IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Tereza Šereš, domaćica i Atila Đurica, građevinski radnik; Timea Puškaš, domaćica i Robert Čizmadija, radnik pogrebnog preduzeća; Žužana Šari, lekar opšte medicine i Andraš Tot, doktor stomatologije; Brankica Keler, krojač konfekcionar i Ivica Ivanković, zidarski radnik; Danijela Šofranac, konfekcionar i Tivadar Medvecki, prodavac.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Vesna i Branko Mokan, profesor (Dunja); Tamara i Nenad Slavnić (Dunja); Beata i Jožef Nemet, radnik (Evelin); Maljiće i Naser Ibraimović, nezaposlen (Ajše); Silvana i Šandor Sakač, radnik (Andreina).
DOBILI SINA: Tereza i Arpad Gužvanj, radnik (Romeo); Sanja i Dragoslav Vidak, mašinski inžinjer (Vidak); Kornelija i Norbert Sekereš, stolar (Martin); Sandra i Zoran Gabrić, stolar (Ognjen).

UMRLI

Milina Ivković r. Zvekić, domaćica (1943); Margit Stipić, penz. (1913); Deneš Šebek, penz. (1931); Matild Borošai r. Balaša, penz. (1918); Mihajlo Maravić, penz. (1930); Kata Žemer r. Beniš, domaćica (1938); Marija Sabo r. Seke, penz. (1948); Antal Cimerman, penz. (1936); Zlatinka Jager r. Ristić, domaćica (1964); Milan Kovačević, penz. (1929); Maria Andraš Đuričin r. Nađ Farkaš, penz. (1924); Zoltan Devavari, penz. (1928); Mirjana Berenji r. Kujundžić, domaćica (1937); Ruža Popović r. Malagurski, domaćica (1926); Petar Popović, penz. (1931); Pavica Tokić r. Živaljić, penz. (1932); Ištvan Egete, penz. (1927); Vera Stanisavljević r. Anđelić, penz. (1928); Mikloš Hušla, nezaposlen (1968); Josip Miković, penz. (1919); Elvira Knjur r. Babijanović, penz. (1959); Nenad Parabućski, penz. (1919); Rozalija Husar r. Sakač, penz. (1932); Matije Lacmanović, nezaposlen (1948); Jovan Pribila, penz. (1929); Matilka Šimoković r. Sabovljević, penz. (1925); Jolan Klepić r. Janda, penz. (1925).

MEŠTANI ČIJE KUĆE OKRUŽUJU KRVAVO JEZERO NA PALIĆU BUDUĆNOST VIDE U TURIZMU
ŽIVOT U SENCI VELIKOG JEZERA
• Dok stari ljudi sa setom pričaju o minulim vremenima i jezeru punom riba, mlađe generacije svoja domaćinstva prilagođavaju turistima

Retki su šetači i gosti na Paliću koji će se udaljiti od velike vode i odlutati nekoliko stotina metara dalje do Krvavog jezera. U senci poznatog brata, ovom jezeru ostali su verni tek ribolovci koji uz njega pronalaze mir i tišinu. Dok se Krvavom jezeru ne dese atraktivni sadržaji, smatraju mnogi, turistička priča u ovom delu banje teško će moći da se razvija. Istina, urbanisti su se, u okviru Plana detaljne regulacije Banje Palić već pozabavili i ovim subotičkim kutkom, što će meštani svakako u budućnosti pokušati da što bolje iskoriste.
Jedan od njih je i Marko Rajda koji se sa porodicom pre tri godine doselio u neposrednu blizinu Krvavog jezera. Samo godinu dana kasnije, rešio je da se posveti izdavanju soba. Za početak je u dvorištu podigao novi objekat i uredio dve prostorije:
– Razmišljali smo o sutrašnjici i odlučili da se upustimo u celu priču. Istina, sve je još u fazi razvoja, ali nam je najvažnije saznanje da imamo budućnost kada je u pitanju izdavanje soba – napominje Marko.
Prve dve godine, prema njegovim rečima, protekle su bez velikih iznenađenja, jednom rečju upravo onako kako su očekivali:
– Sezona zvanično počinje sa prvomajskim praznicima, ali se može reći da na neki način traje tokom cele godine. Leto je, dakako, mnogo jače, mada smo i zimi spremni za doček gostiju. Grejanje je rešeno, tako da nam se gosti ne smrzavaju ni u zimskom, kao ni u ranom prolećnom ili kasnom jesenjem periodu. Gosti najčešće dolaze na dva, tri dana, uglavnom na takozvanu vikend varijantu. Retki su oni koji će se zadržati duže, sedam ili deset dana.
Najviše gostiju, objašnjava naš domaćin, dolazi iz unutrašnjosti, iz Beograda, ali i iz susedne Mađarske. A šta oni kažu?
– Znate kako, nekima se dopada ovaj kraj, a drugim ne. Komentari su različiti. Ljudi traže i očekuju neka zanimljiva dešavanja, manifestacije i sve ono čega na Paliću nema tokom cele godine. Što se smeštaja tiče, trudim se da im ponudim najbolje. Sobe su kategorizovane od strane nadležne komisije, imaju četiri zvezdice i kao takve su retke na Paliću. To znači da svaka soba ima svoje kupatilo koje je kompletno opremljeno, uz sobe postoji i mesto za parkiranje... Objekat je nov, što nije zanemarljivo, jer su u poslednjih nekoliko godina mnogi adaptirali šupe i garaže pa sada tamo primaju goste.
Marka Rajdu posebno raduje saznanje da je informativna tabla ispred kuće bila dovoljna da privuče goste, a vremenom sve više njih dolazi onako kako on to najviše voli – na dobru preporuku.
– Dobro je što sobe traže skoro sve generacije, dođu mladi, zatim porodice, ali i penzioneri. Evo, već za prvomajske praznike ćemo imati goste, a nadam se da ćemo još ove godine uspeti da završimo još dve sobe i tako proširimo smeštajne kapacitete – najavljuje Rajda koji nije siguran kada će mu se uloženo vratiti, ali je uveren da će mu se investicija kad-tad isplatiti.
U susednom pansionu zatičemo Roža Šeregi (61), koja nam objašnjava da niti je gazda, niti domaćica ovog prostora u kome je zadužena samo za njegovo održavanje. O Paliću, a naročito o Krvavom jezeru, ima samo reči hvale ali samo kada je o darežljivosti prirode reč, jer je nezadovoljna kako ljudi tretiraju jezero i njegovu okolinu.
– Čovek za kojeg radim već sedmu godinu izdaje sobe i vidim da mu lepo ide, jednostavno je u tome video svoju šansu. Sve više ljudi iz komšiluka kreće njegovim stopama, pa uređuju kuće i dvorišta. Ko ima i može, treba to da uradi, jer tako doprinosi razvoju turizma, ali isto tako rešava svoju egzistenciju – primećuje Roža i dodaje:
– Okolina je lepa, ljudi tu pronalaze neočekivani mir. Istina je, isto tako, da još mnogo treba raditi, kao što ja vodim računa o ovom prostoru, tako bi i odgovorni morali da povedu više računa o uređenju okoline oba jezera. Eto, danas kopam, kosim... sezona samo što nije počela a kod nas je već sve spremno. Gostima se dopada ovde, ostaju najčešće tri, četiri dana, imaju obezbeđen ručak i večeru u obližnjem restoranu, dok im se doručak po želji donosi u sobu ili na terasu, kako se već dogovorimo.
Na početku osme decenije života Milutin Marjanović smatra da bi Krvavo jezero trebalo da ostane u funkciji ribolovaca i da na taj način privlači ne samo domaće stanovništvo, nego i goste sa strane. Nekadašnji čuvar u Zoološkom vrtu danas je penzioner i na jezero izađe – svaki dan.
– Tu sam u blizini, na kilometar od Jezera i nema dana a da ne svratim, najčešće ujutru kada i riba „grize”. Svratim, eto tako, malo iz razonode, a malo i da ima šta na trpezu da se iznese. Nekada je, istina, bilo mnogo bolje, svaki dan bih ulovio jednog povećeg šarana. I voda je bila daleko čistija, ‘61. kad smo se ovde doselili čini mi se kao da si vodu iz jezera mogao da piješ koliko je bila bistra! Danas je, kao što i sami vidite, sve napušteno i zapušteno, niko o vodi ne vodi računa...
Omiljeno stecište mnogih ribolovaca, smatra naš sagovornik, zaslužuje bolji tretman:
– Pecanje je velika strast i treba znati kako ljude ovde privući. Dozvole su sada obavezne, kreću se oko 3.000 dinara i, da iskreno kažem, mislim da se na godišnjem nivou to svakako isplati. Bude dana kada je ribolovcima ovde teško naći mesto, a danas ih, eto, baš i nema jer vetar duva k’o lud.
Iz kuće na početku ulice, uz nekadašnje Omladinsko naselje, „puca” najlepši pogled na Jezero. Iako u njoj živi već 40 godina, Iren Cvijin nijedanput taj pogled nije naplatila. U porodici ih je, kaže, bilo suviše da bi još i goste na počinak primili:
– Neka to rade drugi, oni koji imaju gde turiste da prime. A nije da nisu dolazili, naročito ranije kada je u Omladinsko naselje dolazio Tito, a posle njega i poznati pevači na festival muzike koji se tu letima održavao. Nažalost, okolina Jezera je zapuštena. Dugo godina sam sama kosila i vodila računa o zelenilu uz ovaj deo jezera, ali sada su već i godine pritisle. Prolaznici često zapitkuju šta se kod nas dešava kada vide gomilu bicikla u našem dvorištu. Te bicikle su, međutim, ovde zbog školaraca koji sa Šupljaka dolaze na autobus i onda „šesticom” idu do grada. U svakom slučaju, mladih ima dosta, a i mnogi dolaze da traže smeštaj, pa to valja iskoristiti. Ali i grad mora malo da razmisli šta će turistima da ponude, jer nije dovoljno da jednom dođu. Dobar posao je ako uspemo ponovo da ih vratimo – zaključila je Iren Cvijin koja se nada da će njeni unuci ovde ipak dočekati lepša vremena. M. R.

SUTRA VREDI DOĆI U ZOOLIŠKI VRT NA PALIĆU
Kumovi su obavezni

Sutra, u subotu 14. aprila, svi koji vole životinje treba da dođu u Zoološki vrt na Paliću. Jer, kako je to najavljeno na prvoj strani, mali beli meda konačno će dobiti ime. Znači, bilo bi lepo da svi koji su predložili ime, sutra i dođu jer će se u 11 časova čuti ko je i zvanično kum. A evo i predloga:
Stefan Mrkaljević (Cane), Radoje Krstajić (Ceca), Viktorija Đorđević (Cupi, Cupika), Tibor Pekar (Cakan, Cezar), Aleksandra Segec (Carević, Cezar ili Ciceron), Julijana Lacko (Cakani, Ciciban, Cipiripi, Cile, Cezar, Cembalo, Cicko, Cuki, Cale, Ceci, Cvrle, Cune, Cicmil, Cuker, Ceki, Combi ili Cigo), Jelena Jovetić (Cunami), Zvezdan Lončarević (Cinika, Cini), Monika Pasti (Ciklon), Tijana Rajšić (Cile, Cvrle, Crni, Car, Cune, Cvetić-Cvećko i Cepidlaka), Branislav Brcanski (Cvrle, Cale, Cvetko ili Cane), Tereza Gubiš (Cvrčko ili Cole), Vojislav, Vitomir i Nikola Hlad (Cvani), Marija Berkeš (Ciciban ili Cipelić), Vladimir Šarčević (Car, Cile ili Cico)
Jelena Šprenc (Cvigi-Bigi, Cvele ili Cune), Damir Drča (Cumi), Angela Abraham (Caca, Cupko ili Cucivil), Marija i Anamarija Mamužić (Cakani), Beatris Vukmanov (Cuki Tedi, Cipiripi, Cmoki, Cuki Maci, Cane Lepi, Cakani Meca, Carić Beli, Cunami, Coma Meda), Dajana Kmezić (Cigo, Cmoki ili Cuni), Aleksandra Kmezić (Cane ili Culi), Tamara Kmezić (Cezar)
Tijana Stanivuk (Cvrle, Coni ili Cuki), Dragica Bučevac (Cmeki, Caki, Cakani, Cmoki, Cvetko, Coko, Cole, Caki, Cane ili Cvele), Manuela Cukijati (Cuki ili Cvrle), Predrag Savić (Cupko)
Marina Trklja (Caki), Miroslava Oros (Cvrle, Cicko, Cucko, Cole, Cule, Caki, Cale i Cane)
Lazar Žegarac (Cakan, Cickoš ili Cule), Marga Blesić (Cicko), Petar Skenderović (Caki, Cicko, Cile, Cvrle), Krsto Bacović (Cecilio), Dejan Rolc (Cezar, Cvrle, Cvrčko, Cakani, Cole, Cvetko, Ceki, Car, Cezo, Cvrkut, Cupi, Cipi, Cindro, Crvić i Cule).

Čekamo vas!