DUGO OČEKIVANA KIŠA OBRADOVALA POLJOPRIVREDNIKE
Za nekog kasno, za nekog pravovremeno
• Stručni saradnik za poljoprivredu u „Agrozavodu” Damir Varga kaže da je kiša kasno pala za 10 do 15 posto površina pod pšenicom, ali i da se, nakon intenzivne suše, žetva može očekivati oko 20. juna • Što se kukuruza i suncokreta tiče, nakon ovih kiša potrebno je izvršiti tretman herbicidima

„Kad nema kiše, dobar je i led”, tako bi se, otprilike, mogle opisati obilne padavine koje su krajem prošle i početkom ove nedelje natopile polja subotičkog atara.
Do prekjuče je, naime, palo između 45 i 75 litara kiše po metru kvadratnom, tj. oko 60 u proseku, ali njene poslednice nisu jednake za sve, pa čak ni unutar samih kultura.
– Padavine su svakako dobrodošle i već su dugo očekivane i one će pšenici svakako pomoći da proces nalivanja zrna teče normalno, bar ono što je formirano i oplođeno. To će, donekle, uticati na povećanje prinosa, ali moram reći da je deo toga nepovratno izgubljen, s obzirom da su etape organogeneze tekle u nepovoljnim uslovima, tj. suše, i što će kao posledicu imati manji broj zrna u klasu i njegov kvalitet – kaže za „Subotičke” stručni saradnik za ratarstvo u subotičkom „Agrozavodu” Damir Varga.
Osim toga, kako kaže, na poljima pod pšenicom već su krajem marta i početkom aprila zabeležene pojave pepelnice koja se zadržala na donjim listovima, a nakon ovih kiša moguće je očekivati i pojave septerioze (pegavost listova).
– Stanje je takvo da na 10 do 15 posto površina ne možemo očekivati nikakav rod; na 20 do 30 posto možemo očekivati i iznadprosečan rod, a to je preko 3,7 tona po hektaru, a na ostalih pedesetak posto površina prosečan ili ispodprosečan urod – kaže Damir Varga.
Kada je reč o najavama stručnjaka iz Zemuna i Novog Sada da će ove godine žetva uslediti znatno ranije u odnosu na prethodne godine sagovornik kaže da je to vrlo lako moguće, jer pšenica „ne poznaje kalendar” onako kako ga mi znamo, tj. da su doskorašnje visoke temperature uslovile porast biljaka što je kao posledicu imalo početak klasanja već oko 1. maja.
– Ako vegetacija bude normalno tekla i ako ne bude toplotnih udara, možemo očekivati da će žetva početi već oko 20. juna, tj. 10–15 dana ranije nego li je to uobičajeno. Ipak, mislim da će ječam pretrpeti veću štetu nego pšenica, s obzirom da ju rano isklasalo – tvrdi sagovornik.
Za razliku od pšenice i ječma obilne kiše itekako su dobro došle kukuruzu i suncokretu, koji su sada u fazi intenzivnog ukorenjavanja. Damir Varga kaže da je, kada je reč o usevima koji se nalaze u fazi 4–5. lista, preporuka da se obiđu parcele, jer će doći do nicanja sitnih korova.
– Herbicidi koji su primenjeni nakon setve, a pre nicanja, po suvom zemljištu su oduvani vetrom i tu će efekt biti smanjen. Zato treba obavezno izvršiti korekciju kako ne bismo imali zakorovljene useve, što će se na otkupnom mestu na jesen odraziti u vidu veće prljavštine ploda. Imamo gorušice, bulke i raznoraznih korova i njihovo pravovremeno suzbijanje sigurno će se vratiti kroz kvalitet – kaže Damir Varga, savetujući da se ovih dana (ponovo) koristi „monosan” ili njegovi estri, ali najkasnije do faze petog lista kukuruza.
Kako kaže, ako se ovi herbicidi primene kasnije oni će prouzrokovati da biljke u kasnijoj fazi postanu krte i da se lako lome prilikom jačeg vetra ili kultivacije.
– Takođe, obavezno treba voditi računa da biljke ne treba tretirati na temperaturama iznad 25 stepeni Celzijusevih, jer će takvi preparati izazvati ožegotine na biljkama – zaključuje sagovornik uz napomenu da će ova količine vlage biti dovoljna u sledećih dve do tri nedelje. Z. R.