|
IZ
MATIČNOG UREDA
VENČANI
Nevena
Mandić, hem. teh. i Đula Jungabel, lekar specijalista urgent.
medicine; Ketevan Pogosjan, istoričar muzeja i Obrad Popović,
penzioner; Nada Tešić, policajac i Darko Keser, el. ing.;
Zlata Milunović, namotavač i Goran Ivanić, paker tetra paka,
Dženifer Kiš, med. sestra i Arpad Fabian, med. tehničar;
Jelena Stijepić, student i Mario Anić, privatni preduzetnik-vlasnik
auto servisa.
ROĐENI
DOBILI
KĆERKU: Živana i Igor Sabo, elektrotehn. (Marija); Renata
i Kristian Mihalji, nezaposlen (Rodžana); Angelika i Milan
Vuković, bravar (Nera); Nevenka i Goran Šećerov, vet. tehn.
(Nađa); Aranka i Jožef Varga, nezaposlen (Johanna); Nataša
i Mladen Horvat, prof. ist. i umetnosti (Nađa); Zora i Radivoj
Josimović, komercijalista (Jovana); Nevenka i Damir Šimunov,
prof. fiz. kulture (Mia); Leda i Zoltan Horvat, maš. ing.
(Katalin).
DOBILI SINA: Hajnalka i Predrag Ranković Krmpotić, stolar
(Dragan); Maja i Zoran Vukelić, komercijalista (Mihajlo);
Marijana i Tomislav Mezei, elektrotehn. (Martin); Danijela
i Alen Takač, radnik (Nikola); Mirjana i Dejan Malinović,
privatnik (Mihajlo); Mirjana i Milovan Elek, radnik (Uroš);
Silvia i Silvester Hajdu, dimnjičar (Erik); Nelli i Laslo
Koso, moler (Erik); Sanela i Branislav Zvekanov, elektroinst.
(Alen); Vanesa i Nebojša Njegovan, met. glodač (Novak).
DOBILI BLIZANCE: Marijana i Goran Vidović, vozač (Miloš
i Luka).
UMRLI
Dimitrije
Dobrota, penz. (1924); Magdalena Mezei r. Senci, penz. (1925);
Marija Jakovetić, penz. (1965); Silvester Fenjveši, penz.
(1925); Petar Bilić, penz. (1927); Eržebet Galfi, penz.
(1938); Đorđe Miškov, penz. (1922); Petar Sekulić, penz.
(1931); Blaško Malagurski, penz. (1929); Živanko Obrenović,
vojni penz. (1925); Marija Poljaković r. Fulop, penz. (1922);
Jožef Palković, zemljoradnik (1945); Svetolik Prvulović,
penz. (1939); Piroška Grinfelder r. Nađ Kanas, penz. (1931);
Ana Ilić r. Ivić, penz. (1941); Marija Bičkei r. Stipić,
penz. (1930); Ana Almaši, izdržavano lice (1945); Naranča
Stipanović r. Vujnović, penz. (1919); Deneš Vince, penz.
(1941); Margita Hoes, penz. (1918); Jela Peić Tukuljac r.
Vujković Cvijin, penz. (1927); Milorad Ljuština, penz. (1932);
Zorka Pualić r. Cvijić, penz. (1950); Justina Kasiba r.
Bakurek, penz. (1928); Zoltan Kokovai, penz. (1954); Terezija
Miklenović r. Čović, penz. (1930); Cecilija Balaša, domaćica
(1930); Marija Hodi r. Vajda, penz. (1926); Arpad Kovač,
penz. (1935); Josip Kečenović, penz. (1930); Jožef Bite,
penz. (1934); Janoš Penzeš, penz. (1926); Jožef Palinkaš,
penz. (1943); Stevan Bakoš, penz. (1920); Duško Đuričković,
zanatlija (1957); Irena Horvat Bakoš r. Šefer (1932); Velimir
Kljajić, penz. (1942); Žužana Terenji r. Varga, penz. (1925);
Zoltan Balog, penz. (1920); Miloš Milenković, nezaposlen
(1982); Šarlota Antunović, penz. (1923); Kata Bajči r. Bajči,
zemljoradnik (1926); Nadežda Petrović r. Krstić, penz. (1935).
BEZBEDNOST
GRAĐANA ČESTO SE DOVODI U PITANJE I NA GROBLJIMA
JEDNI UZIMAJU, DRUGI OTIMAJU
• Krađa svežeg cveća i venaca, naročito posle „većih” sahrana,
već je postala uobičajena pojava, a sada su se na „lopovskoj
listi prioriteta” našli mesingani detalji sa grobnica i
kapela
Od
pre nekoliko godina bezbednost građana sve češće biva ugrožavana
i na mestima gde počivaju mir i tišina. Subotička groblja
postala su stecište sumnjivih likova koji koriste slabost
starijih ljudi, ali i činjenicu da građani ova mesta uglavnom
posećuju sami. Posle niza nimalo prijatnih presretanja nemoćnih
žena, kojima su neretko oduzimali celu penziju ili sav nakit,
preduzeće „Pogrebno” (u čijoj nadležnost i
je 13 groblja u gradu i okolini), uspostavljena je saradnja
sa predstavnicima organa javnog reda.
– Policija je od tada češće prisutna na grobljima tokom
dana, ali i noći, pa smo primetili da se u odnosu na prethodnu
godinu situacija malo smirila. To, međutim, ne znači da
neugodnih „susreta” više nema, naročito u popodnevnim i
ranim večernjim satima – kaže Nikola Kvala, direktor ovog
preduzeća.
Na „crnoj listi” našla su se tri najveća gradska groblja,
Senćansko, Bajsko i Kersko na kome je situacija najkritičnija.
– To najverovatnije ima veze i sa time što Kersko groblje
nije u potpunosti ograđeno, ima pristup sa više strana,
što neki dobro znaju i to koriste. Zbog toga smo prošle
godine nastavili sa izgradnjom betonske ograde, a to to
će nam biti jedan od prioriteta i u ovoj godini. Time ćemo,
nadam se, uspeti da smanjimo razna presretanja, ali i da
onemogućimo da nesavesni građani odlažu gomilu smeća i raznog
otpada. U Senćanskom i Bajskom groblju se prolazi za pešake
i vozače uveče zatvaraju, pa ukoliko bude potrebe, na zahtev
građana i mesne zajednice, spremni smo to učiniti u Keru.
I ostala groblja na kojima su obezbeđeni kapije i katanci
se u noćnim satima zaključavaju, a to su groblja na Paliću
i u Dudovoj šumi. Čak smo prošle godine bodljikavom žicom
zagradili jedan prolaz na Senćanskom groblju kako ljudi
sa druge strane ne bi naišli na zaključanu kapiju i u besu
počeli da uništavaju sve što im dođe pod ruku.
Krađa svežeg cveća i venaca, konstatuje Kvala, nažalost
su postali svakodnevna pojava, naročito posle „većih” sahrana
i godišnjica.
– To je, čini se, već uhodani posao određenog broja, najčešće
socijalno ugroženih ljudi, koji na ovaj način pokušavaju
da obezbede egzistenciju. Primetili smo da delove ili ceo
buket iznose na pijacu i tu ih prodaju po daleko nižim cenama
nego u cvećarama. To, naravno, ne znači da sada svi na pijacama
prodaju kradeno cveće – napominje Nikola Kvala.
Zanimljivo je da je prošle godine krađa mesinganih delova
u izuzetno velikim količinama sa grobnica i kapela postala
ozbiljan problem koji zadaje glavobolju, kako građanima,
tako i onima koji o grobljima vode računa.
– Šta god da je od bakra ili mesinga dobro prolazi kod lopova,
počev od vaza, lampinjona, drški za podizanje poklopca na
grobnicama koje su, izgleda, posebno cenjene, do ukrasnih
detalja na objektima. Neverovatno je koliko se kradu ti
predmeti! Da su daleko otišli, potvrđuje i slučaj krađe
oluka od bakra sa dve kapele na Senćanskom groblju koji
su skinuti dokle god su lopovi uspeli da dohvate. Umesto
njih, sada smo postavili limene oluke i sigurno da nisu
dostojna zamena bakru – navodi primere prvi čovek „Pogrebnog”,
napominjući da se svi ti predmeti prodaju otpadima u gradu
i okolnim mestima.
Prisustvo policije na grobljima, veruje naš sagovornik,
doprineće da se građani osećaju sigurnije, a da sumnjiva
lica udalji od ovog mesta i nečasnih namera. Da ljudi, međutim,
cene napore „Pogrebnog”, koji u svakom pogledu vodi računa
o grobljima, potvrđuje i podatak da su stanovnici Ljutova
kao omiljeno komunalno preduzeće sa kojim imaju najbolju
saradnju naveli upravo ovo preduzeće.
– Dobra organizacija se odrazila i na dobro poslovanje,
u šta su se uverili i sami Subotičani. Trudimo se da groblja,
objekte i zelene površine održavamo shodno našim mogućnostima
i ljudskim kapacitetima. Prošle godine smo pojačali mehanizaciju
za parkovsko korišćenje, izgradili nove staze, nastavili
sa ograđivanjem grobalja... Planova takođe ima mnogo i u
godini pred nama: postavićemo rasvetu na centralnom i groblju
na Rati u Bajmoku, izgraditi betonsku stazu u Senćanskom
i Bajskom groblju tamo gde nedostaje. Takođe planiramo da
ogradimo groblje u Aleksandrovu sa južne strane i nastavimo
sa postavljanjem žive ograde oko groblja u Gornjem Tavankutu,
ali i da proširimo palićko groblje na prostoru koji smo
dobili za korišćenje – navodi Kvala.
On još ističe da je, za razliku od prethodnih godina, potražnja
za grobnicama opala, što je naročito uočeno prošle godine
kada je na „zalihama” bilo 336 grobnica, dok je umesto 200
planiranih, izgrađeno 142 nove grobnice. M. R
CRVENI KRST POKRENUO JEDINSTVENI PROJEKAT U NAŠOJ ZEMLJI
„KUPAJMO SE BEZBEDNO”
• Ovakav projekat bio je neophodan u gradu sa velikim brojem
neplivača ili slabih plivača, napominju nosioci cele priče
Projekat
suboti čkog
Crvenog krsta „Kupajmo se bezbedno”, koji je zaživeo pre
dve nedelje, nastavak je prošle godine započetog pilot-projekta
za obuku osnovaca o bezbednosti na kupalištima.
– Cilj je da obučimo decu kako da se brinu i vode računa
o sebi, svojim vršnjacima i roditeljima dok se nalaze u
vodi ili pored nje. Dobili smo podršku pokrajinske organizacije
koja je uvidela značaj projekta zahvaljujući kome će osamdesetoro
dece, uzrasta od 8 do 10 godina, dobiti mogućnost da savladaju
plivanje. Reč je o deci iz socijalno ugroženih porodica
i deci na porodičnom smeštaju – objašnjava Žolt Sendi, predsednik
Komisije za spašavanje na vodi Crvenog krsta Vojvodine.
U okviru obuke koja će trajati sedam nedelja, sa mališanima
će raditi treneri plivanja Agneš Harangozo i Davor Bogdanović,
instruktor spasilaca na vodi i koordinator projekta.
– Deca će imati priliku da slušaju zanimljiva i poučna predavanja
u Crvenom krstu, a potom i da na Gradskom bazenu uče da
plivaju. Prvom susretu sa svojim trenerima, đaci su prisustvovali
zajedno sa roditeljima i staraocima koji su, takođe, pozdravili
ovaj projekat. Predviđeno je da kada ispratimo ovu, krajem
aprila dočekamo drugu grupu od 40 dece – kaže Sendi koji
pripada onoj generaciji srećnika koja je u osnovnoj školi
organizovano išla na plivanje.
Uvrstiti časove plivanja u redovnu nastavu fizičkog vaspitanja,
smatra naš sagovornik, jedan je od važnijih zadataka, pa
će i sami pokušati tome da daju doprinos:
– Ukoliko se pokaže uspešnim, pokrenuli bismo novi projekat,
ali na opštinskom nivou, dakako uz pomoć grada. Čini mi
se da nismo svesni koliko je mnogo neplivača u našem okruženju,
naročito među mladim ljudima. Prema nekim nezvaničnim podacima,
taj broj se u osnovnim školama kreće do neverovatnih 80
posto, s tim da tu računamo i one koji tehniku plivanja
nisu dovoljno savladali da bi se osećali bezbednim.
Iako je ovaj projekat jedinstven u našoj zemlji, Sendi napominje
da su neki drugi vojvođanski gradovi, poput Sombora i Kikinde,
u prednosti jer njihova deca časove fizičkog mesec dana
imaju na bazenima gde uče da plivaju, a sve tu uz finansijsku
podršku svojih opština. M. R.
|
