DRŽAVA SE ODUŽILA NAJBOLJIM SPORTISTIMA
SPORTSKE PENZIJE I SUBOTIČANIMA

Vlada Republike Srbije donela je odluku o dodeljivanju nacionalnih priznanja za osvajače medalja na najvećim svetskim sportskim takmičenjima. Od 15. februara 2007. godine pravo na penzije imaju sportisti koji su do medalja došli nastupajući u dresu reprezentacija Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, uz dokaz o državljanstvu. Prema odluci Vlade, sportske penzije primaće 359 sportista i 68 sportskih trenera.
Važnu ulogu u promociji jugoslovenskog, kasnije srpsko-crnogorskog sporta, imali su i subotički sportisti, pa su i oni na listama dobitnika penzija. Novčana primanja u iznosu od 84.801 dinara imaće sportisti koji su osvojili olimpijsko zlato. Reč je o Dušanu Maraviću, fudbaleru koji je igrao u Spartaku 1958. godine, a kasnije prešao u beogradsku Crvenu zvezdu i rvaču Momiru Petkoviću, osvajaču olimpijskog zlata u Montrealu 1976. godine. Srebrnu olimpijsku medalju ima košarkašica Eleonora NJild Đoković, karijeru gradila u Spartaku i Crvenoj zvezdi, a ona joj je donela mesečni iznos od 70.667 dinara.
Osvajači najsjajnijih odličja na svetskim šampionatima dobijaće po 70.667 dinara, a to su rvač Sreten Damjanović i naš stonoteniski as Zoran Kalinić. Bokser Dragan Vujković, vicešampion sveta primaće 56.334 dinara, kao i stonoteniski trener Todor Rakić. Bronzane svetske medalje pripale su rukometašicama Eriki Tot Simić i Magdi Hegediš, kao i rvaču Karolju Kasapu, a iznos sportske penzije je 42.400 dinara, koliko će primati i stonoteniser Josip Gabrić, takođe osvajač bronzane svetske medalje.
Rvači Boško Marinko i Senad Rizvanović će, kao prvaci Evrope primati iznos od 56.534 dinara, a džuditskinje Mileva Vasić Smiljanić i Marija Antunović će za vicešampionske titule Evrope primati po 42.400 dinara. Istu sportsku penziju imaće i njihov trener, Slavko Bašić. Bronzane odbojkašice sa Prvenstva Evrope Štefanija Perhač Milošev i Branka Jaramazović, kao i odbojkaš Miodrag Gvozdenović primaće novčanu naknadu za svoje uspehe u iznosu od 28.262 dinara.
Naravno, ovo nisu svi subotički sportisti koji su bili uspešni na najvećim takmičenjima. Sportisti koji su, na žalost, preminuli, čine takođe veliki deo istorije subotičkog sporta. Njihove porodice dobiće plakete, ali ne i penzije, pošto one nisu naslednog karaktera. Među sportistima još nema ni Đule Meštera, našeg proslavljenog odbojkaša, zato što u 2006. godini nije imao 35 navršenih godina života (rođen 1972. godine), ali mu ona sleduje naredne godine. N. S.

OPŠTINSKA DELAGACIJA POSETILA „MLEKARU”
PONOS SUBOTICE

U ponedeljak je opštinska delegacija u sastavu predsednik Opštine Geza Kučera, gradski menadžer Dušan Guslov, članovi Opštinskog veća i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj posetila preduzeće „Mlekara”.
Nakon što ih je direktor preduzeća Dušan Grujić obavestio o postignutim rezulatima u prošloj i planovima za ovu godinu, istakavši kao uspeh početak rada novog pogona feta sira „Grekos”, planirani otkup 62 miliona litara mleka i početak značajnijeg izvoza u zemlje Evropske unije, nakon dobijanja međunarodnog sertifikata BRC, Geza Kučera je rekao da su Subotičani ponosni na ovo preduzeće, njegov napredak i sigurnost zaposlenih.
Direktor Grujić je upoznao delegaciju i sa problemom AD „Kelebija”, koje je „Mlekara” kupila 2004. godine i u koje je investirala više od 100 miliona dinara. Međutim od ukupnih 1.118 hektara zemlje, oko 800 hektara je u vlasništvu države i uskoro će se naći na licitaciji. On je zatražio od predsednika opštine da se iznađe rešenje kojim bi „Mlekara” zadržala pravo korišćenja zemljišta, s obzirom da na ovoj savremenoj oglednoj farmi zapošljava 90 radnika, planira uzgoj 500-600 grla i proizvodnju više od 1,5 milion litara mleka. R. V.

IZRADA STUDIJE UPRAVLJANJA ČVRSTIM KOMUNALNIM OTPADOM
ZAJEDNIČKA BRIGA

Prošlog petka je održan prvi sastanak radne grupe za implementaciju projekta Regionalne deponije i početak radova na izradi Studije za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u regionu. Na osnovu odluke Skupštine Opštine Subotica o osnivanju Regionalne deponije, kao i odluka Skupština Opština Senta, Čoka, Kanjiža, Bačka Topola i Mali Iđoš formirana je zajednička komisija. Na čelu komisije je diplomirani ekonomista Andrea Kikić Iz Subotice, koja je nosilac ovog posla u subotičkoj lokalnoj samoupravi, a potpredsednik je diplomrani inženjer poljoprivrede Oto Nađ iz Bačke Topole.
Na tenderu raspisanom za izbor firme za izradu projektno tehničke dokumentacije za buduću Regionalnu deponiju i upravljanje čvrstim otpadom posao je dobio najpovoljniji ponuđač, Preduzeće za procesnotehnološli inženjering A.D. iz Novog Sada. Vrednost posla je 1,5 milion dinara, a sredstva su obezbeđena iz Pokrajinskog fonda za zaštitu životne sredine. R. V.

CRKVENE ZAJEDNICE TRAŽILE PRIJEM KOD GRADONAČELNIKA
VRAĆANJE ZEMLJE

Predsednik opštine primio je prošle nedelje, na njihov zahtev, predstavnike crkvenih zajednica, koje su tražile da se poljoprivredno zemljište koje se sada vodi kao državno, a svojevremeno je oduzeto od crkvenih zajednica, vrati zajednicama na korišćenje pre donošenja Zakona o restituciju.
– U nekim opštinama je taj postupak već sproveden, a osnov je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ja sam ih zamolio da tačno navedu površine i lokacije parcela, a radi se oko 1000 hektara, kako bi se sagledala mogućnost i predložio način da Skupština opštine donese takvu odluku. Pribavio sam dokumentaciju iz opština koje su to već uradile i verujem da postoji mogućnost da se ovo zemljište izuzme iz ukupne mase za izdavanje i da im se vrati pravo raspolaganja, sve dok ne bude donet Zakon o restituciji i ne reguliše se pravno i imovinski šta im pripada – rekao je Geza Kučera. R. V.

ŠTRAJK UPOZORENJA U SLUŽBI ZA KATASTAR ZAMRZNUT DO DALJNJEG
BORIMO SE ZA EGZISTENCIJU!

„Na osnovu odluke Jedinstvene organizacije sindikata Republičkog geodetskog zavoda, zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu Subotica stupaju u štrajk upozorenja od dana 1. 3. 2007, uz jednosatni prekid rada u periodu od 11 do 12 časova” – ovaj natpis stajao je na vratima nedavno preseljene Službe za katastar, u Ulici Cara Dušana 3, do utorka, 6. marta, kada je do daljnjeg prekinut, tačnije zamrznut štrajk upozorenja zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, koji je podržalo i tridesetak zaposlenih u Subotici.
– Prvi i osnovni razlog za štrajk bio je sistematizacija radnih mesta i plate. Imamo pet zahteva koje je Jedinstvena organizacija sindikata uputila Vladi Republike Srbije. Između ostalog, zahteva se i izrada novog Pravilnika o sistematizaciji koja bi bila sveobuhvatna i po kojoj bi bilo pravilno vrednovana složenost radnih zadataka i radno iskustvo, uz aktivno učešće sindikata, a da se postojeći pravilnik stavi van snage... Zahteva se odgovornost i smena kompletnog rukovodstva RGZ-a jer ih smatramo odgovornim za situaciju u kojoj se radnici sada nalaze... – nabraja geometar Nedeljko Ćulumović, predsednik Sindikata Službe za katastar u Subotici (Centar Novi Sad), dodajući da se zahteva isplata razlike za drugi deo januarske plate, tako „da on iznosi prvi deo u vidu korekcije prvog dela februarske plate uz striktno poštovanje člana 52. Zakona o platama” i „da se naredni lični dohoci zaposlenima isplaćuju na ovaj način, sve dok ne dođe izuzeće iz člana 32. Zakona o državnim službenicima...”
– Naš pregovarački tim je obavio razgovor i pošto su nam neki zahtevi ispunjeni, a ostali uslovi tehnički ne mogu da se ispune dok se ne oformi Vlada i ne počne zasedanje Skupštine, štrajk ćemo zamrznuti do daljnjeg. Ispunjen nam je četvrti zahtev koji se tiče obračuna plata, a ostali uslovi koji se odnose na promenu zakona, smenu rukovodstva i novu sistematizaciju radnih mesta, sačekaće dok ne počne zasedanje Vlade – ne možemo ni mi mimo svega – naglašava Ćulumović, apelujući na korisnike usluga da „ne zamere i imaju razumevanja za naše probleme jer se borimo za naše dostojanstvo i za egzistenciju, za poboljšanje materijalnih uslova”.

KORIGOVANE CENE Cene su usklađene sa republičkim cenovnikom i u januaru su povećane za oko deset posto, pa sada, na primer, kopija plana sa administrativnom taksom košta skoro 1.000 dinara, kao i list nepokretnosti.

A kako su Subotičani reagovali na jednočasovni štrajk upozorenja u trajanju od nekoliko dana, pitali smo zamenika direktora Službe za katastar Bojanu Stjepanović koja kaže: „Nije bilo gužvi jer su vrata bila zaključana pa su ljudi malo sačekali i otišli, i kasnije se vratili”.
Služba za katastar se u nove prostorije, sa drugog sprata Gradske kuće, preselila početkom februara.
– Ova lokacija nam je najviše odgovarala i prihvatili smo je pošto prostorno zadovoljava potrebe naše Službe, ima prizemlje koje odgovara strankama... Stranke su još malo zatečene, zbunjene, traže nas po Gradskoj kući... Ima tri šalterska mesta (u odnosu na prethodni prostor pojačali smo jedno), prostor za čekanje je malo veći i udobniji, imamo stolice, sve je organizovano – zaključuje Stjepanović, dodajući da se u Službi trude da poprave kvalitet usluga.
– Mi smo budžetski organ i imamo sistematizovana radna mesta pa ne možemo povećati broj zaposlenih i šalter bi možda trebalo još dodatno pojačati radnicima, ali nismo u mogućnosti. U budućnosti postepeno preuzimamo katastarske opštine od Zemljišne knjige iz Opštinskog suda. Još su nam preostale četiri, tako da ćemo biti prinuđeni da poradimo i na tome – to su sve velike kastarske opštine: Palić, Donji, Novi i Stari grad. Tada će se verovatno pojaviti redovi, gužve, pa ćemo nešto morati preduzeti. T. M.

U TOKU JE DRUGA FAZA RADOVA NA VELELEPNOM OBJEKTU
VELIKA TERASA ZAŠTIĆENA OD PROPADANJA

Po okončanju prve faze kojom je objekat zaustavljen od daljeg propadanja, nastavlja se druga faza radova na sanaciji Velike terase.
– Ovih dana u toku je sanacija samog podruma koji se produbljava na pola metra s obzirom na tehničke uslove koje propisuje budući sadržaj, a to je kuhinja koja će biti smeštena u podrumu Velike terase. Samo produbljenje zahteva niz mera na stabilnosti objekta, gde se prvenstveno misli na konstruktivno ojačanje temelja kako ne bi došlo do sleganja objekta. Takođe se izvode radovi na hidroizolaziji i nakon toga sledi izgradnja takozvane armiranobetonske kade koja će trajno zaštititi podrum od daljnjeg propadanja – objašnjava Jasmin Šečić, pomoćnik direktora za tehničke poslove u Direkciji za izgradnju.
Po završetku ovih poslova, uslediće sanacija međuspratnih konstrukcija iznad podruma koji su u trošnom stanju, kao i prostora ispod velike sale i stepenica.
– Kada se privedu kraju radovi druge faze, imaćemo građevinski potpuno dovršen objekat zajedno sa uređenom fasadom. Očekujemo da objekat već početkom proleća dobije svoj osnovni oblik kao što je imao po izgradnji – najavio je Šečić.
Projektanti procenjuju da još uvek za finalizaciju nedostaje oko 1,3 miliona evra koliko je potrebno da se objekat vrati u upotrebno stanje.
– Za treću fazu još uvek nemamo obezbeđena sredstva, ali se nadamo da ćemo iz fondova, republičkih ili pokrajinskih, uspeti da izborimo novac za uređenje svih instalacija i nabavku konferencijske opreme. Što se enterijerskog opremanja tiče, zaključili smo da objektu moramo vratiti prvobitni izgled koji u najvećoj meri podseća na sadašnju Plavu salu u Gradskoj kući. Da bi se vratio originalni izgled, neophodna su još velika ulaganja, a naš je zadatak da dođemo do sredstava i izborimo se da Velika terasa osvane u starom sjaju, kao stecište svih zbivanja vezanih za kongresni turizam. M. R.

ELEKTRODISTRIBUCIJA „SUBOTICA”
ZAPISATI STRUJU

Elektrodistribucija „Subotica” izvršila je očitavanja brojila kupcima svih kategorija potrošnje na celom području. Zbog nemogućnosti očitavanja svih mernih mesta i dalje je ostao neočitan jedan broj kupaca.
Elektrodistribucija moli sve kupce kojima je na računu iskazano staro stanje(„nula” stanje), da dostave stanja brojila pismeno sa priloženim računom, kako bi omogućili pravilan obračun utrošene električne energije i izbegli kasnije gomilanje energije za više obračunskih perioda u jedan, odnosno ulazak u plavu i crvenu zonu potrošnje. R. V.

ODRŽANO REGIONALNO TAKMIČENJE ŠKOLA „KOLIKO SE POZNAJEMO”
Gimnazije u finalu

Na Regionalnom takmičenju „Koliko se poznajemo”, koje je 3. marta održano u Bačkoj Topoli, prva mesta su osvojile Filološka gimnazija „Deže Kostolanji” i Gimnazija „Svetozar Marković” iz Subotice. One su se zajedno sa još dve drugoplasirane škole, Gimnazijom „Dositej Obradović” iz Bačke Topole, i Tehničkom školom „9.maj” iz Bačke Palanke, plasirale za finalno takmičenje Kviza znanja o istoriji i kulturi naroda Vojvodine, koje će se 29. aprila održati u Novom Sadu.

U ULICI BRAĆE RADIĆ
POČETAK RADOVA ZA DESET DANA

Prema najavama iz „Vodovoda” nastavak radova u ulici Braće Radić trebalo bi da uslede za desetak dana, tačnije 19. marta.
– Prva deonica će biti između ulica Sonje Marinković i Mirka Bogovića, potom od Bogovićeve do Evangelističke crkve, pa odatle do glavnog puta, odnosno do Bioskopa „Zvezda”. Računamo da će nam za izgradnju kanalizacije u dužini od 480 metara biti potrebno oko mesec dana, a pratiće nas putari koji će za nama menjati žutu kocku. Prošle godine smo za jesenje radove utrošili oko 6 miliona dinara, isto toliko će biti izdvojeno za novu deonicu, a pored toga ćemo obaviti i obnavljanje vodovodne mreže koja je u zelenom pojasu za šta će biti izdvojeno oko 4 miliona dinara – rekao je Tamaš Rabakezi, rukovodilac Sektora investicija u subotičkom „Vodovodu”. M. R.

ZGODITAK NA TOMBOLI AMBROZIJE SIVIĆ POKLONIO DECI
Televizor od lovaca

U subotu, 3. marta, Lovačko udruženje „Srndać” iz Tavankuta, grupa „četiri kroz dva”, priredila je lovačku večeru. Na meniju supa od fazana, srneći paprikaš i fanci sa pekmezom. U tomboli organizovanoj tim povodom gost na večeri Ambrozije Sivić dobio je televizor i odmah ga se odrekao u korist mališana u „Kolevci”. Četiri lovca, Dragan Jurčak, grupovođa, Dalibor Tanasić, Lazar Jaramazović i Dobrica Iršević, u sredu, 7. marta, poklon su isporučili u „Kolevku”, odmah priključili televizor i pustili crtaće. Poklonu Sivića dodali su i svoje, med, keks, odeću... K. K.

OPŠTINSKA UPRAVA NASTAVLJA OBILAZAK MESNIH ZAJEDNICA
U BAJMOKU ZADOVOLJNI, NA PALIĆU NISU

U okviru akcije obilaska mesnih zajednica koju je pokrenuo član Opštinskog veća zadužen za komunalnu oblast Aleksandar Simić, krajem februara su posećeni Ljutovo, Bajmok, Veliki Radanovac i Palić.
– Ljutovo je prilično zapostavljeno kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu. Dosta je neasfaltiranih puteva, oko 16 kilometara, a do sada je urađeno svega 2 kilometra. Naselje nema kanalizaciju, a nije rešeno ni iznošenje smeća zbog čega je u selu stvorena ogromna divlja deponija – kaže Aleksandar Simić, naglašavajući da su u Mesnoj zajednici pohvalili dobru saradnju sa JKP „Pogrebno”, ali su uputili kritike opštinskim inspekcijama jer ne reaguju na njihove pozive.
U MZ „Bajmok” su većinu komunalnih problema već razrešili. U planovima sela je gradnja kanalizacije, što podrazumeva i veliku investiciju – prečistač.
– Posebno su zadovoljni dobrom saradnjom sa „Rasvetom” i „Direkcijom za izgradnju” jer su uradili veći deo puteva, kao i autobuska stajališta.
Veliki Radanovac najveće probleme ima sa legalizacijom objekata, nepostojanjem kanalizacije, zbog čega su prisutni veliki problemi u zimskom periodu kada se podigne nivo podzemnih voda, što dovodi u pitanje i kvalitet pijaće vode.
– U „Vodovodu” su nam rekli da je u toku bušenje novog bunara, koji treba da popravi stanje vodosnabdevanja. Najveći zahtevi rukovodstva i građana su vezani za gradnju putne mreže kao i za postavljanje pečurki na autobuskim stajalištima. Naselje je slabo osvetljeno, a problem su i psi lutalice.
Rukovodstvo MZ „Palić” imalo je primedbe na nepoštovanje ugovora potpisanog između organa MZ i predsednika Opštine Geze Kučere, u kojem su naznačeni prioritetni infrastrukturni i komunalni problemi naselja, koji se ni do danas nisu počeli rešavati.
– Radi se o uređenju ulica u turističkom delu Palića među kojima su Splitska aleja koja nema kanalizaciju, kao ni Ulica Ištvana Kizura. Autobuska stajališta su bez pečurki, naselje nema javni NJC, što je za jedno turističko naselje nedopustivo. Postoji potreba za proširenjem groblja, i gradnjom grobljanske kapele, potom za nastavkom gradnje biciklističke staze koja bi povezala Palić sa Hajdukovom, a iznete su zamerke na Generalni urbanistički plan koji ne odslikava stvarne potrebe turističkog mesta, kao i primedba na granice mesne zajednice.
Sve primedbe se beleže, a na neke se već istog dana reaguje. Kako je istaknuto, i ove četiri mesne zajednice dokaz su neravnomerne razvijenosti i uređenosti naselja. R. V.

DONACIJA HRVATSKOG I MAĐARSKOG KONZULATA DEČJEM DISPANZERU
Predat EKG iz „bazara”

– Nadam se da smo na ovaj način bar malo pomogli, ali sam istodobno uvjeren da smo napravili formu kako i sami sebi možemo pomoći. U svakom slučaju, želimo vam da aparate koristite što manje, što će reći da subotička djeca budu zdrava. Ali, ukoliko bude zatrebalo... – rekao je prošlog četvrtka, 3. marta, generalni konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske Davor Vidiš na svečanosti povodom uručenja dva EKG aparata Dečjem dispanzeru.
Reč je o donaciji od 308.270 dinara koju su za „Božićni bazar” zajednički prikupili konzulati Republike Hrvatske i Mađarske, za šta su kupljena dva EKG aparata (jedan za dečji dispanzer i jedan za odeljenje opšte medicine), te tzv. ambu aparat za veštačko disanje.
– Sa zadovoljstvom mogu reći da je ovo bila izuzetno uspešna akcija, baš kao i 2005., posebno zbog toga što su se mnoge mađarske i hrvatske firme odazvale našem pozivu da omoguće Subotičanima da po popularnim cenama kupe njihove proizvode i na taj način pomognu sami sebi, tj. svojoj deci. Uverena sam da ćemo i ubuduće zajednički organizovati ovakve akcije na korist ovdašnjih građana – rekla je konzulica Generalnog konzulata Republike Mađarske Ilona Šipoš.
Osim donacije dva konzulata, pomoć Dečjem dispanzeru uputio je i „Suboticatrans” u vrednosti od 16.000 dinara, te pet besplatnih tehničkih pregleda vozila. U ime Dečjeg dispanzera EKG aparate je primila upravnica Doma zdravlja dr Ružica Crnjaković – Tonković. Z. R.

ODRŽAN DRUGI KREDITNI SAJAM U SUBOTICI
KAMATE I DALJE SPORNE
• Zahvaljujći kreditima koji se obezbeđuju iz opštinskih i pokrajinskih fondova, kao i američkih fondacija ADF i USAID, preduzetnicima su obezbeđena podsticajna sredstva uz niske kamatne stope

Subotica trenutno ima oko 30 banki, a njihov broj se svake godine poveća. Na drugom po redu Kreditnom sajmu koji je u četvrtak održan u organizaciji lokalne samouprave i američkih agencija USAID i ADF, odazvao se veliki broj subotičkih privrednika, vlasnika malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih gazdinstava.
Gradski menadžer Dušan Guslov rekao je da je za preduzeća i zadruge veoma bitno kako se dolazi do kredita, kojom brzinom i pod kojim uslovima, da ne bi dolazilo do zastoja u poslovanju.
– Naša opština je uključena u kreditiranje privrednih subjekata putem fondova kao što su Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća i Fond za razvoj poljoprivrede. Ove godine je iz opštinskog budžeta izdvojeno 18 miliona dinara, od čega će 14,5 miliona biti usmereno za mala i srednja preduzeća, a 3,5 za inovativne programe. Ova sredstva se odobravaju uz niske kamate 2-3 odsto na godišnjem nivou i otvaraju teren bankama za udruživanje sredstva sa opštinom. Uspešan primer takve saradnje ostvaren je u slučaju kreditiranja bračnih parova sa decom u okviru opštinskog Pronatalitetnog kreditnog fonda. Na taj način bi obezbedili veći volumen sredstava i pristup većeg broja privrednika i poljoprivrednika.
Predsednik Privredne komore Subotica Slobodan Vojinović istakao je da je preko komore otvoreno više inostranih kreditnih linija (Grčka, Italijanska) i apelovao na bankare da krediti budu povoljniji.
– Snažnim privrednim subjektima krediti su manje potrebni od onih koji se tek pozicioniraju na tržištu. Zbog toga banke moraju voditi računa o visini kamata i uslovima koje oni mogu prihvatiti a da ih u startu „ne uguše” – istakao je Vojinović.
Zamenik direktora u američkoj Agenciji za razvoj (ADF) Branko Kurilić kaže da je ADF od 2001. godine prisutan u Srbiji, a projekte koje je realizovao spustio je do nivoa mesnih zajednica.
– U Vojvodini i istočnoj Srbiji urađeno je preko 1000 projekta u vrednosti 38 miliona dolara, a značajno je pokriven i segment malih i srednjih preduzeća.
Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u prošloj godini je realizovala preko 2 miliona evra u Srbiji kroz projekte prekogranične saradnje i inovacije. Zahvaljujući dobroj saradnji sa ADF-om investirano je u 125 biznis planova, otvoreno je 350 radnih mesta i isto toliko za sezonske poslove.
Pomoćnik direktora Fonda za razvoj APV Petar Nešković rekao je da su iz ovog fonda privrednicima ponuđeni dugoročni i kratkoročni krediti za posticaj izvoza, sa kamatama od 2,8 do 4, 2 odsto. Realizovano je 2700 kredita u ukupnoj vrednosti od 112 miliona evra.
– Fond za razvoj APV ove godine će obezbediti 465 miliona evra za malu privredu i preduzetnike koji tek ulaze u posao, čime ćemo bitno uticati na zaustavljanje rasta nezaposlenosti – rekao je Nešković.
U toku popodnevnog dela sajma na štandovima su prezentacije održale Banka Intesa, Kulska banka, Oportuniti banka, Prokredit banka, EFG banka i Erste banka. R. V.

LICITACIJA ZA IZDAVANJA DRŽAVNE ZEMLJE U ZAKUP JOŠ JE NEIZVESNA
Zemlju hoće i crkve i zatvor

– Plan i program je završen, karte su također završene, podijeljene su po mjesnim zajednicama na uvid, ali se na posljednjem sastanku prije nošenja materijala u Beograd pojavili su se predstavnici subotičkog zatvora s molbom da dobiju određenu površinu zemlje, pojavio se institut „Agrozavod” da i on dobije određenu površinu zemlje, a na kraju se javile i crkvene zajednice s istim zahtjevima – kaže za „Subotičke” predsednik komisije za izradu planova za izdavanje državnog zemljišta u zakup Petar Kuntić.
Tako će, po njegovim rečima, Katolička crkva – na osnovu Zakona o vraćanju imovine crkvenim zajednicama – dobiti 550 jutara zemlje na Mikićevu, a Srpska pravoslavna crkva nešto preko 600 jutara na Kelebiji i Đurđinu, a Evangelička crkva 20 hektara.
– Pošto svim tim zahtjevima morali udovoljiti, to nam je otežalo posao, jer smo ponovno morali mijenjati program i izuzeti 100 hektara na Zapadnim ugarnicama, koje ćemo na privremeno korištenje ustupiti zatvoru, a 93 hektara institutu „Agrozavod” na Mikićevu, gdje će oni i dalje nastaviti sa svojim ogledima – kaže Petar Kuntić, dodajući kako se nada da su ovi neplanirani zahtevi i konačni.
Na pitanje kada će konačno početi licitacija, sagovornik kaže kako se nada da će to biti urađeno do kraja ovog meseca. Z. R.

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD O POSLOVIMA I PLANOVIMA
Zaštita svim generacijama

Zaštita dece bez roditeljskog staranja, zaštita dece sa smetnjama u razvoju i zaštita odraslih i starih osoba i u 2007. godini činiće okosnicu poslova u subotičkom Centru za socijalni rad.
U toku prošle godine Centar je obavio 60.007 poslova, pružio 28.213 oblika, mera i usluga socijalne zaštite, za 5.557 korisnika, od toga 1.235 dece i omladine i 4.322 odrasla korisnika. Od strane Opštine isplaćeno je 426 jednokratnih i 9 izuzetnih novčanih pomoći, plaćeno je 113 sahrana, 72 prekida trudnoće, 137 srednjoškolaca je dobilo besplatne autobuske karte, 98 dece je smešteno u predškolsku ustanovu, 600 osoba je dobilo pakete hrane, a 1.100 porodica po 3.692 dinara za kupovinu ogreva.
Od 210 dece bez roditeljskog staranja, 19 se nalazi u ustanovama socijalne zaštite, 19 je na hranjeništvu bez nadoknade, a ostali na porodičnom smeštaju, kaže se u delu izveštaja koji je pripremio Centar za socijalni rad. K. K.

---

TAMNIJA STRANA ŽIVOTA

PREMA SAOPŠTENJU POLICIJSKE UPRAVE SUBOTICA
Troje teško povređenih u saobraćajkama

U vremenu od 26. februara do 5. marta na području Policijske uprave u Subotici dogodile su se ukupno 33 saobraćajne nesreće, od čega 9 sa povređenim licima, 3 sa teškim i 8 sa lakim telesnim povredama, dok su 24 saobraćajne nesreće za posledicu imale materijalnu štetu.
U istom periodu vatrogasna jedinica intervenisala je u 9 navrata. Sve intervencije su bile manjeg intenziteta i sa manjom materijanom štetom - stoji u saopštenju Policijske uprave Subotica.

UHAPŠENA DVOJICA SUBOTIČANA ZBOG KRIJUMČARENJA LJUDI
Organizovali ilegalni prelazak granice

Pripadnici Policijske uprave u Subotici lišili su slobode i zadržali Ferenca K. (25) i Marijana K. (24) iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljenog prelaza državne granice i krivično delo krijumčarenja ljudi. Oni su 20. februara između 17 i 18 časova organizovali ilegalni prelazak državne granice prema Republici Mađarskoj, dvojici albanskih državljana.
Nakon saslušanja smešteni su u Okružni zatvor u Subotici. U zakonskom roku biće sprovedeni istražnom sudiji Opštinskog suda u Subotici. E. B.

---

brojčanik

4 ZVEZDICE, 5 restorana, 10 apartmana, 77 soba i 220 mesta u podzemnoj garaži imaće novi subotički hotel „Galerija”.
6,2 STEPENA je bila prosečna temperatura vazduha tokom februara što je daleko više od uobičajenog proseka koji se kreće oko 0,6 stepeni. Što se tiče padavina, bilo je 28 litara kiše, što je za 4 litre manje od proseka.
25 KORISNIKA primaće pomoć u okviru bonusprojekta pod nazivom „Kuhinja na točkovima” koji je pokrenuo subotički Crveni krst.
1.560 TEZGI od ukupno 1621 izdato je zakupcima na „Buvljaku”.
3.060 SUBOTIČANA rasutih po svetu prijavljeno je na zvaničnoj veb-prezentaciji Opštine u rubrici „Subotičani na Internetu”.
30.000 DINARA prikupljeno je na humanitarnoj diskovečeri u „Nepkeru” gde je 150 gostiju dalo prilog namenjen Fondu za lečenje teško obolele dece.
57.900 POSLOVA u toku ove godine planira da uradi Centar za socijalni rad koji će pružiti 22.185 oblika, mera i usluga socijalne zaštite za 5.735 korisnika. M. R.

GEZA KUČERA RAZREŠIO GLAVNOG OPŠTINSKOG ARHITEKTU
TV NASTUP PA SMENA

Na brifingu za novinare 5. marta predsednik opštine Geza Kučera objavio je smenu glavnog gradskog arhitekte mr Žombora Saboa sa ove funkcije. Obrazlažući ovaj svoj potez on je istakao da je razlog za smenu vezan za neispunjavanje očekivanja koja je imao od gradskog arhitekte.
– Tokom naše saradnje on nije dao nove vizije za razvoj grada koje sam od njega očekivao. Smatram da na ovo mesto treba izabrati mlađeg čoveka koji će biti u stanju da ponudu takvu viziju.
Smena je inače usledila nakon inicijative opštinske organizacije Saveza vojvođanskih Mađara pokrenute u petak, koji je od predsednika opštine zahtevao razrešenje Žombora Saboa sa funkcije glavnog arhitekte Opštine Subotica.
– Opštinska organizacija SVM smatra da ponašanje Žombora Saboa prilikom gostovanja na subotičkoj televiziji „Yu eko” u utorak uveče nije bilo dostojno njegovoj funkciji, kao ni članstvu u Savezu vojvođanskih Mađara – navedeno je u saopštenju za javnost OO SVM u kojim je objavljeno pokretanje ove inicijative.

DIJALOG U EMISIJI „IN MEDIAS RES” OTREŽNJENJE Gledateljka koja se javila uživo u emisiju In medias res koja se emituje utorkom od 20 časova rekla je: – Imala sam pitanje za vašeg gosta, međutim čini mi se da vam je gost pijan. Nije ni čudo što nam je grad u urbanističkom haosu, kada imamo takvog glavnog arhitektu. Nakon konstatacije voditelja emisije Jožefa Pintera „da svako ima ustavno pravo da kaže šta hoće” Žombor Sabo je rekao: – Ja ću sutra da se otreznim ali ova gospođa neće nikada.

U Izjavi za „Subotičke” predsednik OO SVM Jene Maglaji kaže da je ovaj nedolični nastup gradskog arhitekte bio kap koja je prelila čašu.
– Bilo je i ranije problema vezano za njegov javni rad, koje smo istolerisali, ali preko njegovog uvredljivog nastupa u živom kontaktu sa gledaocima ne možemo preći. Takvo ponašanje ne priliči jednom visokom fukcioneru, niti članu naše stranke – rekao je Jene Maglai.
U prvoj reakciji na ovakav zahtev Saveza vojvođanskih Mađara mr Žombor Sabo kratko je rekao da je pravo partije da pokreće takve inicijative.
– Mene je na ovu funkciju imenovao predsednik Opštine Subotica Geza Kučera, pa ako on smatrao da treba da me razreši, ja se neću protiviti njegovoj odluci – kaže mr Sabo. R. V.

REČ (BIVŠEG) GLAVNOG ARHITEKTE Zaustavite rušenje pozorišta, još ima vremena Saopštenje SVM o predlogu moje smene kao opštinskog glavnog arhitekte, zbog „neprimerenog ponašanja” podseća me na dobra stara socrealistička vremena. Uopšte se ne spominju problemi koje sam ja kao glavni arhitekta izneo u TV razgovoru a kasnije na radiju, jer sam bez „partijskog odobrenja” smeo da govorim o nekoliko tabu tema kao što su: fabrika veštačkog đubriva „Azohem” usred stambenog naselja, o betonskom kosturu pored nekadašnjeg Radničkog univerzitete, a drznuo sam se da govorim i o gradnji/rušenju zgrade pozorišta u zaštićenom jezgru grada. Kada me novinari pitaju, kao glavnog arhitektu opštine Subotice, po zakonu sam dužan dati informaciju ili stručno mišljenje o postavljenom pitanju. Pošto, pored savetodavne uloge ili javne reči, nemam izvršnih ovlašćenja, odabrao sam javnu reč kao krajnju mogućnost da kažem moje stručno mišljenje o megalomanskom projektu koji se želi izvesti u centru grada. Kao glavni arhitekta i stručnjak, ne mogu sebi dozvoliti da ćutke, bez reči gledam kako će se rušiti zgrada pozorišta koja je simbol i određujući elemenat vizuelnog identiteta glavnog trga da bi na tom mestu nikao, ko zna kada, 28 metara visok betonskostakleni monstrum sa 14500 m2 površine. Paradoks ovog projekta je u tome, da je to tzv. pozorište kutija o kojem je Ljubiša Ristić nekad sanjario i kakvog na svetu još nema izgrađenog. Po mom mišljenju dosad se mogla postojeća pozorišna zgrada po etapama rekonstruisati, gledalište i scena se obnoviti i dograditi nedostajući sadržaji. Ni sad nije kasno, zgrada još stoji, samo treba biti malo realniji. Pošto će ovo biti investicija decenije, tražim od nadležnih da, umesto da objašnjavaju kako će se saobraćaj regulisati, najpre pokažu javnosti, građanima, trodimenzionalnu maketu buduće pozorišne zgrade i to kako će se ovaj monstrum uklapati u postojeću zaštićenu građenu okolinu užeg centra Subotice. Pre mnogo vremena kad sam video projekat napravio sam skicu zgrade i okoline i pokazao sam je u nadležnim institucijama i vođama moje partije. Nažalost nisam naišao na razumevanje i zato ne želim da se moje ime u budućnosti spominje kao jednog od „saučesnika” graditelja novog betonskog kostura u zaštićenom jezgru grada. Mr. sc. Žombor Sabo (bivši) glavni arhitekta opštine

PLJAČKAŠ PRODAVNICE OSTAO KRATKIH RUKAVA U ČANTAVIRU
PLJAČKA SA FANTOMKOM
• u policijskom saopštenju koje je su prošle nedelje dobili mediji istaknuto je kako je pljačka u Čantaviru sprečena zahvaljujući prisebnosti prodavačice što je bio razlog da je pronađeno i čujemo šta se dogodilo 24. februara

Valentin D. (25) iz Subotice uhapšen je u pokušaju pljačke prodavnice mešovite robe „Venus” u Čantaviru, u večernjim satima, 24. februara. On je, lica sakrivenog fantomkom i sa pištoljem u ruci, presreo na ulici prodavačicu zaposlenu u ovoj prodavnici neposredno nakon zatvaranja, zahtevajući da mu preda pazar. Napadnuta Kornelija Anitić i nedelju dana nakon ovog događaja kaže da još ne može da veruje da joj se to dogodilo.
– Takve scene sam gledala samo u krimi filmovima. Samo desetak dana ranije opljačkana je prodavnici istog gazde, ali u Starom Žedniku. U mene se zbog toga uvukao strah i nije mi bilo svejedno kada radim drugu smenu i po mraku zatvaram. Zbog toga sam se dogovorila sa svojim momkom da me čeka posle zatvaranja radnje. Tako je bilo i te subote. Samo što sam zaključala i što smo odmakli od radnje dve kuće dalje, pred nas je iskočio maskirani čovek sa pištoljem u ruci i počeo histerično da viče da mu predam pazar. Pošto pazar nisam nosila sa sobom, rekla sam da nije kod mene već u radnji, on nas je pod pretnjom vratio nazad u prodavnicu. Nisam bila u stanju da otključam radnju jer su mi se tresle ruke, a on je postajao sve nervozniji i bešnji – priseća se Kornelija tih napetih trenutaka i slika, koje će joj uvek biti pred očima.
Nakon ulaska u radnju devojka mu je predala pazar spakovan u dve vrećice i u trenutku dok mu je pažnja bila zaokupljena preuzimanjem para, njen mladić ga je udario.
– Tad mu je ispao pištolj na pod i deo para, a on je onako razjaren nasrnuo na mog dečka i oni su počeli da se hrvu, udaraja i tako su izašli i na ulicu gde je tuča nastavljena. Ja sam brzo istrčala po prvog komšiju i pozvali smo policiju. Za nekoliko minuta sve je bilo završeno, kada je napadača policija pokupila i odvela.
Kornelija kaže da tako nečeg još nije bilo u Čantaviru. Dešavalo se da se noću provaljuje u prodavnice, ali da u to doba, pod maskom i sa oružjem neko napada ljude na ulici, nije se dešavalo.
Njen hrabri i prisebni mladić nosi modrice od tuče sa provalnikom, ali je on u stvari najzaslužniji što je pljačkaš ostao bez plena i završio u pritvoru.
Meštani nam kažu da je Valentin D. rodom iz Čantavira, ali je pre desetak godina odselio u Suboticu. Ovo mu nije prvi sukob sa zakonom, a zašto se vratio da pljačka u svom rodnom selu, ni sada im nije jasno. R.V.

SARADNJA U OKVIRU EVRO-REGIJE DUNAV-DRAVA-SAVA
ZA SADA POSMATRAČI

U prošli petak predsednik opštine Geza Kučera i glavni gradski menadžer Dušan Guslov prisustvovali su sastanku Evroregije Dunav-Drava-Sava održanom u Osijeku. Opština Subotica kao članica regije Tisa-Moriš-Kireš za sada je samo u statusu posmatrača u ovoj regiji, budući da još nije definisano da li jedna opština može biti članica dve regionalne asocijacije.
– Za sada mi možemo učestvovati u radu u svih sedam radnih tela, kao i u svim projektima koji su predviđeni za naredni period, ali ne možemo učestvovati u odlučivanju. Na skupu sam istakao tradiciju veza između dve regije i naše zahteve za prijem – kaže Kučera.
On ističe da sveukupni utisak o radu Evroregije Dunav-Drava-Sava nije najpovoljniji. Od svih radnih grupa jedino je radna grupa za turizam ispoljila ozbiljne aktivnosti. Kučera vidi uzrok u čenjenici što je Mađarska, koja je već članica Evropske Unije, bila predsedavajući u prethodnom periodu, pa je manje pažnje posvetila regionalnim programima.
– Ovog puta rukovodstvo preuzima Hrvatska, zbog čega sam siguran da ćemo zbog sličnih interesa i mnogostrukih veza između Subotice i Osijeka mnogo više moći iskoristiti saradnju u okviru regije.U svakom slučaju želimo da budemo u posmatračkom statusu, jer postoje neke kapije koje nam se mogu otvoriti preko ove regije. R.V.

U NEDELJU NA PALIĆU DOGODIO SE NESVAKIDAŠNJI SUSRET BRAĆA I SESTARA
Dugo traganje za porodicom
• Sledeći dugogodišnju želju da se davno razdvojena porodica zbliži, Jožef Margit upriličio porodični sastanak u blizini palićkog salaša na kome su kao deca razdvojeni još pre 37 godina

Šestoro dece sa palićkog salaša neobična sudbina prati od njihovih najmlađih dana. Verovatno bi rasli zajedno i bili pošteđeni traganja jedno za drugim da im je majka Ilona Margit poživela. Umrla je rano, u jesen 1969. godine, i još od tada su deca razdvojena. Životni putevi su im se potpuno razišli. Najstarije dete, Antal, već je bio punoletan, ali i mlad da bi brinuo o ostalima. Jožef je imao 11 godina i premešten je kod oca. Nešto mlađe Valerija i Žužana, tada u školskom dobu, smeštene su u hraniteljske porodice. A dva najmlađa deteta, trogodišnja Ljubica i beba Mirjana su usvojene i od tada im se za braću i sestre gubi svaki trag. Rasle su u dva različita vojvođanska grada, usvojenjem su dobile nova imena i obe su sa novim roditeljima odrasle u uverenju da su jedinice. One nisu znale da su nekada pripadale mnogočlanoj porodici, niti da imaju braću i sestre.
Prolazile su godine, Jožef je odrastao i dobro se sećao svih najbližih. Odvojen je od sestara u školskom uzrastu i sve je pamtio. Bio je u kontaktu sa starijim bratom i dve mlađe sestre na porodičnom smeštaju, ali o dve najmlađe ništa nije znao. Činom usvojenja za dve bebe izbrisane su sve porodične veze. Ništa više o njima nije mogao da čuje.
I Jožef je postao otac a roditeljski osećaji su još više pojačali želju da nađe dve sestre. Više nije nalazio mira u utešnim rečima socijalnih radnika da su njegove sestre u dobrim porodicama i da bezbrižno rastu. Nema večnih tajni, potvrdilo se i u ovom slučaju. Jožef je našao jednu sestru i njihov susret zabeležen je u lokalnim novinama. Bilo je to 1985. godine. Grad je bio potresen sudbinom dece koja su neprirodno odvojena od svojih najbližih srodnika. A zatim je Jožef našao i drugu sestru i konačno spojio svoju porodicu sledeći potrebu da jedni za druge treba da znaju i ako im se životi odvijaju različitim putevima i u različitim sredinama. Dve usvojene, najmlađe sestre, za sve ove godine se, ipak, nikada nisu srele.
Svoj san, da se bar jednom na istom mestu okupe dva brata i četiri sestre sa svojim porodicama, Jožef još uvek nije uspeo da ostvari. Učinilo mu se da je najbliže cilju ove 2007. godine. Sada su svi već odrasli. Sastanak je organizovan u nedelju, 4. marta, na Paliću i prisustvovala mu je i ekipa Televizije „Pink” pripremajući emisiju „Sve za ljubav”. Ali, Žužana nije mogla da dođe, ona živi u Jordanu. Ni zamisao da se ostalih petoro nađu na Paliću nije se odvijala kako je planirano, život piše svoja sopstvena scenarija drugačija od zamišljenih. Najmlađa sestra nije želela da se susret sa familijom odvija pred tv kamerama. Ali je htela da ih sve vidi u Jožefovom porodičnom okruženju.
Još jedan sudbonosan susret u Jožefovom dugom traganju za spajanjem davno pokidanih porodičnih niti. Prati ih Jožefovo duboko ubeđenje da se snovi ostvaruju.

K. Korponaić

SUBOTIČKI LDP KRITIKUJE POTEZE MINISTRATSVA ZDRAVLJA
NEUSPELI ZAKON O TRANSFUZIJI

Predsednik komisije za zdravstvo OO Liberalno demokratske partije dr Aleksandar Evetović na konferenciji za novinare održanoj u utorak rekao je da će ova partija preko odbora za zdravstvo u republičkom parlamentu pokrenuti pitanje sprovođenja reformi u oblasti transfuziologije.
– Od 2002. godine od kada je u ovu oblast uvedena stroga centralizacija, opada broj dobrovoljnih davalaca krvi. U Subotici, koja je i u bivšoj Jugoslaviji bila lider u ovoj nadasve humanoj aktivnosti, ali i u drugim sredinama beleži se pad davalaštva za 30%. U ranijem periodu, dobrovoljni davaoci su imali barem neke pogodnosti, odnosno oslobađani su participacije, što danas nije slučaj. Prikupljanje krvi u tri republička centra iz svih trasfuzioloških službi u Republici, pokazalo se kao nepraktično, jer u slučaju hitne,veće potrebe za dragocenom tečnošću, treba vremena da se ona dopremi iz Beograda, pa se zbog toga često dovedi u pitanje život pacijenta. LDP se zalaže za reformu trasfuziologije, koju je finansijski podržala i Evropska agencija za rekonstrukciju, ali ona kod nas nije ni započeta. U razvijenim zemljama davaocima se krv plaća, ali naša humana tradicija ne poznaje tretiranje krvi i derivata od krvi kao robe, kada su u pitanju sami davaoci. Ali se zato u centrima u kojima se krv prikuplja itekako može zaradi na njenoj prodaji u inostranstvu – rekao je dr Evetović, istakavši da velika odgovornost leži na Ministarstvu zdravlja od kojeg zavise inicijativa u oblasti zakonske regulative. R.V.

PETICIJA MEŠTANA NASELJA KER ZA UKLANJANJE DIVLJE DEPONIJE
I RUGLO I OPASNOST

Aktivisti Mesnog odbora Demokratske stranke u naselju Ker sproveli su tokom vikenda dvodnevnu akciju prikupljanja potpisa građana za ukljanjanje divlje deponije Đar, koja je ne samo ruglo naselja nego preti da ugrozi zdravlje stanovnika ovog dela grada.
– Peticiju je potpisalo 762 sugrađanina. Koliko je situacija ozbiljna ilustruje podatak da se ova divlja deponija nalazi 50 metara od Doma za decu „Kolevka” i 100 metara od gradske Bolnice. Peticija, kojom su građani iskazali svoje veliko nezadovoljstvo, biće dostavljena nadležnim institucijama lokalne vlasti i preduzećima i nadamo se da će biti podsticaj odgovornima da konačno preduzmu mere za uklanjanje ove divlje deponije – navodi se u saopštenju za javnost informativne službe DS. R.V.

TRIBINA ŽENSKE MREŽE G 17 PLUS I FORUMA ŽENA DS
JOŠ IMA DISKRIMINACIJE

U ponedeljak uveče u Amfitetaru Otvorenog univerziteta održana je tribina koju su organizovale Ženska mreža G 17 plus i Forum žena Demokratske stranke na temu: „Ekonomsko osnaživanje žena i mogućnost zapošljavanja”.
Među učesnicima tribine bili su Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana, Ksenija Vlaović, predsednica Sekcije za žensko preduzetništvo RS, Jadranka Beljan Balaban, predsednica odbora za rodnu ravnopravnost u Skupštini RS, Zlatko Marosijuk, opštinski ombudsman, Mirjana Dokmanović iz Ženskog centra za demokratiju i ljudska prava, Đenđi Seleši, Forum žena DS i Marica Stankić, Ženska mreža g 17 plus.
Svi učesnici su naglasili da je i danas prisutna diskriminacija prilikom zapošljavanja žena, njihovog prisustva na rukovodećim radnim mestima i državnim telima.
– U Srbiji su među nezaposlenima 52% žene, a plate su u odnosu na radna mesta na kojima su muškarci manje za 10 do 12%. Pri zapošljavanju poslodavci prave diskriminaciju, a prilikom dodele podsticajnih kredita za samozapošljavanje mnogo manji procenat korisnika su žene – istakla je Danica Todorov. R.V.

NEZADOVOLJNI ODLUKOM O RAZREŠENJU SA DUŽNOSTI
Nezakonite smene

Preko svog advokata Dušana Kliske (bivši) direktor Više tehničke škole (VTŠ) dr Jožef Njerš i (bivši) predsednik Upravnog odbora ove škole dr Peter Odri uputili su ovih dana Ministarstvu prosvete i sporta žalbu na odluku pokrajinskog sekretara za obrazovanje dr Zoltana Jegeša da ih smeni sa dosadašnjih funkcija.
U razgovoru za „Subotičke” Dušan Kliska kaže da je dr Jožef Njerš za v. d. direktora VTŠ-a izabran 30. avgusta prošle godine, a da je Upravni odbor – radi ukidanja „v. d. stanja” – 1. decembra 2006. raspisao konkurs za direktora ove institucije. Na konkurs je, nastavlja sagovornik, prijavu podneo i još jedan kandidat, ali se Upravni odbor opredelio za dr Njerša.
– Na tu odluku je pokrajinski organ trebao da dâ saglasnost, a u njenom očekivanju sa velikim iznenađenjem smo dobili odluku da se dr Njerš razrešava dužnosti direktora i istovremeno se razrešava i kompletan Upravni odbor – kaže Dušan Kliska, dodajući da se nakon toga dr Jožef Njerš poslužio dopuštenim pravnim sredstvima, izrazivši žalbu Ministarstvu prosvete i sporta koje je nadležno u drugom stepenu u slučaju da neko pobija tu odluku.
Žalba je, po rečima sagovornika, upućena zbog toga što je proteklo toliko vremena (od izbora dr Njerša za direktora, prim. a.) da je ta odluka praktično postala pravosnažna.
– Iz ovih razloga dr Njerš smatra da je odluka o njegovom razrešenju izvršena protivzakonito i zbog toga je i izjavio žalbu, kao što je to učinio i dr Peter Odri – objašnjava njihov pravni zastupnik.
Kako kaže, ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da se Pokrajinski sekretarijat na taj način „izdigao izvan zakona”, jer nije imao razloga za razrešenje. U prilog rečenom Dušan Kliska, citirajući obrazloženje razrešenja, kaže da „sadržina konkursa nije bila u skladu sa zakonom”, a da se pri tome ne precizira šta se pod tim podrazumeva. Takođe, kako kaže, dr Njerš zbog greške Upravnog odbora, ukoliko postoji, ne može biti razrešen sa dužnosti direktora.
Na pitanje šta ukoliko žalba – koja bi trebala biti rešena najkasnije za 60 dana – bude odbijena sagovornik kaže da će činiti ono što se njegovi klijenti budu dogovorili .
– Lično sam sklon da verujem da Ministarstvo neće prihvatiti da održi jedan ovako nezakonit akt na snazi, ali ako bi se to nekim čudom i dogodilo, postoji mogućnost za pokretanje upravnog spora pred Vrhovnim sudom, jer bi se onda u tom upravnom sporu pobijao akt Ministarstva i onda bi to imalo sudski epilog – zaključuje Dušan Kliska. Z. R.

POVODOM GODIŠNJICE SMRTI DR ZORANA ĐINĐIĆA
„VOLITE SVOJE PROBLEME!”

Po odluci žirija, od devetoro mladih ljudi, učesnika takmičenja u govorništvu „Besede u Zoranovu čast” (u organizaciji Kluba demokratske omladine OO DS), na takmičenju koje će se održati 12. marta u Beogradu, Suboticu će predstavljati naša sugrađanka Mihajla Mitrović, postdiplomac arhitekture. Mihajla je u svojoj besedi, između ostalog poručila da „problemi nisu nešto loše” i da treba voleti svoje probleme jer „bez njih ne biste bili ono što jeste”. Drugo mesto osvojio je Subotičanin Josip Balažević, student engleskog jezika i književnosti u Novom Sadu. Trećeplasirana je Nataša Kokanov iz Sremske Mitrovice, apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Fondacija „Fokus” je sve učesnike takmičenja, nagradila knjigom „U Parizu” Čarlsa Merila, a urednik ovog izdanja, Zora Ćujić, između ostalog, kaže: „Knjiga, koja je izašla u izdanju Fondacije ‘Fokus’, biće promovisana 22. marta u Jevrejskoj opštini (sa početkom u 19 časova).

OO DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE
IZBOR DEKANA BEZ POLITIKE

Demokratska stranka Srbije u svom saopštenju za javnost osvrnula se na izbor dekana Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji će biti obavljen ove sedmice, i ovim putem poziva sve političke partije na lokalu da se suzdrže od komentara i sugestija povodom izbora.
– Autonomija Univerziteta kojoj težimo podrazumeva nemešanje politike u rad obrazovnih ustanova i nenametanje kadrovskih rešenja. Zato DSS u Subotici izražava nadu da će se nadležna komisija rukovoditi profesionalnim i moralnim kvalitetima kandidata, a ne njihovom stranačkom pripadnošću – kaže se u saopštenju. R.V.

LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE
OSUDA NEPRAVILNOSTI

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u svom saopštenju za javnost povodom najnovije afere sa kupovinom diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu upozorava:
– Čini se da neko namerno hoće da degradira naše diplome, a moguće je da je ovo način za sprečavanje odliva pameti iz naše zemlje, jer posle ove afere nije samo Grčka jedina koja će s pravom sumnjati u naše diplome.U svetlu ove pojave dobijaju na značaju i dešavanja u Subotici. Za dekana Ekonomskog fakulteta kandiduje se osoba koja je bila perjanica prethodnog režima, a iza sebe ima i nekoliko uništenih firmi na čijem je čelu svojevremeno bio, pa apelujemo na one koji donose odluku o izboru dekana da imaju ove činjenice u vidu – navodi se u saopštenjui GrO LSV. R.V.

U SUBOTU TRIBINA G 17 PLUS U BIKOVU
POLJOPRIVREDA I POLITIKA

Tribina u organizaciji G 17 plus biće održana u subotu u Bikovu za stanovnike ovog i okolnih sela. Gosti tribine biće funkcioneri ove stranke Ivana Dulić Marković, Jasmin Šečić, Nadica Momirov i Marica Stankić. Teme razgovora biće poljoprivreda, funkcionisanje MZ „Bikovo”, kao i rad republičkog i lokalnog parlamenta. Skup će biti održan na salašu Tikvicki (Veterinarska stanica) sa početkom u 14,30 sati. R.V.

PROJEKAT KOMORE MLADIH SUBOTICA
NOVA ŠANSA ZA STUDENTE

Nakon velikog uspeha projekta „Put ka mladom menadžeru”, Komora mladih Subotica nastavlja sa ovom vrstom edukacije i daje novu šansu mladim sugrađanima da steknu kvalitetno praktično iskustvo i krenu putem ka menadžerskim pozicijama. To je rezultat projekta koji je podržao Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, čija je osnovna ideja da se mladim ljudima prenesu praktična iskustva u oblasti marketinga, finansija i poslovnog pregovaranja, potom da se pripreme za prijemni intervju sa potencijalnim poslodavcima (da nauče kako da se prezentuju u najboljem svetlu) i konačno da dođu i na sam intervju: „Upravo je to i najveća vrednost koju polaznici dobijaju” – ističe Pavle Budinčević, koordinator projekta „Put ka mladom menadžeru”.
Rok za prijave je 23. mart, a dodatne informacije mogu se naći na stranici. T. M.

SARADNJA KOJA RADUJE NEKOLIKO GENERACIJA
Deca posetila bake

U sredu, 7. marta, učenici razreda „2b” i „3d” iz Osnovne škole „Jovan Mikić”, sa učiteljicama Vesnom Grbić i Tatjanom Đurić Pribićević posetili su bake u Domu penzionera, priredili im program i uručili poklone koje su sami napravili, a u povodu Dana žena.
– Saradnja sa Školom „Jovan Mikić” koja se nalazi prilično daleko od Doma, počela je još pre pet-šest godina i sastoji se od uzajamnih poseta. Dolaze nam deca, ali i stanari Doma posećuju Školu – kaže Zlatinka Race Jeremić, organizator kulturnih i zabavnih dešavanja za najstarije, o poseti koja je u sredu razgalila sve u Domu.
Pevačko društvo Doma priredilo je program za male goste i darivali su ih cvećem koje je od papira napravila penzionerka Anastazija Tot. K. K.

KOLIKO SMO BOLOVALI U 2006.
Manji broj bolesničkih dana

U subotičkoj Opštoj bolnici u 2006. godini na svim odeljenjima ukupno je lečeno 23.150 bolesnika, što je za 7,1 odsto više u odnosu na prethodnu godinu – istaknuto je u izveštaju Zdravstvenog centra o radu u 2006. godini. Bolničko lečenje 23.150 pacijenata trajalo je ukupno 160.445 bolesničkih dana, manje od plana, i za 5 odsto manje u odnosu na 2005. godinu. Najveće smanjenje zabeleženo je na Odeljenju psihijatrije zbog rekonstrukcije zgrade, kada je 28. avgusta Odeljenje premešteno na privremenu lokaciju, a posteljni fond pri tome smanjen sa 70 na 29 postelja.
Prosečna dužina bolničkog lečenja u 2006. iznosila je 6,9 dana. K. K.

O ISTOJ TEMI DVA RAZLIČITA MIŠLJENJA: MIRKO BAJIĆ I DEMOKRATSKA STRANKA
ODGOVORNOST ZA INVESTICIJE

Na konferenciji za novinare Mirka Bajića, odbornika SO Subotica održanoj prošlog četvrtka, on je javno apelovao da se radovi na rušenju Narodnog pozorišta odlože dok ne bude izvesno da će sredstva za izgradnju novog biti obezbeđena.
– U ovom trenutku su obezbeđena sredstva za rušenje, ali iznos od 30 miliona evra za izgradnju nove zgrade Narodnog pozorišta nemamo. Voleo bih da me neko demantuje i da moje crne prognoze ne budu tačne, ali sve što se do sada u našem gradu dešavalo kada su u pitanju kapitalne investicije, potvrđuje da će i ova investicija ostati samo u domenu lepih želja. Ko će odgovarati za to kada i kroz deset godina umesto velelepne zgrade pozorišta na tom mestu bude zjapila rupa – zapitao se Bajić i pozvao „ljude koji su personalno odgovorni” da izađu pred građane i potvrde da su sredstva za gradnju pozorišta obezbeđena, apostrofirajući pri tom Olivera Dulića, člana UO Narodnog pozorišta, i čelnike Direkcije za izgradnju Dragana Trklju i Nebojšu Janjića.
Bajić je na konferenciji za novinare izjavio i da je Bunjevački nacionalni savet uputio pismo Borisu Tadiću, predsedniku Demokratske stranke u kojem se zahteva da se poslanički mandat predstavnika ove nacionalne zajednice odmah realizuje shodno potpisanom predizbornom sporazumu između BNS i DS. R.V.

NOVA FUNKCIJA LASLA JOŽE

Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Laslo Joža izabran je u ponedeljak, 5. marta, za koordinatora saveta nacionalnih manjina, kojih u Srbiji (do sada) ima 13.
Na ovu funkciju – koju će Laslo Joža obavljati sledećih godinu dana – on je izabran od strane predstavnika nacionalnih saveta u zemlji na sastanku održanom u Novom Sadu. Z. R.

BAR TRI ZABLUDE

Odgovarajući na prozivke Mirka Bajića upućene na poslednjoj konferenciji za novinare čelnicama Demokratske stranke, odnosno Direkcije za izgradnju, vezane za izgradnju i rekonstrukciju „Narodnog pozorišta”, OO DS ističe da ne snosi nikakvu odgovornost za koncepciju projekta Narodnog pozorišta, niti za njegovo finansiranje i izbor glavnog izvođača.
– Ceo projekat i njegovu realizaciju vodi Javno preduzeće Zavod za urbanizam u kojem čelni ljudi nisu iz Demokratske stranke – kaže se u saopštenju.
Bajićeve optužbe vezane za zastoj realizacije projekta izgradnje kompleksa zatvorenih bazena OO DS demantuje, navodeći da će izgradnja bazena uslediti nakon izrade validnog predračuna i odabira novog izvođača na javnom tenderu.
– Garantujemo da ovaj put firma Mirka Bajića neće biti dobavljač gipsa i drugog građevinskog materijala, kao što je bio slučaj 90-ih, kada nam je od bazena ostao samo skelet.
Odgovarajući na optužbe po pitanju dodele poslaničkog mandata Mirku Bajiću, kandidatu bunjevačke nacionalne zajednice na listi DS, ova stranka tvrdi da je nastup na republičkom izborima dogovaran sa Bunjevačkim nacionalnim savetom a ne sa njegovim kandidatom.
– Žalosno je što je Mirko Bajić doveo u zabludu BNS ne obavestivši ih da kao pokrajinski poslanik ne može biti i republički poslanik. Da je kandidat bio neko drugi, BNS bi danas imao predstavnika u Skupštini Srbije – navodi se u saopštenju OODS. R.V.

FRAKCIJSKE BORBE U DEMOKRATSKOM SAVEZU HRVATA U VOJVODINI
SMENE SA FUNKCIJA

Vijeće i Predsjedništvo Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini na sednici održanoj 6. marta razmotrilo je rezultate januarskih parlamentarnih izbora i zaključilo da su rezulatati za ovu stranku više nego zadovoljavajući.
– Shodno dogovoru sa Demokratskom strankom predsednik stranke Petar Kuntić je izabran za poslanika republičke Skupštine, pa se stranka zahvaljuje članstvu i simpatizerima koji su tokom kampanje učestvovali na promotivnim skupovima i animirali sveukupnu hrvatsku zajednicu u Republici Srbiji da izađe na izbore – kaže se u saopštenju DSHV-a.
Organi ove stranke sa žaljenjem konstatuju da Hrvatsko nacionalno vijeće i pojedini članovi DSHV već neko vreme vode tihi rat protiv čelnika ove stranke diskreditujući i omalovažavajući njihov rad.
– Predsedništvo smatra glavnim vinovnikom ovih radnji Đorđa Čovića, koji je netačnim informacijama i saopštenjima naneo nesagledive posledice ugledu stranke, te ga zbog toga isključuju iz članstva, a Jozo Kolar koji je dao ostavku na članstvu DSHV ne može nadalje zastupati interese DSHV i HNV. R.V.