TRI REGULACIONA PLANA NA JAVNOM UVIDU
REČ IMAJU GRAĐANI

Nakon stručne kontrole Komisije za planove, od 9. marta su na javni uvid upućena tri regulacionog plana koji su predložili i pripremili subotički urbanisti.
Prvi se odnosi na deo prostora Mesne zajednice „Novo selo”, oivičeno ulicama Frane Supila, Bajski put i Antuna Suturovića, odnosno kompleksima Bajskog groblja i Sportsko-rekreativnog centra „AS-trejd”. Plan obuhvata površinu od 61 hektar i većim delom je namenjen za porodično stanovanje.
Sledećim planom obuhvaćen je deo prostora između ulice Jovana Mikića i koridora Železničke stanice od Segedinskog do Majšanskog puta, na površini od 8 hektara namenjenoj za komercijalne delatnosti.
Javni uvid za ova dva regulaciona plana trajaće do 23. marta, što znači da svi zainteresovani u Službi za građevinarstvo, u Gradskoj kući (preko puta sobe 139) mogu da pogledaju izložene planove.
– Treći plan se odnosi na detaljnu regulaciju Sektorskog centra na Paliću između ulica Trogirska, Dubrovačka, Kizura Ištvana (sadašnja Zelengorska) i Bohinjska, obuhvata 11 hektara. Ovaj plan će se na javnom uvidu zadržati nešto duže, do 10. aprila, jer je u pitanju sektorski centar sa više javnih službi. U okviru ovog prostora, uz Osnovnu školu „Miroslav Antić” se planira izgradnja ambulante, zgrada za predškolsku ustanovu i poslovno-tržni centar u funkciji snabdevanja stanovništva – navela je Kornelija Evetović Cvijanović, rukovodilac Službe urbanističkog i prostornog planiranja u Zavodu za urbanizam.
M. R.

DRUŠTVO EKOLOGA „RIHARD ČORNAI” OZBILJNO SE POSVETILO MOGUĆNOSTIMA RAZVOJA SEOSKOG TURIZMA
SALAŠI NA TURISTIČKOJ MAPI
• U okviru susedskog programa sa Mađarskom okupljaju se i edukuju preduzetnici koji su zainteresovani ili se već bave seoskim i eko turizmom, a sve to finasira se od strane EU

Ovdašnji preduzetnici, ali i svi oni koji žele da se u budućnosti posvete seoskom turizmu, dobili su priliku da se na jednom mestu upoznaju sa načinima i mogućnostima njegovog razvoja. To im je od nedavno omogućeno preko Društva ekologa „Rihard Čornai” koje sa Mađarskom realizuje susedski program finansiran od strane Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju.
– Naš prvi zadatak je bio da u okviru ovog projekta napravimo presek stanja i sagledamo trenutnu situaciju kada je reč o opštoj potencijalnoj ponudi, na osnovu čega se stvara srednjoročni strateški plan. Potražili smo preduzetnike koji deluju na prostoru severne Vojvodine i zajedno počeli da sačinjavamo pregled privlačnih sadržaja u regiji koji mogu upotpuniti programe vezane za seoski turizam. I geografski, ali i iskustvom, oslanjamo se na južni deo susedne Mađarske koji već ima dobru mrežu ovakvog vida turizma – kaže Ištvan Hulo, predsednik Društva ekologa.
Hulo ističe da naš region odlikuju prirodne, istorijske, arheološke, etnološke i druge vrednosti, ali da ljudi ne znaju kako da pokrenu delatnost i uključe se u celu priču.
– Naše je da prepoznamo i plasiramo kvalitet. Kroz nedavno obavljenu obuku edukovali smo 40 preduzetnika kako da se bave turizmom i ugostiteljstvom u sopstvenoj kući, kako da dočekuju i primaju goste, opreme sobe i dvorišta, šta još od pratećeg sadržaja treba da ponude, ali i koji zakonski okviri važe kod nas. Namera nam je da predočimo ljudima da u ovakav vid turizma valja uključiti celo selo, jer od toga mogu svi da imaju koristi, počev od ugostitelja, pa do poljoprivrednika koji će plasirati proizvode, recimo, za njihovu trpezu. Pojedinačno je sve mnogo teže i pokrenuti i zaraditi, ali ako se sve to razvije u smislu ambijentalnih celina, onda je to pun pogodak. Imamo čistu, zdravu i bogatu sredinu sa prepoznatljivim i autentičnim oblikom sela, baš kao i originalnost u bunjevačkim, ludaškim i drugim salašima. To turisti iz zemlje i inostranstva vole i traže, pa im zašto onda to i ne ponuditi.
Društvo ekologa počinje da se formira kao organizacija koja će u budućnosti ne samo okupljati i povezivati turističke preduzetnike, nego ih i predstavljati na zvaničnoj vebstranici sve sa specifičnostima, kapacitetima i ostalim karakteristikama.
– Osim stručnog osposobljavanja, u koja smo uključili i mađarska iskustva, preduzetnicima smo predočili sve vidove i mogućnosti finansiranja preko raznih fondova, da se upoznaju sa projektnim menadžmentom Unije i savladaju pisanje projekta. Važno je da umeju da prepoznaju i plasiraju originalnost, da ponude turistima ono što na nekom drugom mestu sigurno neće videti ni okusiti. Tu pre svega mislim na gastronomsku oblast, učešće u seoskim manifestacijama... Naš kraj je zanimljiv i zbog mešovitog stanovništva, preplitanja u kulturi, tradiciji i običajima.
Seoski turizam postaje sve ozbiljnija grana u kojoj, po mišljenju Ištvana Huloa, ima sve manje mesta za samoukost.
– Edukacija je neophodna jer je bitno da se preduzetnicima predoči da se najzad moraju odlučiti čime će se tačno baviti. Primera radi, Katai salaš u Malom Iđošu se okrenuo đačkom turizmu po čemu poznaje sve poznatiji. Šteta je što se seoske mesne zajednice ne dogovore kako da zajedno pripreme projekat, urede kuće, angažuju meštane i, najzad, zadrže mlade ljude koji će osmisliti programe, organizovati manifestacije i tako predstaviti svoje običaje. Seoski turizam ne čine folčarde sa papričicama i raznim kičerajem, nego upravo njegovi meštani. Smešno je da neko iz grada stvara seoski ambijent – tvrdi Hulo i napominje:
– Kad-tad država će morati da pomogne ovim ljudima, da li poreskim ili nekim drugim olakšicama, primera radi da urede kuće. Mi iz nevladinih organizacija ćemo pomoći oko plasmana na tržište, predstavljati ih na sajmovima, budimpeštanskim i segedinskim. Seoski turizam u brdsko-planinskim krajevima u Srbiji je dobro razvijen, pa je sada svakako na redu i Vojvodina sa svojim salašima, tamburicama, perkeltom i, to je već skoro, dosta. M. R.

DVP online izdanja

KOŠARKAŠICE SPARTAKA SAVLADALE EKIPU UŠĆA IZ BEOGRADA 91:89 (20:25, 26:21, 32:23, 13:19) U POSLEDNJEM KOLU PRVE „A” LIGE
KONAČNO U SUPER LIGI!

Košarkašice Spartaka konačno su uspele da se plasiraju u Super ligu. Malo je falilo prošle godine, malo sezonu ispred, a kako se činilo, i u ovoj sezoni šansi je u finišu bilo malo, pogotovo posle očajne igre sa Studentom. Međutim, pobedom u sredu uveče u Kovinu Spartak je stvorio sebi realne šanse da sam od sebe zavisi i da u poslednjem meču regularnog dela takmičenja pobedom nad Ušćem obezbedi poziciju broj šest. Igrale su „golubice” u odlučujućem meču svim srcem, i ako su nešto grešile, treba im oprostiti. Borbeno, u nekim momentima i fanatično, igrao je tim Spartaka protiv agresivne ekipe iz Beograda. Publika je navijala kao nikad, a na kraju su se svi sjedinili u zajedničkom slavlju nakon pobede od 91:89 (20:25, 26:21, 32:23, 13:19). Ipak, do pobede nije bilo lako doći>>>>