NA OKRUŽNOM TAKMIČENJU IZ ISTORIJE UČESTVOVALO 65 UČENIKA IZ
20 OSNOVNIH ŠKOLA
U ŠETNJI KROZ PROŠLOST
Na
okružnom takmičenju iz istorije učenika osnovnih škola, održanom
31. marta u OŠ „Sonja Marinković”, učestvovalo je 65 učenika
iz 20 osnovnih škola. U znanju su se nadmetali učenici iz Subotice,
Bajmoka, Starog Žednika, Lovćenca, Bajše, Bačke Topole, Krivaje
i Palića. U kategoriji petih razreda diplomu za prvo mesto osvojio
je Vuk Gudelj (OŠ „Čaki Lajoš”, Bačka Topola), za osvojeno drugo
mesto diplomu je dobio Darko Kopunović (OŠ „Vuk Karadžić”, Bajmok),
a treće Arian Davčik (OŠ „Sveti Sava”, Subotica), Novak Čabarkapa
(OŠ „Kizur Ištvan”, Subotica), Aleksej Bogović (OŠ „Miloš Crnjanski”,
Subotica), Milosav Simić (OŠ „Miloš Crnjanski”, Subotica), Petar
Bulajić (OŠ „Miloš Crnjanski”, Subotica), Petra Tot (OŠ „Adi
Endre”, Mali Iđoš) i Luka Kuridža (OŠ „Nikola Tesla”, Bačka
Topola). U kategoriji šestih razreda prvo mesto su osvojili
Nikola Bulajić (OŠ „Kizur Ištvan”, Subotica) i Ana Katić (OŠ
„Sonja Marinković”, Subotica), drugo mesto je dodeljeno Ivani
Peić Tukuljac (OŠ „Matko Vuković”, Subotica), a treće mesto
je pripalo Merlini Sabo (OŠ „Ivan Milutinović”, Subotica), Snežani
Alpeza (OŠ „Vuk Karadžić”, Bajmok) i Timei Kuškarolj (OŠ „Čaki
Lajoš”, Bačka Topola). Prvo mesto iz kategorije sedmih razreda
je osvojio Vukašin Prodanović (OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, Subotica),
drugo mesto Katarina Predolac „Kizur Ištvan”, Subotica), Ivan
Miljački (OŠ „Ivan Milutinović”, Subotica) i Jovan Baničević
(OŠ „Sonja Marinković”, Subotica), a treće mesto je pripalo
Nemanji Ivančeviću (OŠ „Đuro Salaj”, Subotica) i Đorđu Đorđeviću
(OŠ „Sveti Sava”, Subotica). U kategoriji osmih razreda prvo
mesto je osvojila Nina Tarlak (OŠ „Kizur Ištvan” Subotica),
drugo Nemanja Nikoletić (OŠ „Bratstvojedinstvo”, Bajša), a treće
Ines Kalači (OŠ „Kizur Ištvan”, Subotica) i Sara Gračić (OŠ
„Ivan Goran Kovačić”, Subotica).
– Čestitamo svim nagrađenim učenicima i želimo im mnogo uspeha
na republičkom takmičenju, a posebno učenicima Ani Katić i Jovanu
Baničeviću koji su svojim visokim uspehom podigli ugled škole
„Sonja Marinković” – piše Jelena Salopek, učenica 6.a razreda,
OŠ „Sonja Marinković”, koja je i sastavila izveštaj sa takmičenja.
NA
MEĐUNARODNOM LIKOVNOM KONKURSU U TOKIJU (JAPAN)
NAGRAĐEN BOTOND BEŠNJI
Na
14.Međunarodni dečiji likovni konkurs, raspisanom u Tokiju (Japan),
stiglo je čak 45.978 radova iz 68 zemalja sveta! Žiri je imao
izuzetno težak zadatak, pa se odlučio za „dva kruga” konsultacija,
kako bi na kraju bilo dodeljeno 20 zlatnih, 40 srebrnih i 60
bronzanih medalja. Jedna od srebrnih medalja stigla je i na
adresu Radionice „Studio Bravo” iz Subotice, gde je nagrađen
sedmogodišnji Botond Bešnji. Njegov rad je štampan na uramljenoj
diplomi, a na poklon je dobio i veoma kvalitetne bojice. Crtež
mu se nalazi i u katalogu.
U
SUBOTICI SE OD 16. DO 21. APRILA ODRŽAVA SAJAM KNJIGA
NAJTRAŽENIJA ENCIKLOPEDIJA
Tradicionalni
Prolećni sajam knjiga „Eks libris“ koji se deseti put održava
u Subotici, otvoren je na Trgu slobode u ponedeljak 16. aprila.
Ljubitelji knjige imaće priliku da posete sajam do subote, 21.
aprila, do kada je otvoren i to od 10 do 19 časova.
Još sutra će se predstavljati oko tridesetak izlagača iz naše
zemlje, čiji izdavački programi čitaocima pružaju gotovo sveobuhvatan
uvid u domaću izdavačku produkciju.
Kao i uvek, ponuda je i ovog puta raznovrsna. Mogu se pronaći
razni bestseleri, novija izdanja, lektire, istorijske knjige,
ozbiljnija i stručna literatura, astrološke, kao i one o kulinarskim
veštinama, o zdravlju i mnoge druge.
Najtraženija knjiga medju ženama je „Enciklopedija kristala“,
spisateljice Džudi Hol i „Mislite ljubav, mislite sedž“, spisateljice
Dženi Her. Muška populacija uglavnom se interesuje za knjige
Stivena Hokinga. Marija Sloboda, IIIa
USPEH SREDNJOŠKOLKE ČILE PAP
Prvo mesto u Debrecenu
Učenica
III/6 razreda Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević” Čila
Pap osvojila je prvo mesto na Međunarodnom recitatorskom takmičenju,
koje je 14. aprila održano u Debrecenu (Mađarska).
Čila Pap – koju je za takmičenje pripremila profesorica Terez
Sabo Cibolja – u obaveznom je delu recitovala pesmu na temu
„Ljubav prema prirodi, životni optimizam”, a u finalnom delu,
u koji je ušlo šest učesnika, pobedila je sa pesmom Đerđa Faludija
„Monolog za život i smrt”. T. M.
CILJ
PROLEĆNE AKCIJE GRADSKE BIBLIOTEKE JE ANIMIRATI NAJMLAĐE ČITAOCE
I VRATITI ŽELJU ZA ČITANJEM
DECA IMAJU PRAVO NA...
Živo
je bilo na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke u prepodnevnim
časovima u četvrtak, 12. aprila. Za dugačkim stolom sedi grupa
mališana – polaznika vrtića i školaraca, okupljena oko vaspitačica
Marine Pijuković i Dajane Šimić (vrtić „Marija Petković”), i
odgovara na njihova pitanja: „Šta je pravo? – „Pravo je kada
idemo pravo!” – glasan je jedan dečak, ubeđen da je dao tačan
odgovor. „Da, kada idemo dobrim, ispravnim putem, ali ima i
krivudavih puteva, kada zalutamo... Da li je i Crvenkapa išla
pravim putem? A Ivica i Marica? Skrenuli su, pa im se baš i
nisu dobre stvari dogodile...” – objašnjava vapitačica Marina,
i odmah postavlja sledeće pitanje: „A šta je pravo mamino i
tatino?” – „Da rade i zarade i nama nešto kupe” – glasi pametan
odgovor. „A šta su vaša prava?” – nastavlja vaspitačica, obraćajući
se deci: „Da jedemo palačinke!” – odgovor je skoro jednoglasan.
„I rotkvice!” - dodaje petogodišnji Marko Balažević (verovatno
tek pristigao sa doručka). „Naše pravo je da roditelji ne tuku
decu” – kaže jedna devojčica. „Tačno, vaše pravo je da vas niko
ne tuče – o svemu se može i treba dogovoriti” – zaključuju vaspitačice...
ZA
ISTIM STOLOM
Zanimljive
odgovore na pitanja u vezi sa pravima deteta, u radionici
koju su vodile Marina Pijuković i Dajana Šimić, dali su:
Iva Toković (7), Marko Balažević (5), Dario Miković (5),
Oskar Kovač (6), Martina Čeliković (7), Zdenko Ivanković
(5), Lana Milic (6), Ana Pijuković (6), Dunja Šimić (4),
Marija Bošnjak (5), Marina Fuks (9), Eva Juriga (10),
Marija Sivić (7), Mona Colić (8) i Mirjana Gabrić (7).
|
Ovo je samo delić izuzetno kreativne atmosfere u jednoj od radionica
koje je Gradska biblioteka organizovala na Dečijem odeljenju,
11, 12. i 13. aprila.
Radionice su deo prolećne akcije pod nazivom „Vratila mi se
želja za čitanjem”, kojom Gradska biblioteka poziva sugrađane
da se vrate „najboljem drugu” – knjizi, organizujući i programe
u znaku prava deteta. S obzirom da je ova godina u Evropi proglašena
godinom Astrid Lindgren (autorka „Pipi Duge Čarape”), u projekat
koji već teče u Mađarskoj, Hrvatskoj i drugim zemljama Evrope
(naročito u Švedskoj gde je autorka rođena), uključila se i
Gradska biblioteka u Subotici, iskoristivši to kao povod da
upravo Pipi Duga Čarapa bude simbol slobode uma, duha, koji
će decu vratiti u biblioteku, oazu duhovnosti. U znaku Pipi
Duge Čarape biće ceo april i maj. T. M.
PRAKSA
Piše. Sandra Janić,
klinički psiholog
PREVAZILAŽENJE
SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI
Visok
je stepen osetljivosti pojedinca na društveno prihvatanje i
neodobravanje. Prihvatanje malih rizika, sakupljanje i podsećanje
na sopstvene obrasce uspešnosti u socijalnom kontekstu i pripisivanje
sebi kad nešto dobro uradimo, dovodi do dramatičnog porasta
samopouzdanja u socijalnim situacijama.
Socijalna anksioznost predstavlja nelagodnost koju osećamo u
prilikama kad smo procenjivani od strane drugih. Uoči nekog
značajnog događaja neki ljudi reaguju povećanom budnošću i anksioznošću,
dok drugi ostaju mirni. Čak i ako se stidljivost nasleđuje i
određena je temperamentom, kao i ako kod stidljivih osoba socijalna
anksioznost nikad ne padne na nulu, postoje strategije koje
mogu da pomognu unapređenju socijalnih interakcija osobe. Socijalna
anksioznost može da bude blaga, ali i žestoka – koja zatvara
ljude u njihove domove. Skoro svako postaje anksiozan u situacijama,
kao što je npr. intervju za posao. Ispostavlja se da je održavanje
staloženosti u stresnim socijalnim situacijama veština koja
se uči. Sprovedeno je istraživanje u kome su upoređivane dve
grupe ljudi prilikom držanja nepripremljenog govora. Članovi
jedne grupe su izveštavali o ogromnoj telesnoj uznemirenosti,
dok su članovi druge grupe izjavljivali da su bili smireni.
I pored toga nije nađena značajna fiziološka razlika između
dve grupe. Svako je pokazivao sličan povišen nivo aktivacije
autonomnog nervnog sistema (znojenje, ubrzan rad srca i dr.).
Ljudi koji su socijalno anksiozni pridaju veću pažnju svom telesnom
reagovanju, subjektivno doživljavajući naglašenije telesne senzacije
nego što su one zapravo. Možemo sami sebe da uznemirimo pogrešno
interpretirajući telesne signale, a takođe i da smirimo sebe,
tako što ćemo telesne signale korektno „pročitati“. Pogrešno
je uverenje da će reakcija našeg autonomnog nervnog sistema
da bude opasna za nas i da će nam naškoditi, pošto prirodna
uzbuđenost može da unapredi našu efikasnost i rešavanje problemskih
situacija. Pojačana aktivacija nije znak neuspešnosti, već pokazuje
našu želju da nešto dobro uradimo i naše telo je spremno da
nam pomogne u tome.
Samopoštovanje raste i pada, ponašajući se kao unutrašnji barometar,
koji je oštećen kod ljudi s narušenim samopoštovanjem, usled
traumatskih iskustava iz ranog detinjstva (preterano kritični
roditelji, nasilje i zlostavljanje u porodici i dr.). Kolebanje
samopoštovanja može da nam obezbedi korisne informacije u usmeravanju
sopstvenog ponašanja i odnosa s drugim ljudima, npr. ako pričamo
i naš sagovornik zeva, naše samopoštovanje pada signalizirajući
nam da promenimo temu, s druge strane, ako ispričamo vic nakon
koga se ljudi oko nas smeju, naše samopoštovanje raste. Ako
se ne bi osećali loše kad dosađujemo ili napadamo druge ili
nagrađeno kad ih oduševljavamo ne bi bili motivisani da promenimo
dotadašnji kurs kretanja kroz socijalne relacije.
U situacijama kad se osećamo anksiozno bolje nam je da se fokusiramo
manje na sebe i signale telesne uznemirenosti, a više na druge,
što će proširiti naše mogućnosti u datoj socijalnoj situaciji.
Legendarni psiholog Albert Elis osmislio je vežbu koja je predstavljala
atak na njegovu stidljivost. Kad je imao 19 godina odlučio je
da priđe svakoj devojci koja sama sedi na klupi u njujorškoj
Botaničkoj bašti. 30 devojaka je odmah otišlo, dok je sa 100
devojaka razgovarao uprkos svojoj anksioznosti. Mimo njegovih
očekivanja nijedna nije povraćala, niti je pozvala policiju.
Elis je shvatio da neće umreti zbog odbijanja. Od 130 žena kojima
je prišao, zakazao je samo 1 sastanak, ali sa sledećih 100 žena
je napredovao u komunikaciji i zakazao je nekoliko sastanaka.
Umesto da budemo zaglavljeni sopstvenom anksioznošću potrebno
je da shvatimo socijalnu situaciju kao izazov i da odlučimo
da u skladu s tim menjamo sebe.
