GRAĐANI KOJI ŽIVE PORED DIVLJE DEPONIJE „ĐAR" POTPISUJU PETICIJU ALI NE VERUJU U NJEN UČINAK
MUKE DUGE DVADESET GODINA

Ljiljana Velimirović, koja živi „na prvoj liniji razdvajanja sa neprijateljem svih stanara ulice Sergeja Jesenjina – deponijom Đar” kaže da je ovde od proleća do jeseni neizdrživo.
– Prašina se neprekidno vije prema stambenim zgradama, jer nas samo asfalt deli od ove deponije. Nebrojeno kamiona ovde dnevno ulazi. Pogledajte koja su tu brda zemlje navučena – pokazuje nam ona, žaleći se da ne mogu ni veš na balkonu da rašire jer prašina lebdi u vazduhu i kad je vreme mirno. – Kada vetar duva, onda se jedva naziru kuće od oblaka prašine, pa i pored toga što prozore uopšte ne otvaramo, prašina nađe sebi put kroz svaku najmanju poru. Decu ne možemo pustiti da se igraju pred zgradom, a stariji stanari, kao što je i moja majka, koji bi hteli da posede sa komšijama ispred zgrade, prinuđeni su da budu stalno u zatvorenom – kaže Ljiljana dodajući da sumnja da će ova peticija nešto pomoći, jer su i ranije stanari pisali žalbe opštinskim inspekcijama.
Od nje saznajemo da je sve što je grad za njih uradio bilo postavljanje betonskih prepereka duž deponije, kako bi se sprečili kamioni i privatni automobili da ulaze, ali su ostavljene dve rampe koje su u toku dana podignute i kroz njih se slobodno prolazi.
Radivoje Banjanin iz Sergeja Jesenjina broj 29 kaže da im se već više od dve decenije obećava da će se to rasčistiti.
– Po struci sam građevinac i zato mogu slobodno da tvrdim da je ovo zemljište potpuno upropašteno i tu se ništa ne može graditi. Ispod zemlje ima svega, jer se otpad samo zatrpava i opet se preko toga nanosi novi. Umesto da su napravili garaže do puta da nas barem malo zaštite, svaki je gradonačelnik dok je bio na čelu opštine obećavao da će to rešiti a nikad niko nije ništa uradio. Rado bih se odselio odavde, ali su zbog deponije ovde stanovi jeftini, i niko ko je pametan ne bi od mene kupio stan po njegovoj pravoj vrednosti.
Jedan od građana, koji je potpisnik peticije, priča nam da ceo život bio terenski radnik i ovako nešto nije video ni u jednom gradu.
– Zna se šta je gradska deponija, a šta je stambena zona. Ali kod nas je sve pobrkano, pa se mogu dešavato i ovakve stvari. Nekim moćnicima je u interesu da se ovakvo stanje održava, jer mogu besplatno dovlačiti ovamo svoje smeće i otpad, umesto da plate odlaganje na deponiji. Leva strana prema Bolnici se još kako tako održava, zemlja se razvlači i ravna, ali desna strana se pretvorila u pravo smetlište – govori Josip Dundović.
Suvlasnik ugostiteljskog objekta u ulici Dragutina Domjanića tvrdi da neko koči saniranje deponije.
– Ova ulica pravo vodi prema bolnici a stalno je zakrčena kamionima, pa ne znam kako bi Hitna pomoć ovuda mogla da stigne na vreme. Ovih dana je vetar neprekidno duvao i bili smo zatrpani najlon kesama i papirima sa deponije. Sami čistimo i skupljamo to smeće ispred svojih vrata i stalno se pitamo dokle će to da traje. Ovde stanuju ljudi slabijih primanja, penzioneri i nikakoga ne interesuje da to sredi – kaže Dragan Preradović.
Građani nam pričaju da su problem prijavljivali opštini i da ima najmanje osamdeset pismenih prijava građana inspekciji. Zbog toga veruju da i pored peticije koju je potpisalo preko sedamsto stanovnika ove mesne zajednice, ona neće imati odjeka.
– U vreme prethodnog režima ovde se planirala gradnja stanova za mlade parove. Iskopani su izliveni temelji za zgrade i na tome se stalo. Utrošene su tone građevinskog materijala, cementa i to je sada prekriveno smećem. Ako nije bilo u interesu grada da se započeto dovrši ili proda, onda ne znam koga će danas interesovati to što nama smeta da normalno živimo – kaže Ranko Vasiljević. R. V.

VENČANI

Jovanka Ivić, lakirer i Andrija Škuranj, stolar; Rozalin Dulić, domaćica i Ištvan Apro, radnik na čišćenju gradskih površina; Anamaria Pot, student i Zoltan Bodor, maš. bravar; Karolina Nađ, proizvođač prehramb. proizv. i Peter Kesegi, zidar; Danijela Đukanov, namotavač i Sanjin Ostojić, maš. inž.tehnolog.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Timea i Sebastijan Silađi, serviser (Mia); Andrijana i Željko Šijan, maš. bravar (Anastasija); Katarina i Mirko Sudarević, nezaposlen (Marina); Željka i Miloš Narančić, nezaposlen (Nataša); Gabriela i Ivan Krecul, muzičar (Nikolina); Gizela i Robert Francišković, zidar (Kristina); Silvija i Nikola Miković, graf. ing. (Petra); Sanja i Zoran Miljković, ing. informatike (Milica); Kornelia i Laslo Nađ, fiz. radnik (Emeše); Karolina i Dragan Fabri, nezaposlen (Ines); Biljana i Dalibor Paulić, tesar (Jelena); Đurđija i Dražen Popov, prodavac (Mila); Renata i Josip Šarčević, bravar (Dalma); Brigita i Karolj Aladžić, radnik (Larisa).
DOBILI SINA: Kristina i Atila Odri, automehaničar (Kristian); Nataša i Štefan Nikutović, mašinista (Stefan); Aniko i Zoltan Milković, stolar (Filip); Melinda i Stipan Ferković, nezaposlen (Ivan); Marijana i Dalibor Repaja, pravnik (Mihajlo); Zdenka i Josip Čuvardić, met. strugar (Miloš); Dragana i Siniša Šefčić, stolar (Srdan).

UMRLI

Matilda Kulić r. Bašić Palković, domaćica (1938); Šandor Čikoš, penz. (1934); Mariška Berko r. Zemko, penz. (1929); Eržebet Horvat r. Berkeš, domaćica (1946); Ilona Gencel r. Dušnoki (1932); Katica Vereš r. Đurčak, penz. (1933); Abid Čolo, penz. (1928); Eržebet Maroti r. Pinter, penz. (1944); Milica Vlahović, nezaposlena (1952); Damir Gubatović, nezaposlen (1980); Kata Matić r. Tomić, zemljoradnik (1923); Ivanka Katić r. Patarčić, penz. (1939); Katalin Jager r. Molnar, penz. (1922); Marija Romić, penz. (1937); Veronika Horvat r. Ekreš, penz. (1940); Gizela Imgard Bodza r. Sakautcki, domaćica (1952); Janja Matković, zemljoradnik (1932); Ljudevit Kiš, zemljoradnik (1922); Peter Šinković, penz. (1944); Veco Tumbas, penz. (1941); Katica Stantić, penz. (1920); Dezider Ovari, penz. (1938); Kata Gabrić r. Horvat, domaćica (1926); Milisav Šakić, nezaposlen (1952); Lajoš Šok, penz. (1913); Ilona Rezmanj r. Šimatović, penz. (1922); Petar Kujundžić, penz. (1936); Katica Merković r. Patarčić, penz. (1933); Šarika Sudarević, zemljoradnik (1924); Rozalia Bicok r. Čonti, domaćica (1927); Kata Sedlak, penz. (1914); Đerđ Bistricki, nezaposlen (1955); Antun Puškaš, nezaposlen (1948); Zdenka Dolinka, penz. (1934); Julija Meljkuti r. Jelačik, zemljoradnik (1931); Nikola Radević, penz. (1935); Marija Milović r. Maravić, penz. (1932); Dragica Šegina r. Vučković, penz. (1933); Savka Grozdanović r. Uzelac, penz. (1925); Stevan Varnju, penz. (1933); Terezia Lasak r. Sabo, penz. (1941); Ilona Fain, domaćica (1944); Eržebet Šebešćen, penz. (1931); Irma Palfi r. Pešti, penz. (1929).

PRVO BELO MEČE ROĐENO U SUBOTICI PRE SKORO TRI DECENIJE PREDSTAVLJENO KAO SENZACIJA
TANJA, MEDA I „ILUSTROVANA POLITIKA”

Svaki put kada bi neki beli medved na Paliću ugledao svet, Tatjana Stojsavljević i njena porodica bi se prisetili nezaboravne đačke posete Vrtu 1980. godine koju je zabeležio i tada jedan od najtiražnijih jugoslovenskih časopisa. „Ilustrovana politika” je pre tačno 27 godina na svojim stranicama objavila priču o „Čudu u Subotici” sa mnoštvom objavljenih fotografija nastalih prilikom susreta polarnog mladunčeta sa učenicima Osnovne škole „Ivan Milutinović”. Na jednoj od tih fotografija, koju je zajedno sa časopisom sačuvao i njen otac Ante Tabak, Tatjana u naručju drži umiljato meče.
- Susret je zaista bio nezaboravan, baš kao i prethodno naš odlazak u Beograd. Pošto je škola imala novinarsku sekciju, omogućeno je njenim članovima da posete našu najstariju medijsku kuću. Nedugo posle toga, novinari „Politike” su krenuli u Suboticu, tragom vesti da je posle jedinstvenog slučaja u Kelnu, najzad i na Paliću u zatvorenom prostoru rođeno prvo belo meče. Tada su se dosetili da najmlađeg stanovnika Zoološkog vrta slikaju sa decom, pa su nas pozvali da im se pridružimo - dobro se seća Tatjana Stojsavljević koja je u to vreme imala 15 godina.

Druženje sa mladunčetom belog medveda bilo je nezaboravno za polaznike novinarske sekcije koju je vodila nastavnica Hilda Nemet:
- Meda je baš bio pitom, raspoložen i spreman za igru. Istina, više se ne sećam njegovog imena, ni kog je pola bio, ali je to bio događaj koji se pamti za ceo život. Sve vreme dežurni čuvaR je bio uz nas i životinju, a pre dolaska na Palić zaposleni u Zoološkom vrtu su nas savetovali da se presvučemo i da devojčice ne koriste parfeme kako ne bi zbunili i uplašili medvedića. M. R.

JOŠ UVEK MOŽETE PREDLOŽITI IME ZA BELOG MEDU
KUMU ZA POKLON FOTOAPARAT

Čitalac nedeljnika „Subotičke“ čiji predlog za ime belog mede bude usvojen dobiće na poklon digitalni fotoaparat. Eto još jednog motiva da svoje predloge pošaljete i u narednih nedelju dana. Uručenje nagrada uz podelu utešnih, kao što su majce sa likom mede, biće organizovano u ZOO vrtu na Paliću, ali o tome – u sledećem broju. Ime će od pristiglih predloga birati poseban žiri.
A evo i novih predloga: Vladimir Šarčević predložio je da se meda zove Car, Cile ili Cico, dok su Vojislav, Vitomir i Nikola Hlad predložili da najmlađi stanovnik ZOO vrta nosi ime Cvani, a Marija Berkeš predlaže da meda bude Ciciban ili Cipelić.
Meda je muškog roda i ime mu mora biti na slovo C.