ŠTA SU NAPRAVILE VEŠTE RUKE ĐAKA PRVAKA (I TATA)
UČIONICA KAO KROJAČKA RADIONICA

Prve nedelje marta u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” bilo je uzbudljivo – pravljeni su pokloni mamama. Učiteljica 1.a razreda Ana Kopunović došla je na ideju da u taj posao „uplete prste” i muškog dela porodice. Da bi iznenađenje bilo potpuno, ovoga puta bez znanja majki, svaki tata je sa svojim detetom seckao, šio i lepio... Radni žamor je ispunjavao učionicu koja je podsećala na neku krojačku radionicu. Na kraju je zadovoljstvo bilo obostrano - nakon malo muke, zajedničkog rada, ali i smeha - napravljen je držač za igle. Prema rečima prvaka, mame su bile oduševljene poklonom. Igle više neće gubiti, a biće im lakše da ušiju poneku pocepanu trenerku, jer će ih ovaj interesantan poklon večno sećati na njihove najmilije.

Mladi novinari 4. razreda OŠ „J. J. Zmaj”

PROMOCIJA KNJIGE DRAGANA KRSTIĆA
„FILOZOFIJA I FILM”

U svečanoj sali Gimnazije „Svetozar Marković” u Subotici, povodom obeležavanja petnaestogodišnjice tribine „Dijalog”, u utorak, 20. marta 2007. održana je promocija knjige „Filozofija i film”, Dragana Krstića.
Voditeljka programa promocije bila je Jelena Mraović, učenica IVc razreda, a gosti mr Srđan Damnjanović – filozof, zatim Aleksandar Krstić, profesor filozofije u Gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu, koji su, inače, i recenzenti knjige, i kompozitor Kornelije Kovač .
Pomenuti gosti su izneli svoja mišljenja i stavove, pri čemu su recenzenti bili bazirani na određenim tekstovima: mr Srđan Damnjanović na tekst „Život, filozofija i film Dragana Krstića”, a Aleksandar Krstić na „Bivstvovanje i film”. Kornelije Kovač govorio je o značaju muzike u filmu, svom stvaranju određenih kompozicija, ali i poznanstvu sa Draganom Krstićem. Nakon svog izlaganja, prisutnoj publici odsvirao je na klaviru kompoziciju svog trenutnog raspoloženja, kako sam kaže „neponovljivu”. Sva trojica dele mišljenje da autor promovisane knjige ima izvanredne, duboke i, nadasve, zanimljive poglede na svet filma, iako mu se dečačka želja da bude filmski reditelj nije ostvarila.

Marija Sloboda IIIa
Snimala: Jovana Reljić

NOVA KUHINJSKA OPREMA ZA EKONOMSKU SREDNJU ŠKOLU
ZA KUVARE I KELNERE

Zahvaljujući Fondaciji „Apacai” iz Budimpešte, Ekonomska srednja škola „Bosa Milićević” dobila je donaciju u iznosu od skoro 9.500 evra. Kako saznajemo od predstavnika Radionice „Zenit” iz Subotice (koja je bila posrednik u ovom uspešnom projektu), za ovaj novac kupljena su dva visokokvalitetna industrijska šporeta, frižider velikog kapaciteta i lavabo. Škola trenutno ima oko 900 učenika, a od toga će njih 81, kada izuče struku, postati profesionalni kuvari i kelneri. „Zahvaljujući novoj opremi, kvalitet praktične nastave biće podignut na viši nivo” – poručuju u Školi.

MKC „NEPKER” RASPISUJE LIKOVNI KONKURS
DECA CRTAJU SUBOTICU

Mađarski kulturni centar „Nepker” raspisuje likovni konkurs povodom Interetno festivala i Dana grada. Na konkursu čija je tema „Subotica moj grad” i „Mesto u kojem živim”, mogu učestvovati pojedinci, škole, dečiji likovni ateljei i kulturni centri. Izbor tehnike je slobodan, a radovi ne smeju biti veći od 70 dž 50 i ne uramljeni ili opremljeni. Moraju biti originalna dečja ostvarenja nastala u 2006/07. školskoj godini. Rok prispeća radova, koje treba slati na adresu: MKC „Nepker”, Trg Košuta Lajoša 4, 24000 Subotica, je 30. jun 2007. Od prispelih radova biće priređena izložba u Vestibilu Gradske kuće, 22. avgusta, a nagrade će svečano biti uručene povodom Dana grada.

USPEH SUBOTIČANA NA MEĐUNARODNOM LIKOVNOM KONKURSU U RUSIJI
DIPLOME MALIM LIKOVNJACIMA

Na Međunarodni likovni konkurs raspisan u gradu Novozibkov (Rusija) na temu „Istorija, kultura i tradicija mog kraja”, stiglo je 1.000 radova iz Belerusije, Ukrajine, Rusije, Mađarske, SAD, Srbije, Rumunije, Indije, Kine i Italije, a žiri je odabrao 100 najboljih radova i njihove autore nagradio diplomom i priborom za crtanje. Iz Likovne radionice „Studio Bravo” diplome su dobili sledeći polaznici: Timea Božić, Đenđi Rac, Gabriela Ilić, Šandor Florian, Livia Salai, Daniel Livingston, Andrea Klinovski i Renata Zita.
Jedan broj njihovih radova našao se i u katalogu.

PLESNI KLUB STARS NA KVALIFIKACIJAMA ZA SVETSKO PRVENSTVO
SPREMNE ZA RIMINI

U Vrbasu je održano prvenstvo Vojvodine za 2007. godinu, a to je ujedno bilo i kvalifikaciono takmičenje za Svetsko prvenstvo, koje će se uskoro održati u Italiji. Subotički „Stars” postigao je izvanredne rezultate, saznajemo od koreografa Aleksandre Kmezić.
Postignuti su sledeći rezultati: zlatne medalje (pojedinačno): Erlinda Kasoli, Saška Roksandić, Edina Pinter, Andrea Mlinar, Sonja Praštalo, Nikolet Hornjak, Nevena Milodanović; (grupno) Andrea Mlinar, Anja Cvišić, Dora Foro, Erlinda Kasoli, Dajana Nikolovska, Edina Pinter i Saška Roksandić. Srebro (pojedinačno): Lara Lozo, Dora Foro, Dajana Nikolovska, Erlinda Kasoli, Saška Roksandić, Andrea Mlinar, Anja Cvišić, Nevena Milodanović i Jelena Kuti; (grupno): Aleksandra Vinčić, Andrea Mlinar, Erlinda Kasoli, Saška Roksandić, Elabina Vitković, Edina Pinter, Anja Cvišić, Jelena Kuti, Biljana Pisarić, Gordana Ćelić, Sara Loča, Kristina Revid, Anja Balažević, Jelena Koprivica, Dajana Ivković. Bronza (pojedinačno): Andrea Mlinar, Nevena Milodanović, Jelena Kuti, Biljana Pisarić; (grupno) Jelena Kuti, Jelena Koprivica, Dajana Ivković, Nevena Milodanović, Sara Loča, Kristina Revid, Anja Balažević. L. T. S.

PRAKSA
Piše: Sandra Janić,
klinički psiholog

USAMLJENOST

Usamljenost ima različite uzroke i manifestacije. Najčešće se opisuju tri vrste usamljenosti: prolazna, situativna i hronična. Prolazna traje nekoliko minuta, do nekoliko sati, nije naglašena i ne pridajemo joj veliku pažnju. Situativna usamljenost je posledica značajnih događaja kao što su razvod, gubitak bliske osobe ili preseljenje. Efekti mogu biti fizički i psihički – glavobolja, nesanica, anksioznost, depresija i mogu da traju do godinu dana. Za neke usamljene ljude privremene okolnosti nisu glavni problem, oni imaju teškoće u ostvarivanju socijalnih kontakata i postizanju bliskosti čak i u povoljnim okolnostima. Individue koje se osećaju usamljeno više od 2 godine, a da im se nije desio traumatski događaj mogu da se uvrste u kategoriju hronično usamljenih osoba. U slučaju dugotrajne usamljenosti osobe krive sebe i svoje crte ličnosti, a ne okolnosti. Hronično usamljeni ljudi su uvereni da se skoro ništa ne može uraditi da bi se njihovo stanje popravilo.
Kvantitet socijalnih kontakata koje osoba ostvaruje samo su jedan činilac usamljenosti. Usamljenost je delimično pitanje očekivanja – koliko socijalnih kontakata ljudi očekuju ili smatraju normalnim, kao i koliko ih aktuelno imaju. Okolnosti koje čine jednu osobu usamljenom, mogu drugoj osobi da se učine kao preplavljujuće sa pažnjom. Ostajanje kući subotom uveče može da se čini katastrofično mladoj osobi, dok se ostajanje kući utorkom uveče može činiti kao rado očekivani predah. Usamljeni ljudi nemaju obavezno manji broj ukupnih kontakata nego ostali, već je značajnije pitanje kvaliteta njihovih kontakata. Problem sa hronično usamljenima je da i kad postoji prilika za ostvarivanje socijalnih kontakata oni ne koriste tu mogućnost, jer i ne propoznaju prisustvo date šanse. Usamljenost se javlja kad se želje ili potreba za bliskošću i vezanošću ne poklapaju sa kvalitetom ili kvantitetom socijalnih kontakata koje osoba ima, ili misli da ima. Razlika između želja i potreba je ključna u razumevanju usamljenosti. Postoje neke univerzalne potrebe za socijalnim kontaktom, ali one su pod uticajem našeg viđenja o socijalnim odnosima i značenja koji mu pridajemo. Prisutni su različiti izvori sticanja socijalnih kontakata i različite su dobiti koje ostvarujemo od njih. Od roditelja i profesora tražimo poverljiv savet ili uputstva, s prijateljima delimo zajednička interesovanja i načine opuštanja i zabave, dok od partnera i supružnika tražimo emocionalnu vezanost i podršku iz koje crpimo sigurnost.
Za hronično usamljene ljude problemi su počeli još u detinjstvu i adolescenciji. Stidljiva, zatvorena deca su pod rizikom da budu usamljena, a takođe i deca koja često ispoljavaju agresivnost bivaju odbacivana od vršnjaka. Rezultati nekoliko studija ukazuju da emocionalno hladni roditelji češće imaju decu koja su usamljena. Odbacivanje ima ulogu u javljanju usamljenosti kod dece. U periodu promena i razvojnih kriza usamljenost se intenzivira kao što je slučaj u adolescenciji i ranom odraslom dobu. Velika učestalost suicida među adolescentima može da se poveže i sa intenzitetom osećanja usamljenosti. Oni koji ispoljavaju situacionu usamljenost postepeno sklapaju prijateljstva da bi prevazišli svoje osećanje usamljenosti, ali hronično usamljeni osećaju da i pored novih poznanstava jedino što bi sprečilo njihovu usamljenost je pronalaženje emocionalnog partnera. Na taj način hronično usamljeni previđaju mogućnost da prijateljstva budu izlaz iz usamljenosti. Stariji ljudi postaju vremenom samodovoljni i imaju bolju procenu od mladih šta mogu da očekuju od međuljudskih odnosa. Mnogi ljudi misle da su stari ljudi, kao i ostali koji žive sami automatski usamljeni. Povezivanje samoće i usamljenosti je česta predrasuda. Usamljenost se često kompenzuje radoholičarstvom. Većina ljudi koji su hronično usamljeni su i depresivni i obrnuto. Usamljene osobe koje se plaše od iniciranja bilo kakvog kontakta mogu da se uvrste u kategoriju socijalnih fobija, ali većina usamljenih ne izbegava socijalne kontakte, već smatra sebe nesposobnim da izrazi svoja očekivanja u situacijama koje traže kapacitet ispoljavanja bliskosti. Ako ovakvo ponašanje dugo traje usamljeni ljudi počinju da izbegavaju produbljivanje bilo kog socijalnog odnosa, što za posledicu nosi potpunu izolaciju. Usamljeni ljudi ne mogu da prepoznaju kakav utisak ostavljaju na druge ljude (najčešće smatraju da ostavljaju loš utisak na druge).
Usamljenost i samoća mogu biti ponekad korisni i ne može se smatrati da je usamljenost automatski patološka i oštećujuća po osobu, pošto se ona može iskoristiti za okretanje ka sebi i jačanje unutrašnjih resursa ličnosti. Usamljenost je upozoravajući signal, kao i fizička bol. Ona nas opominje da je neka važna potreba osobe neispunjena.