IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Ljubica Matanović, penzioner i Ivan Čik, mehaničar šinskih vozila; Nataša Olejar, student i Zoran Vuksan, profesionalno vojno lice; Andrea Fodor, elektronamotavač i Aleksandar Dogandžić, elektronamotavač; Tijana Šimunić, trgovac i Dragan Lastavica, vozač; Jovanka Subić, šivač čarapa i Milisav Trišić, penzioner; Ivana Novaković, dipl. ekonomista i Branko Ivanković Radaković, profesor solfeđa; Monika Sabo, medicinska sestra i Đerđ Piskor, električar; Ljubica Vuković, istoričar umetnosti i Ivica Dulić, prodavac; Korina Šovljanski, trgovac i Darko Krmpotić, radnik obezbeđenja; Maja Lazović, student i Despot Stokanović, vozač; Čila Paroci, veterinarski tehn. i Nenad Ivankov, vozač pošte; Maja Živković, frizer i Kristian Morak, skladištar; Olgica Dulić, nezaposlena i Dragan Mihajlović, tesar; Kornelia Lang, trgovac i Boris Grinfelder, računarski operater.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Valerija i Ištvan Batori, zemljoradnik (Ivet); Andrea i Miroslav Hodi, tesar (Mirjam); Sanja i Zvezdan Ostrogonac, trgovac (Maja); Slađana i Branislav Durašinović, trgovac (Zorana); Beata i Atila Marton, trgovac (Lilla); Milica i Zoran Katić, komercijalista (Anja); Jarmila i Miroslav Grnja, menadžer (Sara); Monika i Szabolcs Horvath Militicsi, lekar spec. (Viola); Snežana i Damir Ibraimović, galant. radnik (Kristina); Sabina i Jan Čapelja, odžačar (Teodora); Jasmina i Tomislav Tikvicki, magacioner (Maja); Jadranka i Vladimir Popović, turist. teh. (Jovana); Kornelia i Žolt Der, moler (Eniko).
DOBILI SINA: Snježana i Dejan Vasić, mašinovođa (Mihailo); Silvija i Nenad Kopunović Legetin, zemljoradnik (Predrag); Silvia i Norbert Kiš, radnik (Renato); Monika i Ištvan Horvat, vozač (Gabor); Vesna i Rijad Kicić, nezaposlen (Alen); Tanja i Željko Popivoda, veroučitelj (Dimitrije); Danijela i Branislav Matković, automehaničar (Milan); Dragica i Robert Fazekaš, privatnik (Milan); Tunde i Kornel Januško, trgovac (Harold); Mirjana i Žarko Kolar, točilac goriva (Mihajlo); Hajnalka i Tibor Hatala, nezaposlen (David); Branislava i Darko Kostić, nezaposlen (Aleksa).

UMRLI

Sava Nestorović r. Mutić, nezaposlena (1950); Julijana Džambazoski r. Pernar, penz. (1939); Ištvan Čičaji, soc. pomoć (1947); Stoja Koruga r. Petrović, domaćica (1938); Sive Francišković, penz. (1927); Vera Stoiljković r. Simonović, penz. (1935); Luka Moravčić, nezaposlen (1959); Ljubiša Mijailović, penz. (1935); Marija Žiha r. Vojnić, penz. (1925); Antal Januško, penz. (1933); Zoltan Bošnjak, nezaposlen (1948); Rozalia Kopilović r. Pokornik, por. penz. (1921); Ilija Rudaković, penz. (1930); Justina Balaša, penz. (1930); Pavle Orovetz, penz. (1942); Ana Kruzlić r. Bođo, penz. (1922); Dušan Njegomir, penz. (1925); Ilona Vincer r. Rončar, penz. (1920).

DO KRAJA MAJA TREBALO BI DA BUDE ZAVRŠENA REVITALIZACIJA FASADE NA VOJNIĆ PALATI A ZATIM SE NASTAVLJA SA UREĐENJEM ZDANJA U CENTRU GRADA
Umivanje gradskih lepotica

Posle Čajkaš i Manojlović palate, Vojnić palata na Korzou je poslednja zgrada na kojoj su započeli radovi u okviru prvog Programa revitalizacije fasada i očekuje se da će oni biti završeni najkasnije do kraja maja.
– Vrednost ugovorenih radova je 3,1 milion dinara, od čega polovinu troškova snosi Direkcija, a ostatak stanari. Radovi teku po planu i bez iznenađenja, što nije bio slučaj sa prethodne dve palate gde su naknadno uočena veća oštećenja. Na Vojnić palati je, po tom pitanju, bila „čista situacija” jer je reč samo o dotrajalom malteru koji se sada zamenjuje, a nakon toga sledi farbanje spoljašnjeg zida. U tonalitetu možda bude odstupanja, ali ćemo se držati originalnog kolorita – govori o zdanju iz 1893. godine Jasmin Šečić, tehnički direktor u Direkciji za izgradnju.
Kada je o Manojlović palati reč, radovi na fasadi okrenutoj ka ulici Vladimira Nazora su završeni i preostalo je još da se urede spoljašnji zidovi sa strane Korzoa:
– Sledi javni poziv za izbor izvođača radova i čim se to obavi, realizacija se nastavlja. Skele su već premeštene jer je ugovoreno da se kompletan krov sa obe strane prethodno pretrese, pa bi radovi mogli da budu nastavljeni za nekih mesec i po dana.
Šečić podseća da je javni poziv za nastavak Programa revitalizacije produžen i da se do sada prijavilo desetak zainteresovanih suvlasnika zgrada koji na ovaj način žele da udruže sredstva i nakon više decenija urede spoljašnje zidove velelepnih zdanja u centru grada.
– Očekujemo da će se do kraja javnog poziva odazvati njih petnaestak, nakon čega ćemo po već utvrđenom kriterijumu da se opredelimo koji će to objekti dobiti prednost. Pretpostavljamo da ćemo ove godine izabrati pet fasada pošto na raspolaganju imamo 20 miliona dinara. I ovoga puta će prioritet biti zgrade na Korzou i u ulici Dimitrija Tucovića, odnosno u centru grada, koje zadovoljavaju naše kriterijume, a to su dotrajalost samog objekta, istorijska važnost zgrade i zainteresovanost stanara da učestvuju u podeli troškova.
Prema najavama iz Direkcije, radovi na sledećih pet zgrada bi mogli da počnu za oko tri meseca, s tim da će se fasade objekata u ulici Dimitrija Tucovića revitalizovati tek kada se završi rekonstrukcija ove ulice čiji je početak najavljen za nešto manje od mesec i po dana. M. R.

Ogorčeni su

U razgovoru sa stanarima Čajkaš i Manojlović palate, moglo se zaključiti da su građevinski majstori na ovim lokacijama dočekani poput spasilaca, što i ne čudi kada se u obzir uzme podatak da su ova zdanja poslednji put uređivana pre skoro pola veka. U Vojnić palati je situacija nešto drugačija, tim pre što u ovom objektu zvanično ima tek dva porodična stana. Nezvanično, trenutno tu živi samo jedna porodica, Dragojlović, koju raduje obnavljanje fasade, ali već tri godine unazad zabrinjavaju radovi na objektima u dvorišnom delu zgrade:
– Zgrada je u mnogo jadnijem stanju u poslednje dve-tri godine, od kada traju radovi u dvorištu. Zbog toga nam je tavanica popucala, zidovi se ruše, ruku možemo gurnuti u zid i već smo u ulici Lazar Nešić. Neki novi graditelji i moćnici, sa kojima ne možemo pronaći zajednički jezik, prave pakao od ove zgrade i hoće sve u bescenje da uzmu. Iako su nam nudili zamenu stanova, sve ponude su za nas bile neprihvatljive. Štete na ovom stanu, po proceni građevinaca, su velike jer nam se zid delom slegnuo za 6 centimetara, pa nijedan prozor ili vrata zbog tog sleganja ne možemo redovno da zatvorimo. Potkopali su temelje, tri metra u zemlju, počelo je sve da puca i sve krenulo da propada – očajan je Miko Dragojlović koji na ovoj adresi živi 10, a njegova supruga 35 godina.
Sve dok u ovom objektu ne može da živi bezbedno, Dragojlović kaže da ga mnogo ne interesuje ni uređenje fasade sa ulice:
– Činjenica je da je lokacija dobra, a uveče kada se kapija zatvori, mi imamo potpuni mir i tišinu, bioskop nam nikada nije smetao. Međutim, sa radovima unutar dvorišta teško se nosimo jer nismo navikli da kontaktiramo sa svetom ovakve vrste. Nemam ništa protiv uređenja fasade sa ulice, pa svako bi voleo da tu bude lepše, ali smo ogorčeni na ono što se dešava u dvorištu – rekao je Dragojlović za „Subotičke”.

NAJAVLJENA REKONSTRUKCIJA ULICE DIMITRIJA TUCOVIĆA
UŽI KOLOVOZ, ŠIRI TROTOARI

Prema najavama iz Direkcije za izgradnju, za mesec i po dana bi trebalo da započne rekonstrukcija ulice Dimitrija Tucovića, čime bi se, nakon prošlogodišnjeg obnavljanja Radijalca, stvorila jedinstvena šetališna celina od Gradske kuće do Hale sportova.
– Cela ulica biće rekonstruisana tako što će se trotoari sa obe strane proširiti, a kolovoz suziti na 4 metra. Istovremeno ćemo u ulici mestimično ostaviti „džepove” za parkiranje, odnosno biće smanjen broj mesta za parkiranje zbog očigledne prenatrpanosti vozilima i inače neadekvatnog parkiranja – najavio je Jasmin Šečić za Nedeljnik „Subotičke”.
Vrednost radova se procenjuje između 5 i 8 miliona dinara, a ne bi trebalo da traju duže od 30 dana. M. R.

SLEDE DALJE PROMENE NA SUBOTIČKIM RASKRSNICAMA
Kružni tok čuva ljude

Prema najavama iz Direkcije za izgradnju, do kraja godine bi Subotica trebalo da dobije još najmanje jednu (a možda i dve) semaforizovane raskrsnice i tri nova kružna toka.
Savremena semaforizacija jedne raskrsnice, počev od troškova projektovanja preko izvođenja, opremanja i izgradnje, u proseku košta između 4 i 5 miliona dinara, što znači da se iz opštinske kase može računati na sredstva dovoljna za jednu raskrsnicu. Metodologija izbora mesta na koji će se postaviti nov semafor obavlja se na osnovu analitike saobraćajne policije o broju saobraćajnih nezgoda. To je osnovni parametar u donošenju konačne odluke i ova metodologija se, prema rečima Jasmina Šečića, tehničkog direktora u Direkciji za izgradnju, kod nas primenjuje već dve godine. Prva kritična raskrsnica koja je semaforizovana nalazi se na uglu Beogradskog puta i Ante Parčetića i Beogradskog puta sa ulicom Blaška Rajića. Sledeća bi na redu trebalo da bude raskrsnica Beogradskog puta i Harambašićeve ulice koju dnevno pređe preko dve hiljade đaka Srednje hemijsko-tehnološke i Građevinske škole, kao i stanovnika Doma učenika.
– Tu, međutim, ima određenih problema zato što Zavod za urbanizam još uvek iznalazi adekvatno saobraćajno rešenje za to čvorište i otvaranje levog skretanja. Čim se to desi, uslediće realizacija, mi se nadamo najkasnije do avgusta. Po utvrđenoj analitici saobraćajne policije, sledeća kritična raskrsnica se nalazi kod Megamarketa „Rodić”. U međuvremenu se kao još jedno kritično mesto pojavila raskrsnica na Paliću, kod skretanja za Zoološki vrt, gde se nedavno dogodila teška saobraćajna nesreća, i to nam je sada isto prioritet – naglasio je Šečić i dodao:
– Iz budžeta Opštine predviđeno je ove godine da se uradi semaforizacija jedne raskrsnice, a zbog bezbednosti đaka odlučeno je da to bude upravo u Harambašićevoj ulici. U pregovorima smo da iznađemo sredstva iz drugih izvora i ukoliko to uspemo onda bismo ušli u realizaciju raskrsnice na Paliću za koju smo već naručili kompletnu dokumentaciju.
Prvi subotički kružni tok ispunio je sva očekivanja urbanista i
saobraćajne policije, jer se u regulaciji saobraćaja pokazao ne samo bezbednijim, nego i jeftinijim.
– Zadovoljni smo kako se prvi kružni tok u Subotici pokazao u odnosu na semafore, prvenstveno u pogledu manjeg broja nesreća na raskrsnici. Saobraćaj na ovoj lokaciji je u potpunosti umiren, a broj saobraćajnih nezgoda sveden na minimum, sa neznatnim materijalnim posledicama i bez ijedne fizičke ozlede. To ni ne treba da čudi kada se u obzir uzme podatak da se u kružnom toku vozila ne kreću brže od 20 kilometara na sat – kaže Jasmin Šečić.
Do kraja godine Subotica bi trebalo da dobije još tri nova kružna toka i to na na raskrsnici Trga žrtava fašizma i Petefi Šandora, zatim kod Banijske i ulice Josipa Kraša kod „Nirvane”, te na raskrsnici ulica Ivana Antunovića i Dinka Šimunovića.
– U pogledu isplativosti, kružni tok je nešto jeftiniji od izgradnje semafora. Što se tiče raskrsnice kod Rodića, pošto je reč o 2 trake, projekat kružnog toka nije mogao biti realizovan. Urbanisti su nakon snimanja stanja ustanovili da bi prečnik trebalo da bude daleko veći od planiranog, gabaritno ne bi odgovarao raskrsnici, i time bi se ušlo u okolne posede što svakako ne bi bilo prihvatljivo. M. R.