|
IZ MATIČNOG UREDA
VENČANI
Emeše
Harangozo, sekretar mesne zajednice i Zoltan Pek, generalni
direktor, dipl. maš. ing.; Marga Jurčak, penzioner i Nikola
Vujković, penzioner; Mira Laličić, stručni saradnik za zaštitu
bilja i Andor Gašpar, stručni saradnik za zaštitu bilja;
Božica Jotić, domaćica i Bruno Bampa, mašinski inženjer;
Nevenka Šorgić, daktilograf i Zdravko Krneta, saobraćajni
tehničar; Kristina Stojanović, ekonomski tehničar i Ivan
Čović, radnik u cvećari; Andrea Kulhanek, trgovac i Vili
Bajić, auto električar-magacioner; Elizabeta Harmat, konobarica
i Norbert Sabo, stolar.
ROĐENI
DOBILI
KĆERKU: Danijela i Nebojša Kljakić, mesar (Vesna); Kristina
i Jožef Bodo, moler (Lilien); Suzana i Sebastijan Horvat,
radnik (Laura); Žana i Goran Maksimović, radnik MUP-a (Anđela);
Tanja i Davor Vujačić, komercijalista (Jana); Biljana i
Zdravko Đorđeski, saobraćajni tehničar (Elena); Dragana
i Dejan Vukmanov Šimokov, špediter (Anđela).
DOBILI SINA: Diana i Aleksandar Gavrilović, elektrotehničar
(Luka); Branka i Boban Kaurin, policajac (Jovan); Nina i
Vojkan Milosavljević, saob. ing. (Mateja); Dijana i Aleksandar
David, nas. raz. nastave (Ivan); Zvezdana i Tihomir Čović,
dipl. ing. informatike (Darko); Jelena i Dragan Perčić,
dizajner (Luka); Izabela i Atila Tot Bagi, prodavac (Adam);
Slađana i Ivan Luhović, automeh. (Erik); Branka i Aleksandar
Teslić, špediter (Andrej); Tanja i Ivica Dimović, radnik
(Andrej).
UMRLI
Luka
Kapista, penz. (1931); Gabriela Šefčić r. Francišković,
penz. (1950); Jelisaveta Mijatović r. Vidaković, penz. (1932);
Marija Kuzović r. Ivić, penz. (1915); Josip Milković, penz.
(1951); Stojan Radisavljević, penz. (1938); Mato Kajinić,
penz. (1932); Jelisaveta Aleksić r. Halas, penz. (1946);
Aleksandar Stanković, penz. (1925); Peter Katona, zemljoradnik
(1928); Eva Sedlak r. Romić, trgovac zlatar (1948); Ana
Benaček, penz. (1927); Ana Feher, penz. (1930); Jelena Sabo
Batanč, penz. (1934); Katalin Godar, por. penz. (1919);
Margit Toldi, por. penz. (1930); Lazo Vuković, penz. (1936);
Etelka Kara, penz. (1924); Matilka Šnicer r. Budinčević,
penz. (1925); Ivan Vilov, penz. (1935); Jožef Tot Bagi,
penz. (1944); Marija Vujičić r. Pinter, penz. (1938); Terezija
Jekl r. Šimetić, penz. (1931); Smajo Bešić, penz. (1948);
Cvijanov Margita r. Sekulić, penz. (1940); Radoje Cupara,
zemljoradnik (1921); Đerđ Šarvari, nezaposlen (1954); Eva
Nađ, izdržavano lice (1969); Matilda Gubatović r. Vašarhelji,
penz. (1922); Ilona Tot r. Tripolski, zemljoradnik (1925);
Antun Gabrić, penz. (1935); Gabrijel Ivić, nezaposlen (1957);
Radojka Lemajić r. Radosavljević, penz. (1933); Đorđe Prijić,
penz. (1928).
GRADNJA
BICIKLISTIČKE STAZE OD HAJDUKOVA DO PALIĆA, ZAPOČETA JESENAS,
NIJE DALEKO ODMAKLA
ZASTALO NA PRVOM KILOMETRU
Jesenas
započeta gradnja biciklističke staze između naselja Hajdukova
i Palića, koje deli razdaljina od pet kilometara, zastala
je nakon prvog kilometra. Deo staze je prokopan, nasut kamenom
tucanikom i kako
saznajemo od predsednika Saveta MZ Hajdukovo Imrea Čepa,
asfaltiranje ovog prvog dela krenuće na proleće.
– Gradnja staze radi se iz programa Direkcije za izgradnju.
Započeta je kroz centar sela od crkve do ulice Đerđa Dože,
a nastaviće se do Omladinske ulice i dalje do ulaska u Bačke
Vinograde u dužini od 1300 metara. Gradnja staze iz pravca
Palića još nije započela. Preko petlje autoputa kod Rodinog
gnezda, biciklisti će morati da se voze međunarodnim putem,
jer tamo nema uslova za gradnju biciklističke staze - kaže
Imre Čep.
Predsednik Skupštine MZ Palić Zoran Arsić kaže da je u više
navrata kontaktirao Direkciju, gde je dobio obećanje da
će deo staze od Palića do petlje biti urađen do kraja ovogodišnje
građevinske sezone.
– Naš predlog je da se ne počinje gradnja staze od naselja,
kako je prvobitno planirano nego od auto puta pa do restorana
„Abraham”. Dalje postoji betonska staza koja prolazi pored
„Hemosa” i proteže se do centra Palića. Važnije je da se
prvo uradi onaj deo gde uopšte nema staze, pa da se kasnije
popravlja postojeća. Kada sve bude završeno, to će biti
veliko olakšanje za učenike i zaposlene koji masovno dolaze
biciklom do Palića i da se tako poboljša njihova bezbednost
na putu – kaže Arsić.
Ovo potvrđuje i rukovodilac službe putne infrastrukture
u Direkciji za izgradnju Vladimir Agatonović koji kaže da
asfaltna baza počinje da radi u aprilu i deo staze kroz
Hajdukovo koji je pripremljen može da bude završen za nekoliko
dana.
– Pripremljena je staza u dužini od oko kilometar i po.
Vrednost investicije u ovom delu je oko 2,5 miliona dinara,
dok će gradnja drugog dela staze od Rodinog gnezda pa do
„Abrahama” koštati oko 3 miliona. Postojeća betonska staza
do centra Palića je u lošem stanju tako da će i ona biti
ponovo urađena. Namera nam je da ova kompletna deonica u
dužini oko 3,5 kilometra bude funkcionalna kako za bicikliste
tako i za roleraše – rekao je Agatonović. R. V.
ZAŠTO JE JEDNA NEOBIČNA GARAŽA U ŠIREM CENTRU GRADA POBUDILA
PAŽNJU
MOŽE SVE, AKO NIKOME NE SMETA
• Parking prostor za mašine i kamione preduzeća „Rov” u
jednom od dvorišta u ulici Alekse Šantića neće još dugo
biti tamo. Tome nisu doprinele žalbe građana, jer su one
samo tiho izgovarane u četiri zida svojih kuća, već vlasnik
koji je ovo mesto uzeo u zakup „na privremeno”
U
ulici Alekse Šantića, u mirnom i tihom kraju naselja Kervaroš,
osim privatnih kuća i poneke ustanove (Centar za socijalni
rad) našla se i jedna čudna garaža. Pošto je reč o garaži
bez zidova, prolaznicima padaju u oči parkirani bageri,
rovokopači, valjci i druge građevinske mašine, kao i veći
broj teških kamiona. No, okolnim stanarima ove mašine ne
padaju samo u oči, nego do njihovih ušiju, u jutarnjim satima,
kada se mašine pale i odlaze na neko od subotičkih gradilišta,
dopiru i ne baš umilni zvuci ovih grdosija i njihovih točkova
i gusenica.
Jedan od stanovnika iz ovog dela grada uputio je pismo našoj
redakciji u kojem se osvrnuo na raznorazna čuda i čudne
dozvole koje se izdaju u našem gradu (benzinske pumpe u
centru grada, fabrika za mešanje i pakovanje veštačkih đubriva
„Azohem” među kućama na Makovoj sedmici, plac za držanje
građevinskih mašina u Šantićevoj ulici), pitajući se kako
to da inspekcije nalažu rušenje jednog dečijeg igrališta,
a blagosiljaju zagađivače životne sredine i dozvolajvaju
njihovo bitisanje tamo gde im nije mesto.
– Pitao bih one naše građane kojima smeta dečija graja na
igralištu i traže njegovo uklanjanje, da li bi više voleli
da im se svako jutro nadomak kuća pale i turiraju u oblaku
dima građevinske mašine i kamioni – konstatuje u pismu ovaj
naš sugrađanin.
Pokušavajući da sazanamo otkuda jedna ovakva neobična garaža
u stambenoj zoni, od šefa odeljenja za građevinastvo Zorana
Ćopića čuli smo da u ovom odeljenju nije izdata dozvola
za ove namene na bilo čije ime u Šantićevoj ulici.
– Ako je vlasnik kupio kuću ili plac u tom kraju on ga verovatno
koristi za ovu namenu, ali bez dozvole. U principu, vlasnik
parcele može da je koristi za čega on hoće ako nikoga ne
ugrožava ili ne krši neke od ekoloških standarda. Ovo je
problem kojim se bave komunalni inspektori ukoliko stigne
pritužba građana na buku ili zagađenje vazduha.
Načelnik opštinske Komunalne inspekcije Lajoš Kampel potvrđuje
nam da inspekcija reaguje u slučaju dojave građana, ali
takvih pritužbi stanara iz Šantićeve ulice nije bilo.
– Sticajem okololnosti i ja stanujem u tom kraju i mogu
da kažem da se oni uredno parkiraju u krugu pomenutog dvorišta,
ne ostavljaju vozila i mašine na putu, ne iznose blato na
asfalt. Vlasnik može u svom dvorištu da ostavlja i deset
vozila ako ih ima, pod uslovom da ne dolazi do kršenja nekih
propisa, na šta naše inspekcijske službe onda reaguju –
govori Lajoš Kampel.
Mišljenja okolnih stanara sa kojima smo razgovarali su podeljena.
Matilda Balunović iz Šantićeve 15/a kaže da njoj ovaj parking
ne smeta.
– Nikada nisam čula ujutru buku. Možda zato što me deli
nekoliko kuća od tog placa, ali stvarno ne mogu da kažem
ništa loše.
Njena komšinica Jolan Doro pak misli da jednom ovakvom parkingu
nije mesto među privatnim kućama u stambenoj zoni.
– Po meni, ovakav plac treba da je negde na periferiji.
Čujem ih ujutru kada kreću i kada se popodne vraćaju, ali
meni ipak ne smetaju toliko kao komšinici preko puta koja
se spremala da piše žalbu inspekciji. Trenutno je u Nemačkoj
pa ne može sa njom da popričate – kaže ona.
Vlasnik firme „Rov” čije su građevinske mašine i kamioni
ovde stacionirani kaže da je ovo bilo za njega samo privremeno
i nužno rešenje, ali već za par nedelja ova mašinerija će
biti preseljena na drugu adresu.
– Meni se lično niko nije obraćao sa pritužbama, ali potpuno
razumem ljude kojima smeta buka mašina. Ja sam uzeo u zakup
ovaj prostor od vlasnika samo privremeno i nisam ništa radio
dok se nisam raspitao o mogućnostima korišćenja ovog placa
kod građevinske inspekcije. Ne želim da se konfrontiram
sa stanarima i sigurno ću naći pogodniji prostor za ostavljanje
mašina – obećao je vlasnik preduzeća „Rov” Slobodan Lukajić.
R. V.
U SUBOTU, 14. APRILA U ZOOLOŠKOM VRTU NA PALIĆU U 11 SATI
NIJE LAKO IZABRATI
•Digitalni foto aparat biće poklon čitaocu SUBOTIČKIH za
čiji predlog se opredeli poseban žiri
Beli
meda dobiće ime na osnovu predloga koje su slali čitaoci
SUBOTIČKIH, a konačnu odluku doneće žiri u čijem sastavu
će biti predstavnik Zoološkog vrta, novina i još jedna poznata
ličnost.
Jelena Šprenc predlaže da se meda zove Cvigi-Bigi, Cvele
ili Cune dok Damir Drča smatra da je pravo ime Cumi. Angela
Abraham ima tri predloga – Caca, Cupko ili Cucivil, a Marija
i Anamarija Mamužić veruju da je najbolje ime – Cakani.
Beatris Vukmanov ima čak devet predloga – Cuki Tedi, Cipiripi,
Cmoki, Cuki Maci, Cane Lepi, Cakani Meca, Carić Beli, Cunami,
Coma Meda ali je rekord ipak postigla Julijana Lacko sa
čak 16 predloga - Ciciban, Cipiripi, Cile, Cezar, Cembalo,
Cicko, Cuki, Cale, Ceci, Cvrle, Cune, Cicmil, Cuker, Ceki,
Combi ili Cigo. Aleksandra Kmezić se opredelila za imena
Cane ili Culi dok Tijana Stanivuk predlaže neku od tri varijante
– Cvrle, Coni ili Cuki. Dajana Kmezić predlaže da se najmlađi
stanovnik vrta na Paliću nazove Cigo, Cmoki ili Cuni, dok
je Dragica Bučevac ponudila 10 imena za izbor – Cmeki, Caki,
Cakani, Cmoki, Cvetko, Coko, Cole, Caki, Cane ili Cvele.
Manuela Cukijati bi volela da se meda zove Cuki ili Cvrle.
Marina Trklja predlaže ime Caki. Miroslava Oros ima 8 predloga
– Cvrle, Cicko, Cucko, Cole, Cule, Caki, Cale i Cane, a
Lazar Žegarac nudi tri imena – Cakan, Cickoš ili Cule. Predrag
Savić kaže: Moj predlog je, da se meče zove Cupko jer u
igri najčešće skakuće na zadnjim šapama. Uz predlog Predrag
šalje i pesmu:
Malo belo meče po imenu „Cupko“
Svakog
dana svake noći
Budno oko čuvara
Gledalo je kako je
Medvedica stara.
Odjedanput,
iznenada
Dok je padalo veče
Podari nam medvedica
Malo belo meče.
Lepo,
mokrog krzna
Nesigurno stoji
Prihvata ga majka
I mlekom ga doji.
A
mladunče malo
Začuđeno gleda:
„Vidi to su deca,
a ja mali meda“!
Radosno
se smeši
Mali beli ljupko
Radosno se smeši
Belo meče Cupko!
|
