Za devet godina, od 1998. godine do danas, broj invalidskih penzionera u Vojvodini smanjen je sa 110.000 na 87.000, pri čemu se ukupan broj penzionera nije značajnije promenio – izneo je Slavko Imrić, direktor subotičke Filijale za penzijsko i invalidsko osiguranje, u četvrtak, 26. aprila, na savetovanju u Subotici, govoreći o zakonima donetim poslednjih godina kojima se reguliše položaj invalida rada, posebno u penzijskom osiguranju. Reformama su izmenjena upravo ranija prava iz invalidskog osiguranja, jedna umanjena, druga ukinuta. Osim promena koje je doneo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju 2003. godine, veoma značajna promena koja je narušila status invalida rada dogodila se dve godine ranije, 2001., kada su Zakonom o radnim odnosima ukinuti propisi po kojima do tada invalidi rada nisu mogli da budu proglašeni za tehnološki višak. Kada su zaštitni propisi ukinuti, invalidi rada su se prvi našli na spiskovima tehnološkog viška.
Savetovanje predstavnika svih opštinskih organizacija invalida rada organizovao je vojvođanski Savez, a domaćin je bila subotička organizacija. Slavko Imrić, Miroslav Vasin, pomoćnik pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, i Nedeljko Radmilović, stručnik saradnik Saveza, govorili su o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, predlogu Zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom i predlogu Zakona o udruženjima građana.
Stana Svilarov, predsednica Saveza invalida rada Vojvodine, istakla je da je ovakav oblik edukativnog rada neophodan da bi se organizacije lakše snašle u „šumi propisa”.
K. K.

U ĐURĐINU NA SVETOG MARKA POSVEĆENO MLADO ŽITO
Još samo da njive natopi kiša

Na Dan Svetog Marka, 25. aprila, po vekovima dugoj tradiciji posvećuje se mlado žito na njivi. Ako je njiva daleko od crkve, u velikom košaru (korpi) donese se načupanog žita u crkvu, sveštenik ga posveti i onda se ono odnese kući. Jelica i Franjo Dulić iz Đurđina obrađuju zemlju Andrije Anišića, gde su još jesenas posejali žito.
Na toj njivi će 14. jula, u sklopu „Dužijance” pasti prvi otkosi žita, naime, tamo će se održati takmičenje risara. I ovog 25. aprila okupili su se odrasli i deca iz Đurđina i okoline, njih oko 200, da po lepom vremenu prisustvuju prvo misi u crkvi, nakon koje su izašli na njivu gde je sveštenik posvetio mlado žito koje je, nažalost, željno kiše. Inače, ovaj čin posvećenja žita je obred kojim se izražava zahvalnost jer je Marko zaštitnik polja.
Svi prisutni su bili počašćeni, a bilo je lepo i zaviriti na obližnji etno salaš koji u svojim prostorijama čuva predmete kojima su se u ranijim vremenima služili stanovnici ovih krajeva, naročito na salašima. M. Horvat

„DUEL I TALAS NAGRAĐUJU” U SUBOTICI
Na dnu vreće – sreća

Naša sugrađanka Marija Horvat je šesti dobitnik kupona od 100.000 dinara u Velikoj nagradnoj igri „Duel i Talas nagrađuju” koji dodeljuje Kompanija „Beohemija inhem” iz Zrenjanina.
– Znala sam za nagradnu igru, ali prašak „duel” koristim odavno, zadovoljna sam sa njim. Živim u Aleksandrovu i u veće kupovine odlazim u KTC. Tako smo i toga dana, moj suprug Ištvan i ja pokupovali šta nam treba za kuću, a između ostalog i prašak „duel”. Kada smo stigli kući otišla sam da prespem prašak u kutiju koju koristim za to i skroz pri dnu vreće ugledala karticu na 100.000 dinara. Nisam verovala svojim očima, pa ni sada nisam svesna. Zate, to je moja godišnja plata – kaže Marija Horvat.
Porodica Horvat će Visa potrošačku karticu Privredne banke potrošiti na kupovinu, prvenstveno nove vešmašine i drugu belu tehniku.
– Strastveni sam igrač igara na sreću, nadala sam se, verovala i uspela.

PROTEKLU GREJNU SEZONU U „TOPLANI” OCENJUJU USPEŠNOM
PRIPREME ZA ZIMU

Grejnu sezonu, koja je zvanično završena sredinom aprila, u subotičkoj „Toplani” ocenjuju jednom od uspešnijih, a s obzirom na prognoze meteorologa sistemi se uskoro neće morati ponovo pokretati.
Završno očitavanje kalorimetara po podstanicama završeno je prošle nedelje i na osnovu toga se sada utvrđuje ukupna potrošnja toplotne energije u prethodnoj sezoni, kao i zaduženja potrošača.
– Zbog ograničene visine zaduženja, koje prema važećoj odluci može da bude najviše do 25 posto u odnosu na paušalni obračun prema kvadraturi stana, radi se uporedni obračun troškova grejanja koji ponekad dovodi do zabune. Građani i nadalje mogu da svoje obaveze izmiruju na 12 meseci počev od avgusta pa zaključno sa julom naredne godine, u vidu mesečnih akontacija pri čemu se utvrđuju iznosi poslednja tri mesečna zaduženja za maj, jun i juli – objasnio je Petar Rikić, direktor gradske „Toplane”.
Za naredni period u ovom preduzeću najavljuju niz investicionih aktivnosti od kojih je najznačajnija realizacija donacije Evropske agencije za rekonstrukciju:
– Već u junu bi trebalo da usledi rekonstrukcija magistralnih toplovoda u dužini od 4 kilometra, na potezu od proizvodnog pogona „Toplane” do Beogradskog puta, i zamena 74 toplotne podstanice u stambenim zgradama. Izbor isporučioca opreme i izvođača radova je u toku i realno je za očekivati da do potpisivanja ugovora dođe do kraja maja nakon čega i radovi mogu da počnu – najavio je Davor Andrašić, tehnički rukovodilac u „Toplani”, podsećajući da je vrednost radova oko 3,5 miliona dinara, ali da će za troškove mimo tenderom planiranih, oko 40 miliona dinara, izdvojiti ovo preduzeće.
M. R.

MLADI IZ DRUGIH GRADOVA POKAZALI VEĆE INTERESOVANJE ZA „TRENČTAUN” OD SAMIH SUBOTIČANA
MUZIKA GREJALA DUŠU I – TELO

Po rečima organizatora Fondacije „Fokus”, muzički festival „Trenčtaun”, koji je od 28. aprila do 1. maja održan u Etno kampu na Paliću, privukao je više posetilaca iz drugih gradova, nego samih Subotičana:
– Došli su mladi iz Novog Sada, Vršca, Kikinde, Zrenjanina, Beograda.... Poseban šmek Festivalu dali su kamperi koji su došli iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Mađarske i drugih zemalja u okruženju. Oni su od početka do kraja bili sa nama i osetili pravi festivalski život – rekao je Branislav Filipović, menadžer Fondacije „Fokus”, dodajući da je Festival dnevno posetilo oko 2.000 ljudi.
– Osim muzičkog programa želili smo da mladima pružimo priliku da okom kamere ili objektiva, kroz radionice, prikažu festivalski život. Naš moto „Tolerancija je uživancija” upućuje na zbližavanje ljudi kroz univerzalni jezik muzike – kaže Branislav.
A pravi festivalski život osetili su svi koji su noću pratili nastupe brojnih izvođača: napuljske grupe „Geto Kampanja”, hrvatskog „Kubizma”, „Anima Saund Sistema” iz Budimpešte, „Darkvud daba”, „Ajsbrna” i „Ortodoks Keltsa” (Ortododž Celts), Ramba Amadeusa, Ajsa Nigrutina, Dejana Milićevića, Olivera Hoa... na tri festivalske bine. S obzirom da su noći bile izrazito hladne, goste je, osim dobre muzike, grejala i – logorska vatra.
Eto povoda za razmišljanje o tome da li organizacija sledećeg Festivala treba da sačeka neki letnji mesec... T. M.

PREMA INFORMACIJI SUBOTIČKOG MUP-A
PRAZNIK PROTEKAO MIRNO

Prema informaciji koju smo potražili u subotičkom MUP-u, prvomajski uranak je prošao bez incidenata, što je bilo pravo prijatno iznenađenje i za čuvare reda. Ova informacija je dobijena u sredu, pred zaključenje ovog broja novina.

ROMAN DRAŽENA PRĆIĆA GOVORI O ODNOSU RODITELJA I DECE
SVAKO MOŽE DA SE PREPOZNA!

Tačno je da novi roman našeg sugrađanina Dražena Prćića ima neobičan naziv „D” – zbog početnih slova u imenu njegove ćerke Dona Diane, ali ne samo zbog toga:
– Zanimljivo je da se u romanu ne spominje nijedno ime – glavni junak otac, govori u prvom licu (Ja), a sve ostalo su inicijali: mama je DŽ, momak Y, drugarica A... uradio sam to zato što svako može svoje ime da stavi umesto tih slova jer svaki roditelj može da se prepozna u knjizi, i zato je ovo knjiga posvećena roditeljstvu – objašnjava Prćić koji je, u četvrtak, 12. aprila, u amfiteatru Otvorenog univerziteta, promovisao svoj novi, osmi po redu, roman koji govori „o muškom vaspitanju ženskog deteta u prvoj godini puberteta”.
– Pišem o svemu što čini sastavni deo puberteta: u vezi sa oblačenjem, ishranom (ona neće ono što tata jede - tata jede meso, ona samo salatu), izlazaka, škole, čitanja... A moja ćerka je pravi prototip devojke na početku puberteta (13–14. godina). Naravno, priča je izmišljena, ali su sve situacije realne, kao i dijalozi – naglašava Prćić, dodajući da, s obzirom da se danas muškarci sve kasnije odlučuju za brak, a samim tim i za roditeljstvo, knjiga može da posluži i kao potencijalni priručnik budućim očevima „koji nisu ni svesni šta ih čeka”.
– Ovim romanom sam želeo da pomognem roditeljima i mislim da je knjiga podjednako interesantna i njima i deci – čitaće je svako iz svog ugla.
U knjizi je predstavljeno 38 raznih situacija u kojima se može naći svaki otac ženskog deteta. Na samoj promociji, uz autora i njegovu ćerku koja je bila i voditeljka programa, učestvovali su članovi mešovitog zbora „Collegium musicum catholicum” pod vođstvom Miroslava Stantića. T. M.

SUBOTIČANI U INTERNACIONALNOJ POLICIJSKOJ ASOCIJACIJI
SLUŽBA KROZ DRUŽENJE

Od 1. aprila Srbija ima samostalnu Sekciju koja je, nakon osnivačkog kongresa u Vrnjačkoj Banji, postala pridruženi član Internacionalne policijske asocijacije (IPA), a u celu ovu priču uključeno je i nekoliko subotičkih policajaca, aktivnih i penzionisanih, sa ciljem da se taj broj u budućnosti poveća.
– Nakon dve godine, dakle kada se odsluži dvogodišnji staž, Srbija ima šansu da postane punopravni član najveće neprofitne nevladine organizacije policajaca sveta koja je u Velikoj Britaniji formirana još 1950. godine i danas okuplja 62 zemlje. U naredne dve godine naša Sekcija ima zadatak da se dokaže i formira regije, odnosno podsekcije u svim većim delovima naše zemlje. Tako će i Subotica dobiti svoju regiju koja će obuhvatiti Severnu Bačku – objašnjava Slavomir Zarić, policajac u penziji i član Sekcije Srbije IPA, čiji je jedan od četiri potpredsednika i naš sugrađanin Borivoj Mucalj, inače načelnik subotičkog SUP-a.
Zanimljivo je da je u naredne dve godine, koliko treba da prođe da Srbija postane stalni član IPA-e, uloga mentora poverena grčkoj organizaciji, iako se Subotičani mogu osloniti i na iskustva kolega iz susedne Mađarske:
– Cela priča oko IPA u Srbiji je krenula preko Grčke, a u Subotici preko mađarske asocijacije, zahvaljujući pre svega druženju penzionera SUP-a i aktivnih pripadnika policije. Od kolega iz Mađarske smo saznali da su oni već punih 18 godina članovi IPA, te uvideli da bi tako nešto vredelo formirati i kod nas. Tako se desilo da su uz pomoć policajaca iz južnog dela Mađarske, Županije Čongrad, pojedini Subotičani već se učlanili u njihovu Sekciju, kao što su se Šapčani, Valjevčani i Nišlije prethodno pridružili grčkoj asocijaciji – kaže Zarić i podseća na načelo Asocijacije, a to je „Servo per amikeco” iliti „Služba kroz druženje”.
Članstvo u Internacionalnoj policijskoj asocijaciji podrazumeva bolju saradnju policajaca iz celog sveta, međusobno druženje, razmenu iskustva, ali i pomoć u kriznim situacijama, kao što je to bio slučaj za vreme bombardovanja 1999. godine, iako Srbija još nije ni započela priču oko pridruživanju IPA-i.
Svaki član IPA, koji poseduje legitimaciju sa brojem, može da računa na pomoć ukoliko se nađe u nevolji u bilo kojoj zemlji koja je organizovana oko ove Asocijacije:
– Desi li se da se naš član zadesi u nekoj neprilici na putu u inostranstvu, da doživi saobraćajni udes ili bude pokraden, sa legitimisanjem kod prvog policajca on dobija adekvatnu pomoć u najkraćem roku – naglašava Slavomir Zarić, inače vlasnik turističke agencije koji će pokušati da sa turističkim sadržajima i ponudom Subotice i Palića upozna članove IPA, kako iz zemlje, tako i one iz inostranstva.
– Turizam je bitna stavka jer se članstvo ogleda i u druženju ne samo policajaca, nego i njihovih porodica. Bilo gde u svetu, tamo gde postoje sekcije, postoje i takozvane IPA-kuće koje je sertifikovala IPA i tu članovi Asocijacije i njihove porodice mogu da borave po vrlo povoljnim cenama. Lično sam dao predlog da prva IPA-kuća u Srbiji bude upravo u Subotici, sve sa tradicionalnim restoranom – otkriva Zarić koji će pokušati da se do kraja godine uključi u ovaj lanac i tako na Sever Bačke dovede domaće i strane policajce.
Sekcija Srbije trenutno ima oko 800, a cilj je da se do kraja godine taj broj poveća na pet do šest hiljada članova, što znači da će u prvoj godini akcenat biti stavljen na omasovljavanje i osnivanje privremenih sekcija po regijama.
– Pristup ovoj profesionalnoj asocijaciji imaju dobri i, pre svega, pošteni policajci koji nisu ukaljali moralni lik. Član se postaje isključivo sa preporukom. Druženje, upoznavanje, razmena iskustva su osnovni cilj cele priče. Trenutno je u nju uključeno 62 subotička aktivna i pasivna policajca, a očekujemo da ćemo osnivanjem regije Subotica imati čak 1.200 članova – rekao je na kraju Slavomir Zarić i najavio da će naš grad, zajedno sa Beogradom i Nišom, 25. maja biti domaćin međunarodnog seminara koji organizuju zajedno sa grčkom Asocijacijom, na temu „Trgovina ljudima”. M. R.

ADAPTACIJA OBJEKTA GERONTOLOŠKOG CENTRA U ULICI 27. MARTA
Dom se podmlađuje

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku izdvojilo je šest miliona dinara za adaptaciju Doma za negu u ulici 27. marta.
Ovaj objekat je jedan od tri doma u okviru Gerontološkog centra. U Domu će u maju da bude srušen jedan krak objekta koji je montažni i prošao mu je rok, a na tom mestu biće izgrađene prostorije na većoj površini, sa potkrovljem. K. K.

EDUKATIVNA AKCIJA DECE O ZOONOZAMA
Životinje i ljubav i rizik
• U organizaciji Veterinarske stanica „Subotica” u Zoološkom vrtu se odvija akcija edukacije dece o bolestima koje se sa životinja prenose na ljude

U organizaciji Veterinarske stanice „Subotica”, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, u toku je akcija „Zajedno za život u zdravlju”. Kako kaže direktor Veterinarske stanice „Subotica” i organizator i nosilac ovog projekta Antun Orčić reč je o edukaciji dece petih razreda osnovne škole (koji nastavu pohađaju na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku) u subotičkoj opštini.
– Cilj nam je upoznati decu sa zoonozoma, tj. bolestima koje se sa životinja prenose na ljude. Želeli smo uključiti sve škole u našoj opštini, ali zbog ograničenih finansijskih sredstava to nismo bili u mogućnosti da sprovedemo. Zbog toga smo se odlučili za decu iz petih razreda, jer smatramo da će moći odgovoriti na naše anketne listiće, ali i da će biti pažljivi slušaoci – kaže Antun Orčić.
Kako navodi, saradnici u ovom projektu su Marica Stankić, kao koordinator i organizator okupljanja škola, Jadranka Vojnić Purčar, koja prikuplja sav materijal i vodi statistiku i Mirko Šinković kao predavač.
Edukacijom – koja se odvija u Zoološkom vrtu – će biti obuhvaćeno oko 600 dece, a do sada je predavanja slušalo njih preko 400.
– Rezultati će biti poznati na kraju akcije, ali već sada mogu reći da su deca zainteresovana, jer im je tema bliska i zanimljiva. S obzirom da su deca najrizičnija grupa kada je reč o zoonozama, veoma je bitno ukazati im na to kako pristupati životinjama, posebno onim napuštenim, i na taj način prekinuti potencijalni lanac zaraze. Naravno, to znači i obavezno pridržavanje preventive naših kućnih ljubimaca, tj. njihovu vakcinaciju i obeležavanje – kaže sagovornik.
Želja organizatora je, kako kaže Antun Orčić, da „od predavanja načine doživljalj” i zbog toga se sama nastava odvija kombinovano: i „edž katedra”, ali i interaktivno. Osim toga, svaki učesnik ove akcije dobija bedž i dvojezičnu (na srpskom i mađarskom) brošuru pod nazivom „Zajedno za život u zdravlju”. Ono što sagovornik posebno ističe da je ova edukativna akcija jedini ovakav pristup veterinara u celoj Srbiji kada je reč o zoonozama. Takođe, kako navodi, kada budu obrađeni, rezultati će biti poslati Ministarstvu poljoprivrede – Upravi za veterinu, ali i rukovodstvima škole kako bi i oni videli kakvim znanjem deca raspolažu kada je reč o ovoj problematici. Z. R.

STAMBENO KREDITNI PRONATALITENI FOND
NOVI KONKURS ZA MESEC DANA

Na pitanja naših čitalaca koji nam se obraćaju pismima i pitaju da li znamo kada će biti raspisan novi konkurs Stambeno kreditnog pronatalitetnog fonda potražili smo odgovor u ovom fondu.
– Konkurs za kreditiranje mladih bračnih parova sa decom biće raspisan do kraja maja i trajaće do septembra, da bi se do jeseni mogla formirati ranglista. Napravili smo i neke izmene u odnosu na prošlu godinu, a izmena je pre svega u tome da ovaj konkurs neće biti raspisan za dodelu sredstava, već za formiranje rangliste, jer za sada ne znamo kolika će biti sredstva sa kojima će Fond raspolagati. U opštinskom budžetu su izdvojene pare za ovu namenu u visini od 30 miliona dinara, ali ne znamo sa kojim ukupnim realnim sredstvima ćemo raspolagati sve dok se ne konstituišu najvažniji organi u Republici – Skupština i Vlada i dok ne dobijemo odgovor sa koliko će para učestvovati Republika i Pokrajina. Nadamo se da ćemo do kraja septembra imati tačne podatke o tome i onda ćemo na osnovu formirane rangliste vršiti raspoređivanje sredstava – kaže predsednik Upravnog odbora Stambeno kreditnog pronatalitetnog fonda Nebojša Janjić.
On napominje da se značajna izmena odnosi i na kupovinu većeg stana. To konkretno znači da će nekome ko raspolaže stanom neodgovarajuće veličine i aplicira za kupovinu novog, većeg stana, u tom slučaju iznos sredstva koje daje Fond biti povećan sa 3.333 evra (koliko je dodeljivano prošle godine) na 6.666 evra, a od banke još dva puta toliko, što je po njihovom mišljenju dovoljno za pokrivanje razlike u ceni između postojeće nekretnine i nekretnine koja se kupuje. Što se tiče Fonda, Janjić ističe da se ne postavlja starosna granica za konkurisanje, ali nju određuje sama banka koja odobrava kreditnu sposobnost kandidata i koja se kreće do 45 godina starosti. R. V.

PREDSTAVNICI EU O REFORMI SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA
Reforma napreduje

Prošlonedeljni Sajam obrazovanja u Subotici posetili su i dva predstavnika Jedinice za implementaciju programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja Evropske agencije za rekonstrukciju. Ovaj program obuhvata dve subotičke škole, Tehničku i Politehničku.
Trevor Kuk, rukovodilac Jedinice za implementaciju, kaže da je reforma posao bez kraja, ali da je odmakla od 2003. kada je započela. U prvoj fazi su ogledni programi realizovani u 50 izabranih škola u Srbiji.
– Projekat pokriva nekoliko nivoa reforme, od izrade strategije razvoja stručnog obrazovanja i izrade programa za njihovu realizaciju, do pružanja podrške školama, i to je razlog zbog kog smo danas ovde – da podržimo školu koja je naš partner – govori Trevor Kuk. – Osim opreme koja će u okviru projekta biti obezbeđena za škole koje su uključene u projekat i koja će omogućiti izvođenje nastave po novim nastavnim programima, oni su podržani i obukama koje su organizovane za nastavnike kako bi ih oni implementirali na pravi način. U Srbiji ima 300 srednjih stručnih škola, i veoma je važno da ono što mi radimo bude održivo i da se posle dobro iskustvo prenese na sve ostale škole koje sada nisu uključene u projekat.
Podjednako je važan, kako naglašava Trevor Kuk, i razvoj kapaciteta, odnosno ljudi koji rade u obrazovanju.
– Naše iskustvo sa školama iz Subotice, sa Tehničkom i Politehničkom, pokazuje da je ovaj pristup dobar. Ove škole, koje su bile uključene u prvu fazi, pokazale su se kao vrlo dobre, pa su zbog toga uključene i u drugu fazu – ocenio je Trevor Kuk.
Lisa Vihman, ekspert za razvoj kurikuluma, radi sa nastavnicima na razvoju nastavnih programa od samog početka. Tada su za nastavnike organizovane obuke o tome kako su pravljeni novi nastavni programi, a zatim je nastavnicima pružena podrška tokom njihovog rada.
– Ono što je za mene najvažnije jeste da ti nastavni programi koje smo napravili budu po meri učenika, da oni po završetku škole mogu da nađu zaposlenje odmah jer su stekli potrebna znanja i neophodne veštine, ili da im to znanje bude dovoljno da mogu da nastave školovanje na fakultetima – rekla je Lisa Vihman na Sajmu obrazovanja izražavajući radoznalost da vidi šta su škole izložile kao svoje rezultate. E. B.

SAVETOVANJE O REFORMI SOCIJALNE ZAŠTITE I PRAVA
DECENTRALIZACIJOM DO NOVE ULOGE

U organizaciji Udruženja poslodavaca ustanova socijalne zaštite starih i odraslih lica Vojvodine u četvrtak je u Eko centru na Paliću održano savetovanje na temu „Reforma socijalne zaštite i lokalna samoprava”, a pokrovitelj savetovanja bilo je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Pored predstavnika socijalnih ustanova Srbije prisutni su bili i gosti iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Mađarske.
– Naš sistem socijalne zaštite je dosta centralizovan, lokalna samouprava ima samo neka prava u kojima ona učestvuje, a reforma sistema socijalne zaštite podrazumeva punu aktivnost organa lokalne samouprave. Iskustva susednih zemalja mogu nam samo pomoći da vidimo šta možemo mi u našim uslovima uraditi i da ne pravimo greške koje su oni napravili, kako bismo došli do efikasnijijeg sistema socijalne zaštite – rekao je najavljujući skup predsednik udruženja Janko Drča.
Predsednik Udruženja socijalnih institucija Slovenije Boris Koprivnikar rekao je da je bitna kontrola sprovođenja mera socijalne zaštite, kojoj uvek prethodi postavljanje standarda.
– Slovenija je izradila dosta zanimljive i detaljne standarde za različite oblike socijalne zaštite koje nudimo. Moja osnovna poruka da raznolikost usluga treba razvijati, kako servisa tako i pružaoca usluga, ali ona mora biti kontrolisana da ne bi došlo do anarhije u kojoj će deblji kraj da izvuče korisnik. Država tu mora da odigra presudnu ulogu u smislu postavljanja stnadarda i kontrole njihove primene. - kaže Koprivnikar.
Vladan Jovanović iz Fonda za socijalne inovacije iz Beograda je istakao:
– Trenutna prava koja lokalna samouprava obavezno obezbeđuje su pomoć u kući, dnevni boravak, privremeni smeštaj u prihvatilištima, a u obavezna proširena prava koja opština obezbeđuje u zavisnosti od mogućnosti koja pruža budžet spadaju pomoć u naturi, u otklanjanju elementarnih nepogoda, u slučaju smrti u porodici i u rešavanju stambenih pitanja – rekao je Jovanović, istakavši da kvalitet ovih usluga zavisi od preduzimljivosti nosilaca lokalne vlasti za oblast socijalne zaštite i sposobnosti drugih socijalnih aktera na lokalnom nivou koji treba da iniciraju tokove aktivnosti.
Na seminaru je istaknuto da će u reformisanim sistemu socijalne zaštite akcenat biti stavljan na otvorene oblike zaštite, a manje na usluge u samim ustanovama. Pored državnih institucija, u pružanje usluga biće uključene i javne službe, nevladine organizacije i privatni preduzetnici. R. V.

DANI POSVEĆENI DANILU KIŠU PROTEKLI U ZNAKU RAZGOVORA O PISCU I DELU
POD (KNJIŽEVNIM) KIŠOBRANOM

„Kišobran našeg programa ne treba da štiti Danila Kiša. On, kao jedan od najvećih umetnika našeg doba, nema potrebe za zaštitom. Drže ga u ruci oni koji su pred njegovim poprsjem od svojih tela formirali ulicu u znak revolta protiv subotičke administracije, protiv politike – oni stoje i dan danas ugrađeni u tu ulicu jer naš autor do dana današnjeg nije dobio ulicu. Kišobran našeg programa drže oni koji umeju da vide zajedno velika imena našeg grada: Kostolanjija, Danila Kiša, Gezu Čata, Radomira Konstantinovića...” – rekao je, između ostalog, književnik Oto Tolnai koji je uz književnika Boška Krstića, bio moderator na promociji knjige „sastavljene iz stotine knjiga” – „Danilo Kiš – Život, delo i brevijar” esejiste i prevodioca Viktorije Radič iz Mađarske, održanoj u Gradskoj biblioteci, u sredu, 25. aprila. Tim povodom, ispred Gradske biblioteke, prisutne je pozdravila direktorica Valerija Agošton Pribila, a o knjizi i Kišovom delu, osim autora knjige i moderatora, govorili su i teatrolog Mirjana Miočinović, književni kritičar Mihajlo Pantić, književnik Zoran Đerić iz Novog Sada, profesori Mikola Đenđi i Ištvan Ladanji iz Mađarske, dok su se sutradan za govorničkim stolom, ispod simboličnog „Kišobrana”, na književnom času na temu „Rani jadi”, našle i Ildiko Lovaš, Marija Šimoković i Eva Hoža. Tema ovog prvog književnog „Kišobrana”, manifestacije održane u pomen piscu Danilu Kišu u njegovom rodnom gradu, bili su „Rani jadi” – po naslovu njegove knjige o ranom detinjstvu, ali shvaćenom i šire, kao izazov i iskušenje svakog književnog i umetničkog stvaranja.
Organizatori manifestacije su Gradska biblioteka i Književna zajednica Subotice, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Opštine Subotica. Po rečima organizatora, ovaj književni praznik, posvećen našem znamenitom sugrađaninu, trebalo bi da postane tradicija... T. M.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE OPET ODBILO KONKURS OPŠTINE ZA IZDAVANJE DRŽAVNE ZEMLJE U ZAKUP
NOVA VLADA REŠENJE ZA „GORDIJEV CVOR”
• Dok nezadovoljni poljoprivrednici insistiraju na raspisivanju konkursa, zamenik predsednika Opštine zadužen za poljoprivredu Petar Kuntić kaže da je najbolje rešenje ovog problema da se sačeka formiranje nove Vlade

Na adresu Skupštine opštine iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prošlog petka, 27. aprila, ponovo je stigao negativan odgovor u vezi sa predlogom teksta oglasa za javnu licitaciju za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini što ga je izradila tzv. treća komisija.
Ovog puta, po rečima zamenika predsednika Opštine zaduženog za poljoprivredu Petra Kuntića, u dopisu Ministarstva poljoprivrede kojeg je potpisao koordinator Predrag Bubalo kao protivzakonite se navode tačke 2 i 3. Reč je o delovima konkursa kojima je predviđeno da pravo učešća imaju poljoprivredna gazdinstva registrovana u Upravi za trezor, filijala Subotica, kao i regulisanju prava prvenstva za dobijanje državnog zemljišta u zakup, jer Zakonom o poljoprivrednom zemljištu „nije predviđena mogućnost uvođenja novih prioriteta”.
Na taj način dogodilo se da su u Ministarstvu prošli delovi o ograničavanju parcele na 100 hektara oko čega se poslednjih mesec dana vodila najžešća verbalna bitka između predstavnika poljoprivrednika i kombinata, ali ne i oni koji se tiču „ograničavanja prometa ljudi, ideja i kapitala” u našoj zemlji.
– Komisija će se žaliti na ovu odluku ministra Bubala, a ako se to ne usvoji čekat ćemo formiranje nove Vlade i razgovor s novim ministrom poljoprivrede – kaže Petar Kuntić, dodajući da se u vezi sa ovim pitanjem očekuje i nova uredba koja bi išla u prilog poljoprivrednicima i kombinatima s teritorije na kojoj se državno zemljište izdaje u zakup.
S obzirom da se nova Vlada još ne nazire, te da se bliži početak juna kao predviđeni optimalni rok za održavanje licitacije za izdavanje državne zemlje u zakup sagovornik kaže da je ovih dana dobio dopis od pet poljoprivrednih udruženja iz naše opštine u kojem oni insistiraju da se – onako kako je to urađeno u Srbobranu – konkurs raspiše.
– Po mom mišljenju to sada ima veoma male šanse, jer taj tko to uradi on snosi i odgovornost. Stoga mislim da bismo morali poraditi još mnogo drugih stvari dok ne dođemo do načina kojeg traže poljoprivrednici. Jedno je sigurno, ukoliko se natječaj raspiše pod ovim uvjetima, a to pokazuje iskustvo svih općina koje su to uradile, šanse poljoprivrednih proizvođača da dođu do državne zemlje izuzetno su male. To nisu pretpostavke nego iskustvo iz drugih općina, o čemu svjedoči i posljednji iz Zrenjanina, gdje su većinu zemljišta uzeli kombinati, od kojih mnogi nisu iz njihove općine, koji su ponudili astronomske svote po hektaru. To su, dakle, svi momenti koji nam govore da je bolje da za sada ne uradimo ništa nego da uradimo nakaradno. Stoga mislim da je rješenje ovog „Gordijevog čvora” upravo u formiranju nove Vlade i stavu novog Ministarstva glede ovog problema – tvrdi sagovornik. Z. R.

OSLIKANA VOZILA GERONTOLOŠKOG CENTRA

Vozila Gerontološkog centra od nedavno su oslikana znakom Ustanove i fotografijama, kao još jedan oblik popularizacije delatnosti kojom se bave. Kako saznajemo, na fotografijama koje su prenete na vozila, su Subotičani. K. K.

KONCERT FOLKLORAŠA OKUPIO TRI KULTURNO-UMETNIČKA DRUŠTVA
LEPOTA POKRETA I – ZAJEDNIŠTVA

Veliki broj poznavalaca i ljubitelja folklora okupio se u nedelju, 29. aprila, u Hali sportova, na koncertu „Plesati zajedno”, koji su svojim sugrađanima poklonila tri subotička kulturno-umetnička društva. Skoro dve stotine izvođača, članova MKC „Nepker”, HKC „Bunjevačko kolo” i OKUD „Mladost”, prezentovalo je vrhunski folklor. A pored lepote pokreta, akcenat je stavljen i na lepotu zajedništva... T. M.

BAJIĆ TVRDI DA ODLUKA O POZORIŠTU NIJE BILA IZNENAĐENJE
DOGOVORI NAJVEĆIH KROJE ODLUKE

Mirko Bajić, odbornik Skupštine opštine rekao je na konferenciji za novinare 27. aprila da nije bilo nikakvo iznenađenje što je opštinski parlament odbio zahtev za raspisivanje referenduma o sudbini zgrade Narodnog pozorišta, kao ni što su SVM i DS glasali za usvajanje odluke da se odmah pristupi početku radova na njegovom rušenju, jer je on dan ranije najavio da su dve najbrojnije poslaničke grupe postigle dogovor da se međusobno podržavaju na interesnoj osnovi.
– Ne čudi me upornost Saveza vojvođanskih Mađara da progura svoju ideju iako je pitanje finansiranja gradnje i dalje otvoreno, jer će sutra kada ne bude para za realizaciju projekta Jožef Kasa imati dobar razlog da optuži Republiku Srbiju kako ne daje pare da manjine na severu Vojvodine razvijaju svoju kulturu. Čudi me podrška Demokratske stranke ovoj ideji, kada je njihov čovek na čelu vojvođanske vlade, Bojan Pajtić rekao da Vojvodina nema para za ovakav megalomanski projekat – kaže Bajić.
On se osvrnuo i na donošenje zaključka parlamenta da njegov istup na predzadnjoj konferenciji za novinare predstavlja govor mržnje po osnovu zavičajne pripadnosti Saše Vučinića i Geze Kučere, jer odbornicima u ponuđenom obrazloženju ove tačke nije čak ni navedeno šta je on tačno izgovorio, pa su pojedini odbornici glasali a da nisu znali za tačan povod.
– Stavljanje ove tačke na dnevni red SO predstavlja uvođenje na mala vrata verbalnog delikta, ali samo kada je Mirko Bajić u pitanju, jer je već u raspravi o ovoj tački odbornik SVM-a Karolj Dudaš za govornicom rekao da ne želi sa mnom da diše isti vazduh u ovom gradu, što se može tumačiti na različite načine i predstavlja takođe govor mržnje, ali predsedavajući sednice nije smatrao da ovakva izjava zavređuje barem običnu opomenu – rekao je Bajić, tvrdeći da je predsednik SO zloupotrebio svoja ovlašćenja stavljanjem ove tačku na dnevni red zbog lične uvređenosti.
– Ako je moju izjavu smatrao uvredljivom trebalo je da me tuži, pa ako sud ustanovi da sam kriv, tek onda da se na sednici raspravlja ima li elemenata govora mržnje. Ovako sam bez utvrđivanja stvarnih činjenica stavljen na stub srama. R. V.

PLES KONJA POD REFLEKTORIMA

Na Ergeli „Kelebija” je u nedelju, 29. aprila, održana prva „Prvomajska gala predstava”, koja je privukla oko tri stotine ljubitelja lipicanera. Zanimljivo je da su konji „plesali” po mraku, (program je počeo u 20 časova), pod reflektorima, dok je za kraj bio priređen – vatromet. Kako saznajemo od Nenada Aleksića, direktora Vile „Majur” u okviru koje posluje i Ergela, ova prvomajska „predstava” trebalo bi da preraste u tradiciju. T. M.

G 17 PLUS NE ODUSTAJE OD REFERENDUMA O POZORIŠTU
KO SE BOJI GLASA GRAĐANA

Iako je Skupština opštine odbila zahtev koji je potpisalo blizu 5.000 građana da se raspiše referendum o sudbini zgrade Narodnog pozorišta, Opštinski odbor G 17 plus ne odustaje od ideje da se građani moraju pitati kakvo pozorište žele na glavnom gradskom trgu.
– Naša stranka pokrenula je akciju prikupljanja potpisa građana, a imamo u tome pomoć još nekih stranaka u gradu, jer je za održavanje referenduma potrebno prikupiti 26.000 potpisa, što bi bio zakonski osnov za njegovo raspisivanje. Mi ne odustajemo od naše namere da se u zaštićenom gradskom jezgru sačuva ovakvo pozorište kakvo danas imamo, jer je ovako važna odluka o njegovom rušenju doneta bez javne rasprave. Okrugli sto koji je održan prošle nedelje ne može se okarakteristi kao javna i demokratska rasprava, jer su na njemu učesvovali samo odabrani istomišljenici, nije bilo dijaloga, a novinarima nije ostavljena mogućnost da postavljaju pitanja. Na Skupštini opštine nismo dobili odgovor ko je naručilac megalomanskog projekta, niti odgovor o njegovoj ekonomskoj isplativosti. Zbog toga ćemo biti inicijatori održavanja javne rasprave, prikupljaćemo potpise kako u našim prostorijama na Otvorenom univerzitetu i u centru grada, pa pozivamo sve one koji žele da se zdanje pozorišta sačuva da nam se priključe – rekao je dr Tomislav Stantić, predsednik OO G 17 plus na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, 30. aprila.
On je optužio koalicione partnere da poslednjih šest meseci koalicija nije funkcionisala onako kako je dogovoreno, nisu održavani sastanci stranaka koje je čine na lokalu, već su razgovori vođeni samo u uskom krugu dva najjača parnera SVM i DS.
Potpredsednik stranke G 17 plus dr Ivana Dulić Marković kaže da kao poučan primer ulaska u velike investicije za koje nisu unapred utvrđeni svi parametri može da posluži ideja o gradnji pozorišta u Sremskim Karlovcima.
– Isti projektant je projektovao pozorište u ovom gradu, deset godina je stajao armirano-betonski kostur na glavnom trgu i na inicijativu naše stranke on je na kraju srušen. Mislim da će ista sudbina zadesiti i subotičko rešenje. Ovih dana smo u Kikindi svedoci snage koju ima odlučan stav građana da spreče samovolju vlasti. I tamo je u zaštićenom gradskom jezgu pokušano da se njegov izgled promeni, ali su građani sprečili sprovođenje takvih odluka. Reč je bilo o seči drveća i podizanju ograde na glavnom trgu. Ako su to Kikinđani uspeli da spreče, možemo i mi da pokušamo da se jedan važan objakat koji je pod zaštitom očuva – rekla je Ivana Dulić Marković.
Ona se dotakla još nekih aktuelnih problema u gradu u koje spada nelegalna eksploatacija peska i izmeštanje lokacije Slobodne zone.
– Dok se ne donese Prostorni plan i ne bude bilo tačno određeno šta se na kojoj lokaciji može raditi, dotle će sve važne odluke biti donošene po principu prijateljskih i ostalih veza. Primer je Slobodna zona koja je bila određena na jednom mestu, ali kada se društvo posvađalo, ona se preselila na novu lokaciju. Tako je i kod eksploatacije peska koja će se i dalje dešavati, jer opština nije Prostornim planom regulisala gde je legalni majdan odakle može da se vadi pesak, pa sada verovatno već „neki ljudi” kupuju zemljište na kome će se on otvoriti i oni ostvariti materijalnu korist. G 17 plus će zato vršiti pritisak na lokalnu vlast da se Prostorni plan što pre usvoji i odrede sve značajne lokacije poput Slobodne zone, Industrijske zone, majdana za eksploataciju peska i slično i tako pomogne u donošenju odluka zasnovanih na zakonu – istakla je dr Dulić Marković.
R. V.

SUBOTICA I PALIĆ PREDSTAVILI SE NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU
VOJVOĐANSKA ZAKUSKA I CRNO VINO

Iako je ovogodišnji Sajam turizma, održan od 26. do 29. aprila u Beogradu, pokazao da je najpoželjnija letnja destinacija Grčka, a zatim i Bugarska, Turska, Crna Gora..., posetioci su pokazali interesovanje i za domaće destinacije, gde se Subotica, a pogotovo Palić, visoko kotiraju. U želji da privuku što veći broj posetilaca, a i pohvale se svojim uspesima, Subotičani su na štandu opštinske Turističke organizacije, risarskim „ručkom” najavljivali Dužijancu. Povodom dobijanja Srebrnog pečata u nadmetanju „Superbrendovi Srbije”, za Hotel „Prezident” na Paliću, vojvođansku zakusku priredio je ADTHU „Palić”, dok je restoran „MG Klub” pozivao goste da uz crno vino probaju specijalitete njihove kuhinje.
Najavljena je i smotra „oldtaj-mera”, dok su predstavnici Hotela „Galeria” (Galleria), uz slatko posluženje i nagradnu igru, najavili otvaranje novog hotela, u septembru ove godine. Kako saznajemo od marketing menadžera Sanje Bunford, hotel će imati 182 ležaja, kongresni centar, restorane, velnes (njellness) i druge sadržaje koji odgovaraju standardu hotela sa četiri zvezdice. Subotički ugostiteljski radnici su organizovali i prezentaciju novo-otvorene Vile „Majur” koja poseduje 20 luksuzno opremljenih soba i apartmana, salu za konferencije i velnes centar.
Za posluženje se pobrinuo restoran „Majur”, a za muzički ugođaj – tamburaški orkestar „Hajo”. Vitezovi vinskog reda „Arena Zabatkiensis” najavili su jesenju manifestaciju Berbanske dane, naravno – uz degustastaciju vina.
Prvog dana Sajma štand Turističke organizacije Opštine Subotica i njenog domaćina Dragutina Miljkovića posetio je i generalni direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković i Miroslav Božin, direktor Master centra Novosadskog sajma.
T. M.

OO DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE
IZBOR DEKANA BEZ MEŠANJA POLITIKE

Demokratska stranka Srbije u svom saopštenju za javnost osvrnula se na izbor dekana Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji će biti obavljen ove sedmice, i ovim putem poziva sve političe partije na lokalu da se suzdrže od komentara i sugestija povodom izbora.
– Autonomija Univerziteta kojoj težimo podrazumeva nemešanje politike u rad obrazovnih ustanova i nenametanje kadrovskih rešenja. Zato DSS u Subotici izražava nadu da će se nadležna komisija rukovoditi profesionalnim i moralnim kvalitetima kandidata, a ne njihovom stranačkom pripadnošću – kaže se u saopštenju. R.V.