U MZ KER ODRŽAN SASTANAK POTPISNIKA SPORAZUMA
Deponija se ipak rešava

Peticija građana Mesne zajednice „Ker” za uklanjanjanje ogromne divlje deponije „Đar” pored koje su meštani ovog kraja prinuđeni da žive gotovo dve decenije još nije rešena.
Sastanak u MZ „Ker”, održan u ponedeljak, 26. marta, na kojem su pored članova rukovodstva MZ bili i predstavnici opštinske Direkcije za izgradnju i građevinskih firmi koje su se prošle godine obavezale ugovorom da će zemljom i šutom nasipati ovu deponiju kako bi se ona trajno sanirala, pokazao je da se ovakvi problemi ne rešavaju lako. Građanima je strpljenje na izmaku, ugovor sve strane ne poštuju na isti način, a rukovodstvo MZ u želji da pomiri sve strane, očekuje još veću podršku gradskih struktura.
Momir Proročić, član rukovdstva MZ, zatražio je da se u saradnji sa inspektorom za puteve i komunalnom inspekcijom pronađe način za saniranje deponije, kako bi stanari okolnih ulica manje trpeli. Milan Matić, potpredsednik saveta MZ i stanovnik ulice Sergeja Jesenjina koja je pored same deponije tvrdi da je ovo stanje postalo neizdrživo i pitao je koliko će još vremena trebati da se deponija zatrpa, poravna i na njenom mestu niknu neki korisni sadržaji, a Marija Šujić, predsednica Skupštine MZ kaže da se već deset godina neprekidno podnose prijave inspekcijskim organima, ali se do sada broj lica koja su kažnjena zbog odlaganja smeća na ovu divlju deponiji mogu izbrojati na prste jedne ruke. R. V.

DANAS „VODOVOD” POTPISUJE VREDAN UGOVOR
VIŠE PARA ZA PREČISTAČ

U Plavoj sali Gradske kuće, danas, 30. marta, u podne bi trebalo da bude potpisan Ugovor o izgradnji linije mulja na novom uređaju za prečišćavanje otpadnih voda. Svoje potpise na ovaj dokument staviće predstavnici JKP „Vodovod i kanalizacija”, Evropske agencije za rekonstrukciju i holandska firma „DHV”, kojoj je povereno izvođenje radova.
Vrednost ugovora je preko 4,7 miliona evra, a kompletan iznos kao donaciju obezbeđuje upravo Evropska agencija za rekonstrukciju. Prema još uvek nezvaničnim informacijama, radovi bi trebalo da počnu krajem aprila i trajaće narednih godinu i po. M. R.

IVAN ŠOKČIĆ ZADIVIO FILMSKU EKIPU KOJA JE SNIMALA U SUBOTICI I NA PALIĆU
BATINI BRODOVI U HOLIVUDU
• Brodovi u boci, skice i alati našeg sugrađanina naći će se u filmu „The Brothers Bloom” u kome su glavne role poverene oskarovcima Rejčel Vajs i Edrijenu Brodiju

Hrvatski šansonjer i strastveni kolekcionar Arsen Dedić dugo je važio za najpoznatijeg ljubitelj i poštovaoca rada našeg velemajstora modelarstva Ivana Bate Šokčića. Od nedavno, međutim, o Batinom stvaralaštvu pročulo se i po Holivudu, pa se tako desilo da je ovaj Palićanin bio jedan od retkih srećnika koji je angažovan za potrebe snimanja filma „The Brothers Bloom”. Prema zamisli reditelja Rajana Džonsona, glavna glumica Rejčel Vajs trebalo je da, kao svestrana duša, u svojim raskošnim odajama smeštenim u velelepnom zdanju Gradske kuće – sastavlja brod u boci.
– Zahvaljujući reklami „Koka-kole”, u kojoj se našao jedan od mojih brodova u boci, filmska ekipa je rešila da me potraži, a pomogao im je rekviziter RTS-a sa kojim sam već prethodno sarađivao. Početkom marta su mi javili o čemu je reč i dali mi rok od dvadesetak dana da pripremim nedovršeni brod čija će jedra moći da se podižu i obaraju jednim potezom – priča Ivan Bata Škočić.
Kada su se filmadžije pojavile u Subotici on je sve po dogovoru pripremio, a po zahtevu u Gradsku kuću je, za potrebe scenografije, poneo još nekoliko svojih radova, skice i minijaturne alate koji su doprineli stvaranju radne atmosfere u kadru.
– Kasnije su mi vraćeni svi brodovi, izuzev onog koji je glumica „sastavljala” i koji je, kako sam saznao, sa njom „otplovio” u Holivud. Čuo sam da je ekipa bila oduševljena onim što sam napravio, mada mi se činilo da baš nisu imali jasnu sliku broda koji žele. Pošto sam imao odrešene ruke, u flaši od 3 litre sam napravio trgovački brod iz 17. veka sa 12 jedara i 4 jarbola – kaže naš sagovornik koji je, zahvaljujući svom umeću, uspeo da zaviri na mesta gde su snimani pojedini delovi u filmu.
Posle Arsena, „Koka-kole” i holivudskog filma, Bata Šokčić tvrdi da mu je ostala još samo jedna želja:
– Za mene bi najveći izazov bio kada bih mogao da organizujem samostalnu izložbu, da me posle sveta, najzad, primete i ovde u Subotici i na Paliću. Tu sam, a kao da nisam – iskreno će i skromno naš poznati velemajstor modelarstva. M. R.

ZDRAVSTVENI CENTAR: NOVA ORGANIZACIONA ŠEMA I REKONSTRUKCIJA BOLNICE I AMBULANTE Manje postelja u Bolnici Prema Planu mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji je u primeni od 1. januara, subotička Opšta bolnica imaće 670, umesto sadašnjih 800 postelja. – Apsolutno nema razloga za brigu među pacijentima. Po nekim normativima i planovima ovo je tek prva faza smanjivanja kapaciteta, i mi imamo prostora da bez problema smanjimo broj za još 100, čak i 150 postelja, a da se to ne odrazi ni na kvalitet lečenja niti na prijem bolesnika. U vremenima koja dolaze neće biti toliko važno koliko jedna bolnica ima postelja, nego će biti od presudne važnosti koliko će bolnica da pruža usluga, odnosno, koliko kvalitetnih usluga – rekao je dr Nebojša Rakić, direktor Zdravstvenog centra, na konferenciji za novinare u ponedeljak, 26. marta. Prema Planu mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji, sačinjena je nova organizaciona šema Opšte bolnice u Subotici prema kojoj će postojati tri sektora, Sektor za internističke grane, Sektor za hirurške grane i Sektor zajedničke medicinske delatnosti, sa odeljenjima i službama. – Šema je na papiru, ali nas čeka težak deo, uvođenje nove organizacione šeme u praksu i razmeštaj odeljenja, pri čemu, s jedne strane, treba da smanjimo broj odeljenja, a sa druge, da ispoštujemo stroge sanitarnoepidemiološke norme. Postoje vrlo jasni kriterijumi koje treba poštovati da bi odeljenje dobilo dozvolu da radi, između ostalog, odeljenja ne smeju da se ukrštaju, svako mora da ima svoj ulaz, što nam u sprovođenju organizacione šeme i razmeštaju odeljenja još stvara probleme – izneo je dr Rakić, dodajući da će se nova organizaciona šema ustrojavati u dužem periodu. Reorganizacija Zdravstvenog centra u kojoj se ova Ustanova razdvaja ma Dom zdravlja i Opštu bolnicu, počela je prošle godine. Skupština opštine je donela odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad Domom zdravlja, ali odluka ne stupa na snagu dok i Izvršno veće Vojvodine ne donese akt o osnivanju Bolnice, što još nije učinjeno. K. K. Utišala se gradilišta U poslednjih mesec dana došlo je do ozbiljnih zastoja u rekonstrukciji Bolnice – istakao je dr Nebojša Rakić, direktor Zdravstvenog centra, na konferenciji za novinare u ponedeljak, 26. marta. Rekonstrukcija Bolnice iz sredstava Evropske investicione banke, Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj i Ministarstva zdravlja počela je krajem jula 2006. godine. Tokom radova ustanovljeno je da će za završetak svih radova biti potrebno još oko 600.000 evra, a dogovoreno je da će ona biti obezbeđena iz Nacionalnog investicionog fonda. Izvođač sada čeka na isplatu tog novca. – Svi rokovi su probijeni – izjavio je dr Rakić. – Krajem decembra trebalo je da bude završeno Urgentno odeljenje koje radi u vrlo teškim uslovima, a završetak radova u tom delu se ni ne nazire. Radovi oko Dijagnostičkog centra su, takođe, prekinuti, pa je pre tri nedelje došlo do prokišnjavanja na Rentgen odeljenju, zbog čega je deo potrošnog materijala propao, a jedan aparat se pokvario. Srećom nije došlo do većeg zastoja u radu sa pacijentima jer se događalo vikendom. Međutim, i ovog vikenda je prokišnjavalo i insistiramo da se krov izbetonira kako je obećano. Rok za završetak adaptacije Odeljenja ginekologije prošao je 15. marta i, takođe, je neizvesno kada će biti završeno. Do sada je u okviru rekonstrukcije subotičke Bolnice podignuta samo trafo stanica, regulacionomerna jedinica i adaptirano Odeljenje psihijatrije. Za razliku od problema u rekonstrukciji Bolnice, radovi iz sredstava NIP-a u okviru Doma zdravlja teku bez zastoja. – Očekujemo da će adaptacija Zdravstvene stanice na Segedinskom putu biti završena polovinom aprila – iznela je dr Ružica Crnjaković Tonković, upravnica Doma zdravlja. – Kroz nekoliko dana trebalo bi da počne i uređenje fasade zgrade Službe za zdravstvenu zaštitu žena i dece. Za radove u okviru subotičkog Doma zdravlja iz sredstava NIP-a planirano je 480.000 dinara. K. K. U SREDU U ZDRAVSTVENOM CENTRU Ugovoreni novi rokovi Radovi na rekonstrukciji Urgentnog odeljenja u Opštoj bolnici biće završeni 4. maja, a Odeljenja za ginekologiju 29. juna – saopšteno je iz Zdravstvenog centra u sredu, 28. marta, nakon dogovora sa predstavnicima izvođača radova. Datum završetka posla na izgradnji Dijagnostičkog centra biće saopšten za nekoliko dana. Predstavnici izvođača radova obavestili su rukovodstvo subotičke Ustanove da je rešen problem zastoja u finansiranju projekta i da se poslovi nastavljaju. K. K.

GUŽVA ISPRED NACIONALNE ŠTEDIONICE U PONEDELJAK
Stotine prijava za kredit na jednom šalteru

Sugrađani, koji su u ponedeljak (26. marta) prolazili Korzoom mogli su ispred vrata Nacionalne štedionice videti više stotina građana kako strpljivo čekaju u redu da uđu u zgradu.
– Očekujemo da podnesemo zahteve za dobijanje kratkoročnih poljoprivrednih kredita, a gužva se stvorila zbog toga što se zahtev mora podneti banci u kojoj je otvoren namenski račun, ali i zbog toga što, kako čujem, radi samo jedan šalter. Nemamo svi ovde otvorene račune, nego to radi osam banaka u gradu. Međutim, one su još prošle nedelje blagovremeno odradile posao tako što su ljudima dali zahteve da ih ispune i radile su na više šaltera – kaže poljoprivrednik sa Šebešića Branko Kujundžić, koji se i sam našao u gužvi koja je trajala čitavog prepodneva.
Da podsetimo, reč je o namenskim kreditima Ministarstva poljoprivrede, koji se – u zavisnosti od veličine imanja – mogu dobiti u iznosu od 60.000, 120.000 i 240.000 dinara na godinu s pet posto kamate.
Branko Kujundžić kaže da se gužva stvorila i zbog toga što je većina poljoprivrednika – nakon što je obnovilo registraciju gazdinstva u Ministarstvu finansija, Upravi za trezor, filijala Subotica – jednostavno „sišla” do najbliže Nacionalne štedionice otvoriti račun. Z. R.

ZAHVALJUJUĆI DONACIJI „VOJPUTA”
VIŠE KORISNIKA NARODNE KUHINJE

Od 2. aprila broj korisnika narodne kuhinje biće povećan sa 320 na 370, zahvaljujući „Vojputu” koji je obezbedio donaciju u visini od 240.000 dinara.
– Zahvaljujući novčanoj pomoći ovog preduzeća, bićemo u mogućnosti da otvorimo jedan punkt u Mesnoj zajednici „Makova sedmica” gde će se svakim radnim danom distribuirati topli obroci za 50 novih korisnika. To znači da ćemo poboljšati kvantitet, ali i kvalitet kuvanih obroka. Iako imamo stalne donatore, donacija „Vojputa” nas je posebno obradovala jer je retkost da neko pomoć ponudi upravo u novčanom smislu. Ovom prilikom im se još jednom zahvaljujemo što su pokazali razumevanje i, pre svega, veliko srce – naglasila je Milka Erkman, stručni saradnik u Crvenom krstu. M. R.

U POVODU DANA ZDRAVLJA
TAKMIČENJA I EDUKACIJE

Ove godine Svetski dan zdravlja biće obeležen pod sloganom „Ulaganje u zdravlje – stvaranje bezbednije budućnosti”, a prethodiće mu niz aktivnosti. Prva je već u toku i zajednički će je do 6. aprila sprovoditi Zavod za zaštitu zdravlja, Preventivni centar i Patronažna služba Doma zdravlja. Reč je o intenzivnom preventivnom radu u predškolskim i školskim ustanovama gde se organizuju predavanja, kreativne radionice, takmičenja, izložbe dečjih radova...
Tokom današnjeg i sutrašnjeg dana (30. u 17.00 i 31. marta u 9.00), u prostorijama Crvenog krsta održaće se kviz takmičenje „Šta znaš o zdravlju?”, najpre za osnovce, a potom i za srednjoškolce. Predstavnici pobedničkih ekipa će u utorak, 3. aprila, učestvovati na pokrajinskom takmičenju u Novom Sadu.
Početkom iduće sedmice u prostorijama Crvenog krsta predavanja će održati stručnjaci Zavoda za zaštitu zdravlja - u ponedeljak, 2. aprila na temu zdravlja govoriće dr Zorica V. Dragaš, a sutradan o hepatitisu „B” i „C” pričaće dr Gordana Krtinić. Oba predavanja zakazana su za 11 sati.
U sredu, 4. aprila, od 10 do 12 časova, na Trgu u centru grada biće održana centralna svečanost u povodu Dana zdravlja na kome će đaci crtati, plesati i obilaziti štandove sa promoterima. M. R.

SUBOTIČKA TEHNIČKA ŠKOLA BILA DOMAĆIN DRŽAVNOG TAKMIČENJA
Praznik matematike i znanja

Prošlog vikenda u subotičkoj Tehničkoj školi održano je 49. Državno takmičenje srednjoškolaca iz matematike. Na takmičenju u subotu učestvovalo je 308 učenika iz cele Srbije, u dve kategorije, specijalne gimanzije i ostale škole. Među njima je bilo je 7 Subotičana, svi iz Gimnazije „Svetozar Marković”. Dežurni nastavnici u učionicama bili su oduševljeni prizorom koji su gledali 4 sata. Đaci su predano, bez pauze radili. A uveče prepun hol škole, svi su iščekivali da se pojave rezultati, pa onda žalbe i iščekivanje odgovora. Prošla je ponoć kada su okačeni konačni rezultati. Komisiju za pregled zadataka, čiji je predsednik dr Rade Živaljević, činilo je još 20 eminetnih matematičara, od univerzitetskih profesora, preko njihovih saradnika, do nekoliko studenata matematike, bivših olimpijaca.
Na svečanom zatvaranju u nedelju proglašeni su najbolji – preko sto nagrađenih i pohvaljenih. Subotičani su osvojili tri treća mesta u svojim kategorijama, to su Helena Peić Tukuljac, 1. razred, Laura Čizmadija, 3. razred, i Zoltan Lakatoš, 4. razred, a Ivan Miko, 2. razred, pohvalnicu. Od Subotičana učestvovali su i Dušan Rajković, 1. razred, Emeše Takač, 2. razred, i Arpad Takač, 4. razred. Posebnio vredi istaći dva učenika koji su sa maksimalnih 100 bodova osvojila prvu nagradu i podelili prvo mesto za druge razrede, to su Dušan Milijančević iz Beograda i Boban Karapetrović iz Ivanjice. Još jedan učenik je zaslužio da se pomene, to je Teodor von Burg iz Beograda, on je kao učenik 7. razreda osnovne škole osvojio treću nagradu za učenike drugog razreda srednje škole. Za olimpijsku ekipu kvalifikovali su se učenici iz Beograda, Novog Sada, Ivanjice, Niša, Kragujevca i Kraljeva.

SUBOTIČKI „VODOVOD” OBELEŽIO JUBILEJ I SVETSKI DAN VODE
SVIMA VODA JEDNAKOG KVALITETA
• Vodovodna mreža danas pokriva oko 70 posto grada, dok kanalizacija uveliko zaostaje • Kroz Strategiju razvoja do 2026. godine donete važne odluke za budućnost vodosnabdevanja

Tokom marta subotički „Vodovod” proslavio je 45. godišnjicu postojanja, pre nekoliko dana obeležio Svetski dan vode, a ove godine se istovremeno navršava 125 leta od kada je prvi javni bušeni bunar iskopan ispred Franjevačke crkve.
– Organizovano snabdevanje vodom u gradu je počelo 12. marta 1962. godine, kada je usledila gradnja široko rasprostranjene vodovodne mreže i osnovano preduzeće koje se i danas brine da pitka voda stigne do svih građana – podseća na istoriju vodosnabdevanja u Subotici Petar Doroslovački, zadužen za odnose sa javnošću u JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Vodovodna mreža danas pokriva oko 70 posto grada, dok kanalizacija uveliko zaostaje. Najveće izvorište je „Vodozahvat I” kod „Zorke”, gde je početkom devedesetih podignuto postrojenje za kondicioniranje vode, takozvana „fabrika čiste vode”. Zanimljiv je takođe podatak da mreža koja dostiže dužinu od 500 kilometara trenutno ima preko 30.000 priključaka.
– Kvalitet vode koja se crpi iz podzemnih resursa sa dubine od 110 do 180 metara je stalan i nepromenljiv, bez obzira na godišnje doba, te zaštićen od bilo kakvih spoljnih uticaja. Voda je, kao i svugde u Panonskoj niziji, opterećena povećanom koncentracijom gvožđa, amonijaka i, što je specifično za ovo područje, prirodnog arsena, pa se kondicioniranjem ovi sastojci svode na prihvatljivu meru – ističu u ovom preduzeću gde se od pre 40 godina obavlja svakodnevna kontrola ispravnosti vode za piće, pri čemu se dnevno uzima oko 25 uzoraka sa 60 kontrolnih mesta.
Kada je reč o budućnosti sistema vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, ovo će biti značajna godina:
– Najzad kreće izgradnja novog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, a što se tiče snabdevanja vodom, donete su važne odluke kroz usvojenu Strategiju razvoja do 2026. godine. Po ovoj strategiji, do kraja naznačenog perioda, uz ulaganja od oko 113 miliona evra, svim stanovnicima subotičke opštine, uključujući i prigradska naselja u kojima postoji organizovani sistem vodosnabdevanja, treba da se obezbedi voda jednakog kvaliteta. To će se postići tako što će se na „Vodozahvatu II” graditi novi, drugi po redu uređaj za kondicioniranje, dok minipostrojenja za preradu vode treba da se nađu u naseljima.
U povodu Svetskog dana vode, 22. marta, iz subotičkog „Vodovoda” su građanima uputili poruku kako da na najlakši način čuvaju vodu u svojim domaćinstvima.
– To se postiže na vrlo jednostavan i lako primenljiv način koji je veoma produktivan. Neophodno je da se popravi vodokotlić ukoliko voda nekontrolisano curi iz njega, da se povremeno zatvara slavina dok perete zube, ruke ili telo, da se češće tuširate, a ređe kupate, da kadu nikada ne napunite do vrha, da redovno čistite i dezinfikujete slavine koje koristite, mašinu za veš ili suđe uključujete samo kada je puna, da kola ne perete prečišćenom vodom za piće... – napominju u fabrici vode. M. R.

SUBOTIČKA DELEGACIJA BORAVILA U HOLANDIJI
POMOĆ ZA NOVU FABRIKU VODE

Delegacija subotičke lokalne samouprave na čelu sa predsednikom opštine Gezom Kučerom boravila je protekle nedelje u Holandiji.
– Subotica je uz Inđiju, Belu Crkvu i Bač uključena u projekat „Fokus Vojvodina” koji finasira holandska vlada. Delegacije ovih opština pozvane su u posetu , a razgovaralo se o ulozi lokalnih samouprava u približavanju evropskim standardima, kao i pomoći holandske vlade u realizaciji projekta vodosnabdevanja – rekao je Geza Kučera.
On je objasnio da postoji jedan holandski projekat za mini fabrike vode koji nudi holandsku tehnologiju s 50% sufinansiranja. Dogovoreno je da nosilac projekta u Subotici bude partnerski grad Zvole, kako bi se na teritoriji opštine podigle nove fabrike vode i obezbedila pijaća voda istog kvaliteta u svakom naselju naše opštine. R.V.

U NEDELJU U VRTIĆU „MALA SIRENA”
Sadnja drveća

U organizaciji subotičkog Kluba brigadira u nedelju će, 1. aprila, u dvorištu vrtića „Mala sirena” (u Mesnoj zajednici „Peščara” u Mohačkoj 33) biti održana akcija sadnje tuja, jelki i katalpi.
Početak akcije – tokom koje je predviđeno da bude zasađeno dvadeset tuja, osam katalpi i dve jelke – je u 10 sati, a Klub brigadira poziva roditelje i decu da dođu u što većem broju.
– Nakon ove akcije pokrenućemo i pitanje nabavke igračaka i opreme za igralište u ovom vrtiću, pošto je to prilično veliki problem ovog vrtića. Nadam se da ćemo i to uspešno rešiti – kaže u ime Kluba brigadira odbornik u Skupštini opštine Mikloš Olajoš Nađ. Z. R.

---

TAMNIJA STRANA ŽIVOTA

ZBOG UBISTVA POLICIJA UHAPSILA LACIKU L. IZ SUBOTICE
Ubio svog stanodavca

Subotička policija je lišila slobode i zadržala Laciku L. (36) iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva. Lacika je osumnjičen da se 23. marta posvađao sa svojim poznanikom Š.N. (52), iz Subotice, kod kojeg je i stanovao. Nakon verbalnog sukoba Lacika je kuhinjskim nožem zadao više udaraca po telu oštećenog, nanevši mu pri tome povrede od kojih je ovaj preminuo.
Osumnjičeni je uhapšen, saslušan, a zatim je smešten u Okružni zatvor u Subotici. U zakonskom roku biće sproveden istražnom sudiji Okružnog suda u Subotici – stoji u saopštenju MUP-a Subotica.

Pucanj pored radnika „Čistoće”

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo izazivanja opšte opasnosti, krivična prijava je podneta protiv Save B. (60) iz Subotice. On je osumnjičen da je 23. marta, revoltiran što su radnici „Čistoće i zelenila” sekli grane drveta čije se stablo nalazilo u njegovom dvorištu, a one se pružaju prema ulici i ometaju prolaz kamiona za odnošenje smeća, iz pištolja za koji poseduje dozvolu ispalio je jedan hitac u zemlju iza radnika koji je sekao grane.
Patrola policije je prilikom intervencije od osumnjičenog oduzela pištolj iz kog je pucao, nakon čega je saslušan.

Za 7 dana 27 saobraćajki

U periodu od 19. do 25. marta na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se ukupno 27 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 4 osobe zadobilo teške, a 3 lake telesne povrede, dok je 21 saobraćajna nesreća za posledicu imala materijalnu štetu.
U subotu, 24. marta, u vremenu od 12 do 19 časova, sprovedena je pojačana kontrola učesnika u saobraćaju usmerena na otkrivanje i suzbijanje prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja, nepropisnog preticanja i nepoštovanja obaveza prema pešacima. Tom prilikom podneto je 47 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, naplaćeno je 88 mandatnih kazni i izdato 10 obaveštenja za učinjene prekršaje.

---

STANJE OZIMIH USEVA

Prema mišljenju stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, toplo vreme tokom jeseni i zime prouzrokovalo je veoma rani prelazak ozimih žita u generativnu fazu. Ozimi ječam je još krajem februara prešao u fazu porasta u stablo (vlatanje), a pšenica i tritikale početkom marta.
Inače se ova faza odigrava krajem marta i početkom aprila u normalnim godinama. To praktično znači da će sve sledeće faze rasta i razvića uslediti 20-30 dana ranije. Može se očekivati žetva ječma početkom juna, a pšenica polovinom juna 2007.godine. Na ovaj način će se osloboditi oko 150.000 hektara za uspešnu postrnu setvu soje, suncokreta, kukukruza ili nekih drugih biljaka.
Nedostatak azota u zemljištu najavljivan tokom januara i februara se pokazao tačnim. Neprihranjeni usevi zaostaju u porastu, gube zelenu boju i ubrzano odbacuju najstarije listove. Kod takvih useva će zavisno od deficita azota prinos sigurno biti niži za 10–30%, u odnosu na optimalno prihranjene.
Na žalost azotnih djubriva nema dovoljno u ponudi. Tako će potencijal useva za prinos i kvalitet zrna ostati neiskorišćen i u ovoj godini.
Savetuje se urgentno prihranjivanje, kako bi se sprečile dalje štete.
Ozimi ječam, a u dobroj meri i pšenica su jesenas napadnuti od lisnih vašiju. Lisne vaši su prenele virus žute kržljavosti ječma i inficirale ranije zasejane useve. Simptomi napada su vidljivi naročito kod ječma. Kako pri pojavi virusa propada i korenov sistem biljaka mogućnost usvajanja hraniva iz zemljišta je veoma smanjena. Zbog toga je prihranjivanje preko lista (folijarna ishrana) jedina mogućnost da se spasu biljke tj. prinos.
Stručna služba firme MAGAN YU (024 551 666), u tu svrhu, preporučuje 100% vodotopivo, folijarno đubrivo KRISTALON – special (18+ 18+18+3MgO), koji u svom sastavu, osim svih neophodnih makro-elemenata, sadrži i koktel mirko-elemenata u helatnom obliku koji biljke direktno usvajaju putem lista. Ovakvim tretmanom, biljke za veoma kratko vreme dolaze u optimalno fiziološko stanje a efekti primene veoma su vidljivi već nakon 48 časova. Cena ovakvog tretmana je vrlo ekonomična a prihranjivanje se može kombinovati sa primenom herbicida ili drugih pesticida.

Brojčanik

20 POSTO je smanjena potrošnja vode u poslednje dve godine, a u subotičkom „Vodovodu”se nadaju da poskupljenje nije jedini razlog za to, već i promena svesti kod građana o racionalnoj potrošnji praktično neobnovljivog vodnog resursa.
35 ULICA preostalih od prošle godine treba da se završi ovog proleća, prema planu Direkcije za izgradnju, u okviru nastavka Programa revitalizacije putne mreže. Iz republičkih sredstava obezbeđeno je oko 1,3 miliona evra za još 36 ulica.
53 IZLAGAČA predstavilo je svoje radove na tradicionalnoj Uskršnoj izložbi KUD-a „Bunjevka”.
56 POSTO potrošača na vreme i u rokovima izmiruje svoje obaveze prema „Elektrovojvodini” za utrošenu električnu energiju, pa im sleduje 5 posto popusta na mesečno zaduženje.
70 POSTO grada prekriveno je vodovodnom mrežom.
4.600 HEKTARA iznosi površina šuma i šumskog zemljišta u subotičkoj opštini, ali je samo 3.600 hektara obraslo šumom i podeljeno u 3 zone zaštite. Pošumljenost Vojvodine se kreće između 4 i 6 posto, a optimalno bi bilo barem dvostruko više.
26.000 NOVIH radnih mesta otvorili su prošle godine od marta do septembra privatni preduzetnici u Srbiji, dok je skoro dvostruko veći broj radnika koji su izgubili posao u preduzećima. U istom periodu zabeležen je rekordan rast broja preduzetnika u poslednje tri godine od oko 17.000. M. R.

U SRPSKOM KULTURNOM CENTRU U TOKU JE NEDELJA PRAVOSLAVLJA
RAZMENA KULTURNIH I DUHOVNIH DOBARA

U sklopu tradicionalne manifestacije Nedelja pravoslavlja, koja je prigodnom svečanošću, otvorena u ponedeljak, 26. marta, danas (petak, 30. mart) u 19 časova, u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava”, zadužbina Dušana Radića, biće predstavljena knjiga episkopa dioklijskog Jovana „Sveta služba, izabrane besede 1–3”. Osim autora, o knjizi će govoriti episkop bački Irinej i književnik Selimir Radulović.
Nakon Svetosavske himne – pojanja mešovitog hora SKC-a, pod dirigentskom palicom prof. Veselina Jevtića, brojnim gostima obratio se Milan Marodić, predsednik Srpskog kulturnog centra, koji je, između ostalog, rekao:
– Kao što je u filmu o Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava”, posle deset godina njegovog rada rečeno kako svaka značajna manifestacija počinje Svetosavskom himnom, tako je sa i ovogodišnjom Nedeljom pravoslavlja, koja se tradicionalno organizuje povodom Cvetne nedelje...
U manifestaciju je prisutne uvela beseda episkopa bačkog Irineja:
– Moram da kažem da ono što najviše zaslužuju pohvale i čestitanje jeste činjenica da je Srpski kulturni centar sve ove godine uložio napor da opravda svoj naziv koji je izuzetno zahtevan – da bude i autentično srpski i kulturan, i da bude obeležen svetosavskim vrednostima, neprolaznim vrednostima hrišćanske vere...
Ističući da u opredeljenju Centra za razmenu kulturnih i duhovnih dobara, leži mogućnost i obaveza, govornik je naglasio da je Centar svojim bogatim programom uvek opravdavao „tu otvorenost i širokogrudnost, uz potpunu vrednost srpskog kulturnog identiteta...”.
– Centar posebno naglašava svoje duhovne korene i posebno neguje program iz raznih oblasti likovnog i kulturnog, umetničkog stvaralaštva. Kada priča, bira one teme i sadržaje koji su direktno, ne samo posredno, nadahnuti i zasnovani na pravoslavnoj veri, duhovnom iskustvu, istoriji, njenom biću i njenoj misiji – rekao je, između ostalog, episkop bački Irinej.
Osim Svetosavske nedelje, i Nedelja pravoslavlja tradicionalno počinje izložbom slika. Organizatori programa ovaj put su priliku da svoja dela prezentuje subotičkoj javnosti, pružili Mihajlu Miloševiću, „majstoru veoma izraženog slikarskog dara i umeća, koji hoće svojim umetničkim postupkom da dokuči čudesno dejstvo prirode na znakove i simbole ljudskog trajanja”. Već sam naziv izložbe „Manastiri i mramor” ukazuje na to da umetnik „slika srednjovekovne srpske svetinje pogledom savremenika u kojem je sabrana sva svetlost i mrak minulih vekova...”. Program satkan od beseda, tribina i predstavljanja knjiga, završava se u nedelju, 1. aprila. T. M.

U SUBOTICI FORMIRAN PRVI PČELARSKI VITEŠKI RED U ZEMLJI
MEDENA KRALJICA I VITEZOVI

Udruženje pčelara „Pčela” iz Subotice formiralo je prvi pčelarski viteški red u našoj zemlji – „Subotička ravnica”. Osnivačka skupština, održana je u ponedeljak, 26. marta, u dvorani MKC „Nepker”. Kroz posebnu ceremoniju, promovisano je 12 vitezova meda koji su pokazali zavidno znanje o ovoj vrednoj životnoj namirnici, a zvanična kraljica meda Srbije Aleksandra Stepanović proglasila ih je vitezovima.
Vitezovi su: Jožef Agardi, Jadranka Vučetić, Antun Lulić, Kiralj Pal, Antal Holo, Petar Vojnić Zelić, Kalman Sudarević, Jovan Glončak, Ištvan Benčik, Nedeljko Lečić, Vojislav Kapor i Ivan Pinter.
Nakon ovog „teorijskog” dela, budući vitezovi pristupili su praktičnom delu ispita i zavezanih očiju probali jednu vrstu meda, da bi glasno rekli o kojoj se vrsti radi. Grešaka nije bilo. Usledila je zakletva na latinskom i konačno – proglašenje. To je, posle degustacije, i bukvalno bio najslađi deo... T. M.

PROŠLE SREDE U STANU U CENTRU SUBOTICE PRONAĐEN LEŠ
Ubistvo starca iz koristoljublja?

Subotica – Prošle srede oko 10.30 u svom stanu na Aleji maršala Tita 12 u Subotici pronađeno je beživotno telo osamdesetogodišnjeg Silvestera Franciškovića, a uviđajem kojeg su izvršili istražni sudija Okružnog suda u Subotici i okružnog javnog tužioca, kao i specijalizovane ekipe Uprave kriminalističke policije iz Beograda utvrđeno je da starac umro nasilnom smrću.
U saopštenju za javnost, kojeg je juče poslao načelnik subotičke policije Borivoj Mucalj, navodi se da je ovo delo okvalifikovanmo kao teško ubistvo, te da je zbog toga od strane istražnog sudije izdata naredba za obdukciju koja je preksinoć i obavljena, ali detalji još nisu saopšteni javnosti.
„Naša spremačica, koja skuplja zajedničke troškove održavanja zgrade, svakodnevno je od petka je zvonila na vrata stana Silvestera Franciškovića, ali ih niko nije otvarao. Ona me je o tome obavestila u sredu, a kako sam kao penzioner u tim trenucima jedini od komšija koji ga je poznavao bio prisutan, prvo sam pozvao bolnicu, pa hitnu pomoć raspitujući se nalazi li se Silvester među pacijentima, a pošto sam dobio odrečan odgovor pozvao sam policiju”, prepričava prekjučerašnji događaj Slavko Trbović, sused koji je slučaj prijavio.
Iako sam nije video leš, on kaže da je policija u stan ušla relativno lako, pritisnuvši kvaku i gurnuvši otključana vrata. Kako smo neslužbeno uspeli saznati iz dobro obaveštenih krugova u subotičkom sudu, pored tela su nađene ispreturane stvari što navodi na sumnju na ubistvo iz koristoljublja.
„Ne mogu reći da je Silvester bio imućan već bih pre rekao da je, u materijalnom smislu, bio srednjestojeći penzioner. Istina ranije je imao kuću, ali ju je prodao i od tih novaca je adaptirao stan kojeg je dobio ili kupio od Pošte u kojoj je bio zaposlen”, nastavlja Slavko Trbović.
Njegov sused Ištvan Nađ, koji je takođe poznavao pokojnika, kaže da je Silvester Francišković pre tri godine, kada mu je umrla supruga, prosto klonuo duhom. Takvo emotivno stanje, po njegovim rečima, dovelo je do toga da je Silvester Francišković često primao pomoć u stanu od više osoba, među kojima je, kako navode oba sagovornika, bilo i „onih neuglednih”. Takođe, i Ištvan Nađ i Slavko Trbović kažu kako, čak ni za vreme dok mu je supruga bila živa, nisu viđali da je kod Silvestera Franciškovića dolazio neko od njegove rodbine.
Proveravajući ovu činjenicu, juče nam u četiri pogreba preduzeća koja obavljaju sahrane u Subotici niko nije potvrdio da se neko od rodbine prijavio za sahranu pokojnog Silvestera Franciškovića. Z. R.

USKRŠNJA IZLOŽBA JOŠ DANAS U KUD-U BUNJEVKA
SRCE NA JAJETU

U prostorijama KUD-a „Bunjevka” (Miloša Obilića 6), još danas se može pogledati Osma uskršnja izložba narodnih rukotvorina, otvorena u petak, 23. marta. Na izložbi, koja je okupila 53 izlagača (kao i jednog kolektivnog – učenike 1.a razreda OŠ „Ivan Milutinović”, predvođene učiteljicom Marijanom Lilion), birano je i izabrano i najstarije uskršnje jaje čiji je vlasnik Muharem Bećirović:
– Muharem je ovo uskršnje jaje dobio ‘61. godine, od svoje tadašnje devojke, danas supruge Marice, koja mu je ovo veliko guščije jaje poklonila te godine kada je došao u Suboticu. Na jajetu koje je Muharem čuvao svih ovih godina, tušem su, u okviru od srca, nacrtani momak i devojka, a crtež prati tekst: „Nemoj svakom ruku dati, niti ljubav obećati, samo onom ko te vole, i za kim te srce bole” – kaže Kata Kuntić, u ime „Bunjevke”.
Osim izlagača iz Subotice i okoline, svoje radove izložili su i gosti iz Niša i Novog Kneževca, a diplome za najlepše rukotvorine pripale su sledećim Subotičanima: Gabrijeli Gmijović (za jaje „u slami”), Slavici Zvekanov (za slike u tehnici slame, sa tekstom iz Svetog pisma), Ružici Puzić (za šareni šling sa uskršnjim motivima), Mirjani Baka (za šling sa vezenim slikama), Kati Sekulić (za vitraž na jajetu), Stipanu Raletiću (za brušena jaja), Danijeli Matković (za jaja oslikana dečijim motivima), Mariji Vladisavljev (za jaja oslikana crtanim motivima) i Mirjani Zelić (za „heklana” jaja). T. M.

ATILA SALAI, DOBITNIK DRUGE NAGRADE ZA KARIKATURU MAĐARSKE FONDACIJE ZA KULTURU
Karikatura je zastarela profesija
• „Imam utisak da se ni kod nas, ali ni u zemljama u okruženju duhovni rad, kakav karikatura svakako jeste, ne vrednuje kao na Zapadu

Subotičanin Atila Salai osvojio je prošle nedelje drugu nagradu na konkursu mađarskih karikaturista, kojeg je raspisala Mađarska fondacija za kulturu. Karikaturist „Het napa” ovu je nagradu osvojio zahvaljujući svom viđenju aktuelnog mađarskog premijera Ferenca Đurčanja na temu „Gde je napred?”.
– Ovu karikaturu nacrtao sam pre dve godine i ona je, na žalost, još uvek aktuelna. Objavljena je i u „Het napu” i u „Mađar sou”, a oni koji je do sada nisu videli neka sami donesu sud o tome – kaže Atila Salai.
Jedan od retkih subotičkih karikaturista kaže da je ovo danas postala zastarela profesija.
– Imam utisak da se ni kod nas, ali ni u zemljama u okruženju duhovni rad, kakav karikatura svakako jeste, ne vrednuje kao na Zapadu. Zbog toga nas je tako malo i zbog toga je dobar karikaturist retkost – nastavlja sagovornik.
Primera radi, kaže Atila Salai, nagrada koju je osvojio u Budimpešti potpuno je simboličkog karaktera (uporediti sa nagradom „Dr Ferenc Bodrogvari, prim. a) u odnosu na slične u Portugalu, Švajcarskoj i ostalim zapadnoevropskim zemljama, gde za prvo mesto karikaturist biva nagrađen i sa 6.000 ili 7.000 eura. Osim toga, kako kaže, kod nas i u okruženju jednostavno ne postoje preduslovi za bavljenje karikaturom: nema adekvatnih škola niti kadrova koji bi se bavili podučavanjem onih koji imaju nameru baviti se ovim zanatom. Takođe, kako navodi, karikatura u novinama danas je više izuzetak nego li pravilo, čemu je umnogome doprineo i tzv. tržišni moment u medijima u kojima će na prostoru za karikaturu pre biti objavljen oglas ili reklama.
Iako ga čitaoci znaju po političkoj karikaturi Atila Salai kaže da mu to nije glavna preokupacija. Naprotiv. Prošle godine mu je u mađarskom „Nemzeti športu” objavljeno preko 60 sportskih karikatura (za jednu je takođe dobio nagradu), a njegovo objašnjenje za takvo opredeljenje je tipično „naško”: „u fudbal i žene svi se razumeju”.
Ipak, odgovarajući na pitanje zbog čega su Koraks, Pal Lephaft ili on sam svoj imidž stekli pre svega zahvaljujući političkoj karikaturi Atila Salai kaže:
– Ljudi su verovatno duboko u duši mazohisti, jer vole gledati kako se političari igraju s njihovim životima i dušama. Međutim, za razliku od mnogih, karikaturist mora ostati na vrhu brda, jer jedino na taj način može videti šta se u dlinama događa. Zbog toga je Koraks jedan. Z. R.

DA LI JE POSLANIK PETAR KUNTIĆ U SUKOBU INTERESA
ČEKAM TUMAČENJE

Predsednik Narodne demokratske stranke Vojvodine Mirko Bajić rekao je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare da je podneo zahtev republičkom Odboru za sukob interesa da se preispita da li je lider stranke DSHV Petar Kuntić u sukobu interesa jer je istovremeno i poslanik i potpredsednik opštine.
– Dobio sam odgovor ovih dana da je Kuntiću dat rok od 15 dana da reši ovo pitanje – tvrdi Bajić.
Na pitanje da li je dobio zahtev Odbora za sukob interesa, Petar Kuntić kaže da još ne postoji pravno tumačenje da li u njegovom slučaju postoji sukob interesa.
– Kada sam došao na listu Demokratske stranke imao sam tumačenje da se sukob interesa odnosi samo na funkcije na koje se lica biraju direktno na izborima, a da se ne odnosi na postavljenja. Analizirajući ko će biti kandidat na listi DS iz naše stranke, imali smo u vidu ovo tumačenje koje je objavljeno u Službenom listu iz decembra prošle godine. Zbog toga smatram da nisam u sukobu interesa. Sredinom nedelje idem u Beograd na sastanak poslaničkog kluba, gde će se još razmatrati ovo pitanje, tako da ta priča još nije završena.
Kuntić ističe da ukoliko bude reč o sukobu interesa, na mesto potpredsednika opštine biće postavljen neko drugi iz DSHV, a on ostaje poslanik u Narodnoj Skupštini. R. V.

PETORICA NEZADOVOLJNIH ČLANOVA NAPUSTILI DSHV
NA POMOLU NOVA STRANKA

Članovi Predsedništva DSHV-a Josip Jaramazović, Antun Merković i Stipan Stantić kao i članovi stranke Antun i Dragan Hupko najavili su na konferenciji za novinare u ponedeljak da napuštaju ovu stranku.
Oni ističu da su razočarani postupcima predsednika DSHV i njegovih najbližih saradnika prema članovima koji traže vođenje drugačije stranačke politike, ističući da očekuju da će za njihovim primerom poći još neki članovi iz vrha stranke.
– Postupci rukovodstva DSHV-a dovešće jedinu parlamentarnu stranku Hrvata u Srbiji do gašenja, odnosno utapanja u jednu veliku stranku čije je sedište u Beogradu – rekli su nezadovoljni članovi obrazlažaući razloge za svoju javnu ostavku.
Oni su kritikovali i način na koji su smenjeni i isključeni potpredsednici DSHV Đorđe Čović i Josip Pekanović, kao i odluke o povlačenja članova stranke iz upravnih odbora i javnih preduzeća, za koje ističu da se donose kršenjem stranačkog statuta.
Petorica sada već bivših članova poručuju da se neće povući iz politike, već planiraju formiranje nove stranke, koja bi zastupala interese Hrvata sa ovih prostora. R. V.

SAOPŠTENJE PETRA KUNTIĆA ZA JAVNOST
DSHV ima podršku

„Svi oni koji imaju druge i drugačije ideje od aktualnog vodstva stranke uvijek su mogli, a moći će ih i ubuduće iznijeti na sjednicama tijela stranke, podružnica i mjesnih organizacija. Naravno, ukoliko to žele, mogu i istupiti iz članstva, ali ono što je neprihvatljivo za stranku je iznošenje paušalnih ocjena i netočnih činjenica o djelovanju stranke u javnosti”, obratio se juče saopštenjem za javnost predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić povodom konferencije za novinare koje su u ponedeljak održali Đorđe Čović i ostali članovi isključeni iz ove stranke.
Petar Kuntić je u saopštenju rekao kako je paušalna i netačna izjava da DSHV „gubi vezu s narodom”, te da svojim aktivnostima vodi stranku ka uništenju.
„Upravo je suprotno od toga: DSHV je uvijek imao uporište u narodu i osluškivao njegovo bilo, a uspjeh na izborima i prisutnost nakon duljeg vremena zastupnika DSHV-a u Parlamentu pokazuje da je vodstvo stranke dobro odlučilo”, navodi se u tekstu.
Predsednik DSHV-a u saopštenju navodi da je Đorđe Čović isključen iz stranke, te da bi bilo logično da je uložio žalbu na odluku Predsedništva „ako je siguran u svoje podatke i potporu članstva”, što on ipak nije uradio. Z. R.

SEMINAR O ZAKONU O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
BOLJA BEZBEDNOST

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Subotice, u utorak, 27. marta, na Otvorenom univerzitetu je održan seminar na temu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Iako je donet pre nepune dve godine, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu još uvek nije dao rezultate, ali po rečima učesnika seminara, dugoročni efekti zakona trebalo bi da dovedu do mnogo veće bezbednosti zaposlenih na radnom mestu.
– Kako bude rasla privredna proizvodnja u Srbiji, tako će u jednom periodu sigurno, sa većim angažovanjem industrijskih kapaciteta, doći i do povećanja broja povreda na radu. Međutim, paralelno delujući sa primenom mera nakon izvršene procene rizika, uslediće vreme kada će se zaustaviti rast broja povreda i posle toga će biti nagli pad povreda na radu i profesionalnih oboljenja, što su pokazala iskustva drugih zemalja – naglasio je Nenad Vladić, analitičar u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.
Prema rečima učesnika seminara, poslodavci kod nas menjaju svoj odnos prema bezbednosti na radu i shvataju neminovnost primene zakona, ali još uvek nemaju svest o tome da zakon pomaže i njima, a ne samo radnicima.
– Poslodavci se sve više interesuju za oblast bezbednosti, dolaze kod nas po savete, ali još uvek ne dovoljno. Mnogo je preduzeća koji nemaju lica za bezbednost ili ne shvataju da je u njihovom interesu što bolja bezbednost. Veća bezbednost doprinosi većoj dobiti, jer nema bolovanja, naknade štete... – zaključila je Mirjana Popović, načelnica Inspekcije rada. M. R.

RAČUNI ZA STRUJU
„MAKAZE”

Subotička „Elektrodistribucija” krenula je u obustavu električne energije potrošačima iz kategorije domaćinstva i industrije koji su dobili opomene, a još nisu izmirili obaveze.
Troškovi ponovnog uključenja za monofazno brojilo iznose 1.029 dinara, trofazno 1.544, a za virmanske potrošače 3.511 dinara.

SARADNJA HEMIJSKO-TEHNOLOŠKE ŠKOLE SA PREDUZETNICIMA
Poslastičari u školskoj pekari

Pekarska radionica u Hemijsko-tehnološkoj srednjoj školi u Subotici, gde se učenici obučavaju pripremajući peciva za školsku užinu, prošlog petka je bila domaćin subotičkom preduzetniku Zoltanu Kolariku. On je ovde napravio prezentaciju uvoznih „Ireksovih” proizvoda, sirovina za poslastičarski program, za zainteresovane poslastičare i pekare. U pripremi su učestvovali i učenici i instruktori koji rade sa učenicima u ovoj radionici.
Naša škola radi sa privredom, sa preduzetnicima, međutim, mi imamo i svoju pekaru gde obučavamo decu koja će se jednog dana zaposliti kod njih. To je razlog da ih pozovemo da vide naše malu pekaru i da vide kako radimo. Sa Zoltanom Kolarikom takođe radimo – rekla je Gabriela Korom, pomoćnik direktora u Hemijsko-tehnološkoj školi „Lazar Nešić”. E. B.

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE PRVI PUT ODRŽANA U SUBOTICI
Penzije jednom ili dva puta mesečno?
• Prelazak na isplatu penzija u celosti jednom mesečno, Fond je predvideo kao jednu od mera za povećanje efikasnosti, ali nije precizirano da li će i kada početi da se sprovodi

Prva sednica Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih održana van Direkcije bila je u Subotici u četvrtak, 22. marta. Saša Vučinić, predsednik Skupštine opštine, pozdravljajući goste, istakao je izuzetno dobru saradnju lokalne samouprave i subotičke Filijale ovog Fonda. Slavko Imrić, direktor subotičke Filijale, istakao je da ovdašnja Filijala opslužuje oko 40.000 penzionera i nešto više osiguranika na ovom području, i da im je želja da tehnički unaprede službu, što bi uticalo na veću efikasnost.
U obimnom dnevnom redu, interesovanje i podužu diskusiju izazvao je plan za povećanje efikasnosti procesa rada, koji je podnela radna grupa Fonda, a u okviru te tačke predlog da se pređe na isplatu penzija jedanput mesečno i da se smanji broj korisnika koji primaju penzije na kućne adrese. O tome su, za sada, mišljenja podeljena, kako se videlo, i među članovima Upravnog odbora, a pogotovu među penzionerima. Naime, penzioneri se plaše da će im biti teže, a mesec još duži, ukoliko se penzije, većinom niske, isplaćuju jednom u mesecu, u celosti. Ivan Mimić, direktor Sektora za finansijske poslove Fonda, obrazlažući predlog svog Sektora, naveo je da je još uvek reč o predlogu, a ne o odluci, da je neizvesno kada će ovakva promena moći da se sprovede i da do tada predstoje još mnogi dogovori, ali da je neminovno da se jednoga dana, ipak, pređe na mesečnu isplatu penzija. Evo njegovog objašnjenja o razlozima:
– Jedan od prvih razloga je smanjenje troškova oko isplate. Drugi je, što smo proteklih nekoliko godina administratori raznih članarina, kredita, kupovine robe na rate, znači sprovođenja administativnih zabrana. To je sada već jako veliki posao u filijalama i oko toga ima mnogo problema. Isplata u celosti olakšala bi nam obradu penzija. Osim toga, primičemo se konsolidaciji fondova, što znači da ćemo biti jedan fond, zajedno sa fondovima samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Fond samostalnih delatnosti već isplaćuje penziju jedanput mesečno, prvog u mesecu za prethodni mesec.
Međutim, pojasnio je Mimić, to ne znači da bi sve penzije bile isplaćene u istom danu u mesecu.
– Naše razmišljanje ide u pravcu toga da jednom delu penzionera, i to onima sa nižim primanjima, isplatimo celu mesečnu penziju do 10. u mesecu, a da ostalima, sa višim penzijama isplata bude 25. u mesecu. Ali svima cela penzija. Moj sektor predlaže ono što nas neminovno očekuje u narednom periodu, a to je konsolidacija fondova, zahtevi Svetske banke, i usaglašavanje sa trendovima koji i u svetu i u okolnim zemljama idu ka tome – naveo je Mimić.
Goran Lončar, direktor Republičkog fonda, naveo je da u Fondu u ovoj godini predstoji veliki posao, sređivanje baze podataka za svakog zaposlenog, od prijave u osiguranje, preko podataka o stažu i doprinosima. K. K.

U ORGANIZACIJI PROKREDIT BANKE
IZABRANA NAJBOLJA PREDUZEĆA U SRBIJI

U ponedeljak, 26. marta, u Privrednoj Komori Srbije u prisustvu Ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milana Parivodića i predstavnika ProCredit banke, održana svečana dodela priznanja za najuspešnije mikro, malo i srednje preduzeće u Srbiji, pod nazivom PROBIZNIS LIDER 2006 u organizaciji ProCredit banke i Kluba privrednih novinara Srbije.
U skladu sa svojom razvojnom politikom i fokusom na podršci sektoru male privrede u Srbiji, ProCredit banka sa Klubom privrednih novinara tradicionalno, drugu godinu za redom organizuje dodelu priznanja za najbolja mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji pod nazivom „ProBiznis Lider”.
Ukupno se kandidovalo 132 mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji cele Srbije, u užem izboru od 16 preduzeća, našle su se i dve firme iz Subotice, „Flora” i „Cim Gas”.