz. (1918); Ana Rošćak r. Kiš Torma, penz. (1924); Otilija Matoš r. Bešlić, penz. (1934).

Nakon punih dvadeset godina najlepše gradsko šetalište, na potezu između centra grada i Dudove šume, obnovljeno je sa preko 1.000 sadnica. Na novom travnjaku je zasađeno oko 400 ruža, 500 patuljastih vrsta, blizu stotinu četinara i nešto manje visokih lišćara.
– Uvideli smo da je došlo vreme da najzad uredimo i zelenilom oplemenimo Aleju. Prošle godine je postavljena nova kocka, pa je ovo, u stvari, logičan nastavak ulepšavanja atraktivnog i veoma posećenog prostora. Veliki i stari platani i četinari u centralnom delu su već izmenjeni, a sukcesivno će se vaditi i ostali koji ugrožavaju pešačku stazu i prolaznike. Leva strana trotoara će se takođe popraviti jer je koren drveća stvorio pukotine u betonu – kaže Olivera Trklja Lukić, rukovodilac Sektora komunalne higijene i zelenila u Direkciji za izgradnju, podsećajući da je ova obnova u dve etape grad koštala oko milion dinara.
Ovako uređen Radijalac postao je primamljiv za mnoge Subotičane, ali i za nezvane goste koji pod okriljem noći kradu – najskuplje i najlepše biljne vrste.
– To znači da je naš sledeći korak, ne samo da odnegujemo, nego i da očuvamo ono što smo zasadili. Najčešće nestaju ukrasno bilje i patuljasti četinari, pa se može zaključiti da lopovo znaju šta je lepo i šta vredi, jednom rečju, imaju ukusa. Do sada je pokradeno dvadesetak sadnica koje smo odmah zamenili novim – napominje naša sagovornica.
Iako su se stanovnici Radijalca žalili na krađu klupa, te da je samo u toku ove godine nestalo oko 20 komada, Olivera Trklja Lukić objašnjava da je reč o nesporazumu:
– Klupe nisu ukradene, nego su jednostavno nakratko sklonjene od strane našeg preduzeća koje je zaduženo za njihovo održavanje. Radnici „Kombala” su ih za to vreme popravili, zamenili letvicu ili ih ofarbali, sve ono što se podrazumeva programom njihovog održavanja. Ono što je, međutim, činjenica, jeste da uvek ima vandala koji iz samo sebi znanih razloga izvrnu klupu, oštećujući i novu kocku u koju je ugrađena. Čuvara na Radijalcu u noćnim satima, ipak, još uvek nema.
Osim Aleje na Radijalcu, do sada su uređeni skver ispred zgrade SUP-a, kao i trg oko Spomenika Majka i dete u Aleksandrovu, a u toku je prikupljanje dokumentacije za početak uređenja novog parka na Prozivci. M. R.

PROŠLE NEDELJE NEUOBIČAJEN BROJ KVAROVA NA TELEFONIMA U ULICI BRAĆE RADIĆA
Kiša prekida telefone
• Samo u jednom danu 412 prijava ili tri puta više od uobičajenih 130 do 150. Kiša otkrila gde su ranije oštećeni kablovi u Ulici Braće Radića zbog čega su stvorene smetnje na 40 telefonskih linija. U prva četiri meseca zbog krađe delova na telefonskim instalacijama načinjena šteta za 40 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

Tokom nekoliko kišnih dana, subotičkoj Izvršnoj jedinici „Telekoma Srbija” stiglo je 40 prijava kvarova na telefonoma u Ulici Braće Radića i okolnim ulicama vezanim na istu mrežu. Pošto u ovoj ulici već nedeljama traje zamena kanalizacione mreže, prva pomisao je bila da su telefonski kablovi oštećeni zbog ovih radova. Karlo Vetro, direktor subotičke Izvršne jedinice, potvrdio je da je prekid telefonskih veza posledica oštećenje kablova, ali ne tokom ovih radova.
Kada dođe do prekida na telefonskoj liniji, ili nastaju smetnje nakon veće količine padavina to znači je da je telefonski kabel već ranije bio oštećen. U nekom ranijem periodu radnici koji vrše iskopavanja napravili su neznatna oštećenja na kablovima, a ona su se počela manifestovati kao smetnja tek kada je počela da pada kiša, a zemlja je zbog radova na kanalizacionoj mreži bila raskopana. Ova kiša je zapravo otkrila gde su sve naši kabeli bili oštećeni.
Uobičajeno je da se tokom jednog dana prijavi od 130 do 150 smetnji ili kvarova. A samo u ponedeljak je stiglo 412 prijava ili tri puta više od proseka što je posledica oštećenja kablova u zemlji ali i vazdušnih jer je bilo jakog vetra.

Skoro sve smetnje koje se prijave, istog dana se i otkolone a duže traju samo neke ozbiljnije popravke. Ili, kada je ukraden deo kabla.
A to nije retkost, kako kaže naš sagovornik. Dešava se u toku izgradnje mreže da nestanu kablovi, neko ih noću iseče. To se upravo dogodilo nedavno na teritoriji MZ „Zorka”, kablovi još nisu bili zatrpani, samo je na njih bio bačen tanji sloj zemlje, i tokom noći neko ih je isekao i odneo.
Takve krađe su za nas veliki problem. Pored kablova kradu se i poklopci na razvodnim kutijama koji su napravljeni od legure silumina koji je pogodan da se proda kao sekundarna sirovina. Došlo je čak do toga da se kradu sasvim mali poklopci sa kuća, dimenzija 6 sa 6 centimentara. Do 5. maja ove godine zbog krađa imamo štetu od 1,2 miliona dinara, i to samo na materijalu. Ako se računa i rad kao i neki drugi troškovi onda je ta cifra 4 puta veća. Ovo je za 40 odsto više štete nego u istom periodu prošle godine – rekao je Karlo Vetro. E.B.

ERŽEBET I ANTALU SABO POTOMCI PRIREDLI SLAVLJE ZA 60 GODINA BRAKA
Zlatne burme posle 60 godina

Na rukama bračnog para Antal i Eržebet Sabo zlatne burme su po prvi put zasjale pre nekoliko dana, 60 godina nakon venčanja. To su im deca i njihove porodice kupili za ovu godišnjicu, jer tada kada su se venčali nije bilo novca. U kući ovog bračnog para razgovaramo samo dan nakon slavlja. Fotografisali smo ih, po njihovoj želji, sa velikom korpom belog cveća koji su od porodice dobili.
Sada osamdesetčetvorogodišnji Antal i osamdesetogodišnja Eržebet venčali su se 11. maja 1947. godine. A zavoleli su se, ne znaju ni sami kada jer su čitavo detinjstvo i period školovanja proveli jedno drugom u komšiluku, u Malom Radanovcu.
Nije tada bilo diskoklubova, samo kućnih balova, i tu se negde dogodila ljubav.
Onako ozbiljno zabavljali smo se godinu dana i onda se venčali. Kada sam bila devojka govorila sam da se neću udati za momka koji nije odslužio vojsku, i tako se i dogodilo. Anatal je već bio vojnik – rekla je Eržebet.
Međutim, izgubili su se dokumenti o mom borvaku u vojsci, pa sam ponovo morao u vojsku još godinu dana, značin ukupno 3 godine. A već smo bili venčani i dve ćerke su bile rođene – dodao je Antal.
Bile su to Eržebet (1948) i Tereza (1949), a druge dve ćerke rođene su kasnije, Irena 1955. i Julija 1960. godine. One su izrodile sedmoro dece, koja zasada imaju 4 svoja deteta. I tako ova familija ima 25 članova. Svi su bili na svečanom ručku u nedelju, 13. maja, u jednom palićkom restoranu. Kako kažu, štimung je pravila jedna harmonika, a slavlje je uveličalo još 8 komšija i prijatelja.
Kada je Antal po drugi put došao iz vojske prodali su kuću u kojoj su živeli i kupili ovu sadašnju. Antal je sam na njoj mnogo radio, proširivao i uređivao kada bi došao sa posla, iz „Toplane” gde je radio kao ložač. A Eržebet je bila domaćica, najviše posla je uvek imala oko dece, a pored kućnih poslova svakodnevno je radila u njihovoj bašti. I danas tu ima zasađenog povrća, dok je prednji deo dvorišta sav u cveću koje Eržebet obožava.
Antal bi doneo platu, stavio je na stol i rekao, ti rasporedi da bude za sve – kaže Eržebet, a Antal se smeje i potvrđuje da je bilo baš tako. A bilo je teško sa 4 dece i jednom platom. Živelo se skromno, a velika pomoć je bila to što je Eržebet šila sve što je trebalo za svoju porodicu.
U ovakvim prilikama je uobičajeno da se slavljenike pita da li imaju recept za uspešan brak.
Nema – kažer Antal, a Eržebet dodaje: – Ima. Treba razumevanja i praštanja. Dešavalo se da se ponekad zakačimo oko nečega, ali smo gledali da se do zalaska sunca pomirimo. Seli bi i dogovorili se.
A današnjim mladim bračnim parovima i onima koji će to tek postati Antal savetuje da stvaraju porodicu i žive u miru, a Eržebet da gledaju jedno drugo, da opraštaju greške jer samo tako se može živeti zajedno.
Eržebet za svog muža kaže da je bio strog i pravičan prema deci, a kada bi se međusobno posvađala savetovao je bi, tiho se svađajte, ne naglas.
Antal kaže da je danas zadovoljan, jer su sva dece stekla svoje porodice i kuće, i rado ih primaju u goste.
Kada smo bili mladi bilo je teško, a danas znamo da je vredelo zbog svega pomučiti se.
Svih ovih 60 godina braka je brzo prošlo, a i sada se volimo kao kada smo se venčali, jedino što sada spavamo u odvojenim sobama – rekli su nam Eržebet i Antal uz smeh. E.B.