Da li da ostanem i dalje sam (sama)?
Da li da se upustim u životnu avanturu traženja osobe po svojoj meri? Da li ...?
Koliko puta svako od nas, u nekom svom životnom dobu, postavi sebi ovakvo pitanje i odluči da potraži odgovor, da učini korak?!
Ljudi se susreću, razgovaraju i razmenjuju svoje priče, koje veoma često imaju manje više istu tematiku: Kako da prekinemo dane koji se nižu, dok se mi vraćamo u svoje domove da bi smo se suočili sa svojom samoćom. Nekima se takvi dani protegnu u godine!
Istina, o samoći se nerado govori, bar ne u javnosti. Postoji stigma da nešto nije u redu sa osobom koja je još uvek sam ili sama. Postoji ubeđenje da takva osoba „mnogo traži i mnogo bira“.
Postoji prećutna osuda ljudi koji su se usudili da radije žive sami umesto da slede neke ustaljene običaje i očekivanja.
Ono čega je malo, jeste svest da svako od nas ima pravo da traga za osobom koja je za njega ili nju prava, tojest, baš po meri.
O samoći se razgovara sa prijateljima i to u najstrožijem poverenju. Priča se. Ponekad se nada i priželjkuje. Ponekad se obeshrabri pa se miri sa sudbinom i uglavnom se vrtimo u jednom istom krugu poput začaranih marioneta koje čekaju.
Ja sam odlučila da više ne čekam kako bi se nešto dogodilo!
Odlučila sam da stvaram mogućnosti.
Odlučila sam da aktiviram sebe i svoje potencijale. Umem da kažem šta želim, umem da procenim, umem da donosim odluke i jedino što mi je trebalo, bilo je mesto odakle da se počne.
Neko mi reče za Internet sajtove za upoznavanje.
Dugo sam se dvoumila oko te ideje, menjala mišljenje, sumnjala i nadala se. Radoznalost je pobedila, pa se odlučih da pokušam.
Želim da sa čitaocima podelim moja lična iskustva.
Ja sam osoba u zrelim godinama, za koju kažu da ih „lepo nosi“.
Postavila sam svoj profil na jednom od poznatih i posećenih sajtova ovde u Srbiji. Moja želja je bila napisana jednostavnim i jasnim rečima: tražim osobu radi ozbiljne veze ili braka. Naznačila sam starosnu dob, kako svoju, tako i osobe koju tražim i postavila svoju sliku.
Dogodila se poplava poruka, upućenih upravo meni.
Pomislila sam,eto, pravo mesto!
Tako je bilo, dok nisam počela da čitam poslate poruke.
Bilo ih je nekoliko vrsta.
Neke poruke su uglavnom bile eksplicitne (?!) i dolazile su od strane mnogo mlađih muškaraca. Takvih poruka je bilo najviše. Nudilo se sve i svašta. Moglo je da se bira od vikend susreta pa do toga da ga usvojite!
Razlika u godinama, koja je u nekim slučajevima premašivala i brojku trideset, nije se uzimala u obzir iako sam ja izričito naglasila taj aspekt u svom traženju. Za ono što se nudilo, godine nisu bile bitne.Mladići su želeli iskustvo sa ženom u godinama, koja još dobro izgleda. Kompliment?! Veoma rastegljiv pojam!
Neke poruke su bile diskretnije, čak pristojne ali bi se vrlo brzo ispostavilo da je osoba lažno predstavila sebe ili po pitanju bračnog statusa ili godina ili čak i izgleda.
Neke poruke su bile poslate samo sa željom da se sa nekim razgovara u časovima kada supruga i deca spavaju mirnim snom.
U svim tim slučajevima, moje potrebe, moje želje i moji traženi kriteriji nisu se uvažavali.
Da skratim priču, sajtovi za upoznavanje su poput karnevala i maskenbala, poznati oblici ponašanja u kojima nam društvo daje odobrenje da, s’vremena na vreme možemo da se glupiramo i da činimo sve ono što je, inače, nedozvoljeno ili neizvodljivo. Istorija i tradicija kroz vekove govori, da je svako društvo uvažavalo potrebu čoveka da povremeno ventiliše svoje porive kako bi u svakodnevnom životu, nastavljao da uvažava zakone društvenog ponašanja.
Tako je bilo nekada. A danas ?
Savremena internet komunikacija, putem pomenutih sajtova za upoznavanje, omogućila je da, svaki dan, možemo da učestvujemo u nekom maskenbalu ili karnevalu želja.
Ako ozbiljno razmišljate o tome da svoju samoću zamenite kvalitetnim druženjem, tada nemojte da tražite ostvarenje svojih nadanja na takvim sajtovima.Oni su koncipirani tako da na njima najčešće nailazite samo na prolaznu zabavu. Osim toga, mogu tamo da vas poistovete sa svima ostalima koji misle i govore „ajde da se zezamo“.
Ako ste zaista spremni da se aktivno posvetite nalaženju osobe koja je po vašoj meri, ali sada na jedan drugačiji način, rešenje se nalazi baš ovde, u redovima koje upravo čitate. Kako?
Subotica je veliki grad i verujem da u njemu ima mnogo ljudi čija je životna ideja vodilja, ono što je oduvek imalo vrednost, a to je kvalitet.
Zato razmišljam o jednom klubu istomišljenika, u nameri da se organizujemo, da se udružimo motivirani svojim integritetom a ne iluzijama.
Organizujmo se, udružimo se, ako nam je cilj KVALITETNO druženje i upoznavanje sa osobama koje imaju i neguju iste ili slične vrednosti.
Prestanite da budete sami. Prestanite sa verovanjem kako ništa ne možete da promenite.
Odlučite se da više ne čekate. Stvarajte svoje mogućnosti!
Stvarajte ih ovde u Subotici, u svom gradu!
Ovo je moj predlog. Ja i redakcija ovih novina, očekujemo vaše mišljenje!