IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Tijana Antić, dipl. psiholog i Dejan Novaković, veroučitelj; Biljana Ilanković, pekar i Pero Savić, obućarski radnik; Jelena Horvat, trgovac i Marinko Varnjaš, maš. bravar; Rebeka Sakač, hem. tehnološki tehn. i Marko Zvekan, operater tetra pak punjačica; Monika Silaši, med. laborant i Bojan Stantić, šalterski radnik pošte; Beata Horvat, trgovac i Saša Merković, el. teh. komercijalista; Vjekoslava Imbronović, ugostitelj i Igor Gabrić, laborant; Andrea Katona, dipl. ing. tehnologije-tehnolog u proizv. i Robert Čepela, apsolvent tehno-loš.fakul.; Mirjana Jovanić, dipl. ekonomista-referent za ekonomiku zdravstva i Željko Bugarčić, građ. teh.; Jelena Bijelić, kasirka i Ivan Petković, prodavac; Nataša Kovačić, profesor raz. nastave i Dejan Kovačić, maš. teh.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Silvia i Saša Skenderović, radnik (Valentina); Monika i Perica Lukačević, moler (Glorija); Ivana i Goran Vizin, zemljoradnik (Nina); Manuela i Miroslav Poljaković, nezaposlen (Lana); Lila i Arpad Moricz, reform. sveštenik (Hajnal Csillag); Monika i Žarko Popov, car. deklarant (Jovana); Aniko i Đula Hanak, radnik (Klementina); Milka i Damir Stantić, vozač (Lena); Slobodanka i Stevica Takač, elektromehan. (Anja); Ružica i Mladen Lazarević, mašinbravar (Marija); Dragana i Dušan Dragičević, dipl. ekonomista (Marija); Sanja i Dejan Čović, dipl. ing. maš. (Vanja); Tanja i Zoran Burić, penzioner (Mila).
DOBILI SINA: Biljana i Dejan Nađ, konobar (Mateja); Branka i Viktor Orsag, službenik (Miloš); Sonja i Daniel Radičev, nezaposlen (Marko); Kornelia i Oliver Bokor, med. tehničar (Nikola); Bojana i David Serenče, vozač (David); Nataša i Miroslav Krkelić, dip. pravnik (Relja); Suzana i Saša Jankulašević, nezaposlen (Davor); Olivera i Nenad Pejatović, saob. policajac (Danijel); Željka i Perica Rudić Vranić, automehaničar (Vedran); Radojka i Krsto Sauković, elektrotehn. (Nikola); Slađana i Nebojša Miković, taksista (Matej); Ibolja i Zoltan Sloboda, zemljoradnik (Bence).

UMRLI

Antal Popić, penz. (1931); Jelena Rukavina r. Horvat, penz. (1935); Marija Čerge r. Sivel, penz. (1925); Jasmina Štetaković r. Vujić, penz. (1965); Nezir Sadriraj, radnik (1947); Kata Svirčev r. Latki, penz. (1926); Ferenc Kubina, penz. (1938); Josip Gaca, penz. (1934); Julije Boršoš, penz. (1926); Stipan Landović, penz. (1944); Maria Fazekaš r. Salai, penz. (1909); Karolj Sabo, penz. (1934); Justika Salai, penz. (1921); Ana Vida r. Peter, domaćica (1930); Teza Grunčić r. Temunović, penz. (1928); Josip Dulić, penz. (1936); Ilija Karadžić, izd. lice (1928); Maria Blaho r. Juhas, penz. (1928); Mijo Carek, penz. (1926); Iren Popić r. Mađar, polj. penz. (1926); Jožef Vaš, nezaposlen (1960); Dominika Jaramazović r. Juriga, penz. (1923); Anka Farmakovski r. Vujnović, domaćica (1934); Stevan Vidić, penz. (1908); Tereza Antal Makšo r. Begović, domačica (1926); Gabor Ceitler, penz. (1939); Bosiljka Đorđević r. Jakovljeska, penz. (1945); Julijana Galuška r. Borošaji, penz. (1934); Stevo Lukić, penz. (1940); Petar Vuković, penz. (1918); Lajoš Harmat, penz. (1938); Justina Abraham r. Juhas, penz. (1920); Antun Kremo, penz. (1936); Roza Mitrović r. Milanković, penz. (1929); Deže Sabanov, penz. (1919); Marija Palotaš r. Harmat, penz. (1934); Vinko Vojnić Purčar, penz. (1958); Marija Stipić r. Gabrić, penz. (1934); Julijana Buza r. Bećar, penz. (1921) Petar Sarić, penz. (1915); Antal Kolar, penz. (1934).

ZBOG ČEGA KVALITET NAŠIH SEMAFORA ZAOSTAJE ZA OSTALIM VOJVOĐANSKIM GRADOVIMA?
CRVENO SVETLO ZA SUBOTICU

• Stručnjaci upozoravaju da je neophodna rekonstrukcija gradskih semafora od kojih je 80 posto starosti preko 30 godina • Semaforizacija jedne raskrsnice grad košta oko 5 miliona dinara • Kružni tokovi nešto isplativiji

Sa 30 semaforizovanih raskrsnica, Subotica i dalje zaostaje za vojvođanskim gradovima kada je o novim tehnologijama reč, iako se sedište jednog od najjačih preduzeća za proizvodnju signalizacione opreme nalazi upravo na severu Bačke. Od početka semaforizacije, koja je 1968. godine usledila postavljanjem semafora na raskrsnici kod Hotela „Patria”, pa do danas, po pitanju kvaliteta svetlosne signalizacije nije mnogo urađeno, o čemu svedoči podatak da je čak 80 posto semafora u Subotici starosti preko 30 godina!

ISTEKLI SVI ROKOVI

– Ono što učesnici u saobraćaju ne znaju, jeste nesigurnost postojeće opreme koja je zastarela, jer se upravlja uređajima čiji je vek tri puta duži od onoga što je fabrika mogla da garantuje. Ni od frižidera ili usisivača ne možemo očekivati da nakon tri decenije ostanu ispravni, ali razlika sa semaforima koji u svakom trenutku mogu otkazati je u tome što se na ovaj način na kocku stavljaju bezbednost i životi ljudi – opominje Martin Paloš, direktor „Selme”, podsećajući da su u međuvremenu semafori novije generacije ugrađeni tek na tri adrese u Subotici, kod Gajeve i Somborskog puta, zatim Beogradskog puta i ulice Blaška Rajića, te na raskrsnici Zmaj Jovine i ulice Ante Parčetića.

SA STARIM UREĐAJIMA NEMA REŠENJA

Do 2000. godine slična situacija je bila i u ostalim mestima u Vojvodini, ali je činjenica da su se mnogi gradovi tokom poslednjih nekoliko godina ozbiljno pozabavili rekonstrukcijom semafora i zamenom zastarelih uređaja, kako u Novom Sadu, tako i u Somboru, Kikindi...
– Problem je što mi koji se bavimo razvojem, projektovanjem i proizvodnjom, potrebniji u drugim gradovima, umesto da najpre u našem uvodimo nove tehnologije. U Subotici još uvek samo održavamo postojeću opremu, a imamo daleko više iskustva i znanja, pa čak i mogućnost da na bazi broja vozila obavljamo preraspodelu vremena na radu semafora. Drugi problem je koordinacija između semafora, što znači da mi u Subotici više ne možemo da pričamo samo o „zelenom talasu” jer na nekim mestima imamo zonsko upravljanje koje utiče na takozvana „secišta”. Činjenica je da sa starim uređajima to nismo u stanju da otklonimo – ukazuje Paloš na posledice minimalnog ulaganja u rekonstrukciju semafora.
Takođe je zanimljiv podatak da subotički semafori još uvek imaju klasične sijalice sa velikom potrošnjom i daleko kraćim vekom trajanja, pa se godišnje zameni preko 2.000 sijalica!

SIJALICE SE MENJAJU RUČNO

– Sijalice nove tehnologije, međutim, traju daleko više i imaju garanciju od čak 5 godina, da ne spominjemo potrošnju električne energije koja iznosi 1 prema 10. Uzimajući u obzir povećanje cene energenata, ta nova tehnologija, dokazano je, samu sebe kroz cenu električne energije otplati za samo 3 godine! Ovako, mi i dalje svakodnevno obilazimo sve semafore i na dan imamo po pet pregorelih sijalica koje treba zameniti kako se ne bi ugrozila bezbednost u saobraćaju. Isto tako, primera radi, u Subotici je tek jedan posto radova urađeno po pitanju zamene sijalica na raskrsnicama gde je izražen negativni efekat sunca, dok je u Novom Sadu i Kikindi kompletan posao odavno završen i sada je na redu Bačka Palanka.
Subotica bi, po njegovom mišljenju, trebalo da shvati značaj rekonstrukcije semafora tim pre što se nalazi na kapiji Evrope kroz koju prolazi ceo međunarodni saobraćaj.
– Moramo da imamo sistem upravljanja i vođenja saobraćaja kroz grad koji će biti fleksibilan, siguran i kvalitetan kako bi i vozila imala brži protok kroz Suboticu, jer se time izbegavaju negativni efekti gužve na ulicama, zagađivanje vazduha zbog dužeg zadržavanja vozila... Svi ti elementi ne bi trebalo da budu zanemarljivi za grad koji sebe smatra evropskim. Upotreba savremenih uređaja znači da bi se iz minuta u minut mogao menjati režim rada semafora koji bi bio prilagođen saobraćaju koji u tom trenutku vlada na ulicama – smatra Martin Paloš i napominje da bi i naš grad, poput Novog Sad, trebalo da ima nadležnu službu koja bi se isključivo bavila radom semafora i planovima tempiranja, na čelu sa inženjerima saobraćajne struke.
Iako već deceniju i po ukazuju na potrebu za daljinskim upravljanjem semaforima, za razliku od drugih gradova ova tehnologija se još uvek ne primenjuje u Subotici.

SEMAFORI NA INTERNETU

– Centralni nadzor i upravljanje semaforima je bitan zbog toga što smo tada u prilici da u svakom trenutku imamo jasan uvid u stanje svih semafora u gradu. To znači da imate računar koji preuzima ulogu „mozga” kompletnog saobraćaja u Subotici pomoću kojeg upravljate pojedinim raskrsnicama i „zelenim talasima”, a sve to u odnosu na gustinu u saobraćaju. To danas provereno i normalno funkcioniše gotovo svuda u Vojvodini izuzev kod nas – ističe Đorđe Fazekaš, razvojni inženjer za hardver elektroniku, dok njegov kolega zadužen za softver, Laslo Banai kaže:
– I dalje je zanimljivo kako svaki Subotičanin na Internetu može da proveri stanje semafora, recimo, na Petrovaradinu, u Kikindi ili Inđiji, a to ne može za svoj grad. Softveri imaju bitnu ulogu u celoj priči, pa i u onoj o sijalicama. Promena sijalice ne košta cenu jedne sijalice, nego i troškove servisera koji svakodnevno obilazi semafore, troši radno vreme, gorivo... Sa ovakvim sistemom, međutim, serviser iz svoje kancelarije može u svakom trenutku da vidi kvar bilo gde na terenu, pa da na raskrsnicu izađe ciljano isključivo sa najpotrebnijom opremom i obavi popravku koja je na ovaj način brža, jeftinija i efikasnija.

M. Reščik

PEŠAČKI PRELAZ NA PALIĆU KOD SKRETANJA ZA ZOLOŠKI VRT CRNA TAČKA
SEMAFOR JEDINO REŠENJE

Sedmogodišnja Andrea Slavulj pre oko mesec dana stradala je na pešačkom prelazu na Paliću kod skretanja za Zoo vrt. Nju je 19. marta u ranim večernjim satima udario putnički automobil dok je sa nekoliko svojih vršanjaka, drugova iz razreda, prelazila put po povratku iz škole. Devojčica je imala nekoliko preloma, a najteži je bio prelom butne kosti leve noge. Nakon nekoliko nedelja provedenih u bolnici ona je puštena kući i njen oporavak će, po rečima Andreine majke, trajati barem još mesec dana.
– Kada je krenula u septembru u prvi razred neko od starijih je uvek čekao posle škole. Ali u drugom polugodištu počela je sa ostalom decom iz Vikend naselja da se vraća sama. Na žalost, jedan od takvih povrataka bio je za nju nesrećan i sada je vezana za krevet. Zajedno sa još nekoliko roditelja intervenisali smo u Mesnoj zajednici da od opštine traži postavljanje semafora na ovom prelazu na kojem je i ranije bilo sličnih saobraćajnih nesreća. Kako saznajemo, obećano im je da će ovu lokaciju uvrstiti u prioritete za rešavanje – rekla nam je Andreina majka Željana Olujić.
Ona kaže da je učiteljica njene kćerke i ranije upozoravala da je na ovom pešačkom prelazu sa četiri trake gotovo nemoguće bezbedno prevesti decu kada ih u okviru nastavnih aktivnosti vodi u Zoo vrt, jer vozila jure velikom brzinom iz pravca grada a nesavesni vozači ne obraćaju pažnju na ucrtanu zebru i retko su spremni da se zaustave. Zbog toga je i direktorica palićke škole Eržebet Čakanj uputila zahtev rukovodstvu mesne zajednice da zvanično traži rešavanje ovog problema.
– Odmah nakon nesreće u kojoj je bila povređena mala Andrea reagovali smo upućivanjem dopisa predsedniku opštine, Direkciji za izgradnju, Zavodu za urbanizam i saobraćajnom inspektoru da se ova crna tačka u našem naselju pod hitno reši. Ovo je izuzetno frekventno mesto, jer prelaz prema Zoo vrtu i jezeru prelaze masovno i deca i odrasli posetioci i turisti. Zbog toga je neophododno postaviti semafor kako se ovakvi nemili slučajevi ne bi dešavali – kaže predsednik Skupštine MZ Zoran Arsić. R. V.