ODRŽAN „KUP TRESETIŠTA” U KUVANJU RIBLJE ČORBE
Tajna je u džepu – i boci
• Među tridesetak učesnika i bar dvostruko toliko članova „ekipa” najviše ih je, naravno, bilo iz Subotice i njene okoline • Otkrivajući „tajne” kuvanja riblje čorbe svi učesnici ističu da ona ne može biti dobra ako se nešto ne popije

Tridesetak učesnika – i još toliko supružnika, dece, šogora, rodbine i prijatelja – okupilo se u subotu, 5. maja, na „Kup Tresetišta”, takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Došli su čak iz Bogojeva, Sivca, Kule, Srbobrana, Kanjiže, Martonoša, Horgoša, ali ih je, logično, najviše, bilo iz Subotice i okolnih mesta.
Vlasnik čarde „Tresetište” i organizator takmičenja Antuš Šarčević kaže da je svaki učesnik u okviru kotizacije dobio po 3,5 kilograma šarana, začine, drva, mesto za sedenje i „Alevin” poklon-paket. I dok se takmičari, više rutinski nego li užurbano, pripremaju za kuvanje riblje čorbe idličnu sliku šume i jezerceta na samoj granici s Mađarskom remete zvuci narodnjaka, pojačane na ‘em ti decibela. Kako je društvo ipak šaroliko iznajmljeni orkestar se potrudio da nađe i sintesajzeristu koji zna i „mađarske stvari”.
E, dakle, u takvoj atmosferi – pošto smo ipak lokalne novine – tražimo naše sugrađane (koji su svuda oko nas). Prvi na kojeg smo naišli je Stevan Rafaji. Kaže da se takmiči oko tri godine, uglavnom oko Subotice i Kanjiže, i da je pretprošle godine na Paliću osvojio treće mesto. Ipak, uglavnom se, tvrdi, plasira „u prvu trećinu”, što se potvrdilo i u subotu osvajanjem osmog mesta.
„Di je ‘Brvnara’? Jel to kod kuglane?”, pita nakon što mu je osmo mesto donelo nagradu u vidu večere za dve osobe u pomenutom restoranu.
Miodraga Kujundžića ne treba ništa ni pitati. Sam kaže da je prošle godine osvojio treće mesto na međunarodnom takmičenju u kuvanju riblje čorbe i da sve ispod trećeg na Tresetištu „ne priznaje”.
„Takmičim se godinu dana, ali kuvam 20, jer mi je to hobi”, kaže Miodrag Kujundžić, dodajući da se u to uračunava i kuvarski staž u vojsci, a zatim i u Engleskoj.
Iako svi takmičari dobijaju „isti materijal”, otkrivajući tajnu svog recepta Miodrag Kujundžić kaže da je on u 5–6 vrsta paprika, ali i u tome da se riba stavi u hladnu vodu, te da se prilikom kuvanja luk ne prži. Sve to, na njegovu žalost, nije mu pomoglo da ostvari svoju želju s početka.
Bivši vlasnik bivšeg „Zuzija”, restorana s možda najlepšom baštom u gradu, Jožef Vig posle četvrt veka takmičenja tu je ulogu prepustio svom sinu Karlu. Kaže da je iza njega „oho-ho” drugih i trećih mesta, ali ne i prvih. Za to ima objašnjenje, sadržano u skromnosti, a to je da se „nikad ne treba isticati u prvi plan”.
„Karlo je sada, pod mojim nadzorom, preuzeo kompletno sve: došao je iz vojske, zaposlio se u ‘Elektrovojvodini’. I prošle je godine kuvao ovde i bio treći.”
Repriza je usledila već nakon ukusno spravljene riblje čorbe, jer je Karlo Vig opet bio treći, a tajna uspeha je svakako u tome što mu je otac još u „Zuziju” otkrio recepturu i način kuvanja, ne samo ovog jela nego i papaka, „buraga” (škembića), paprikaša...

Koliko su „Subotičke” postale popularne svedoči i podatak da se nekoliko iščitanih stranica jednog od prethodnih brojeva našeg nedeljnika našlo i kao vredan materijal za potpalu vatre.

Zajedno sa Petrom Dulićem, jedan od sponzora takmičenja bio je i Miroljub Sudarević, koji se i sam oprobao na takmičenju.
„Kuvam više od 20 godina, ali do sada nisam bio na takmičenju. Društvo me nagovorilo na to, a očekujem dobru klopu i dobro druženje. Sve ostalo je manje bitno”, kaže Miroljub Sudarević.
Na pitanje u čemu je tajna njegovog recepta odgovara da je ista kao i kod svih: „svako je još nešto doneo u džepu”.

„Tajna našeg recepta je u tome da nije svejedno da li se tokom kuvanja luk izdinsta pre ili se stavlja zajedno sa ostalim sastojcima, a najveća tajna je u tome da dodatak za riblju čorbu stoji pola sata u saftu, uz konstantno mešanje. Kad se to, uz malo vina od dva deci, stavi na tri kile ribe...”, kaže Jožef Vig.

Ono što niko od njih ne krije i ne spori je takođe opšte poznata stvar: dobra riblja čorba se ne može napraviti, a da se nešto ne popije. E, sad, ko rakiju, ko pivo, ko špricer ili (ne daj, Bože) „koktu”, to je već stvar izbora i ličnog ukusa.
Konačno, ko zadovoljan ko ne, na završetku je proglašeno prvih deset takmičara (od kojih su svi dobili posebne poklone organizatora), od kojih mi izdvajamo standardna tri.
Dakle, na osnovu Pravilnika o organizaciji i ocenjivanju u kuvanju riblje čorbe kojeg je izradio Antuš Šarčević i koji je usvojen na teritoriji cele države treće mesto na „Kupu Tresetišta” pripalo je već pomenutom Karlu Vigu, drugo Elemeru Benjaku iz Subotice, a prvo Milici Marinkov s Palića. Z. R.

VREME JE ZA PAUZU
MARINKO IVKOVIĆ
SPAJA LEPO I KORISNO

Otkako je na centralni deo zgrade „Jadrana” postavljen video-panel na kojem se smenjuje repertoar Dečijeg pozorišta i reklame, subotička firma „Info inženjering” (inače regionalni partner „Majkrosofta”), koja stoji iza ovog projekta, našla se u centru pažnje. Vlasnik i direktor ove firme Marinko Ivković nam, uz nes kafu i „koka-kolu”, u svom, ne bez razloga omiljenom lokalu – „Bosu”, otkriva kako Subotičani reaguju na veliki ekran na koji pogled „puca” sa celog Korzoa...
– Reakcije su izuzetno pozitivne! Primetio sam roditelje koji šetaju sa klincima, grickaju kokice, i često pogledaju gore, pa momke koji sede na betonskim žardinjerama – malo gledaju, malo pričaju... Pozicija je dobra, ovo je jedna od najprometnijih tačaka u gradu – sa jedne strane imamo priliv ljudi iz pravca Železničke stanice, pa od Engelsove, sa Korzoa, prolaz kroz Dafininu zgradu, sa autobuske stanice, od „Patrije”, a tu je čak i ležeći policajac koji usporava saobraćaj i pruža mogućnost vozačima i pešacima da bace pogled na ekran. Anketirali smo i odrasle i mlađu generaciju i većina sa oduševljenjem prihvata ovu novinu u centru grada, što je za naš grad iznenađujuće pošto su ljudi prilično zatvoreni – primećuje Ivković.
Služeći se tehničkim rečnikom, možemo reći da ovaj „displej za spoljnu montažu” (sa okvirom) trenutno zauzima površinu od 5dž3 metra, i gledajući iz aspekta tehničkih performansi, napravljen je tako da u kontinuitetu radi 24 časa dnevno. I na minus 10 i na plus 35. I po kiši i po snegu. A to su samo neke karakteristike koje ga razlikuju od „plazma” televizora, na šta ovaj uređaj laike prvo asocira:
– Razlika u odnosu na „plazmu” je ogromna! „Plazma” je problematična za spoljnu montažu zbog ambijentalnih temperatura – može da radi do 4 ili 5 stepeni. Drugo, ovako veliki „plazma” ekrani ne postoje, i treće – „plazme” ne isijavaju energiju, dok ovde i pod punim suncem možeš jasno da vidiš sliku.
A koje će „slike” Subotičanima biti servirane na ovom „gradskom televizoru”?
– Pokušali smo spojiti lepo sa korisnim, pa će tako Dečije pozorište promovisati svoje sadržaje, dok su, sa druge strane, i neke druge gradske institucije već animirane. One će moći da prezentuju svoje projekte. Tu je i taj profesionalno-marketinški deo u okviru kojeg firme mogu da reklamiraju svoje proizvode.
S obzirom da je test period, koji uključuje i „umeravanje zvuka”, pri kraju, upravo ovih dana bi trebalo da počne i emitovanje zvuka. Kako saznajemo, na video panelu sadržaj će se emitovati od 9 ujutru do ponoći, a u letnjem periodu i duže.
– Ovo je normalna pojava u većim gradovima, s tim da smo se potrudili da odaberemo uređaj koji je bar za dve klase bolji od onog koji se, na primer, nalazi preko puta „Ruskog cara” u Beogradu i katedrale u Novom Sadu. Naravno, ovo je samo jedna cigla na čitavom zidu pošto planiramo da do kraja godine povećamo ekran, s obzirom da je modularnog tipa i može da se nadograđuje... – najavljuje Ivković. T. M.

DA VAS PITAMO...

Marija Šimoković
„KINOVAR” PRED BEOGRAĐANIMA

Ove nedelje, u prostorijama „Narodne knjige” u Beogradu, održana je promocija moje knjige „Kinovar – Palićka alhemija ili Razgovori sa Tikalom”, koja bi do kraja maja trebalo da bude promovisana i u Subotici. Knjigu su predstavili Jovica Aćin, koji je pisao pogovor, i Vasa Pavković, urednik knjige. „Kinovar” je knjiga poezije, posvećena Paliću, opskrbljena slikama Mihajla Đokovića Tikala – saznajemo od književnice Marije Šimoković.

 

Katarina Čeliković
POZIV NA KONKURS

– Pozivamo školarce da učestvuju na konkursu za najbolje likovne i literarne radove na temu „Pipi Duge Čarape”, i radove sa ličnim podacima dostave na Dečije odeljenje Gradske biblioteke, do 17. maja. Najbolji radovi biće nagrađeni i izloženi – najavljuje Katarina Čeliković, u ime Gradske biblioteke. T. M.