Samoća kao ekskluziva
Piše: Ivana Beatović

Na Đurđevdan, 6. maja 2007. godine, preminuo je Stevan Raičković, jedan od naših najvećih pesnika, maturant subotičke Gimanzije, nepokolebljivi, autentični liričar, koji je odškrinuo vrata neosimbolizmu u srpskom pesništvu. Raičkovića sam uvek volela zato što je svojom poezijom dokazao da je suština u smislu, a ne u formi. Iako je koristio vezan i rimovan stih, koji se u 20. veku smatrao tradicionalnim i ograničavajućim, bio je moderan pesnik – upravo po motivima (simbolima) o kojima je pisao, po najfinijim emocijama koje je probudio zagledan duboko u naizgled obične stvari.
Kada kažem Raičković, vidim kamen, vodu, oblak, travu kako raste, ptice koje gore visoko opisuju svoju umetnost. Čujem tišinu i ćutanje. Raičković mi pomaže da se oslobodim straha od samoće, jer je samoća dostojanstveno, uzvišeno stanje – napisao je pesnik. U trenutku samoće i ćutanja otkrivaš veličanstvo duševnog spokoja, što je u veku komunikacije i interakcije, priznaćete, potpuna ekskluziva, dakle – vrlo avangardno, čak moderno osećanje.
Na dan objave tužne vesti izašla sam na vodu. U tišinu. Da osmotrim svet očima velikog pesnika. Da naslutim dostojanstvo samoće. Da isključim telefon i bar jedno popodne ne otkucam ni jedan sms. Tako se valjda vežba samoća...
Možda ovim opovrgavam samu sebe. Po obrazovanju lingvista sa akademskim ubeđenjem da su reči najmoćnije oružje, po zvanju – korisnik i promoter motivišuće i proaktivne komunikacije u cilju ostvarenja uspeha, izgrađena u raznoraznim medijima. A u slobodno vreme uvežbavam ćutanje, bojkotujem sms, samoću proglašavam modernom...
Kada te probude u pola noći i iznenade pitanjem, obično kažeš istinu. Za sebe sam sigurna da bih u pola noći svoj glas dala komunikaciji i priznala da se i dalje užasno plašim samoće.
Možda je strah od samoće naterao i pesnika da joj se poezijom umiljava, otkrije šta je to u njoj zastrašujuće, upozna je do kraja. Strategija – upoznaj „neprijateja“ da bi mogao da ga pobediš! A možda ga čak i zavoliš?
I šta je zaključak mog popodnevnog druženja sa Raičkovićem, Dunavom i pticama?
U strahu zvanom „samoća“, koju 21. vek pokušava da pobedi komunikacijom, najviše se plašimo – bliskog susreta sa samim sobom. Dakle, ono što nas kolektivno plaši je pogled u sebe, iznutra, interna komunikacija sa sobom, tzv. spletkarenje sa sopstvenom dušom.
Malopre pomenutu strategiju trebalo bi delimično preformulisati : Upoznaj samog sebe!
Na jezeru, pored reke, sa Raičkovićevom „Kamenom uspavankom“ , ili već nekom ličnom poezijom u mislima, slobodno se osamite. Družite se malo sa sobom.
Ono što je u samoći jedinstveno i neponovljivo – upravo smo mi sami.
Dokažite.

Polovinom aprila propao je i treći konkurs za izbor novog dekana na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Na konkursu su učestvovali dr Koviljko Lovre, dr Radmilo Todosijević i dr Božidar Leković, predavači na ovom fakultetu. Kako sada stvari stoje pre početka nove školske godine novi konkurs neće ni biti raspisan.
– Nažalost, nismo ni u trećem krugu uspeli da izaberemo novog dekana – govori prof. dr Pere Tumbas, v.d. dekana Ekonomskog fakulteta u Subotici. – Naša obaveza je bila da u toku 3 meseca pokrenemo ponovni izbor i mi smo to i učinili. Javili su se isti kandidati koji su bili u prethodnom krugu, pri čemu nijedan nije dobio potrebnu većinu glasova od 25 članova Nastavnonaučnog veća. U poslednjem konkursu smo imali dva kruga glasanja i oba puta su svi isto glasali, niko ne odstupa od svoje odluke. I u prethodna dva konkursa kao i sada nedostajao je jedan ili dva glasa da neko dobije potrebnu većinu, i da potom Savet fakulteta donese konačnu odluku.
Prvi konkurs za dekana ovog fakulteta je raspisan početkom decembra prošle godine, drugi krajem februara.
– Pošto većina članova Saveta fakulteta ali i neki predavači smatraju da je uzrok ovakvom neuspehu na konkursima loš statut, očekuje se pokretanje postupka izmene statuta. To bi trebalo da se uradi u junu, a onda posle završetka školske godine i godišnjih odmora raspisaće se još jedan konkurs za izbor dekana – najavio je dr Tumbas.
Kako kaže naš sagovornik, smatra se da bi neki članovi Statuta bili povoljniji za izbor dekana kada bi se drugačije definisali. Novina inicirana od strane Univerziteta je da svaki član Veća ima dva glasa, pa bi tako lakše moglo da se dođe do rešenja. Tada bi Savet svakako imao odlučujuću ulogu konačnog izbora.
A dok se ne izabere novi dekan tu dužnost vrši dr Pere Tumbas, koji je krajem prošle godine imenovan za prorektora Univerziteta u Novom Sadu. Zbog dva vrlo odgovorna posla u dva grada dr Tumbas ne stiže da odgovori svojim novim dužnostima.
– Obratio sam se rektoru Univerziteta i tražio da me rastereti obaveza u Rektoratu dok se proces izbora ne završi.
A novog dekana očekuje jako mnogo posla.
– Generalno, ljudi ne razmišljaju šta ih očekuje. A očekuje ih, prvo, akreditacija koja nije jednostavna, drugo, mi smo taj novi program tek počeli da uvodimo, a on se mora voditi i pratiti, što znači da ima sijaset problema. Tu je, zatim, integracija Univeziteta jer fakultet postepeno gubi svoju samostalnost. Predstoji i uvođenje internacionalnog sistema, jer postojeći ne zadovoljava. To nisu rutinski procesi. Očekuju nas i poslovi na međunarodnoj saradnji, kao i na saradnji vezanoj za akreditaciju, zatim, promocije časopisa, izmene u procedurama izbora nastavnika i saradnika... Sve je u nekim promenama – rekao je dr Pere Tumbas, koji je na funkciju dekana Ekonomskog fakulteta izabran pre 2,5 godine. E.B.

ODGOVORNOST
A šta rade domaćini

Pala je kiša, obradovala poljoprivrednike i iznenadila subotičku bolnicu gde je pala, gle čuda kroz nezaštićen krov. Adaptacija je u toku. I zato će se tražiti ogovornost, tako piše u saopštenju za javnost.Čak i prosečni domaćini znaju da kad stignu majstori treba skloniti sve vredne stvari jer mogu stradati u popravkama.U Bolnici su skupi aparati ostavljeni na milost vremenskih prilika i majstora. Kakvo bi saopštenje izdali da je pao led?

Rudolf Valter je pre nekih pet meseci u subotičkim medijima izneo svoje tvrdnje koje sam ja argumentovano pobio, i od tada u javnosti nismo vodili duele. Biće da se radi ili o retroaktivnoj, odnosno selektivnoj memoriji gospodina Valtera, a možda je pak u pitanju teška zaboravnost ovog „senilnog Deda Mraza” čije je „reagovanje” bajato i prestaro koliko i čokolade koje on poklanja deci u nevolji. Ali, kada se već oglasio, evo mojih kratkih odgovora.
Biznismen Valter otvarao je hale koje su godinama zjapile prazne. Umesto da je dovodio sa sobom poslovne ljude iz inostranstva koji bi koristili ovom društvu, odnosnu procvatu ovdašnje ekonomije, on je uz svesrdnu pomoć Jožefa Kase i Geze Kučere vrbovao i „mažnjavao” moje partnere.
U ovom trenutku izlišno je govoriti o Valterovom famoznom biznisu sa „Agrokombinatom”. O tome će svoj konačni sud verovatno u dogledno vreme dati organi gonjenja. Samo jedno pitanje: gospodine Valteru, kod uplate za kupovinu zemljišta na Palićkom putu niste slučajno izostavili (ili opet zaboravili) jednu „jedinicu sa šest nula” u EURIMA?
Naravno, nameće se i pitanje zbog čega je Valter dobio popust na komunalne usluge u vrednosti od oko 20 miliona dinara koji su mu omogućili Kasa i Kučera. Bilo bi interesantno čuti šta su pomenuta gospoda dobila za uzvrat. Znamo da nema besplatnog ručka, a dotični funkcioneri bogami imaju pozamašni apetit i vole da maštaju o lepim stanovima…
Kada peva ode o svojim navodnim zaslugama, gospodin Valter verovatno ne zna, ili zaboravlja da mi, koji ovde decenijama radimo i stvaramo, nemamo običaj da se busamo u prsa. Opijen svojim hvalospevima, „slučajno je zaboravio” da pomene kako je, stavljajući po stranu svoj čudno stečeni subotički lokalpatriotizam, sedište svoje ekonomske imperije premestio u Kikindu. Da to slučajno nije učinio zbog posledica utaje poreza u Subotici?
Evo odgovora na njegovo pitanje šta ja činim za privredni razvoj Srbije. Borim se protiv korumpiranih prevaranata i vetropira, bez obzira da li se radi o biznismenima ili političarima.
A što se božićnih paketa i čokoladica sa isteklim rokom upotrebe tiče, a koje su očigledno opsesija ovog vrlog „kendimena” (candyman), da ovi paketi kojim slučajem nisu prvobitno namenjeni klošarima u Nemačkoj? Nisu li iz ovih paketa slučajno poispadali kondomi što je, srećom, primećeno pre nego što su uručeni mališanima? Zna gospodin Valter zašto ovo pitam. E, gospodine Deda Mraze, ovo su mala deca kojima pomenuti artikal još nije potreban. Kao ni gorke čokolade koje stižu vašim megalomanskim saonicama. Samo da vam irvasi izdrže teret sumnje koji prati vašu kompletnu aktivnost…

Laslo Boni

Žalba na neobrezano žbunje