|
IZ
MATIČNOG UREDA
VENČANI
Ivona
Ratković, projektant i Vlado Bijelić, procesni inženjer;
Ljiljana Kalinić, bibliotekar-profesor razredne nastave
i Srđan Maljković, samostalni stručni saradnik za finansije-dipl.
ekonomista; Đurđica Sabo, trgovac i Silvester Nađ, vozač;
Monika Dančo, referent menjačnice i Zoltan Sabo, referent
nabavke-ekonomista; Aleksandra Zahora, konobar i Saša Vukmanov
Šimokov, auto-mehaničar; Dijana Bošković, prodavac i Zvezdan
Bajić, policajac; Sunčica Prokić, tehničar štampe i Velimir
Dulo, el. monter; Zlata Kolar, zlatar i Aleksandar Jankul,
taksista; Radmila Ždrnja, administrativni radnik i Aleksandar
Hančar, privatni preduzetnik; Sanja Nikolić, administrator
veleprodaje i Saša Kovačić, kurir u brzoj pošti.
ROĐENI
DOBILI
KĆERKU: Zdenka i Damir Vujković, autolakirer (Ana); Mirjana
i Branislav Mijucin, otpravnik vozova (Tamara); Nora i Endre
Dudaš, elektrotehničar (Dorka); Hajrija i Fadilj Toplica,
radnik (Martina); Jelena i Vladan Popović (Lidija); Šarlota
i Dejan Kopilović, električar (Petra); Ildiko i Robert Dudaš,
zemljoradnik (Ivet).
DOBILI SINA: Jelena i Branko Vojnić Kortmiš, magacioner
(Igor); Danijela i Bojan Nagl, proizvođač prehrambenih proizvoda
(Uroš); Okrima i Predrag Pavlović, privatnik (Uroš); Marija
i Dejan Jakovljević, carinski inspektor (Rade); Tatjana
i Sebastijan Todorov, privatnik (Ognjen); Sanela i Goran
Milosavljević, radnik (Davor).
UMRLI
Ivan
Videc, penz. (1920); Alojz Žaki, penz. (1938); Mihalj Nađ,
penz. (1947); Julka Miščević r. Buljovčić, penz. (1928);
Stevan Feher, penz. (1925); Slobodan Đurić, penz. (1927);
Pišta Mesaroš, penz. (1951); Marica Radičev r. Pejak, penz.
(1923); Roza Freiberg, penz. (1947); Mara Stipančević r.
Kovećak, penz (1922); Ferenc B. Njerš, nezaposlen (1948);
Marga Crnković r. Dulić, penz. (1923); Jelena Šabić Luhović
r. Heger, penz. (1949); Cilika Bukvić r. Balažević, penz.
(1934); Đuro Kovač, penz. (1934); Slobodan Borak, nezaposlen
(1954); Janoš Božo, penz. (1928); Tibor Božo, zemljoradnik
(1956); Matilda Liptak r. Cvitko, penz. (1948); Robert Petrov,
stolar (1966); Pavle Francišković, penz. (1935); Draginja
Vukmirović r. Đukanović, penz. (1937); Anton Kasiba, penz.
(1930); Đorđe Ditrih, penz. (1936); Radinka Ujvari r. Sofranić,
penz. (1948); Maćaš Feješ, penz. (1937); Zoltan Feher, elektromeh.
(1975); Petar Francišković, nezaposlen (1951); Mihalj Kesegi,
penz. (1942).
LJUBITELJI
MOTORA PRIREDILI SPEKTAKL KOJEM JE PRISUSTVOVALO PREKO DVE
HILJADE LJUDI
„ĐAVOLJI TOČKOVI” NA ULICAMA SUBOTICE
Preko
dve hiljade posetilaca došlo je u subotu, 28. aprila, na
ribnjak „As trejd” (As trade) u Malom Bajmoku, da vidi oko
500 motora i veštu vožnju njihovih ponosnih vlasnika, i
čuje desetak subotičkih bendova, a posebno popularno „Atomsko
sklonište”. Ovu „žurku na dva točka” (Motor bajk parti),
u cilju promocije motociklizma na našim prostorima, organizovalo
je Udruženje ljubitelja motocikala „Đavolji točkovi” (Devil’s
NJheels) iz Subotice, koje postoji već godinu dana.
— Zahvaljujem se svim učesnicima iz Vojvodine, Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Mađarske... koji su svojim dolaskom
podržali manifestaciju koja je okupila veliki broj motora
i zaljubljenika u dvotočkaše i — rokenrol — kaže Goran Vukoja,
ispred Udruženja ljubitelja motocikala. T. M.
SUBOTICA NIKAD BLIŽE MEĐUNARODNOM AERODROMU
TRAŽE SAMO DOBRU VOLJU
• Aero-klub „Ivan Sarić” podneo zahtev Ministarstvu za kapitalne
investicije da mu se odobri da prima međunarodne letove
aviona
Bikovo
bi uskoro moglo da se nađe na evropskoj mapi letača, a grad
najzad otvori još jednu saobraćajnu vezu sa svetom. Ovo
su za Nedeljnik „Subotičke” potvrdili i predstavnici Aero-kluba
„Ivan Sarić” koji su početkom godine i zvanično podneli
zahtev Ministarstvu za kapitalne investicije da im se odobri
da u budućnosti primaju međunarodne letove aviona do 30
putnika.
– Ideja nije novijeg datuma, jer je sličnih pokušaja bilo
u nekoliko navrata, prvi put još pre desetak godina. Tada
je Opština čak i prihvatila da se ovde izgradi međunarodni
aerodrom za takozvane lake avione, ministarstvu je poslat
dopis, ali se dalje na ovom pitanju nije insistiralo. Međutim,
mi kao stručna i strukovna organizacija nismo se zaustavili
na tome i početkom godine rešili da se ponovo obratimo gradu
– objašnjava Velimir Bašić, rukovodilac Vazduhoplovnog centra
Aero-kluba „Ivan Sarić”.
Ovoga puta gradski zvaničnici su pokazali više interesovanja
i, prema rečima našeg sagovornika, Subotica zaista nikada
nije bila bliža da ostvari ideju o međunarodnom aerodromu:
– Mislim da je naša inicijativa naišla na pogodno tle, jer
je gradski menadžer odmah stupio u kontakt sa vladom koja
je takođe pokazala interesovanje. Već su bili dogovoreni
prvi sastanci i, taman kada je ovo pitanje trebalo da počne
da se rešava, desili su se izbori. Kako nova vlada još uvek
nije formirana, niko iz ministarstva ne može da preuzme
odgovornost i započne rad na ovu temu. No, nama je najvažnije
saznanje da cela priča nije u fazi da bude zaboravljena.
Upravo zbog toga, čekajući da se stvore nadležna ministarstva,
ovu temu podgrevamo u javnosti.
Naši propisi su još uvek tako regulisani da svaki ulazak
ili izlazak aviona iz zemlje mora da se obavi sa međunarodnog
aerodroma (do sada je to bio samo Surčin), što je podrazumevalo
više vremena i novca.
– To znači da svaki avion koji nam na dva dana dolazi iz
Segedina najpre mora da produži do Surčina da se ocarini
i prođe pasošku kontrolu. Kada se završi takmičenje, umesto
da se odmah vrati u Segedin koji je na 8 minuta leta odavde,
taj isti avion mora ponovo da ode do Surčina čime potroši
više goriva nego za dva dana iznad Bikova. U drugim zemljama
je to odavno regulisano i mi želimo da se to uradi i kod
nas. Svugde u Evropi postoje ovakvi mali aerodromi koji
spremno prihvataju avione do određene kategorije bez obzira
da li su iz zemlje ili inostranstva. Naš aerodrom ima infrastrukturu,
dok policiju i carinu treba dovesti na Bikovo da odrađuje
svoj deo posla.
Upravo je Segedin, kako kaže Bašić, primer koji valja u
budućnosti slediti:
- Bikovački i segedinski aerodromi su bili iste veličine,
čak smo po mnogo čemu dugo vremena bili ispred njih. Susedni
grad je, međutim, imao viziju i gradske oce sa više sluha
za njihove zahteve. Tako je segedinski aerodrom u međuvremenu
dobio betonsku pistu, prihvatne objekte... Jednom rečju,
približio se aerodromu kakav danas ima Niš i polako postaje
sve privlačniji stranim kompanijama koje se bave jeftinim
letovima.
Svoj interes u inicijativi Aero-kluba „Ivan Sarić” imaće
i grad, i njegovi privrednici, a najviše turistički radnici
s obzirom da se Palić nalazi među tri najposećenije turističke
destinacije u Srbiji. Zanimljivo je, takođe, da za ovo preimenovanje
nikakve investicije u aerodrom nisu potrebne, izuzev njegovog
urednog održavanja, što članovi kluba inače volonterski
redovno obavljaju. Potrebna je, dakle, samo dobra volja
i namera da se istraje u ideji koja je sve dalje od toga
da ostane samo fantazija. M. R.
|
