LIST IZLAZI PETKOM • GODINA II • BROJ 36 • SUBOTICA, 9. MART 2007. GODINE • CENA 30 DINARA • www.suboticke.net
 
ISTINA VIŠE

DRAGOSLAV ANDRIĆ, UPRAVNIK CARINARNICE „SUBOTICA”
Bez granice prema građanima
• Uprava carina Srbije od 12. februara ove godine pokrenula akciju, čiji je osnovni cilj da ova služba postane servis građana

– Od 12. februara ove godine započela je akcija Uprave carina Srbije, koja za cilj ima predstavljanje novog imidža carinskih službenika. Drugim rečima, cilj ove kampanje je da se građani upoznaju sa rezultatima rada Uprave carina – počinje razgovor za „Subotičke” upravnik Carinarnice Subotica Dragoslav Andrić.
Osim bedževa sa natpisom „Mito ne radimo!”, koje može primetiti svaki putnik koji ulazi ili izlazi iz zemlje, Uprava carina štampala je prigodne letke s ciljem upoznavanja građana o osnovama ovog posla.
– Mi smo servis građana, koji radi po zakonu, a s obzirom da smo mi prvi kontakt sa ljudima koji ulaze u našu zemlju ovo ima dodatnu težinu. Što se uprave Carinarnice Subotica tiče, koja pokriva područje od Sente do Bajmoka, mogu reći da je učinjeno mnogo na modernizaciji službe od kojih je otvaranje novog graničnog prelaza na Horgošu svakako najveći korak – kaže Dragoslav Andrić.
Prošle godine granicu Srbije je prešlo oko 30.000.000 građana, od čega na Horgošu oko 4.500.000, a na Kelebiji blizu 2.000.000.
– U 2006. naplaćeno je ukupno 220 milijardi dinara uvoznih dažbina. U odnosu na 2001., kada je naplaćeno 17 milijardi, naplata je povećana 13 puta, pri čemu je broj ljudi u istom periodu smanjen za trećinu – kaže sagovornik.
Na pitanje čime to objašnjava, Dragoslav Andrić kaže da je došlo do efikasnijeg rada carinskih organa, ali i da je u poslednjih godinu dana došlo do uspostavljanja reda u spoljnotrgovinskom poslovanja, a samim tim i u naplati carine i drugih uvoznih dažbina. Osim toga, on navodi da ove rezultate ne bi bilo moguće postići bez modernizacije Carine (elektronskog sistema podnošenja deklaracija, na primer) kao i samih graničnih prelaza.

Na Horgošu 40 minuta

– U okviru projekta kojeg Svetska banka sprovodi u Upravi carina Srbije granični prelaz „Horgoš” izabran je kao pilot punkt, gde se vrši merenje vremena zadržavanja prevoznih sredstava od ulaska na taj terminal, pa do izlaska iz zemlje. Pošto su neki evropski standardi u pogledu zadržavanja tridesetak minuta, s ponosom mogu reći da je na „Horgošu” oko 40 minuta, uključujući da se to vreme odnosi i na druge službe, poput pogranične policije i inspekcija – kaže upravnik Carinarnice Subotica.

Prekršaji i kazne

Zbog pooštravanja radne discipline, kaže Dragoslav Andrić, tokom prva dva meseca 2007. u Carinarnici Subotica je izrečeno pet disciplinskih mera zbog lakše povrede radne dužnosti, a u toku su još četiri disciplinska postupka zbog teže povrede radne dužnosti.
Prošle godine, kaže Dragoslav Andrić, na području Carinarnice Subotica podneto 1858 prekršajnih prijava (zbog pokušaja uvoza robe na nedopušten način) i 61 prijava zbog deviznog prekršaja, od čega je najveći broj na Horgošu i Kelebiji.


– Za poslednje tri godine, zbog lakše i teže povrede radne dužnosti, disciplinski je kažnjeno više od 200 carinskih službenika, a podneto je i 30 krivičnih prijava. U tom smislu, i naš bedž sugeriše da građani nisu dužni davati bilo kakve poklone ili novac za posao za koji je carinski radnik i plaćen – kaže Dragoslav Andrić.
Zbog toga, kako kaže, svi koji na granici primete takve pokušaje trebaju ih prijaviti vođi smene na graničnom prelazu ili upravniku Carinarnice Subotica. Putnicima je takođe ostavljena i mogućnost da se za sve zloupotrebe rada na carini, ali i drugih potencijalno krivičnih dela od strane samih putnika, obrate na „otvorenu carinsku liniju”, čiji je broj 064-732.
– Naši službenici u Beogradu danonoćno dežuraju pored telefona i primaju se sve prijave nakon kojih se po svakoj od njih pravi selekcija. Ukoliko je prijava osnovana, onda se iz Uprave podaci šalju carinarnicama nakon čega mi sprovodimo adekvatan postupak. Mogu reći da je najveće interesovanje i najveći broj poziva vezan za područje rada Carinarnice Subotica. Ono što je posebno bitno za ovaj deo priče je da je tajnost izvora zagarantovana, kao što je i poziv besplatan – kaže Dragoslav Andrić, dodajući da se pritužbe na rad carinskih radnika, ali i ostalih nezakonitosti mogu ubaciti i u sanduče na samom ulazu u carinarnicu (kod željezničke stanice). Z. R.

IMAM NEŠTO NOVO
Putovanje
Piše: Ivana Beatović

Nedavno sam na televiziji čula „teoriju” da turističke agencije svoj posao baziraju na jednoj našoj arhaičnoj ljudskoj potrebi, koja datira iz vremena kada je čoveku bilo svojstveno da neprekidno skita i da se seli. Najverovatnije u potrazi za hranom i boljim, kvalitetnijim životom.
Taj „skitački gen” još uvek nosimo u sebi. Možda je želja za boljim životom do danas delimično evoluirala u radoznalost ili želju za zabavom, ali – „gen” i dalje savesno radi svoj posao. Zavirite u pasoše, u lične karte sa novim adresama stanovanja, sakupite ovonedeljne račune sa benzinskih pumpi, popijte aspirin zbog upale mišića koju ste zakačili od prve ovogodišnje biciklističke ture do Palića i nazad…Pa se uverite u moć „genetike”. Koliko god pokušavali da sredimo svoje živote, da uživamo u svom skockanom statusu ljuo u kojem se zna red i koji se odupire promenama – svi smo, i pored svega, skitnice, istraživači, letači… Večni putnici.
Iako smo, sa prvim sunčanim danom koji je ličio na prolećni, počeli da razmišljamo o letu i pravimo planove gde da otputujemo za godišnji odmor, više me fasciniraju ova mala, svakodnevna putovanja, recimo od Subotice do Novog Sada i obrnuto, koja su, poslednjih godinu dana, postala deo moje svakodnevice. Pitam se pre neko jutro, dok iz novog i vrlo komfornog autobusa Suboticatransa posmatram čist i blještav auto-put, da li je subotička adresa koju sam promenila za novosadsku moja svesna odluka, ili lukavi potez nekog mog pra-pra pretka koji mi je preko noći spakovao kofere i dao kompas u ruke. Da li je pra-pra predak znao da ću ja, od tog momenta, svakodnevo da se odupirem toj svojoj (ili njegovoj) odluci i da se stalno vraćam na mesto sa kog sam krenula? Da li je i njega na njegovim skitanjima pratila nostalgija? Da li je on ikada znao koji je njegov grad, kao što sam ja u svakom trenutku i gde god bila sigurna da sam stanovnik svog grada?
Ako izuzmemo ova genetsko-praistorijsko-skitačka pitanja, na koja, na posletku, nikada ni od koga nećemo dobiti pravi odgovor, putovanja su zanimljiva, zabavna, edukativna, bogate naše iskustvo, bude maštu...Čak i ona najkraća, automobilom, od Subotice do Novog Sada.
Auto-put je možda suviše brz i dosadan, a u obilju ubrzanih i dosadnih stvari koje nas svakodnevno okupiraju kroz posao i druge dnevne obaveze, bilo bi dobro da makar ova kratka, dnevna putovanja budu drugačija, zabavnija.
Evo rešenja na relaciji Subotica – Novi Sad.
Mesto se pamti po broju – 137. I po ambijentu koji je autentično vojvođanski, smiren, ušuškan, nikada u žurbi.
Od čenejskih salaša Salaš 137 je mesto smišljeno za sve malopre pomenute skitnice – da odmore, osvrnu se za sobom, uz dobru hranu povrate snagu i potom nastave – po svom.
Meni je Salaš pomogao da zavolim svoja putovanja. Da tih 100 km asfalta pretvorim u veoma živopisne putopisne epizode.
Na Salašu nikada ne razmišljam negativno o svom pra-pra pretku koji me tera na put.
Naprotiv, na Salašu sam mu zahvalna što mi nikada ne da mira!
 
NEPOSREDNO

Demokratija ili diskriminacija
Piše: Igor Međanski

Reči demokratija i diskriminacija su samo utoliko slične što obe počinju istim slovom, a osim toga teško se mogu i pominjati isti dan, a kamoli da egzistiraju papalelno u nekom društvu u isto vreme.
Naime, demokratizovati znači uvesti ili sprovoditi mere koje oslobađaju sve ljude i daju im ravnopravnost, bez obzira na... itd. itd., dok diskriminisati znači deliti, odvajati, razlikovati, smanjivati prava, prikraćivati prava, obespravljivati ... itd. itd. itd. Dakle čini se da zaista stoji navod iz uvodne rečenice. Proverite.
Zašto o tome u ovom pismu? Odmah ćete razumeti. Ne tako davno na sednici Skupštine opštine Subotica predložili ste (neosporno s punim pravom – ali ne i opravdano) odbornicima da donesu odluku o imenovanju direktora jednog Javnog komunalnog preduzeća. U diskusiji po toj tačci dnevnog reda upozoreni ste od strane nekolicine odbornika na činjenicu da je prilikom razmatranja prispelih prijava izvršena diskriminacija prema jednom od njih, ne čitanjem sa strane pripremljenog i predatog programa rada i razvoja preduzeća za predmetni mandatni period. Razlog je bio potpuno jasan i razumljiv, a to je apsolutna superiornost pripremljenog programa u odnosu na druga dva prispela na isti oglas. Bila je to moja malenkost ali to mislim u ovom trenutku uopšte nije bitno. Isto bih ocenio da je bilo ko drugi bio pogođen ovakvim činom. Dakle, predlagano Vam je da povučete predlog dok se ta činjenica ne dovede u red. Odbili ste rečima „Neću da povučem“ uz gestikulaciju i vidljivi prikaz zadovoljstva samim sobom, dobro bi bilo, radi Vas, da pogledate snimak. Ne biste verujem čak ni Vi bili zadovoljni sobom, ali to nije moja sramota i ne krnji moj ugled. Naravno, iz redova Vaših koalicionih partnera (iako smatram da biste Vi trebali biti predsednik opštine za sve građane) poricali su činjenicu na koju su Vas upozoravali odbornici. Poklonili ste poverenje svojim „saveznicima“, što je za mene sasvim razumljivo i to cenim. I ja sam bih isto učinio, ali bih pre ulaska u savez sa njima proverio njihov moralni prag ili ako hoćete poštenje (razumljiviji je izraz). Znate, postoji čak i „lopovsko poštenje“ . I sve bi to moglo i da „legne“ i da građani poklone u ovom slučaju Vama poverenje, ali „torpedovali“ su vas Vaši, ničim drugim do – DOKUMENTOM koji se zove Zapisnik sa 70. sednice Upravnog odbora... itd. U pomenutom dokumentu podvukao sam Vam sve relevantne elemente sa kojima treba da se upoznate, a ja ću preko sredstava informisanja informisati građane, da je upozorenje, od strane nekih odbornika o učinjenoj diskriminaciji u pripremi predloga od strane upravnog odbora, bilo tačno. Sada Vam sam dokumenat iz kuće o kojoj se radi prikazuje sve i potvrđuje tačnost. Možda Vama ni to neće biti dosta, ali ima još mnogo čestitih ljudi u ovoj varoši.
Da Vas upozorim na još jedan, ne bih baš rekao, detalj. Na istoj sednici upravnog odbora (28.12. 2006. godine) je usvojen Program poslovanja za 2007. godinu, za koji je Vaš izvestilac na sednici Skupštine, setite se samo, rekao da su „Sva preduzeća dostavila programe na vreme“ i dodao(la) datum do kada. Preslušajte. Još jedna neistina. U ovom preduzeću ni u tom trenutku 28. decembra nije bio gotov program, a usvojen je od strane UO.
Gospodine predsedniče, šta se to događa u gradu od 145.000 stanovnika, čiji ste Vi predsednik opštine? Kakvi su to kadrovi u upravnim odborima i na mestima direktora javnih preduzeća i ustanova? Da nisu to kadrovi Lige socijaldemokrata Vojvodine opštinske organizacije Subotica? Nije li Vam predsednik upravnog odbora u predmetnom preduzeću „privrednik“ koji je bio na visokim mestima u dva privredna subjekta koji su u to vreme nažalost skončali? Koji je nivo, kvalitet i odgovornost direktora javnog preduzeća koji nosi na upravni odbor nepripremljene odluke? Kakav je to upravni odbor koji to prihvata? Plaća li se njima ta (ne)ozbiljnost i (ne)odgovornost?
Gospodine predsedniče, okrenite se oko sebe, zatražite od Vaših kadrova osim partijskih knjižica i indekse studija (ne samo diplome, jer do njih se danas lako dolazi – kako sredstva informisanja izveštavaju – Kragujevac, a možda sutra i Subotica, ne znam). Pribojavam se da Vam neki neće moći prikazati indekse studija, a nisu ih izgubili.
Posle ovakvog upozorenja i rekao bih Vašeg debakla, bilo bi barem učtivo, a ja Vas pozivam na to, da uzmete tu prijavu na oglas koju sam pripremio i pogledajte je. Trebaće Vam malo vremena, jer ima 55 listova, ali je uvezano pa nije problem prelistavati. Čitko i jasno napisano. Program je u 14 tačaka prikazan. Ima elemenata za koje čak i ne zna sa Vaše strane predloženi direktor, a kamoli da razume. Pogledajte dokumenat jer takav još niste nikada videli. Nivo je ipak nivo, a moj se vaspitava i odgaja u ovom gradu, uz povremena izbivanja zbog studija u Beču i Zagrebu, od 1751. godine. Da 1751. godine, tako barem papiri kažu.
Gospodine predsedniče, u mojoj šezdesetoj godini, meni je sasvim jasno da moral nije politička kategorija, ali prag morala je prag za sve trenutke u životu čestitog čoveka. Za sve ovo o čemu pišem u prvom redu ste Vi odgovorni, kao i Vaša partija koja je dozvolila da do svega ovoga dođe. Naravno razumem koalicioni sporazum i pošteno je držati se odredaba potpisanog sporazuma (kada je već toliko lepo i jedinstveno društvance), ali ne po svaku cenu iako je to lako činiti, jer uostalom – građanin plaća sve.

Palić, 28. februar 2007. godine.
Pismo upučeno Gezi Kučeri

S DRUGE STRANE VESTI
PONAŠANJA
Krade se od igle do lokomotive

Nekada se krilatica, od igle do lokomotive uglavnom koristila da se objasni ponuda u prodavnicama ili eventualno na pijacama.
Vremena su se promenila pa sad ova uzrečica najbolje odgovara onima koji kradu, uzima se sve od igle. A koliko je to tačno evo i najnovijeg podatka, samo u toku jedne noći lopovi su sa subotičkih ulica ukrali 24 šahte, što je, kako kažu upućeni polovina od do sada skinutih poklopaca. Za one koje mrzi da računaju tačan podatak glasi: do sada je ukradeno ukupno 72 šahte. A to znači da je u gradu baš toliko mesta na kojima se ozbiljno može stradati. Naravno usput je napravljena i šteta od oko 240.000 dinara.
U ovom trenutku je to ipak manje bitno od nevolja koje se mogu dogoditi pešacima ako u neosvetljenoj ulici naiđu na mesto gde je šahta nestala a ništa manju štetu neće imate i automobili ako stradaju.
U Direkciji za izgradnju, u čijoj je nadležnosti da nabavi nove poklopce, što če i učiniti, kažu da se ovde ne radi o klasičnoj krađi, nego o ugrožavanju bezbednosti građana.

PROTOKOL
Zaboravljeni poslanici

Predsednik opštine Geza Kučera u sredu, 7. marta, u svom kabinetu napravio je prijem za dva republička poslanika. I to iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, gospodina Lasla Vargu i Balinta Pastora.
U saopštenju sa ovog sastanka stoji da je gradonačelnik informisao goste o svim onim opštinskim projektima čija realizaciaj kasni zbog odlaganja formiranja Vlade i izrazio bojazan da će ovo kašnjenje dovesti u pitanje više investicija u našoj opštini planiraniih u 2007. godini.
Republički poslanici SVM-a su istakli da rešavanje pitanja kao što su položaj Radio Subotice, vraćanje statusa grad Subotici, projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta i formiranje Univerziteta u Subotici smatraju prioritetnim, kao i da podržavaju sve inicijative koje doprinose tome da se Subotica razvije u kulturni i privredni centar.
Naizgled je sve u redu. Predsednik opštine i poslanici razgovarali su o problemima važnim za grad. Jedino što Subotica ima šest odbornika u republičkoj Skupštini. Olivera Dulića(DS), Petra Kuntića (DSHV), Gojka Radića(SRS), Nadicu Momirov(G 17 plus), Lasla Vargu(SVM) i Balinta Pastora(SVM) . A pozvana su samo dva. Slučajno ?
R. V.

GREŠKE NA TURISTIČKO-INFORMATIVNIM TABLAMA
Biće ispravljeno

Na prošlonedeljnom brifingu kod gradonačelnika, Geza Kučera je izneo primedbe građana zbog gramatički neispravnih natpisa na informativnim tablama koje su nedavno postavljene u centru grada. Pomoćnik direktora u Direkciji za izgradnju Nebojša Janjić na konferenciji za novinare u sredu, 7. marta, izvinio se svima kojima je mađarski maternji jezik:
– Izvođač radova je sve te natpise prepisao sa starih turističko-informativnih tabli, pre svega onih kod Turističko-informativnog centra na Korzou gde je čak jedna karta bila naopačke okrenuta. S obzirom da tada to nikome nije smetalo, niti je neko ukazao na propuste, smatrali smo da je to korektno napisano. U svakom slučaju, greška će biti ispravljena u roku od mesec dana. Zatražićemo od sudskog prevodioca prevod termina sa srpskog i hrvatskog na mađarski jezik - najavio je Janjić. M. R.