PRAKSA
Piše: Sandra Janić, klinički psiholog
MOBING ILI PSIHOLOŠKI TEROR U POSLOVNOM ŽIVOTU

U poslednje vreme u razvijenim zemljama Zapada, a i kod nas, sve je prisutniji jedan suptilan vid maltretiranja zaposlenih ljudi ili učesnika tima, zajedničkog projekta ili članova udruženja, od strane pretpostavljenih. Moćna osoba, suočena s činjenicom da može biti ugrožena od druge osobe u profesionalnom ili ekonomskom smislu, štiti sebe na nelegitiman, nelojalan i bezobziran način. Na ovaj način, istaknuti pojedinac ne može kompeticijom i kreativnošću uspeti u svom poslu, već kao krajnji cilj ovakve borbe pomišlja da odustane od cilja i da otkaz. Ovo maltretiranje se ogleda u čestim negativnim kritikama od strane pretpostavljenog koje nemaju realnu osnovu. Kritike mogu da se kreću u rasponu od kritika fizičkog izgleda, do dokazivanja nekompetentnosti za taj posao, kao i neefikasnosti ili nedostatka iskustva za dati posao. Kao reakcija na ovakve kritike kod ličnosti dolazi do stalnog misaonog preispitivanja, kao i do različitih telesnih senzacija u vidu osećaja umora, iscrpljenosti, vrtoglavice, mučnine, teškoća sa disanjem i sl. Česte su promene raspoloženja, depresivnost, osećaj odbačenosti što rezultira povlačenjem iz socijalnih relacija, pribegavanju psihoaktivnim supstancama (tablete, alkohol, droga).
Mobing je psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku, neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj se oseća bespomoćno i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću, najmanje jednom nedeljno i u dužem vremenskom razdoblju, najmanje šest meseci, što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.
Postoje najmanje dve vrste mobinga: horizontalni i vertikalni. Horizontalni se odvija između osoba istog nivoa u hijerarhijskom smislu, a vertikalni mobing se odvija između nadređenih i podređenih. Češći je mobing među saradnicima istog nivoa. Ovu vrstu mobinga možemo prepoznati po ustaljenim obrascima ponašanja: žrtva obično ne može doći do reči, često je prekidaju, ismejavaju, optužuju za sve i svašta, proglašavaju krivom za tuđe greške, ili je ignorišu, kao da ne postoji, ne obraćaju joj se, ne informišu je ni za poslovne kontakte, ne pozivaju na druženja ili proslave firme. Rezultati njenog rada se obezvređuju, negira se svaki njen uspeh, a potencira neuspeh. Koriste se sva sredstva da se kod žrtve izgubi samopouzdanje, moguće su čak i pretnje i slanje anonimnih pisama. Jedan vid vertikalnog mobinga, naizgled korektan, može biti mučan za žrtvu i izazvati negativne posledice po njeno mentalno zdravlje, sastoji se u davanju žrtvi sve više obaveza koje ona ne može da ispuni, šalje se na sve aktuelne seminare, edukacije, kurseve, usavršavanja, koja se odvijaju istovremeno. Drugi vid se ogleda u negiranju kvalifikacija koje poseduje žrtva, davanju nižih poslova, ne uvažavanju njenih formalnih zvanja, titula i sl., čak i do fizičkog izolovanja i davanja prostorija za rad koje su udaljene od saradnika na poslu.
U zapadnoevropskim zemljama postoje specijalizovane ambulante za žrtve mobinga. Ovakvo maltretiranje je u Danskoj, Švedskoj, Švajcarskoj i Norveškoj zakonski kažnjivo.
Prvi korak u prevenciji ove pojave je upoznavanje radnika i rukovodilaca sa ovom pojavom kao i usvajanje pravila i principa poslovnog ponašanja i komunikacije. Jačanje samopoštovanja i učenje veština komunikacije, izražavanje sopstvenih stavova i odupiranje pritisku pojedinaca ili grupe, kao i preuzimanje inicijative omogućavaju da se žrtve mobinga na legitiman način izbore za svoj status.

LEONA PETRA MATIŠA IZMEĐU VIOLONČELA I RECITOVANJA
ISPUNILA OBEĆANJE

Učenica prvog razreda Srednje muzičke škole (instrumentalni odsek), Leona Petra Matiša još kao mala znala je da će jednog dana svirati violončelo:
– Moja mama je radila na televiziji i jednom prilikom je snimala emisiju u kojoj je gošća bila jedna žena koja je svirala violončelo. Taj instrument me je oduševio i tada sam obećala sebi da ću ga i ja jednog dana svirati. Tako se desilo i nisam se pokajala. Violončelo je divan instrument! – priča Leona kojoj nije teško da se u potpunosti posveti obavezama koje donosi škola koju je izabrala:
– Na primer, danas je utorak, dan kada ustajem u 7, učim, pa odlazim u školu gde prepodne pohađam osnovne predmete. Popodne je rezervisano za instrumente. Volela bih da pored violončela sledeće godine upišem još dva smera – etnomuzikologiju (pevanje) i teoretski smer. Nadam se da ću uspeti!
Osim što je okrenuta muzici, naša mlada sagovornica ne zapostavlja ni lepu reč, recitovanje. Kao član Udruženja ljubitelja umetnosti „Geza Čat”, sledeći instrukcije prof. Eme Horvat, poslednje tri godine intenzivno uči recitovanje, a rezultati ne izostaju:
– Svojim najvećim uspehom smatram ulazak u finale prošlogodišnjeg takmičenja „Bela Bartok” u Budimpešti. Konkurencija je bila velika jer su učestvovali recitatori iz Vojvodine i Mađarske. Na tom takmičenju sam bila najmlađa učesnica.
I to nije jedini uspeh u recitovanju, koji je Leona zabeležila. Iza nje je već nekoliko zapaženih učešća na takmičenjima koja su daleko iznad lokalnog nivoa. A to je tek početak...

USPEH „KIZUROVACA” NA TAKMIČENJU U ODBOJCI
JOŠ JEDNA DIPLOMA U ŠKOLSKOJ VITRINI

Na međuokružnom takmičenju u odbojci, održanom 28. februara u Futogu, OŠ „Kizur Ištvan” ostvarila je odličan uspeh! Od četiri škole, učesnice takmičenja, „Kizurovci” su zauzeli pohvalno drugo mesto. Predstavnici „Kizura” bili su: Dominik Čuljak (kapiten), Leonid Vojnović, Dušan Mandić, Nikola Tolmač, Aleksandar Milodanović, Marko Todorović, Strahinja Cvijić, Miljan Posavčić, Luka Bobojčev, Nikola Stanimirović i Stafan Šabić. Zahvaljujući njihovoj odličnoj igri, školske vitrine krasi još jedna diploma.

Daniela Tot 8.a,
OŠ „Kizur Ištvan”

UČENICI OŠ „JOVAN JOVANOVIĆ USPEŠNI NA LIKOVNOM I LITERARNOM KONKURSU
SVETOSAVLJE I NAŠE DOBA

Na 15. likovnom i literarnom konkursu, koji su na temu „Svetosavlje i naše doba” raspisali Kolo srpskih sestara eparhije Bačke – Novi Sad, Odbor za veronauku eparhije Bačke i Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine, nagradu lista „Neven” osvojila je Johana Tot, učenica 1.c razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj, koja je ujedno i jedini nagrađen učenik iz Subotice. Uspeh su postigli i Atila Golić, Ines Imamović, Johana Vukov i Ivan Pap, čiji se rad našao na izložbi. Na konkurs je prispelo 1.732 rada, a žiri je za izlaganje odabrao 215. Svečana dodela nagrada održana je 24. februara, u Novom Sadu.

 

 

IZ POLJSKE STIŽU VESTI O NAJNOVIJEM USPEHU MALIH LIKOVNJAKA
NAGRADE ZA ČESTITKE

Na Trećem međunarodnom likovnom konkursu raspisanom u poljskom gradiću Lubin, na temu „Božićni svet”, nagrađene su čestitke sledećih Subotičana: u grupi učenika od 8 do 11 godina, nagradu je dobila Jelena Cvijan, polaznica Likovne radionice „Studio Bravo”; dok je u grupi učenika od 4 do 7 godina, posebno priznanje pripalo Davidu Peteu, učeniku 1.c razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”.
Oboje su dobili diplomu i pribor za crtanje, dok se Jelenin rad našao i u katalogu, koji prati izložbu...

NA SCENI DEČIJEG POZORIŠTA ODRŽANA BALETSKA PREDSTAVA STUDIJA „LARISA”
PLES ISPOD DRVETA

Polaznice Plesnog studija „Larisa” su u subotu, 3. marta, na sceni Dečijeg pozorišta, pokazale i prikazale kako su savladale koreografije Valentine Gajić, Isidore Berkeš, Izabele Kulhanek, Tajane Cvjetković i Inje Boroš. Balerine su po četvrti put izvele i baletsku predstavu „Ispod senovitog drveta”, a gosti su im bili omladinski folklorni ansambl OKUD-a „Mladost” i učenici Muzičke škole. Ples „ispod drveta” i maštoviti kostimi još jednom su oživeli scenu Dečijeg pozorišta. T. M.