NA
MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI „FLORA I FAUNA – IZVOR ŽIVOTA I LEPOTE”
SUBOTIČANIMA NAGRADE, POHVALE, PRIZNANJA...
Nastavnici
i likovni pedagozi Đerđ Boroš, Lajoš Vekonj, Hedvig Šoš, Eva
Malagurski i Emilija G. Martinek imaju sve razloge da budu zadovoljni
svojim učenicima koji samo nižu uspehe! Sa zakašnjenjem su stigli
rezultati sa Dečije međunarodne izložbe „Flora i fauna – izvor
života i lepote”, gde su još 2005. prvo mesto zauzeli: Betina
Lacko („Studio Bravo”), Brigita Budinčević, Eržebet Tari i Viktorija
Toldi (OŠ „Đuro Salaj”), drugo: Ištvan Sabo, Andrea Klinovski
(„Studio Bravo”), Klaudija Deneš, Ibolja Horvat (OŠ „10. oktobar”)
i Sofija Planojević (OŠ „Đuro Salaj”), dok su treće mesto podelili:
Antal Tari, Norbert Vaš (OŠ „Đuro Salaj”) i Mihael Klinovski
(„Studio Bravo”). Na istoj izložbi, godinu dana kasnije, Subotičani
su ponovili uspeh – ovaj put nagrađeni su polaznici likovne
radionice Mađarskog kulturnog centra „Nepker” (mentor Đerđ Boroš):
Nikolet Ronai, Žaklina Popović, Kristina Pinter, Sofija Pavlović
i Klaudija Kolović (prvo mesto), Ivona Medić, Flora Medve i
Anita Gazafi (drugo) i Stefan Tripković, Mario Tumbas, Endre
Keteleš i Brigita Labadi (treće).
OSNOVNA
ŠKOLA „IVAN GORAN KOVAČIĆ” PROSLAVILA SVOJ DAN
JUČE, DANAS, SUTRA
Svoj
dan OŠ „Ivan Goran Kovačić” obeležila je u sredu, 21. marta,
kada je u prepunoj svečanoj sali održan prigodan program. Bila
je to prilika da se prisutni podsete i istorije ove Škole, ukazujući
na (dug) put od njenog osnivanja, 1890. do danas. Navedena su
i imena brojnih bivših učenika OŠ „Ivan Goran Kovačić’’, koji
su postigli visoka zvanja u struci ili značajne kulturno sportske
rezultate do 2007.godine: dr Nikola Ilanković – profesor Medicinskog
fakulteta u Beogradu (izabran za ličnost milenijuma i čoveka
godine 1998), dr Eva Hoža – profesor mađarskog jezika na Filološkom
fakultetu u Novom Sadu i Pedagoškom fakultetu u Subotici (nagrada
PRO URBE grada Subotice 2005. god), dr ing. Rudolf Klajn – arhitekta
profesor u Budimpešti i Beogradu, mr Bank Harkai – muzikolog,
kamerna muzika, Berislav Skenderović – dirigent Filharmonije
Novi Sad, Jasminka Stanučko – pijanista, Švajcarska, Silvester
Levai – kompozitor u Nemačkoj i SAD, Saša Štulić – operski pevač,
Novi Sad, Brigita Štadler – flautista, Zagreb, Zoran Kalinić
– vrhunski stonoteniser Jugoslavije i Srbije (više nagrada),
Danilo Jovanović – bokserski prvak Balkana.
DANAS U OŠ „IVAN MILUTINOVIĆ”
USKRŠNJI VAŠAR
U
petak, 30. marta, od 17 do 18 i 30, u prostorijama Osnovne škole
„Ivan Milutinović”, održaće se Uskršnji vašar.
DEČJE POZORIŠTE GOSTOVALO U ŠKOLI „ŽARKO ZRENJANIN”
TRIFKOVIĆ I POMOĆNICI
U
prostorijama škole „Žarko Zrenjanin” u petak, 23. marta, Dečje
pozorište gostovalo je sa predstavom „U cara Trojana kozje su
uši”. Reč je o monodrami koju je u režiji Srboljuba Stankovića,
prvo igrao glumac Sabo Ferenc, da bi po njegovom odlasku život
predstavi produžio glumac Branislav Trifković. U predstavi,
osim glumca, glume i njegovi „pomoćnici” koje bira iz publike.
Tako je bilo i ovog puta, pa su i sami korisnici dnevnog boravka
imali priliku da se okušaju na sceni. Po rečima Branislava Trifkovića,
bili su više nego dobri...
NA ZONSKOJ SMOTRI RECITATORA
PESNIČE NARODA MOG
Na
Zonskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog”, održanoj u petak,
23. marta, u Gradskoj biblioteci, učestvovalo je 84 recitatora
iz Subotice, Apatina, Sombora, Bačke Topole, Ade, Sente, Bečeja
i Malog Iđoša. Na pokrajinsku smotru iz Opštine Subotica plasirali
su se: mlađi uzrast – Helena Manji (OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”),
Antonela Poša (OŠ „Sonja Marinković”), Karla Rudić (Mala Bosna)
i Marko Stantić (OŠ „Matija Gubec”, Tavankut); srednji uzrast
– Šarolta Bodo (OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”), Ivan Kovač (Hrvatska
čitaonica), Korana Nikolić (OŠ „Ivan Goran Kovačić”) i Nataša
Njegomir (OŠ „Matko Vuković”); stariji uzrast – Matiša Petra
Leona (Muzička škola), Jelena Mraović (Gimnazija „Svetozar Marković”)
i Lili Šimonji (Gimnazija „Svetozar Marković”). Recitatore je
ocenjivao žiri u sastavu: Branka Jakšić Provči, profesor na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Arpad Černik, glumac Narodnog
pozorišta u Subotici. Smotru je pratila i Slobodanka Nikolić
iz Novog Sada, ispred Zavoda za kulturu Vojvodine. Najbolje
recitatore očekuje smotra u Sečnju, 20, 21. i 22. aprila. T.
M.
PLANINARSKO-SMUČARSKI SAVEZ VOJVODINE PROGLASIO NAJBOLJE
Subotički alpinisti najuspešniji
Već
smo navikli na uspehe subotičkog Planinarskog kluba „Spartak”,
čiji članovi osvajaju najveće svetske planinarske vrhove. Najnoviji
dolazi upravo zbog ovih uspeha. Na Skupštini Planinarsko-smučarskog
saveza Vojvodine subotičkom Planinarskom klubu „Spartak” su
dodeljena značajna priznanja za 2006. godinu: prva 3 mesta u
vojvođanskom alpinizmu pripala su Subotičanima Hoselitu Bite,
Drenu Mandiću i Enesu Sulejmanoviću. Zatim, „Spartak” je drugi
u orijentiringu, a Đorđe Krnajski je dobio specijalnu zahvalnicu
za doprinos izgradnji veštačkih stena u Vojvodini.
PRAKSA
Piše: Sandra Janić
k linički psiholog
LJUTNJA U FUNKCIJI SAMOZAŠTITE
Subjekt
oseća ljutnju kada procenjuje da se neko neopravdano ponaša
na način koji ugrožava neku njegovu vrednost. Ljutnja služi
da se drugim ljudima označi granica u njihovom ponašanju. Osećanje
ljutnje razvojno proističe iz osećanja iritacije i osećanja
frustriranosti. Kada dete naiđe na prepreku u ostvarivanju neke
svoje potrebe ili želje oseća se frustriranim. Svrha ljutnje
je da utiče na drugog da promeni svoje ponašanje?
Kada osoba reaguje veoma snažnom ljutnjom na neko ugrožavajuće
ponašanje drugoga, koje ne opravdava toliki intenzitet ovog
osećanja, tada se radi o preterano intenzivnoj ljutnji. Preintenzivna
ljutnja može se javiti i kod onih ljudi koji kumuliraju osećanje
ljutnje, da bi ga izrazili kao bes kad procene da su ga dovoljno
„gutali” i da sad mogu „opravdano” da ga ispolje. Moguće je
„ispaljivanje” besa na naizgled beznačajan povod, koji za osobu
često ima simboličko značenje, najčešće u vezi s ličnim osećanjem
inferiornosti.
Neke osobe reaguju ljutnjom čim im nešto nije po volji. Hronično
ljutite osobe zahtevaju od sveta i drugih da im se pokore, da
ih zadovolje i da se potčine njihovim željama. Osnovna karakteristika
tih ljudi je da na svaku frustraciju reaguju ljutnjom, te kod
njih teško može da se uoči neko drugo osećanje. Oni najčešće
imaju infantilno uverenje da će dobiti ono što žele, samo ako
ostanu dovoljno jako i dovoljno dugo ljuti. Osoba koja ostaje
ljuta sve dok drugi ne promeni svoje ponašanje, od drugog, u
stvari, iznuđuje određenu reakciju.
Osobe za koje je ljutnja zabranjeno osećanje suočene su s nizom
teškoća psihološke i socijalne prirode nastalim nedostajanjem
funkcija koje ljutnja ima u psihičkom i interpersonalnom životu
pojedinca. To su ljudi koji ne samo da ne umeju da zahtevaju
od drugih da se ponašaju u skladu s njihovim željama, nego ne
umeju ni da odbiju tuđe zahteve da se prilagode njihovim željama.
Osobe koje potiskuju i prigušuju svoju ljutnju su često preterano
uslužne prema drugima i zanemaruju sopstvene želje i potrebe
što je praćeno osećanjem krivice i okretanjem agresije prema
sebi. Prigušivanje ljutnje vodi telesnoj napetosti koja ukoliko
je hronična utiče na pojavu brojnih psihosomatskih poremećaja
i bolesti. Prigušivanje i potiskivanje ljutnje održava se fantazijama
osobe da će ako izražava ljutnju ispasti necivilizovana, povrediće
drugu osobu u odnosu na koju ispoljava ljutnju, što će dovesti
do toga da je ona odbaci.
Praktično je nemoguće da dva bića budu bliska, a da ne uđu u
konflikt i ne izraze ljutnju. Ljutnja je prirodan i nužan deo
odnosa ljubavi, za razliku od mržnje koja je negacija ljubavi,
što je važno shvatiti jer mnogi ljudi veruju da je ispoljavanje
njihove i partnerove ljutnje znak prestanka ljubavi. Ono po
čemu se razlikuju uspešni od neuspešnih ljubavnih odnosa nije
postojanje konflikata, već načini na koje ih partneri shvataju,
doživljavaju i razrešavaju.
