IZ MATIČNOG UREDA

VENČANI

Kristina Sabo, domaćica i Ivan Matić, građevinski radnik; Slađana Eremić, student i Milan Dakić, magistar pravnih nauka; Eva Drakulić, domaćica i Antal Huroš, penzioner; Sanja Pejčić, ek. tehničar i Zlatko Imrić, kuvar.

ROĐENI

DOBILI KĆERKU: Valeria i Čaba Tot, mašinski inžinjer (Noemi); Tanja i Gradimir Vujaklija, mašinski tehničar (Teodora); Slađana i Miroslav Abramović, vojnik po ugovoru (Anđela); Beatriks i Zoltan Bujak, ekonomista (Reka); Dijana i Stevica Gabrić, referent sirov. nabavke (Iva); Andrea i Žolt Juhas, vozač automehaničar (Leona).
DOBILI SINA: Gordana i Milenko Rokvić, mašinbravar (Luka); Anita i Goran Švedić, radnik u proizvodnji (Vanja); Natalija i Ljubiša Čikara, brodski električar (Branko); Monika i Đula Deak, medicinski tehničar (Viktor); Anita i Pavle Marović, trgovac (Stefan); Tamara i Stojan Čegar, profesor matematike (Stevan); Dora i Sorin Mihati, električar (Edvard); Jasmina i Goran Kovačević, poljoprivred. (Mladen).
DOBILI BLIZANCE: Emina i Anto Čota, vozač (Valentina i Ognjen); Gabriela i Đorđe Poljaković, stomatolog (Lena i Petra).

UMRLI

Margit Reinhardt r. Patko, domaćica (1924); Stevan Horvat, penz. (1937); Ana Sadović, izdržavano lice (1938); Roza Fodor r. Abraham, penz. (1921); Jelena Mirnić r. Evetović, penz. (1924); Ladislav Nađ Buzder, penz. (1947); Teza Molnar Međeri r. Đeri, penz. zan. (1920); Nikola Vukobratović, penz. (1948); Ljubiša Kozarević, nezaposlen (1954); Franjo Cvijin, penz. (1944); Stipan Dulić, penz. (1938); Eržebet Deme r. Vencel, domaćica (1927); Šandor Mihalj Januško, zemljoradnik (1933); Stanko Krnajski, zemljoradnik (1955); Ilonka Fodor r. Vajs, domaćica (1944); Karolj Leko, penz. (1926); Marija Nađ r. Farago, domaćica (1927); Arpad Sendi, penz. (1947); Jožef Martonoši, penz. (1929); Gizela Salkai r. Sivel, domaćica (1929); Ivan Crnković, penz. (1929); Maria Božaković r. Takač, penz. (1914); Josip Čajkaš, zemljoradnik (1935); Lajoš Šuki, penz. (1956); Ištvan Čizmadija, penz. (1938); Antal Benjocki, penz. (1926); Magdalena Sabo r. Berkeš, penz. (1959); Blagoja Vrbanović, penz. (1952); Stana Hampelić, penz. (1926); Igor Bogdanović, nezaposlen (1977); Mihalj Holik, penz. (1941); Branislava Vasić r. Glavaški, penz. (1925).

DIREKTOR „ČISTOĆE I ZELENILA” DOBRIVOJ KOLEDIN O TOME ZAŠTO GRAĐANI ODNOŠENJE SMEĆA PLAĆAJU PO KVADRATNOM METRU UMESTO PO ČLANU DOMAĆINSTVA
Jednostavnije za evidenciju
• Smatramo da je ovo ipak bolji način iz prostog razloga što je u većini domaćinstava teško kontrolisati broj članova • Za 2008. u planu nabavka tipskih kanti što će omogućiti naplatu po količini odnetog smeća

Živite sami u kući od sto kvadrata, grejete se na struju i već godinama dovoljna Vam je jedna kanta za smeće. Vaši prvi susedi, četvoročlana porodica, žive u duplo manjoj kući, greju se na drva i već godinama ni dve kante im nisu dovoljne za smeće. Pa ipak, Vi „Čistoći i zelenilu” plaćate duplo višu cenu za uslugu odnošenja smeća.
Prihvatajući ovu činjenicu kao posve normalnu, teško da ste se zapitali da li biste isto reagovali i kada bi reč bila o, na primer, struji, tj. da račun plaćate po kvadratnom metru stambene površine, a ne po stvarnom utrošku energije čime biste opet bili bar duplo oštećeni u odnosu na Vaše prve susede.
Prvi čovek JKP-a „Čistoća i zelenilo”, direktor Dobrivoj Koledin, odgovarajući na pitanje zbog čega je građanima merna jedinica za odnošenje smeća kvadratni metar, a ne, recimo, broj članova domaćinstva ili stvarni „potrošak” za „Subotičke” kaže da u ovom trenutku obračun po članu domaćinstva u državi radi samo Novi Sad.
– Novi Sad je to uradio pre pet-šest godina, u vreme kada Vlada nije dozvolila nikakvo povećanje cena. Da bi, ipak, uspeli u svojoj nameri, oni su promenili način obračuna odnošenje smeća i na taj način od Vlade nisu ni morali tražiti saglasnost. Međutim, kako u celoj Srbiji obračun ide po metru kvadratnom, što možda i nije najadekvatnije rešenje, mi smatramo da je ovo ipak bolji način iz prostog razloga što u većini domaćinstava teško možemo kontrolisati broj članova – kaže Dobrivoj Koledin.
Zapravo, kako kaže, najbolji način naplate usluga ove vrste bio bi obračun po kanti, ali je problem u tome što Subotica u ovom trenutku nema ni 10 posto tipskih posuda za te namene, a kupovina novih, po njegovim rečima, iziskuje velike troškove.

– S tim u vezi, samo jedan podatak: prosečno godišnje iznošenje smeća naših 40.000 korisnika iznosi 156 dinara, koliko otprilike košta i jedna nova kanta. E sad se postavlja pitanje: da li je kanta skupa ili smo mi jeftini, ali tu nikad kraja. Zbog toga mi imamo ideju da od sledeće godine, u zajedničkoj akciji sa građanima i lokalnom samoupravom, pokušamo da rešimo problem tipskih posuda za kompletnu Suboticu. Na taj način mogli bismo da razmišljamo o načinu da se naplata odvija po količini smeća, a cena bi bila vrlo jednostavna: po posudi – nastavlja sagovornik.
Ukoliko tako i bude, to znači da će za nabavku samo po jedne tipske posude za odnošenje smeća po navedenoj ceni (oko 150 dinara) za oko 40.000 domaćinstava sledeće godine biti potrebno izdvojiti oko 6.000.000 dinara (oko 75 hiljada evra). Primera radi, u planu za 2007. za odnošenje smeća „Čistoća i zelenilo” računa na prihod od 176.200.000 dinara (102 miliona od domaćinstava i 72.200.000 od preduzeća).
U vezi sa ovom temom nameće se i pitanje razvrstavanja otpadnog materijala (staklo, papir, plastika...) Dobrivoj Koledin kaže da ovo nije „tema bez ideja”, ali i da iza toga mora stajati država.
– Međutim, potrebno je reći i to da velikih zarada na reciklaži nema. Po mom mišljenju zemlje u kojima se zarađuje veliki novac na reciklaži nisu zemlje u kojima ljudi pristojno žive. Mislim da smo i mi u sličnoj situaciji, što će reći da gladan narod o ovim pitanjima ne može da razmišlja – zaključuje sagovornik. Z. R.

MAJSTOR ZA LIFTOVE RADOVAN ĐUKIĆ UVEZAO JE I UGRADIO DIZALA U GOTOVO SVIM NOVIJIM VIŠESPRATNICAMA
KABINE KAO VIDIKOVCI
• Cena liftova je drastično opala, pa je umesto dvosobnog stana njegova vrednost danas približna garsonjeri od 25 kvadrata • Liftovi nove generacije su bešumni, štede struju i ne zaglavljuju se

Prvi susret sa liftovima ostavili su toliko snažan utisak na Radovana Đukića da je još kao dečak odlučio da im se jednog dana ozbiljno posveti. Sreća mu se ubrzo osmehnula, pa je kao đak škole za liftove u Obrazovno-elektrotehničkom centru „Rade Končar” postao stipendista nekadašnjeg najvećeg balkanskog proizvođača liftova „Davida Pajića Dake”.
– Imao sam priliku da radim širom bivše Jugoslavije, od Korčule, Splita, Zadra, Mostara, Sarajeva, preko Beograda do Subotice i stičem dragoceno iskustvo uz već proverene majstore. Nekoliko godina sam bio zaposlen u „Daku”, kasnije u „Avala liftu” koji me je angažovao za montažu scenske opreme u Crnogorskom narodnom pozorištu, a potom i za montiranje liftova u porodilištu u Smederevskoj Palanci. U informativnom centru Robne kuće „Beograd” prvi put sam se susreo sa savremenim liftovima i procesorskim upravljanjem – priča o svojim počecima Radovan Đukić koji se početkom devedesetih obreo među privatnicima.
Kada je o Subotici reč, gotovo da nema nijedne višespratnice u novogradnji u kojoj nije ugrađivao liftove, među kojima ima i dosta ekskluzivnih panoramskih liftova koji su kod nas postali pravi hit.
– Subotičani imaju običaj da traže nešto posebno, ali je isto tako činjenica da svi insistiraju na bezbednosti. Liftovi su i dalje velika stavka u visokim objektima, ali je njihova cena u odnosu na pre nekoliko godina zbog velike konkurencije drastično opala. Primera radi, nekada se vrednost jednog lifta poklapala sa cenom dvosobnog stana, a sada je „spala” na garsonjeru od nekih 25 kvadrata. Za jedan lift u zgradi od 4 ili 5 spratova treba izdvojiti oko 22.000 ili više evra.
Dizala nove generacije pretvorena su u prave luksuzne kabine koje krase visok komfor:
– Zaglavljivanje u njima je prošlost, jer usled nestanka struje lift se automatski vraća u stanicu gde se otvaraju vrata, što je najbolja odlika hidrauličnih liftova. Potpuno su bešumni, ekonomični i svaka vožnja prema dole je besplatna jer nema angažovanja električne energije, a to je podatak koji stanari vole da čuju. Savremeni liftovi su takozvani „antivandali” pošto se teško mogu uništiti, dok se tastatura nalazi na prohromskoj podlozi i ne može da se zapali, baš kao ni kabina koja je napravljena od nezapaljivih materijala. Čak ni sitni nestašluci poput skidanja sijalice nisu mogući, tako da ako neko baš želi da načini štetu u liftu moraće ozbiljno da se potrudi – ističe Đukić prednost liftova koji u Suboticu stižu iz Grčke.
Po njegovom mišljenju većina starih liftova u našem gradu je dotrajala, ali o kompletnoj zameni niko ne razmišlja jer je to preskupa investicija:
– Generalni remont liftova za neku 12-spratnicu koštao bi koliko i nov novcat lift za zgradu od pet spratova. Najbolje liftove sam viđao u Beogradu gde svaka bolja poslovna zgrada ulaže ne male svote za ovu stavku. Liftovi u prestonici već su zakoračili u budućnost, sa brzinom kretanja od 7 metara u sekundi. Poređenja radi, liftovi u Subotici se kreću brzinom od 0,63 metara u sekundi – rekao je liftmonter Radovan Đukić. M. R.

NOVI PREDLOZI ZA NAJMLAĐEG STANOVNIKA ZOOLOŠKOG VRTA
CVRLE, CUPI ILI CAKANI

I Tamara Kmezić predlaže da se najmlađi stanovnik Zoološkog vrata na Paliću zove Cezar, dok bi Julijana Lacko želela da dobije ime Cakan. Monika Pasti predlaže da se zove Ciklon, a Viktorija Đorđević koja, kako nam piše, rado odlazi u vrt želi da se medvedić zove Cupi a može da mu se tepa Cupika. Jelena Jovetić malom medi želi da bude poznat u svetu kao silan, neustrašiv, brz i jak pa predlaže da se zove Cunami, dok porodica Lončarević veruje da je pravo ime Cinika ili kraće, Cini. I dok Branislav Brcanski ima četiri predloga, Cvrle, Cale, Cvetko ili Cane, Tijana Rajšić je ponudila čak sedam mogućnosti – Cile, Cvrle, Crni, Car, Cune, Cvetić-Cvećko i Cepidlaka.
Predloge primamo do kraja marta a u idućem broju otkrivamo šta je nagrada!