U SREDU U EKO CENTRU NA PALIĆU
Microsoft I KOD NAS

U okviru akcije predstavljanja novih proizvoda u gradovima širom Srbije, Microsoft će u sredu, 11. aprila posetiti i Suboticu. Sa početkom u 13 časova, u prostorijama Eko Centra (Riječka 13) na Paliću, predstaviće se NJindonjs Vista operativni sistem i verzija 2007 Office Systema, koje je Microsoft lansirao pre samo mesec dana na svetskom nivou, a posetiocima će biti omogućeno i da ih na licu mesta isprobaju na Vista & Office poligonu. Za zainteresovane biće obezbeđena i stručna obuka za korišćenje novih verzija NJindonjsa i Officea.
U ponedeljak, 16. aprila, u saradnji sa kompanijom Infoengineering iz Subotice, u Eko centru će se održati i skup za postojeće, ali i buduće korisnike, na kojem će svi zainteresovani moći da saznaju detalje o Microsoftovim prodajnim akcijama u Srbiji i da otkriju kako da na najlakši način legalizuju svoj softver i poboljšaju svoje poslovanje koristeći Microsoftove proizvode.

 

FOTO IZLOŽBA „LICA LAHOREA” AUGUSTINA JURIGE U LIKOVNOM SUSRETU
PAKISTAN U SUBOTICI

Izražavajući veliko zadovoljstvo što boravi „u ovom posebnom i bogatom regionu Vojvodine i kosmopolitskom gradu Subotici”, ambasador Pakistana u Srbiji, A. S. Babar Hašami otvorio je u utorak, 3. aprila, u Modernoj galeriji Likovni susret, izložbu fotografija Augustina Jurige „Lica Lahorea”. Izložba je nastala kao plod Jurigine posete Pakistanu.
– Mislili smo da će ići tamo da bi se zabavljao i da bi predstavio Suboticu Pakistanu, ali nismo znali da je već tada planirao da predstavi Pakistan Subotici! Izložba „Lica Lahorea” je proizvod Juriginih ličnih napora, a odabir lica je samo njegov. Lahor je veliki grad sa skoro šest miliona stanovnika, što znači da će Juriga biti zauzet predstavljajući i neka druga lica. S obzirom na profesionalnost i energiju koju poseduje, neću da tvrdim da se u budućnosti neće pojaviti i knjiga o licima Pakistana – velike zemlje sa 160 miliona stanovnika, šest glavnih i mnoštvom jezika manjina – rekao je, između ostalog, pakistanski ambasador, naglašavajući kako „i mi u Pakistanu takođe delimo raznolikosti i kulturno bogatstvo Subotice...”.
Nakon pozdravnih reči direktorice Likovnog susreta Olge Šram, u ime lokalne samouprave, uglednog gosta i sve prisutne pozdravio je zamenik gradonačelnika Petar Kuntić, ističući da je Subotica zaslužila ovakvu izložbu koja će sigurno „povodom predstojećih blagdana obogatiti kulturnu ponudu našega grada”. Otvaranju izložbe prisustvovali su i predstavnici generalnih konzulata Republike Hrvatske i Mađarske u Subotici. T. M.

 

DONACIJA BOLNIČKOM ODELJENJU
Aparat za terapiju ultrazvukom

Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju subotičke Bolnice dobilo je donaciju firme „Velefarm”, vrednu oko 800 evra. Darivan je aparat „Ultrasound” za terapiju ultrazvukom, proizvođača „Elektronik dizajn” iz Zemuna. K. K.

 

POTPISAN UGOVOR O PROJEKTOVANJU I IZGRADNJI PREČISTAČA
RADOVI NA PREČISTAČU POČINJU KRAJEM MESECA

U Subotici je prošlog petka, 30. marta, potpisan Ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji linije mulja novog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Vrednost ugovora, koji su potpisali predstavnici JKP „Vodovod” kao investitor, EAR kao finansijer i holandska firma „DHV” kao izvođač radova, iznosi 4,72 miliona evra, a kompletna sredstva je kao donaciju obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju.
– Sa ovako kratkom procedurom od raspisivanja tendera do potpisivanja Ugovora, i sa rokovima koji su prethodno definisani, omogućeno je da završetak poslova na budućem prečistaču bude 10. novembar 2008. godine, odnosno da svi radovi budu završeni istovremeno po oba izvođačka ugovora – istakao je Imre Kern, rukovodilac Sektora za izgradnju novog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, najavljujući da će radovi na samom objektu započeti krajem aprila, s obzirom da je većina izvođačkih projekata u završnoj fazi.
Prema rečima Imrea Čekea, direktora JKP „Vodovod i kanalizacija”, Subotica je jedan od retkih gradova u Srbiji, ali i u Jugoistočnoj Evropi, koja raspolaže sa celokupnom i funkcionalnom tehnološkom trakom komunalne vodoprivrede.
– Stalnom brigom o podizanju kvaliteta usluga, nakon prethodne analize Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska agencija za rekonstrukciju ukazala je poverenje, kako našem preduzeću, tako i Opštini, te je uložila svoja kreditna i donatorska sredstva u projekat izgradnje novog i savremenog prečistača – rekao je prvi čovek „Vodovoda” i naglasio da će građani po završetku radova imati mnogo veću mogućnost da se priključe na kanalizacionu mrežu, a isto tako će biti rešeni značajni urbani, komunalni, vodoprivredni i ekološki problemi.
Izvršni direktor Evropske agencije za rekonstrukciju Kristos Gofas je prilikom potpisivanja Ugovora u Plavoj sali Gradske kuće podsetio da je Evropska unija, putem Evropske komisije i EAR-a, podržavala projekte u Srbiji i od 2001. godine potpisala ugovore u vrednosti od preko milijardu evra u svim sektorima.
Direktor Sektora za ugovaranje radova holandske firme „DHV” Rik Langeris obećao je da će, osim rada na liniji vode i rekonstrukcije linije mulja (čime se integrišu dva dela ugovora), biti u prilici da u Subotici pruže već dokazano iskustvo i tehnologiju.
M. R.

 

TURISTIČKA PONUDA NAŠEG GRADA NA MEĐUNARODNOM SAJMU U BUDIMPEŠTI
PRIMER I ZA – DRUGE

Na 30. Međunarodnom sajmu turizma, održanom u Budimpešti od 29. marta do 1. aprila, u konkurenciji 430 izlagača iz Mađarske, najlepšim je proglašen zajednički štand Segedina i Subotice! Iza predstavljanju turističkih kapaciteta našeg regiona sa segedinskom turističkom organizacijom, stoji Javno preduzeće „Palić Ludaš”, čiji se direktor Dragutin Miljković sastao i sa predstavnicima termalnog parka „Dunajska Sreda” iz Slovačke, sa kojima je dogovoren zajednički nastup na turističkim sajmovima u Slovačkoj. U ime turističkih organizacija Subotice i Segedina, nagradu za najlepši štand primio je Mihalj Ileš, direktor Turističke organizacije Segedina, naglasivši da je ovo ogroman uspeh i plod uspešne saradnje bratskih gradova na promociji turističkih vrednosti regiona. Zajednički štand dve turističke organizacije rezultat je projekta prekogranične saradnje „Interreg”, kojim se već drugu godinu Subotica i Segedin zajednički predstavljaju na sajmovima turizma u Srbiji i Mađarskoj.
Na oko 10.000 kvadratnih metara izložbenog prostora jubilarnog sajma, predstavilo se preko 50 zemalja, a ove godine počasni gost je bila Češka. Prvog dana sajma, štand Segedina i Subotice posetili su brojni predstavnici turističkih agencija, kao i državni sekretar Mađarske za turizam, dr Ištvan Ujhelji koji je istakao da treba nastaviti sa zajedničkim projektima (u turizmu) dve susedne zemlje, navodeći Suboticu i Segedin kao dobar primer za to.
Posetioci sajma su tokom četiri dana imali jedinstvenu priliku da na originalno i krajnje maštovito uređenim štandovima, virtuelno otputuju i do najdaljih svetskih destinacija, dok im je na raspolaganju bio detaljan pregled cena, ponuda i usluga. U svetskom društvu našla se i turistička ponuda Vojvodine i Beograda. T. M.

 

ZAHTEV PROSVETNIH RADNIKA
TRAŽE ISPLATU NAGRADA

Kako je istaknuto na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare u Savezu samostalnih sindikata, Sindikat obrazovanja zahteva od lokalne samouprave da ispunjava svoje zakonske, ali i obaveze iz posebnog kolektivnog ugovora.
Prema rečima Zorice Karanović, predsednice Odbora obrazovanja pri Opštinskom veću Samostalnog sindikata, ovi zahtevi se odnose na isplatu jubilarnih nagrada, solidarne pomoći, naknade troškova prevoza i sredstava za stručno osposobljavanje, te primena proširenog dejstva kolektivnog ugovora na predškolstvo.
Iako ni tri sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave nisu dala rezultate pod objašnjenjem da u budžetu nema para, prosvetari najavljuju da će biti istrajni u borbi za svoja prava u okviru nadležnosti. M. R.

 

Neispunjeni zahtevi

Opštinski odbor sindikata „Nezavisnost” u Subotici je na sednici 28. marta očekivao da će u pregovoru sa načelnikom za društvene delatnosti Grgom Franciškovićem i Edit Pinter Molnar, članom Opštinskog veća zaduženom za obrazovanje, dobiti konkretne odgovore i doneti zaključke i odluke vezane za putne troškove i zaostale jubilarne nagrade. Međutim, kako se kaže u saopštenju ovog sindikata, Francišković i Pinter Molnar su pozvali direktore osnovnih i srednjih škola i predsednike sindikata, i odmah je bilo jasno da je ovakav „vid pregovaranja” unapred osuđen na propast – kaže se u saopštenju Opštinskog odbora sindikata u obrazovanju „Nezavisnost”.
Nekoliko sindikalaca je, kako se ističe, ubeđivalo prisutne da zaposleni u prosveti imaju pravo da se izjasne koja im vrsta nadoknade za putne troškove odgovara, dok je bilo i drugačijih stavova.
Prosvetni radnici otišli su nezadovoljni i zbunjeni ovakvim načinom pregovaranja.
Članovi Opštinskog odbora, kaže se na kraju saopštenja, naći će način da zaštite prva zaposlenih koja im pripadaju po zakonu. Saopštenje je potpisala Jelena Zeljak.

 

PREDSTAVLJANJE KNJIGE „KOMOR I JAKAB” REKE VARALJAI
Čuvajte centar kao blago

Malobrojni posetioci velike većnice Gradske kuće prisustvovali su prošlog petka, 30. marta, jednom od najboljih predstavljanja knjiga u poslednje vreme u našem gradu. Izdavač Janoš Gerle i autorka knjige „Komor i Jakab” Reka Varaljai iz Budimpešte predstavili su subotičkoj publici knjigu koja se se tiče njihove istorije; istorije na koju su ponosni.
Posebno upečatljivo bilo je poređenje gradskih kuća u Marošvašarhelju i Subotici; dve gotovo identične građevine od kojih je prva završena 1907., a naša 1910.
– U svakom slučaju Komor i Jakab, zajedno sa tadašnjim gradonačelnikom Karoljem Biroom, bili su veoma hrabri. Hrabar potez bio je na peskovitom trgu napraviti Gradsku kuću; baroku odgovoriti secesijom. Mislim da je njihova hrabrost poticala iz jasne ideje da je ovom gradu potrebna jedna nova građevina kakve do tada nije bilo i koja se uklapa u tadašnji duh vremena – kaže za „Subotičke” Reka Varaljai. Z. R.

 

TREĆA DONACIJA RUDOLFA VALTERA SUBOTIČKOM ZDRAVSTVU
Pomoć odeljenju za transfuziologiju

Vlasnik preduzeća „Fiva” Rudolf Valter uručio je, prošlog petka 30. marta, Odeljenju za transfuziologiju subotičke bolnice zamrzivač za čuvanje plazme i krvi na minus 80 stepeni Celzijusevih. Reč je o zamrzivaču, nabaljenom iz Danske i vrednom 665.000 dinara (oko 8.000 evra), a koji – zahvaljujući ovako niskoj temperaturi – omogućuje duže čuvanje krvi i plazme, kao i rad u skladu sa novim evropskim standardima.
– Čuo sam da je subotičkoj bolnici potreban jedan ovakav zamrzivač, jer postojeći nisu baš u najboljem stanju. Znam da su ovakvi zamrzivači veoma bitni, posebno u hitnim slučajevima kakvi su, na primer, saobraćajne ili neke druge nesreće. U tim trenucima imati krv znači spasiti nekome život – rekao je Rudolf Valter neposredno nakon uručivanja zamrzivača.
Rudolfu Vlateru ovo je treća donacija Subotici, tačnije njenom zdravstvu. Prvi put bilo je to 20.000 evra za nabavku lekova, a drugi za popravke kola hitne pomoći.
– Svi frižideri i zamrzivači i frižideri za čuvanje plazme i krvi su na minus 30 stepeni Celzijusovih, a kvalitet plazme i krvi sasvim je drugačiji ako se u jednom kratkom roku zamrzne na minus 80. Kapacitet zamrzavanja je oko 200 litara, što je sasvim dovoljno za naše potrebe, jer tokom dana zamrzavamo 10–20 litara krvi i plazme. Takođe, ovaj zamrzivač će nam biti od velike koristi i za čuvanje koštanog tkiva, ali i za proizvodnju tzv. krioprecipitata, tj. jedne određene belančevine iz krvne plazme – rekla je tim povodom načelnica odeljenja za transfuziologiju dr Bogdanka Prčić – Knežević.
Z. R.

 

---

ČESTITKA PREDSEDNIKA OPŠTINE GEZE KUČERE
NEKA NAM PRAZNIK BUDE RADOSTAN

U ime lokalne samouprave, svojih saradnika i svoje lično ime želim svojim sugrađanima srećne i blagoslovljene uskršnje praznike u nadi da će i ovi praznici proteći u miru i spokojstvu.
Ove godine zajedno slavimo najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo. Neka nam praznik bude radostan, u duhu zajedništva i neka nam da snage da odgovorimo svim izazovima. U duhu vaskrsenja i vere u novi život, uzdajmo se u snagu zajedništva i istrajnosti koja će uprkos svim poteškoćama uroditi plodom.

 

USKRSNA PORUKA DR IVANA PENZEŠA, SUBOTIČKOG BISKUPA
USKRS JE TEMELJ NAŠE VJERE

Prvi korak kršćanskog života, na koji smo milošću Božjom pozvani, sastoji se u izlasku iz vlastitoga straha i zaključanosti. Žene su, za razliku od Jedanaestorice i svih ostalih, imale dovoljno odvažne ljubavi da se usude doći na grob Isusa Krista. Nemoguće je biti kršćanin ukoliko nismo sposobni odreći se svake sigurnosti. Kršćanstvo je avantura iskoraka u nepoznato i nepredvidivo, iskoraka u kojemu nema niti jednoga drugog oslonca osim Boga. Dokle god svoju nadu polažemo u bilo koga drugoga ili bilo što drugo, ne možemo se smatrati Kristovim učenicima – kaže se, između ostalog u uskršnjoj poruci subotičkog biskupa
Isus je prošao zemljom čineći dobro zato Bog bijaše s njime. Istim su Duhom bili povezani. Zato je i ono što je Isus činio bilo – dobro. Iz toga s pravom smijemo zaključiti kako je najpreče otvoriti se Božjem Duhu, prionuti uz njega i dopustiti da nas ispuni. Tek kada iz svog života odbacimo sve ono što nas zarobljava moći ćemo biti potpuno Božji i On će moći djelovati po nama. Teško je odreći se svojih unaprijed donesenih uvjerenja, navodne sigurnosti da su naše odluke najispravnije, te navezanosti na prolazno i propadljivo. Ali upravo to je ona smrt koju smo pozvani podijeliti s Kristom. To je onaj ukop u kojem ća nas razdirati sumnje i napasti da smo krivo prosudili, loše izabrali i uzaludno nastojali. To je jedini način da suuskrsnemo s Isusom.
Ovim mislima želim svima sretan Uskrs i obilje blagoslova od Uskrslog Spasitelja!

 

VASKRŠNJA ČESTITKA PREZVITERA MIODRAGA ŠIPKE, v.d. ARHIJEREJSKOG NAMESNIKA SUBOTIČKOG
U ZNAKU POBEDE VASKRSENJA

„Neka se raduju nebesa, zemlja neka likuje, svet neka svetkuje, kosmos vidljivi i nevidljivi, jer vaskrse Hristos - Radovanje večno”.
Ovo je jedna od pesama koja se poje u hramovima objavljujući vaskrsenje Hristovo. Gospod je stvorio svet radi života večnoga, da bi svi učestvovali u njegovoj radosti. Tajna Vaskrsenja Hristovog je savršeno nesaznatljiva i nedostižna. Pred tom Tajnom drhte Anđeli, a mi nedostojni možemo samo po malo reći na osnovu apostolskog svedočenja. Hrišćane je uvek pratio krst i stradanje, ali u duhu mučeništva koji je bio u znaku Pobede Vaskrsenja, pobede nad grehom i smrću. Gospod Isus Hristos postaje učesnik našeg stradanja i smrti, da bismo mi postali učesnici njegovog Vaskrsenja. Hristos Raspeti i Vaskrsli, dolazi kroz molitvu. Tako da, proslavljaju Praznik nad Praznicima, mi se ne sećamo neke davne prošlosti, već se zaista susrećemo sa živim Bogom Isusom Hristom, koji je raspet i koji je Vaskrsao. Ljubav je ta koja treba da bude u našim srcima, Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima. Vera u Vaskrsenje obnavlja i podstiče tu ljubav koju svagda treba da imamo u srcima svojim.
Svim Pravoslavnim vernicima želimo srećan Praznik nad Praznicima Vaskrsenja Hristovog uz pobedonosni pozdrav,

HRISTOS VASKRSE
VAISTINU VASKRSE

Takođe, čestitamo praznik Vaskrsenja Hristovog sestrinskoj Rimokatoličkoj Crkvi i svim njenim vernicima.

---

SAVETI LEKARA UVEK DOBRODOŠLI

Tokom proteklih sedam dana u Subotici je nizom manifestacija obeležen Svetski dan zdravlja čiji je ovogodišnji moto „Ulaganje u zdravlje – stvaraje bezbednije budućnosti”.
Na tradicionalnom kviz-takmičenju „Šta znaš o zdravlju, šta znaš o Crvenom krstu?”, učestvovalo je blizu stotinu subotičkih đaka, a prva mesta osvojili su – u konkurenciji osnovnih škola „Pionir” iz Starog Žednika (Nina Dombai, Milica Sloboda i Nataša Prćić), a kod srednjoškolaca najbolje znanje su pokazali učenici Srednje medicinske škole (Suzana Ivković, Silard Čorba i Sabina Kovač).
U isto vreme na gradskom Trgu je organizovano nadmetanje u pružanju prve pomoći za 16 ekipa. Najbolji rezultat ostvarila je ekipa „Misliš”, sastavljena od srednjoškolaca i studenata, dok su u konkurenciji osnovnih škola prvoplasirani bili učenici „Matka Vukovića”. Pobednici će uskoro učestvovati na republičkom takmičenju, a najbolji sa ove smotre idu dalje na evropsko.
Organizatori programa aktivnosti u povodu Dana zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja i Crveni krst, upriličili su početkom ove nedelje prigodna predavanja za školarce na temu zdravlja i hepatitisa „B” i C”. Nedelja zdravlja zatvorena je centralnom manifestacijom u centru grada gde su najmlađi sugrađani u sredu, 4. aprila, motive zdravlja iscrtavali na sunčanom satu, dok su promoteri zdravlja iz Medicinske škole, Foruma „Syd” i Crvenog krsta Subotičanima uručivali promotivni materijal.
Istog dana u prepodnevnim časovima farmaceuti „Apoteke” zajedno sa zdravstvenim radnicima Zavoda za zaštitu zdravlja i Doma zdravlja, delili su korisne savete građanima i informisali ih o zdravim stilovima života, prevenciji i rizicima za polno prenosive bolesti, imunizaciji, alergenima u životnoj sredini, uticaju buke... Lekari su zainteresovanima merili krvni pritisak, telesnu masu i određivali indeks telesne mase.
O zdravlju valja misliti pre nego što bolest nastupi, ne samo jedan, nego 365 dana u godini, glasila je poruka koju su zdravstveni radnici uputili našim sugrađanima. M. R.

 

SAVETI ZA POLJOPRIVREDNIKE
Formula visokog prinosa
RACER 25-EC – visoko selektivni herbicid za usev kukuruza, suncokreta i krompira, a efikasan u mladim i starijim zasadima voćaka i vinove loze

Biljke koje rastu mimo volje čoveka u gajenim kulturama, smatraju se korovskim biljkama. U ratarskoj proizvodnji a i u voćarstvu i vinogradarstvu tokom vegetacije stalnu štetnost predstavljaju korovi bez obzira da li su širokolisni ili uskolisni, da li su jednogodišnji ili višegodišnji. Da bi se što više sprečila šteta prouzrokovana rastom korova nužno je primenjivati herbicide ili mehaničku obradu zemljišta a u ranijim periodima i vrlo često okopavanje. Najčešći i najširi metod primene herbicida u kukuruzu i suncokretu je posle setve a pre nicanja useva.
RACER 25-EC je jedan iz serije herbicida palete „MAGAN-YU” Subotica, koji daje odlične rezultate u suzbijanju širokolisnih korova ne samo u kukuruzu i suncokretu nego i krompiru. Vodeći širokolisni korovi našeg podneblja su pepeljuga, divlja loboda, štirevi, ambrozija, čistac, troskot, divlja rotka, mrtva kopriva, kerećije grožđe, mišjakinja, gorušica i prilepačalepuša (Galium aparine). Ovaj herbicid zadovoljavajuće suzbija jednogodišnji uskolisni korov korovsko proso (Echinochloa crusgalli) te neke otpornije širokolisne korove kao što su veliki dvornik (Polygonum lapathifolium), teofrastova lipica (Abutilon theophrasti) i njivska lubeničarka (Hibisus trionum).
U kukuruzu i suncokretu RACER 25-EC se primenjuje posle setve a pre nicanja korova i gajene biljke. Znači, osnovni zadatak ovog herbicida je da spreči klijanje i nicanje korova, a propusti nicanje i zbog čistoće parcele indirektno utiče na što brži razvoj gajene biljke. U primeni RACER 25-EC se može kombinovati sa više herbicida koji suzbija širokolisne korove kao i sa herbicidima namenjenim za suzbijanje uskolisnih korova.
Kukuruz:
RACER 25-EC 1 lit/ha + ATRANEDŽ 90 NJDG (u plodoredu bez poduseva) 1 kg/ha. Radi proširenja delovanja na uskolisne korove može se kombinovati sa nekim antigramicidom na bazi Acetohlora (ACENIT 900 1,8 lit/ha). Ukoliko plodored ne dozvoljava upotrebu atrazinskih herbicida treba povećati količinu RACER 25-EC na 2 lit/ha u kombinaciji sa herbicidima na bazi Acetohlora. Ako je u toku vegetacije potrebno intervenisati protiv divljeg sirka, primeniti neki od herbicida namenjenih suzbijanju istog.
Suncokret:
RACER 25-EC 2-4 lit/ha (zavisno o tipu zemljišta) u kombinaciji sa Acetohlorom (ACENIT 900 1,8 lit/ha). U toku vegetacije za suzbijanje divljeg sirka, pogotovo onog iz rizoma (podzemnih organa) primeniti AGIL 100-EC u dozi 1 lit/ha, kada je korov visine 25-40 cm uz utrošak 300-400 litara vode po hektaru. Čekati da se korov potpuno sasuši (sprži) pa tek tada po potrebi intervenisati sa nekom vrstom zemljišne obrade.
Krompir:
RACER 25-EC 2-4 lit/ha odmah posle setve a pre nicanja krompira ili
RACER 25-EC 3 lit/ha + AFALON TEČNI 1lit/ha
Za dodatne informacije obratiti se službi „MAGAN-YU” Subotica, na telefon 024/551-666.

 

PREDSEDNIK SAMOSTALNOG SINDIKATA ATB-A „SEVER” ILIJA TULUMOVIĆ O OTPUŠTANJU 310 RADNIKA
VIŠAK RADNIKA PREMA SIMPATIJAMA
• Od 339 predviđenih kao tehnološki višak 310 radnika „Severa” prošle nedelje dobilo radne knjižice • Veliki broj zaposlenih obratio se Samostalnom sindikatu „Severa” s primedbama da su kao kriterijumi za otkaze bili i lični odnosi sa nadređenima • Otpremnina po godini staža, umesto 200, kreće se između 80 i 120 evra

Predsednik Samostalnog sindikata ATB-a „Sever” Ilija Tulumović i potpredsednik Opštinskog sindikata Ištvan Huđi razgovarali su prošlog petka (30. marta) sa gradonačelnikom Gezom Kučerom o programu rešavanja viška zaposlenih u ovom subotičkom preduzeću, posebno o sudbini 25-30 zaposlenih radnika koji gubljenjem radnog mesta dolaze u težak socijalni položaj. Rezultat tog razgovora – prema rečima Ilije Tulumovića, pošto se kabinet gradonačelnika juče službeno nije oglasio – je da je Geza Kučera obećao da će se u što skorijem vremenu sastati sa predsednikom Upravnog odbora i generalnim direktorom ATB-a „Sever” Savom Mitrovićem kako bi se pronašlo rešenje za najugroženije otpuštene radnike.
– Predlogom programa bilo je predviđeno da 339 radnika bude proglašeno za višak, ali je on u međuvremenu doživeo promene tako da je na traženje Samostalnog sindikata ponovo sagledan status dvadesetak zaposlenih ljudi i rukovodioci su im uspeli pronaći odgovarajući posao i oni su i dalje ostali u radnom odnosu, tako da je u ovom trenutku taj broj 310 – kaže za „Subotičke” Ilija Tulumović.
On kaže da je jedna od najvećih zamerki Samostalnog sindikata predstavnicima poslodavca što saradnja na pripremi programa viška zaposlenih nije bila na odgovarajućem nivou i dovoljno korektna, jer se svela na „nekoliko sastanaka od nekoliko minuta”. Druga primedba, kako navodi Ilija Tulumović, odnosi se na činjenicu da predstavnici poslodavaca nisu (is)poštovali deo kuporodajnog ugovora za one radnike koji su prošle godine bili proglašeni tehnološkim viškom, a koji se tiče isplate 200 evra po godini staža na ime otpremnine.
– Pošto je to bila jedna od naših primedaba za koju danas vidimo da je Upravni odbor nije usvojio, jer je počela isplata otpremnina koje se umnogome razlikuju od predviđenih 200 evra jedino nam preostaje da u skladu sa sindikalnom politikom i našim statutom tu problematiku prosledimo višim organima, koji će to opet sagledati da li je stvar za inspekciju rada, sud ili direktno Ministarstvu – kaže Ilija Tulumović.
Kako kaže, osnovica za obračun isplate otpremnine usklađena je sa trenutnim zakonom koji predviđa prosečnu tromesečnu bruto zaradu zaposlenih i koja se, zavisno od stručne spreme i godina staža, kreće između 80 i 120 evra po godini.
Odgovarajući na pitanje po kom kriterijumu i na čije preporuke su radnici otpušeni Ilija Tulumović kaže da su oni bili usvojeni na Upravnom odboru, ali:
– Na osnovu primedbi koje nam je veći broj zaposlenih dao sumnjamo da su u svim slučajevima poštovani kriterijumi. Naime, veći broj zaposlenih tvrdi da su „izabrani” zbog manje ili više simpatija nekog nadležnog rukovodioca prema njima. To jeste dosta teško dokazati i to sigurno može biti predmet pojedinačnih dokazivanja na sudu iako mislim da do toga uglavnom neće doći.
Obrazlažući poslednju tvrdnju Ilija Tulumović kaže da se od 339 radnika predviđenih kao tehnološki višak Samostalnom sindikatu ATB-a „Sever” obratilo njih 62, dok ostali „ili nemaju primedaba, ili smatraju da im sindikat ne može pomoći”.
– Od navedenih 62 radnika, dvadesetak njih nezadovoljno je samo visinom otpremnine, a od preostalih četrdesetak, dvadesetak smo, kako sam već rekao, uspeli rešiti. Ostaje, znači, onih 25 do 30 koji su iz njima nepoznatih razloga proglašeni za višak i zbog kojih smo bili kod gradonačelnika. Konačno, preksinoć sam razgovarao sa generalnim direktorom i nekim od njegovih saradnika baš o tim ljudima i ono što je poslodavac u ovom trenutku spreman da uradi je da se napravi lista sa njihovim imenima i stručnom spremom i, ukoliko njihovi dosadašnji rukovodioci potvrde da su oni dovoljno kvalitetni, da se ta lista deponuje u kadrovsku službu i u slučaju primanja radnika sličnog profila da oni budu imali prioritet – kaže predsednik Samostalnog sindikata ATB „Sever”.
Ilija Tulumović kaže da se na spisku od 339 ljudi predviđenih kao tehnološki višak nalazi „veliko šarenilo”, od radnika sa osnovnom školom do inženjera ili onih koji su bili rukovodioci „višeg nivoa u preduzeću”. S obzirom na priče da je ovo tek prvi talas otpuštanja zaposlenih u „Severu” tokom ove godine Ilija Tulumović kaže da je tokom preksinoćnjeg razgovora i o tome bilo reči.
– Najdirektnije mi je rečeno da je, po njihovoj matematici, ovo neki optimalni broj za primljeni posao tokom 2007. i da se, ako ne bude nekih većih potresa izazvanih van dešavanja u preduzeću, poslodavci nameravaju zadržati na brojci od 1.500 zaposlenih, koliko je sada ostalo – kaže Ilija Tulumović.
Na pitanje zbog čega su plate radnika ovog meseca, unatoč potpisnom ugovoru, prilično kasnile i koliko to ima veze sa politikom poslovanja „Severa” predsednik Samostalnog sindikata ovog preduzeća kaže:
– I ja bih voleo da mogu dobiti konkretniji odgovor na ovo pitanje, jer je ovog meseca plata kasnila neuobičajeno mnogo. U prethodne dve godine, otkako je „Sever” privatizovan, zakašnjenja su se merila jednim ili dva dana što smatram da nije veliko odstupanje od ugovora. Ali ovog puta to se pomerilo na više od nedelju dana prvi deo i, evo danas, po mom saznanju uplaćen je i ostatak zarade. Pokušao sam na nadležnom mestu dobiti informaciju da li je to povezano sa prikupljanjem novca za isplatu otpremnina, ali mi je rečeno da su to dva izvora novca koji međusobno nisu povezani i da je, jednostavno, došlo do nepredviđenih okolnosti u finansijskim tokovima i da je zato došlo do kašnjenja s platama. Z. R.

RADNICIMA „PEREŠA” PO 50.000 DINARA

Bivšim radnicima drvoprerađivačke firme „Pereš” u utorak, 3. aprila u Mesnoj zajednici „Hajdukovo” uručena su rešenja o isplati zaostalih potraživanja. Ovo pravo je ostvarilo 97 radnika preduzeća koje je u stečaju od 2003. godine, a do kraja iduće nedelje na račune bi trebalo da im bude uplaćeno po 50.000 dinara.
Odlukom Trgovinskog suda bivšim zaposlenima je priznato 5,5 meseci neisplaćenih zarada koje će im biti nadoknađene iz Republičkog fonda solidarnosti. Zanimljivo je da je u proteklih godinu dana, koliko postoji Fond, blizu 10.000 radnika u Srbiji dobilo sredstva, dok je „Pereš” prvi subotički slučaj pozitivnog rešavanja zaostalih dugovanja zaposlenima.
Direktor Fonda Jablan Obradović je u tome istakao veliku ulogu Saveza samostalnih sindikata Subotice i potpredsednika Ištvana Huđija koji je obavio najveći deo posla, a to je pribavljanje kompletne dokumentacije. M. R.

 

BUNJEVAČKA MATICA NA PRVOM EVROPSKOM KONGRESU SLOVENSKIH MATICA
Ostanak u krilu slovenskih naroda

Bunjevačka matica učestvovala je na prvom Evropskom kongresu slovenskih matica održanom u gradiću Martin u Slovačkoj u periodu od 26. do 28.marta.U delegaciji Bunjevačke matice bili su predsednik Ivan Bašić Palković, potpredesdnik Ivan Sedlak i član Glavnog odbora Marko Marjanušić.Na kongresu su dominarale tri teme i to „Slovenstvo i Sloveni na pragu 21. veka”, „Matice slovenskih naroda kao kulturni i duhovni fenomen Evrope „ i „Narodni identitet, dragulj integriteta”.
Predsednik Bunjevačke matice Ivan Bašić Palković na konferenciji za novinare održanoj u utorak, 3. aprila, rekao je da su matice specifikum koji imaju jedino Sloveni, a koje deluju kao jedinstven oblik nevladinih kulturnih organizacija čiji je cilj da slovenski narodi dobiju zasluženo mesto u velikoj porodici evropskih naroda. On je pročitao tekst memoranduma koji je potpisan od strane jedanaest matica iz osam evropskih zemalja u kojima one deluju. To su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Nemačka, Češka, Slovačka i Ukrajina.
– Matice slovenskih naroda su stvorile institucionalnu i građansku platformu za zaštitu nacionalnog identiteta, kulture i demokratije. One su na ovom kongresu prihvatile zajednički Memorandum u kome navode da Evropu smatraju za kontinent ravnopravnih kultura, jezika i nacionalnih identiteta, kao i da podržavaju humanističke demokratske i hrišćanske tradicije Evrope koje predstavljaju kamen temeljac kulturnog, duhovnog i društvenog razvoja kontinenta u 21.veku. Matice preporučuju izvršnim vlastima slovenskih zemalja da istorijski afirmisane matice postanu integralni deo državne kulturne podrške u decenijama koje slede. One pozivaju na saradnju sve organizacije koje prihvataju i podržavaju slovensku uzajamnost i vrednosti evropskog zajedništva, a strukturama odlučivanja u Evropskoj uniji preporučuju da podrže integracionu volju ostalih slovenskih naroda da postanu priznati i ravnopravni članovi ujedinjene Evrope – istakao je Ivan Bašić Palković.
Podnosilac referata o istorijskim korenima Bunjevaca na ovim prostorima i njihovoj borbi za očuvanje nacionalnog i kulturnog identita Ivan Sedlak rekao je na konferenciji za novinare da je referat primljen sa velikim interesovanjem i simpatijama za ovu malu nacionalnu zajednicu koja danas u Srbiji broji oko 20.000 pripadnika, što je značajan broj s obzirom na viševekovne pokušaje njihove asimilacije.
Članovu Bunjevačke matice su ocenili ovaj kongres kao još jedan korak u afirmaciji svoje nacionalne zajednice, a dalje povezivanje slovenskih naroda kao način da se lakše izbore za očuvanje svog identiteta. R. V.

 

ODRŽANI IZBORI ZA ORGANE OO DEMOKRATSKE STRANKE
VUČINIĆ PREDSEDNIK

Na neposrednim izborima za organe OODS održanim u subotu, 31. marta, za predsednika je izabran Saša Vučinić, rođen 1973., elektrotehničar, koji će na ovoj funkciji zameniti dosadašnjeg predsednika Dragana Trklju. Na izborima je birano i 25 članova stalnog sastava Opštinskog odbora subotičkih demokrata, iz čijih redova će biti odabrani potpredsednici i predsednik Izvršnog odbora.
Prema zvaničnim rezultatima glasanju je pristupilo 472 upisana birača, odnosno 46,09 % od broja članova DS u subotičkoj opštini. Jedini kandidat za predsednika Saša Vučinić dobio je podršku 93, 86% izašlih birača. Prema pravilniku o neposrednim izborima u DS, za uspeh izbora bilo je neophodno da na glasanje izađe više od 30 odsto članova gradske organizacije. Novi organi vodiće OO DS u naredne dve godine. R. V.

 

POSLANICI SVM U POSETI PRAVOSUDNIM ORGANIMA
DVOJEZIČNOST U SUDOVIMA

Poslanici SVM-a Laslo Varga i Balint Pastor protekle nedelje su na ličnu inicijativu imali susrete sa predsednikom Opštinskog suda Ivanom Bogosavljevim i starešinom Opštinskog organa za prekršaje Dejanom Tomićem, kako bi se upoznali sa funkcionisanjem ova dva pravosudna organa u Subotici.
Na odvojenim sastancima je konstatovano da postoje teškoće u vođenju postupaka na jezicima nacionalnih manjina, kao i da najviše nedostaju sudije koje govore mađarski jezik.
Varga i Pastor su obećali da će tražiti da se iz republičke kase ove godine obezbedi više sredstava za pokrivanje troškova dvojezičnih postupaka u Opštinskom sudu, a od lokalne uprave da se obezbedi dodatni novac za pohađanje kurseva mađarskog jezika od strane zainteresovanih sudija, kako bi se stvorili kadrovski uslovi za vođenje prekršajnih postupaka na ovom jeziku sredine. U saopštenju za javnost poslanika SVM istaknuto je da je u Opštinskom organu za prekršaje od 15 sudija samo jedan osposobljen da vodi postupak na mađarskom jeziku a istovremeno su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da je 4–5 sudija iskazalo želju za učenjem mađarskog jezika. R.V.

 

OO SVM PREDLAŽE IŠTVANA PASTORA ZA LIDERA STRANKE
KASA POČASNI PREDSEDNIK

Savet Opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara u Subotici doneo je prošlog četvrtka jednoglasno odluku da za budućeg predsednika stranke kandiduje Ištvana Pastora, člana Predsedništva SVM i pokrajinskog sekretara za privatizaciju i preduzetništvo. Opštinska organizacija je donela odluku da se Jožefu Kasi dodeli pozicija počasnog predsednika stranke. R. V.

 

SASTANAK PREDSTAVNIKA HRVATSKE NACIONALNE ZAJEDNICE SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE INĐIJA
OSUDA INCIDENTA U NOVOM SLANKAMENU

Predstavnici hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji Petar Kuntić i Branko Horvat prisustvovali su u ponedeljak sastanku koji je organizovao predsednik opštine Inđija Goran Ješić povodom nacionalističkih uvreda koje je na račun predstavnika hrvatske ambasade i Hrvatskog nacionalnog saveta tokom posete Novom Slankamenu izrekao mladić, kojeg je policija nakon brze intervencije 29. marta uhapsila i protiv njega podnela krivičnu prijavu.
Ješić je osudio ovaj incident naglasivši „da neće dozvoliti da se u ovom delu Srema ponove devedesete”i pohvalio je brzu akciju policije i hapšenje izgrednika. Pohvalama su se pridružili i predsednik HNS Branko Horvat i predsednik DSHV Petar Kuntić, izražavajući očekivanje da će i pravosuđe biti brzo i efikasno. R.V.

 

SVE NA VIDELO ISTINA O RAZGRADNJI I GRADNJI SUBOTIČKOG NARODNOG POZORIŠTA
ZAŠTO OBELEŽJA NAŠEG VREMENA U SUBOTICI MORAJU BITI GROZNE BETONSKE NAKAZE I KOSTURI
ŠTA JE MODERNO?

Piše: Viktorija ALADŽIĆ, arhitekta

Od šezdesetih godina na ovamo u Subotici se stalno potura ideja o modernom. Neprestano imamo kompleks što u gradu ne gradimo nešto moderno. Pri tome se naša izvorna graditeljska baština tretira sa prezirom. Ja se, međutim, pitam o kojem modernom mi govorimo u ovoj našoj sirotinji? Šta to stvarno moderno mi možemo da izgradimo. Koji je to kompleks prema budućnosti zbog kojeg treba uništiti ono što je u gradu vredno da bi naša generacija ostavila svoj trag. Zašto obeležje našeg vremena u Subotici moraju biti grozne betonske nakaze i kosturi koji su „moderni”. I šta je moderno uopšte? Za mene je moderno bogato ekonomski razvijeno društvo, društvo koje ceni vrednosti koje ima, društvo u kojem se vodi briga o pojedincu, u kojem su čiste ulice, kanalizacija se ne uliva u jedino jezero koje imaju u blizini, društvo koje ima odgovarajuću savremenu bolnicu u kojoj pacijenti ne moraju da čekaju mesecima na red i tome slično.
Treći betonski kostur novog pozorišta u gradu ne vidim po čemu bi mogao da bude moderan. Ono što je suština cele priče o pozorištu, jeste da treba opet naglasiti cenu koštanja projekta novog pozorišta u Subotici. Da li su građani Srbije, Vojvodine i Subotice spremni da plate ovakvu zgradu pozorišta, odnosno da li su subotičani spremni da izdržavaju tako ogroman objekat sledećih sto godina?
Zar ne bismo mogli da planiramo izgradnju novog pozorišta sa tri sale i za sve ansamble i uz svu potrebnu savremenu tehničku opremu na nekom drugom mestu, a da se postojeće pozorište sačuva, da se u njemu revitalizuje hotel, gradski restoran koji u gradu nemamo, da se revitalizuje balska dvorana, i da se u njemu organizuju svi balovi koje se održavaju po raznim subotičkim centrima kulture, da imamo salu klasičnog pozorišta odnosno za održavanje skromnijih predstava svih naših ansambala u kojima će se ponovo okupljati svi subotičani na jednom mestu, da postojeća zgrada pozorišta bude mesto susreta svih naših građana, a ne mesto podele jer je subotičko pozorište svedočanstvo srpske, hrvatske, jugoslovenske kulture, a pre svega mađarske kulture, odnosno kao takvo svedočanstvo je subotičke kulture. Ideja o novoj zgradi pozorišta u Subotici uopšte nije nova i moderna, stara je 20 godina a od tada se mnogo stvari promenilo, a naše društvo je osiromašeno toliko da je u sadašnjem trenutku sramota graditi megalomanske projekte.
Naše sadašnje pozorište ima vrednost kao zaštićeni spomenik kulture na teritoriji cele Srednje Evrope što obuhvata veliki broj okolnih zemalja jer svojim istorijskim kontekstom komunicira sa celim ovim prostorom. Ako ga porušimo to će kao gubitak doživeti i okolni narodi ne samo mi.
Kada se u kontekstu pozorišta pominje izgradnja današnje gradske kuće treba znati da je stara gradska kuća bila veoma skroman barokni objekat građen u vrlo teškom i siromašnom vremenu za Suboticu. Za projekat nove gradske kuće dovedeni su vrhunski majstori iz Budimpešte koji su dali zaista moderno ostvarenje za ono vreme koje bi danas moglo postati prilog na listi svetske baštine da smo mi sposobni pokrenuti postupak upisa na ovu listu. Samo slepac može porediti vrednost naše gradske kuće sa projektom novog pozorišta. Ili je to možda neka skrivena buduća namera da budemo moderni pa da i ovu našu gradsku kuću porušimo?
Elem saglasna sam sa rušenjem postojećih objekata samo onda ako smo u stanju na njihovom mestu izgraditi nešto mnogo vrednije i bolje. Kao što je današnja gradska kuća bila neuporedivo vrednija i bolja nego stara.
Moram na kraju da postavim pitanje šta je moderno u političkom i javnom životu. Koliko je meni poznato moderno je da se političari prvo konsultuju sa različitim stručnjacima i da pažljivo ispitaju javno mnjenje oko svakog pitanja buduće izgradnje grada, a da potom donose odluke o rešavanju pojedinih problema. Kod nas izgleda da to nije slučaj. Neprestano imam utisak da su negde izmišljene neke ideje i donete neke odluke, a onda se plasiraju i građani se pritiskaju, a pogotovo stručnjaci da se u te ideje uklope po bilo koju cenu, pa i cenu gubitka svog radnog mesta.
Zar mi treba da dozvolimo da se pozorište ruši, da pristanemo na tako providnu priču o novoj zgradi, kada ima para samo za rušenje postojeće, samo zato što će neke partije možda dobiti više glasova na izborima. To smo gledali već mnogo puta. Veliki projekti aktuelni su samo pred izbore. Priča o sinagogi koja se takođe povlači već trideset godina aktuelizuje se samo pred izbore, inače je niko ne pominje. Ovog puta previsoka je cena političkih zamajavanja. Ne smemo da pristanemo da se pozorište poruši zarad nekoliko glasova na opštnskim izborima, da ne bismo potom gledali rupu na sred grada do sledećih, pa onda sledećih izbora. Rizik je suviše velik.
A da se ne bi pomislilo da je ovo što pišem neki moj predizborni politički pamflet, moram da kažem da nisam član nijedne partije, nemam nikakvih političkih ambicija (politika, a posebno političari su mi se smučili), niti pretenzija na bilo kakvu fotelju ili stolicu u gradu. Veoma sam zadovoljna svojim radnim mestom asistenta na Građevinskom fakultetu, uživam da radim sa studentima. Mislim samo da treba da pomognemo Građevinskom fakultetu, i potpuno podržavam ideju o osnivanju Univerziteta u Subotici, u čijem sastavu bi bio i ovaj fakultet, samo ne Univerziteta pod okriljem jedne političke opcije ili jedne političke partije, već Univerziteta subotičkog, na kojem će se govoriti svi naši jezici, pisati sva naša pisma, i slušati predavanja profesora sa raznih strana sveta na raznim svetskim jezicima. Želim da živim u građanskoj Subotici i da se družim sa svim subotičanima podjednako ma kako oni govorili, pisali, ili se krstili.

 

KRATKA ISTORIJA ZGRADE POZORIŠTA U SUBOTICI
Od starog ka novom pozorištu

Piše: Mr. sci. Žombor Sabo

O delmičnom rušenju i izgradnji novog gradskog bloka koju nazivamo Pozorište, ozbiljno se prvi put razmišljalo 1970. godine, kada je beogradski arhitekta Neboljša Delja napravio projekat novog pozorišta. U to vreme kod nas moderna arhitektura bila je na zenitu, urbanističko-arhitektonske ideje iskazane u Atinskoj povelji zagovarali su radikalni raskid sa starom arhitektonskom baštinom. Tadašnjem rukovodstvu zemlje, na čelu sa komunističkom partijom ovi principi „brisanja prošlosti” su potpuno odgovarali. Pošto se društveni odnosi odražavaju u i arhtekturi i urbanizmu (društvo je upisano u tlo) u starom jezgru grada, tik pored najstarije zgrade Franjevačkog samostana, nikla je zgrada koja je namenjena obrazovanju elite tj, radničke klase – Radnički univerzitet, kao novi simbol vlasti, da se zna ko su sada gospodari. Betonski kostur je trebao da bude grandiozni multifunkcionali kulturni centar (pozorište, bioskop itd.).
Izgradnjom novog trga na mestu nekadašnje kasarne i stari centar grad je na neki način izmešten. Na ovaj trg smesteni su zgrade „nove opštine” i zgrada društveno-političkih organizacija tj. sedište komunističke partije i socijalističkog saveza radnog naroda. Stara gradska kuća je pretvorena u Dom kulture. Projekat Nebojše Delje se uklapao u ovu ideologiju, s tim da je on ipak projektovao jednu klasicističku fasadu, kao da je već tada znao da je moderna arhitektura i urbanizam u zalazećoj fazi. Jer krajem sedamdesetih godina u zapadnoj Evropi se javlja novi pokret u arhitekturi nazvan – postmodernizam. U gradskim centrima ljudi ponovo zauzimaju javni prostor. Pojavljulju se šetačke ulice, trgovi, zatvoreni za automobilski saobraćaj. Graditeljska baština ponovo dobija na značaju. Stare zgrade se restauriraju, adaptiraju, obnavljalju se stare fasade. Pošto se kod nas socrealistička ideologija čvrsto držala, sledeći projekat pozorišnog bloka 1985. godne potpisuje Ištvan Hupko, koji opet predviđa rušenje postojeće zgrade, ali zadržava kasicistički stil fasade, sa dodatnim elementima, tornjićima. U to doba se pojavljulje i „dete komunizma” Ljubiša Ristić. Uz podršku tadašnjih vlasti, on počinje sprovoditi svoje revulucionarne ideje, sanja o pozorištu kao velikom cirkuskom šatoru. Svet se u ovo doba opet menja i ruši se berlinski zid, a sovjetski model socijalizma doživljava fiasko. U to doba kod nas se dešavaju takođe krupne promene, ali sa negativnim predznakom, jer Miločević kreće u rušenje cele države 1988. godine. U ovo doba u celoj ovoj priči Zavod za zaštitu kulturnih spomenika ima svoj svetli trenutak. Naime, 1989. godine pozorište i celo jezgro grada proglašava se zaštićenim kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Tada se pristupa restauraciju zgrade i obnovi prvobitnog baroknog gledališa. Ovi svetli trenitci su kratko trajali, jer priliko raspisa konkursa 1992/93 godine zaštićenim se proglašavaju šest stubova i timpanon i glavno svečano stepenište. Tokom narednih desetak godina pojavljulje se (javnosti ni sada nije u celini prikazan) megaprojekt pozorišnog bloka koji se ni svojim gabaritom, visinom, obradom fasade (granit, staklo, veštački kamen, drvo) uopšte ne uklapa u zaštićeno i prepoznatljivo jezgo grada. Pravi monstrum iz prošlosti.

U sledećem broju:
PRAVA CENA – 8 MILIONA EVRE

SVM O SUBOTIČKOM POZORIŠTU
Subotica kao regionalni centar

„Oni koji su protiv izgradnje Narodnog pozorišta protiv su toga da Subotica postane kulturni i obrazovni centar u regionu. Mi se, kao stranka, od početka zalažemo da, osim privrednog, naš grad postane i kulturnoobrazovni centar u regionu, a da su naši preci pre sto godina poslušali one koji su bili protiv izgradnje Gradske kuće mi danas ne bismo imali jedno od najlepših gradskih zdanja u ovom delu Evrope”, rekao je prošlog petka na konferenciji za novinare republički poslanik iz redova Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga.
On je, s tim u vezi, rekao da je pitanje adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta ovih dana ispolitizirano, a da je pri tome dato malo argumenata protiv, pogotovo iz redova stručne javnosti. Osvrćući se na negativan stav OO G 17 plus u vezi sa rušenjem Pozorišta Laslo Varga postavio je pitanje zašto Ivana Dulić – Marković pre toga ne da odgovor kako teku dogovori o formiranju nove Vlade, zašto to do sada nije učinjeno i zbog čega je bivši ministar finansija Mlađan Dinkić odobrio da iz Nacionalnog investicionog plana odobori tri miliona eura za rekonstrukciju Pozorišta.
„Zgrada Narodnog pozorišta i dalje je ruinirana, a pitanje je da li bi samo rekonstrukcija dugoročno rešila ovaj problem, tj. da li se nakon 20 godina ne bi ponovo pojavilo ovo pitanje. S druge strane, nije tačno da se prema planu nova zgrada neće uklopiti u postojeće gradsko jezgro, jer će za taj deo biti raspisan poseban konkurs, a jedan od uslova biće i poštovanje stila kakvog danas imamo”, rekao je Laslo Varga.
Z. R.

 

HBŠS PROTIV RUŠENJA ZGRADE NARODNOG POZORIŠTA
ODLUČITI NA REFERENDUMU

– Hrvatsko bunjevačko šokačka stranka pridružuje se onim strankama i građanima koji su protiv rušenja zgrade pozorišta – čulo se na konferenciji za novinare ove stranke održanoj u ponedeljak, 2. aprila.
Predsednik Blaško Temunović rekao je da stranka traži da se zaustavi realizacija ovog projekta, da se on preispita i vrati u odborničke klupe na ponovno razmatranje, a ako treba i na referendum da se čuje reč građana. R. V