VAN GOG U BUDIMPEŠTI: DO PRVOG APRILA POSTAVLJENA IZLOŽBA DELA HOLANDSKOG SLIKARSKOG GENIJA
PRILIKA KOJA SE NE PROPUŠTA
• Prava muzejska senzacija u glavni grad Mađarske privukla je poklonike umetnosti iz brojnih evropskih zemalja, uključujući i (neposredne) susede — Subotičane

Budimpešta, Trg heroja. U jedan od najlepših delova grada slivaju se reke ljudi. Čuju se razni jezici, policija reguliše saobraćaj... Između stubova impozantnog zdanja Muzeja lepih umetnosti ogromnim slovima ispisano ime: VAN GOGH. Jasno je zašto je ovog proleća mađarska prestonica postala i prestonica umetnosti. Svi koji su hteli da svega nekoliko dana pred odlazak u Peštu kupe ulaznicu za izložbu, shvatili su da je gotovo nemoguće bez prethodne (višenedeljne) rezervacije uživaju u opusu holandskog slikara Vinsenta Van Goga, čije su slike u Mađarsku stigle sa svih strana sveta, iz skoro 30 muzeja i privatnh kolekcija, među kojima su i Van Gogov muzej u Amsterdamu, njujorški „Metropoliten”, Luvr i Nacionalna galerija u Vašingtonu...
Pošto nabavite ulaznicu po ceni od 2.900 forinti, na kojoj vam piše kada očekuju vaš ulazak (koji ne bi trebalo da bude duži od sat vremena!) i konačno uđete u zgradu Muzeja, dočekaće vas obezbeđenje i ljubazno vas, prvo na mađarskom, a potom ako ne razumete, i na engleskom jeziku zamoliti da jaknu, torbu, mobilni telefon i fotoaparat ostavite u garderobi. U specijalno obezbeđenom muzejskom prostoru, u kome je stalno gužva (sada shvatate zašto se od vas ne očekuje da ostanete duže od sat vremena), posetioce će dočekati izuzetna postavka od skoro 80 crteža, slika, grafika... preko kojih je moguće upoznati se sa fazama života i rada jednog od najslavnijih i najintrigantnijih umetnika ikada.
Prava muzejska senzacija u glavni grad Mađarske privukla je poklonike umetnosti iz brojnih evropskih zemalja, uključujući i (neposredne) susede – Subotičane koji nisu propustili priliku da pogledaju svetski poznata dela. Na izložbu smo odlazili organizovano, u grupama, autobusima, ili u „privatnoj” režiji, kolima. O tome koliko je Subotičana u poslednjih nekoliko meseci posetilo izložbu, ne postoji tačan podatak, ali ih je svakako bilo mnogo. U prilog ovoj tvrdnji ide i reakcija mađarskog carinika koji je na graničnom prelazu Horgoš, u petak, 23. marta, nakon što je grupu mladih ljudi u kolima subotičke registracije pitao gde idu, a oni mu rekli na izložbu, samo odmahnuo rukom, nasmejao se i pustio ih – bez pregledanja.
Na Dan žena, 8. marta, izložbu je organizovano posetila grupa od 60 Subotičana, mahom onih koji se (na različite načine) bave umetnošću. I ovu „turu”, kao i neke druge pre nje, organizovao je poznati subotički umetnik, grafičar Đerđ Boroš koji kaže:
– Svakako da je reč o izložbi vrednoj pažnje! Bez obzira što nema puno poznatih dela, ipak je sve izloženo slikao isti čovek i nije svejedno da li se gleda reprodukcija ili slika sa metar daljine. Puno mi je značilo što sam video kako je sa tehničke strane sve to radio jer to se na reprodukcijama ne vidi. Kao grafičara, posebno su me zanimali izvanredni crteži koji nisu toliko reprodukovani kao slike, što ne umanjuje vrednost izložbe. Bar da je više takvih! I dobro je što su uz Van Gogova dela izložena i dela umetnika koji su uticali na njega ili je on uticao na njih. To izložbi daje celovitost.
Svoje oduševljenje izložbom nije krio ni likovni kritičar Mile Tasić koji je imao sreću da Van Gogova dela vidi još pre dve godine, u Holandiji. Za razliku od tog opusa, sastavljenog od 240 radova, u Budimpešti je izloženo 80, „od neafirmisanih crteža do vrlo vrednih slika koje je radio na jugu Francuske...”.
– Izložba je sjajna prilika da vidimo stvaralaštvo sigurno jednog od najpoznatijih umetnika koji, nažalost, nije bio priznat za života, ali to je sudbina većine likovnih stvaralaca. Kaže se da glumac ovacije doživljava iste večeri, književnik posle deset godina, a slikari tek kad umru.
„Ovo je svakako izložba koju vredi videti!” – zaključuje nastavnica likovnog Suzana Donoslović, dodajući da su mnogi očekivali da vide Van Gogove najpoznatije slike, ali „mislim da je divno što imamo priliku da vidimo i ovo”.
– Izložba je savršeno koncipirana! Ona na najbolji mogući način oslikava stvaralački put Van Goga (od najranijih grafika, preko tipičnog holandskog slikarstva, do uticaja impresionizma i juga Francuske – koji oblikuju njegov jedinstveni umetnički izraz, gde se umetnikova ekspresivnost ogleda u intenzivnom koloritu, slojevitim nanosima i brzim potezima četke). Iz ovog poslednjeg perioda stvaralaštva, provedenog u Provansi, izdvajamo „Tri bele kolibe”, „Farmu u Provansi” i „Sunčani dan u parku”. Poseban utisak ostavili su portreti seljaka, vrlo realistički naslikani. Posvećeni su radnicima i seoskom načinu života. Slikao ih je pri radu i molitvi – izmučene žene i izgladnele ljude, svet sa kojim je saosećao i koji je susretao na svojim putovanjima po severu. Oblici i boje su vrlo svedene, slike gotovo monohromne, ali i pored toga iz njih isijava strahoviti psihološki naboj koji nikoga ne može da ostavi ravnodušnim! – iz ovih reči vidi se da ravnodušne nisu ostale ni mlade istoričarke umetnosti Biljana Muhadinović i Milica Nedeljković.

Izložba je snažan utisak ostavila i na Nedu Grujić, zaposlenu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koja je, kako kaže, „prvi put mogla da na jednom mestu vidi čitav opus Van Gogovog stvaralaštva”:
– Osim onih poznatih radova, po kojima je i postao poznat, gde sve „vibrira” od intenziteta boje, videla sam i neke radove sa početka njegovog stvaralaštva – to su slike i crteži iz prve faze, iz holandskog perioda, tamnog kolorita, posvećene radnicima i seljačkom načinu života. Postavka izložbe je takođe za svaku pohvalu! Mistično osvetljenje, svetlost koja pada direktno na slike, omogućava nam da se skoncentrišemo na datu sliku i u potpunosti je doživimo. Međutim, sliku svega toga je poremetila gužva – ljudi su se u tom polumraku slabo snalazili i pravili veliku pometnju, u izuzetno lepom i klimatizovanom prostoru.
Iako ga je za sve vreme boravka u Budimpešti pratila kiša, Davoru Suziću (po zanimanju elektroničar) izložba je popravila utisak tmurnog dana: „Slike su ostavile dubok utisak na mene, a posebno mi se dopala naslikana vaza sa cvećem” – kaže.
U želji da se što spremnija „suoči” sa Van Gogovim slikama, naša sugrađanka Sandra Mačković (zaposlena u Kompaniji „Fresh & Co”), u Peštu je krenula „naoružana” knjigama o velikom umetniku, koje je prethodno proučila, a znanje upotpunila informacijama sa Interneta gde je, između ostalog, pronašla i sledeći podatak: „Irvin Ston je svoju obimnu biografsku knjigu o Van Gogu naslovio sa ‘Žudnja za životom’. Pre bismo je nazvali ‘Žudnja za slikanjem’. Van Gog je živeo da bi slikao, ispunjavajući svoju ogromnu unutrašnju glad za stvaranjem, koje, nažalost, za života nije moglo da mu obezbedi čak ni dovoljno sredstava da utoli (fizičku) glad. Stvorio je naviku da jede svaki drugi dan (i to, najčešće, samo hleb i čaj), ali je slikao grčevito, svakodnevno, od četiri ujutro pa sve dok mu noć ne bi ukrala prizor što ga je prenosio na platno. Radio je po dve, a ponekad i tri slike na dan. Po njemu, kaže Ston, ‘vreme se merilo slikama koje je izbacivao a ne lepršavim listovima kalendara’. Puls mu se ubrzavao iz dana u dan i uskoro je imao da padne i najluđi, najveličanstveniji i najstrašniji od svih delirijuma - delirijum umetničkog stvaranja...”. T. M.

SUBOTIČKA ŠKOLA U ZAJEDNIČKOM PROJEKTU SA DRUGIM EVROPSKIM ŠKOLAMA
Tehnička škola već u Evropi
• Tehnička škola će zajedno sa srodnom srednjom školom iz Maribora raditi projekat o očekivanjima od ulaska u Evropsku uniju, što je deo programa Akademije centralnoevropskih škola koji podržava i pomaže osnivanje mreže partnerskih evropskih škola

Aleksandra Dobanović, pomoćnik direktora Tehničke škole u Subotici, i Nebojša Gagić, učenik IV razreda ove škole, usmerenje elektrotehničar računara krajem februara i početkom marta, boravili su u Beču na seminaru za 54 škole u Evropi koje će raditi na zajedničkim projektima. Tehnička škola je jedina škola iz Subotice, a jedina od 3 iz Srbije čiji su projekti na ovom međunarodnom konkursu prihvaćeni.
Program ACES (Akademija centralnoevropskih škola) je stvoren 2005. godine na incijativu i uz finansijsku podršku austrijske privatne firme „Erste fondacija”, a koordinira ga nevladina organizacija „Interkulturelles Zentrum” iz Beča. Program podržava i pomaže osnivanje mreže partnerskih evropskih škola. On je zamišljen tako da omogući dijalog i saradnju mladih ljudi, kao i formiranje mreže znanja, učenja i inovacija.
Sve je počelo da funkcioniše 2006. godine, sa programom su bili upoznati predstavnici ministarstava prosvete 8 zemalja, Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Rumunije, Slovenije i Hrvatske. Kako nam je rekla Aleksandra Dobanović do informacije je došla pretražujući internet, a potom se i angažovala u potrazi za partnerskom školom.
– Naša, Tehnička škola je zajedno sa srodnom školom iz Maribora (Srednja strojna in poslovna šola) učestvovala na konkursu ACES-a. Na konkurs je prijavljeno 45 projekata, i naš zajednički projekat se našao među 22 odobrena. Naziv projekta je dugačak, ali sve govori: „Evropske vrednosti kao odraz očekivanja od integracije u Evropsku uniju u oblastima srednjeg stručnog obrazovanja, uslova rada i zapošljavanja i novih privrednih mogućnosti izražene od strane zaposlenih u Sloveniji i Srbiji”. U okviru projekta naši učenici će obići 15 preduzeća i anketirati zaposlene radnike, rukovodioce i administrativne radnike, a to će učiniti i naši slovenački prijatelji u Mariboru. U dva navrata ćemo se naći sa njima, jednom u Subotici i jednom u Mariboru, gde će učenici i nastavnici moći ne samo da sumiraju rezultate svojih projektnih aktivnosti, nego i da se bolje upoznaju i druže. Sve aktivnosti i rezultati projekta biće prezentovani na sajtu škole, a nakon završetka projekta obratićemo se javnosti i objavićemo CD sa svim materijalima – rekla je Aleksandra Dobanović.
Realizacija odobrenih projekata je počela ovim seminarom u Beču. Na skupu su učenike pozdravili direktor Erste fondacije, kao i predstavnici Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i ministarstva prosvete Austrije, Mađarske i Rumunije.
Nebojša Gagić kaže da iz Beča nosi izvanredne utiske.
– Organizacija je bila na visokom nivou. Iako se radilo na seminaru, imali smo i slobodnog vremena. Razmenio sam telefone sa nekim učenicima iz naše zemlje, sa Slovencima sa kojima radimo projekat, ali i sa jednim Rumunom i jednim Austrijancem. Oduševilo me je to što je u Beču sve tako organizovano da nikako ne možeš da se izgubiš.
Nebojša se dosta družio sa svojim vršnajcima, učesnicima seminara, pa se upoznao i sa njihovim sistemima školovanja.
– U Austriji je drugačije nego kod nas – kaže Nebojša. – Oni već u četvrtom razredu osnovne škole dobijaju blago usmrenje ka budućoj profesiji. Dosta njih se zapošljava i pohađa večernje škole. Baš u Beču dosta mojih vršnjaka, pa i mlađih, idu u školu, ali uporedo i rade. Rade 4 dana nedeljno i zarađuju pristojnu platu.
Ovaj subotički đak kaže da su već počeli realizaciju projekta, odnosno da već idu po firmama kako bi sakupili tražene podatke. Projekat treba da bude gotov do novembra kada će se prezentovati u Beču.
Sve aktivnosti, smeštaj, radionice i metode rada bile su osmišljene tako da steknu nove prijatelje, vide i saznaju što više o Beču i Austriji, upoznaju druge zemlje, njihovu istoriju i običaje, ali i da što uspešnije predstave svoju zemlju, rekli su naši sagovornici, Aleksandra Dobanović i Nebojša Gagić. E. B.