FOTOGRAFIJE EDVARDA MOLNARA NA IZLOŽBAMA, FESTIVALIMA I U MONOGRAFIJI NAMENJENOJ TURISTIMA
NISMO NI ZNALI KOLIKO JE LEPA!
•Prijatno iznenađenje najčešća je reakcija ljudi kad uzmu u ruke knjigu „Sto čuda Vojvodine” u kojoj su i Subotica i Palić, među (pre)ostalim lepotama Srema, Banata i Bačke, dobili (zasluženo) mesto

Mladi subotički art fotograf Edvard Molnar dobitnik je specijalne nagrade za „Džez foto” kolekciju fotografija na „Mediavejv” festivalu u Mađarskoj. Ova lepa vest do talentovanog Edvarda stigla je pre nedelju dana, a prošlog meseca otvorena mu je izložba fotografija u Galeriji „Betlen” u Budimpešti, gde je izložio crno-bele radove nastale u poslednje četiri godine na džez festivalima u Kanjiži, Segedinu, Budimpešti i Subotici. Ovo je prva Molnareva samostalna izložba u Mađarskoj, izložba koja prezentuje sve veštine jednog scenskog fotografa. A njegova veština i afiniteti došli su do izražaja i u monografiji „Sto čuda Vojvodine”, izdavačke kuće „Totemplus” iz Budimpešte, koja je već izdala i „Sto čuda...” Mađarske, Rumunije i Slovačke. U ovoj, bogato opremljenoj knjizi na mađarskom jeziku, preko 80 posto fotografija potpisuje – Edvard Molnar:
– Reč je o izdanju namenjenom turistima, sličnom onim knjigama koje smo viđali po Evropi, koja prikazuju znamenitosti jedne zemlje – od prirodnih lepota do arhitekture, običaja... Naravno, značajno mesto u knjizi zauzima i Subotica koja je predstavljena kroz Gradsku kuću (spolja i iznutra), stare kapije, katedralu, Likovni susret, crkve, fontane, pozorište, sinagogu, „Nepker”, centar grada... Tu su i fotografije nastale na „Dužijanci”, pa one sa Palića koje prezentuju Palićke olimpijske igre, Zoološki vrt, Etnokamp, „Vinski dvor”, Ludaš, pa i trku magaraca, peščare, biljni i životinjski svet. Većinu fotografija sam uradio baš za tu namenu, ali neke sam, zbog kratkoće rokova, uzeo iz svoje arhive. Ilustracije prati i tekst Zoltana Mesaroša iz Istorijskog arhiva, i publiciste Atile Širbika.
Jedan deo ovih fotografija, tačnije one na temu Palića, Subotičani su imali priliku da vide prošle godine, kada je u „Festu” otvorena Molnareva izložba „Kind of Blue”. Osim Subotice i Bačke, knjiga donosi i obilje fotografija nastalih u Banatu i Sremu. Iako je imao malo vremena za fotografisanje, Edvard će pamtiti putovanje po Vojvodini:
– Spakovao sam se, ubacio foto-aparat u svoju „peglicu” i krenuo. Obišao sam celu Vojvodinu, popeo se na Vršački breg, na Frušku goru... Spavao sam kod prijatelja ili u hotelu. Putovao sam uglavnom sam, a povremeno mi se pridružila i devojka. Čekao sam da grane sunce, da bude lepo vreme, kako bi i fotografije bile lepše. Bilo je kratko, ali inspirativno – zaključuje naš sagovornik, dodajući da je izdavačima (koji su do njegovog imena došli preko Interneta, zainteresovali se i angažovali ga), dostavio čak 1.100 fotografija! Naravno, one najbolje su se našle u knjizi koja, kada je ljudi prelistaju, obično izaziva iste reakcije: „Nismo ni znali koliko je lepa!” – govore, misleći na Vojvodinu.

Nakon završene Srednje ekonomske škole, Edvard upisuje studije engleskog jezika u Mađarskoj, gde radi kao foto-reporter za studentske novine. Kaže da veliku zahvalnost duguje svom mentoru Robertu Revesu iz Sente, koji danas živi i radi u Segedinu, i bavi se pozorišnom fotografijom. „Od njega sam najviše naučio, kao i od Atile Kovača, u ‘Foto fokusu’ gde sam jedno vreme radio. Znanja sam sticao i kao autodidakta iz različitih knjiga, časopisa...”.
Izložbu fotografija Edvarda Molnara u glavnom gradu Mađarske otvorio je Laslo Dorman, jedan od najpoznatijih džez i pozorišnih fotografa. Tu, na otvaranju, i rođena je ideja o zajedničkoj izložbi fotografija tri generacije fotografa: Dormana, Revesa i Molnara. Sledi realizacija – materijala već imaju dovoljno.

T. Mandić