LEPE VESTI STIŽU IZ OSNOVNE ŠKOLE „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ”
USPEŠNI NA SVIM POLJIMA

U mesecu aprilu u svim školama bilo je manje radnih dana, ali sasvim – dovoljno da vredni i spretni „Zmajevci” zabeleže uspešne rezultate. Nakon dobrog plasmana na Opštinskom takmičenju iz matematike, učenici Damir Pinter (4.a), Miljan Kostić (4.b), Nikola Lučić i Boris Kisin (4.d) obreli su se na Okružnom takmičenju, gde je drugo mesto osvojio Damir Pinter. Vredne nagrade donela je ekipa koju su, takođe, činili đaci četvrtih razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”: Jelena Opačić (kapiten), Milica Vukmirica, Damir Pinter i Aleksandar Blažanović, osvojivši prvo mesto na već tradicionalnom takmičenju iz opšte kulture i spretnosti koju organizuje restoran „Mc Donalds’’. U finalu su se „Zmajevci” takmičili protiv ekipe OŠ „Sonja Marinković”.
– Nadmetanje u znanju, brzini i spretnosti praćeno je ovacijama navijača iz obe škole. Razlika od svega dva poena rivalima je donela prvo mesto i nagradu – televizor, a „Zmaj” je osvojio drugo mesto i poneo DVD u svoju školu. Organizatori i domaćini su bili široke ruke i sve takmičare obradovali lepim i vrednim poklonima. Ipak, najslađe je bilo upoznavanje i druženje finalista nakon takmičenja uz hamburgere i sok – javljaju mladi novinari, učenici 4.a i 4.b razreda OŠ „J. J. Zmaj” (učiteljica Gordana Grgić).

UČEŠĆE LIKOVNJAKA MKC „NEPKER” NA KONKURSU U UKRAJINI
NAGRAĐENI SUBOTIČANI

Polaznici likovne sekcije Mađarskog kulturnog centra „Nepker” učestvovali su na konkursu raspisanom u ukrajinskom gradu Harkiv, u organizaciji mesne umetničke škole. Kako saznajemo od mentora Đerđa Boroša, izloženi su i diplomom nagrađeni radovi sledećih učenika: Viole Kovač (8), Klaudije Kovač (9), Silvije Homođi (9) i Timee Jurčak (9).

KAKO PIŠU UČENICI 1.A RAZREDA OŠ „KIZUR IŠTVAN”
DEČAK „SPASIO” DEDIN ŠEŠIR

Učiteljica 1.a razreda u OŠ „Kizur Ištvan” Tanja Parag poslala nam je sastave svojih učenika, na temu „Jak vetar” i „Moj kućni ljubimac”. Luka Franović piše: „Krenuo je deda u šetnju. Duvao je jak vetar. Odneo je dedin šešir na granu drveta. To je sve posmatrao dečak. Prišao je da dohvati šešir. Kada je pružio dedi šešir, deda ga je pomilovao po glavi u znak zahvalnosti”. Dragana Slavić je istu situaciju ovako opisala: „Jednog dana deda je pošao u šetnju. Odjednom je dunuo jak vetar. Podigao je dedin šešir i oduvao ga na obližnje drvo. Tuda je naišao jedan dečak. Video je dedin šešir. Uzeo je grančicu i pomoću nje ga skinuo. Šešir je odneo dedi. Deda ga je radostan pogladio po glavi”. O događaju sa dedinim šeširom pisao je i Emil Šabović, dok je svog kućnog ljubimca opisala Radmila Stokin. O svom papagaju Kići pisala je Nađa Cviin, dok je crno-belu macu Lili opisala Dunja Kostić.

NAKON „IMITACIJE ŽIVOTA”, SUBOTIČKI SREDNJOŠKOLCI OVOG LETA PLANIRAJU DA SNIME JOŠ JEDAN FILM
DA LI JE TO – TURBO FOLK?!
• „Ova romantična komedija pokušaće da gledaocima približi mentalni sklop mladih ljudi koji slušaju turbo folk. Znamo da će se publika podeliti na dva dela – jedni će film voleti, a drugi mrzeti...” – zaključuju Stefan Sadovek i Emir Pašagić

„Oseti se na turbo folk” – radni je naziv filma čije snimanje počinje sledećeg meseca u Subotici, na Paliću i u Baču. I ovaj projekat, kao i film „Imitacija života” koji je prošle godine osvojio simpatije publike, u ulozi reditelja potpisuje učenik 3/2 razreda Gimnazije „Svetozar Marković” Stefan Sadovek, dok je za scenario zadužen njegov razredni drug Emir Pašagić. Koscenografi su: Milutin Mrkonjić, učenik četvrtog razreda subotičke Gimnazije, i Stefan Stojsavljević, učenik Srednje tehničke škole.
– Ova romantična komedija pokušaće da gledaocima približi mentalni sklop mladih ljudi koji slušaju turbo folk, tu muziku koja ruši sistem moralnih vrednosti. To ćemo dočarati suprotstavljanjem likova: Bane je u svetu biznisa, trči za novcem, dok su Tesli primarni škola, obrazovanje. Međutim, i onom koji je okrenut pravim vrednostima desi se da se zaljubi u „turbo folklerku” i to ga menja. On smišlja plan kako da nakon niza neuspelih pokušaja „smuva” Minu koju zna od detinjstva... – objašnjavaju Stefan i Emir, dodajući da ih je na ideju da se ozbiljnije posvete ovoj temi podstaklo svakodnevno okruženje: „Nemamo gde da izađemo a da se tamo ne pušta turbo folk pa, hteli ne hteli, moramo da ga slušamo!” – primećuju.
– Pripadnici naše generacije koji razmišljaju kao mi, voleli bi da u gradu ima više živih svirki (kao kada je „Non Stop Noise” nastupao u „Alkatrazu”), bar jednom nedeljno, petkom ili subotom... I filmom želimo da podstaknemo mlade da se promene i shvate svoje greške, i da pri tom ne čekaju da se prvo okolina promeni. U filmu namerno preuveličavamo neke stvari kako bismo stavili naglasak na njih. I znamo da će se publika podeliti na dva dela – jedni će film voleti, a drugi mrzeti. I ismejati. Ali mi smo spremni na to – naglašava Stefan.

MUZIKA ZA FILM Osim scene snimljene u jednom subotičkom lokalu u kom će se „vrteti” najnoviji hitovi turbofolk muzike,u filmu će preovlađivati originalna muzika različitog žanra – od roka, repa, do, naravno, turbo folka. Kako saznajemomo, muziku za film „Oseti se na turbo folk” potpisuje subotički bend „Sveti greh” čiji su članovi: Robert Mešter (bubnjevi), Danijel Tikvicki (solo gitara), Ivana Dragić (vokal), Stefan Sadovek (ritam gitara) i Emir Pašagić (kompozitor i vokal). SUPROTSTAVLJENI TABORI Glavnu žensku ulogu (Mina) tumačiće učenica Građevinske škole Dina Raković, debitant subotičkog amaterskog filma, dok će se u glavnoj muškoj ulozi (Tesla) naći učenik Srednje tehničke škole Slaven Matatić. Suprotstavljeni „tabor”, okrenut „turbo folku”, glumiće Emir Pašagić (Bane), dok će se u ulozi njegove izabranice naći Jovana Todorov (Valentina). Sa „one strane objektiva” stajaće kamermani Bojan Ćosić i Nebojša Rakočević.

Zanimljivo je da subotički srednjoškolci sa snimanjem startuju već 25. juna, sa početkom letnjeg raspusta, i da im, baš kao i u slučaju filma „Imitacija života”, koji je sniman prošlog leta, nije teško da leto provedu – radno:
– Raspust je vreme kada imamo najviše slobodnog vremena, kada nam je ceo dan na raspolaganju. Međutim, osim letnjeg „scenarija”, jedna scena biće potpuno zimska – čak ćemo kititi i jelku – u sred jula – najavljuje Emir. T. M.

PRAKSA
Piše: Sandra Janić,
klinički psiholog
O ŽENSKOJ SLOBODI, ROŠTILJU I RINGIŠPILU

Zašto me je tradicionalna prvomajska porodična roštiljada navela da razmišljam o tzv. ženskoj emancipaciji, koja promoviše samostalan život žene, eventualno s jednim detetom, u kome se sve odvija po principu „sam svoj majstor”?
Iz nekoliko razloga. Kao i svaka, na izvestan i umeren način „emancipovana” žena, čitam ženske časopise. Naročito u vreme praznika. Sa najezdom licencnih ženskih magazina usledila je i najezda raznih životnih priča o raznim (živim i živahnim) ženama, od glumica, spisateljica do renomiranih šminkerki, među kojima je nemali broj onih na sav glas „emancipovanih”, koje bi mogle da ponesu naslov „sam svoj majstor”. Da li zbog volje urednica pomenutih časopisa, ili zbog toga što je opisana pojava zaista sve češći model razmišljanja i života naših mladih žena, tek ovom životnom scenariju pridaje se dosta medijske pažnje, što „spontano” podrazumeva i promociju istog.
Drugi razlog je 100% u vezi sa prvomajskim roštiljem. Zapitala sam se koliko bi mi bio sladak roštilj da moram sama da ga okrećem i bockam, a da sam prethodno uredno iseckala luk i sama dovukla pivo...
Da se razumemo – apsolutno nemam ništa ni protiv jednog jedinog mogućeg životnog scenarija koji žena svesno odabere. Verujmo najpre sebi, jer sebe nikada nećemo moći da lažemo do kraja. Ako u timu ne ide – ne ide. Furaj solo. I sama sam, uostalom, bila u prilici da isprobam nekoliko varijanti.
Ženska sloboda, koja nam se putem medija prezentuje kao najslađi san prema kojem sve treba da se ustremimo, zaista jeste suštinski prioritet: ali kao sloboda da učim i istražujem, da komuniciram sigurno i argumentovano, da radim posao koji me ispunjava i čini me zadovoljnom, da volim koga zaista volim, i to punim plućima i na sav glas, da slobodno koristim sve svoje ženske moći da činim lepe, humane, korisne i originalne stvari sebi, svojima i svima.
Isforsirana sloboda iza koje stoji poprilična doza bunta, netolerancije, samodovoljnosti i sebičnosti, sloboda koja je sama sebi prioritet, a koja nikome osim sebi niti koristi niti ulepšava život – čini mi se u najmanju ruku nekreativnom. „Nepotrebno znanje” – što bi rekao Đuričko u karaokama.
Da se vratim roštilju. Valjda tek za te porodične praznike (pre svega mislim na Božić, Uskrs, slave...Prvi maj je utrčao samo kao jedan od dobrih povoda za okupljanje porodice i prijatelja), shvatiš koliko je važno da ne kažeš i ne uradiš baš sve po svom (jer ćeš neminovno ostati sam, tj. sama). Da bi opstala u brojčano vrlo prostoj, a sociološki najmoćnijoj zajednici – porodici, žena mora da balansira. Da usliši volju muža i volju dece, jer tek u takvoj atmosferi ima prostora da se posveti sebi i onom snu iz ženskih magazina, njenom veličanstvu – ženskoj slobodi. A načina ima, malopre pomenute ženske moći, među kojima je i fina doza prepredenosti i promućurnosti, služe upravo u pomenute svrhe – da budemo i njihove i svoje i voljene i zaljubljene. I da za svaki Prvi maj imamo bar dvoje-troje njih sigurnih sa kojima ćemo se držati za ruke dok se ringišpil vrti a Palić oko nas pleše...