OPŠTINSKA DELEGACIJA POSETILA AUSTRIJU I SLOVENIJU
POČETAK SARADNJE

– Na poziv Ambasade RS u Austriji, 15. februara za Dan državnosti, naša delegacija je boravila u Beču. Tom prilikom smo se susreli sa predstavnicima Privredne komore Štajerske i predstavnicima Privredne komore Srbije, kancelarija u Beču. Sa direktoricom Verom Vidović sagledali smo stanje subotičke privrede i mogućnosti za investicije. Nakon toga su već usledili neki rezultati. Stigao je poziv za boravak u Gracu 2. aprila, gde ćemo biti u prilici da prezentujemo mogućnosti privredne saradnje sa Štajerskom pokrajinom, a s druge strane stigao je poziv da 18. aprila naši privrednici iz domena prehrambene industrije predstave svoje proizvode na prezentaciji u Beču i na taj način uspostave neke kontakte za dalju privrednu saradnju – rekao je predsednik SO Subotica Saša Vučinić.
On je rekao da je delegacija naše Opštine prošle nedelje boravila u dvodnevnoj poseti Ljubljani, na poziv gradonačelnika Zorana Jankoviča. Sa njim su vođeni razgovori na temu razvoja banjskog turizma, u čemu Slovenija ima velika iskustva, kao i dvadesetak investicionih projekata koji se sada realizuju u Ljubljani.
– U delegaciji je bio i direktor Direkcije za izgradnju Dragan Trklja, a tokom posete smo imali razgovore sa stručnim službama za građevinarstvo i urbanizam, građevinsko zemljište i upravljanje javnim komunalnim preduzećima. Upoznali smo se sa njihovim iskustvima, pre svega vezanim za upravljanje građevinskim zemljištem, sistemom olakšica za strane investitore, kako i na koji način regulišu cenovnu politiku – kaže Vučinić, i dodaje:
– U dogovoru sa predsednikom Opštine Gezom Kučerom uputili smo poziv Zoranu Jankoviču za uzvratnu posetu Subotici. R. V.

ODRŽAN JOŠ JEDAN SAJAM ZAPOŠLJAVANJA U SUBOTICI
ZA JEDAN POSAO DEVET KANDIDATA
• Preko 2.800 molbi za oko 300 radnih mesta • Od blizu 2.000 posetilaca trećina je zaposlena, ali želi da promeni posao

Na prošlonedeljni sajam zapošljavanja, u organizaciji subotičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, došao je rekordan broj poslodavca, ali i posetilaca, što je pokazalo da je ovaj vid traženja radnika, odnosno posla prihvaćen kao najpogodniji. Četrdeset poslodavaca ovoga puta je ponudilo 150 radnih mesta na koje trenutno želi da zaposli radnike, i 140 za naredni period. Sajam koji je trajao 3 sata posetilo je blizu 2.000 ljudi, od kojih je, kako se ispostavilo, jedna trećina zaposlenih koji žele da promene posao. Oni su poslodavcima podneli preko 2.800 molbi. Brojke koje ni na jednom od ranija 3 sajma u Subotici nisu zabeležene.
Branko Konovec, predstavnik „Agroseme-Panonije”, kaže da traže 5 visokostručnih kadrova, 3 sa poljoprivrednim fakultetom, 2 sa ekonomskim i jednog sa pravnim fakultetom.
– Odziv je kvalitetan, do sada imamo oko 40 molbi, i videćemo koga ćemo primiti nakon pojedinačnih razgovora sa kandidatima. Inače dobro sarađujemo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i smatramo da je ovo dobar način da se privuku nezaposleni. Imamo veliki izbor, ali bi više voleli da ih ima manje, a da više ima posla.
Tanja Radonjić je predstavljala privatnu metaloprerađivačku radnju koja izrađuje opremu za industriju kože i obuće. Oni traže stugare, glodače, bravare i varioce.
– Za sada se javilo 30 ljudi. Kada je bio objavljen konkurs preko Nacionalne službe, odziv je bio slab. Prvi put smo na sajmu i zahvaljujući prijavljenima možemo da biramo.
Vlasnica prvog privatnog gerontološkog centra u Subotici i prvog registrovanog u Vojvodini, „Ancora”, Livija Biro je pri kraju sajma imala pred sobom gomilu molbi.
– Na sajmu smo jer uskoro otvaramo na Paliću još jedan gerontološki centar, za koji tražimo stručno osoblje, medicinske radnike, negovatelje, kuvarice, spremačice, pralje, sobarice... Odziv je jako dobar, ali je najviše onih koji nemaju određenu kvalifikaciju, odnosno prekvalifikovani su za određene poslove. Ima i onih sa visokom stručnom spremom koji bi radili bilo šta samo da dobiju neki posao. Dosta njih sam uputila na kurs na obuku za negovatelje koji će uskoro Nacionalna služba za zapošljavanje organizovati.
Sanja Bunford, rukovodilac marketinga u „Fivi” (Phinja) d.o.o, kaže da je ovo jedno od najvećih investicionih društava u Srbiji koje se bavi nekretninama, a finansira se sredstvima iz Nemačke. Grade logističke, trgovačke i uslužne parkove u Subotici, Senti, Kikindi i Zrenjaninu.
– Trenutno smo na u fazi završnih radova na našem hotelsko-poslovnom kompleksu „Galerija” u centru Subotice. Za ovaj hotel tražimo 41 radnika, od šefa restorana, kuhinje, preko kelnera do sobarice, spremačice, radnika na održavanju, recepcionera, administrativnih i fizičkih radnika. Sledeće godine planiramo da zaposlimo još sto radnika.
Ispred štanda „Fornetija” bila je stalno gužva.
– Jako puno smo primili molbi, preko sto. Nudimo radna mesta za poslastičare, pekare, vozače, magacionere, administrativne radnike, terenske radnike. Zadovoljni smo, nisam uspeo da pogledam sve prijave, ali mislim da ima i kvalifikacija koje tražimo – rekao je predstvnik ove firme.
Gabor Palfi je grafički tehničar bez zaposlenja.
– U struci nikada nisam radio, mogao sam ali mi nije odgovaralo zbog plate. Sada me interesuje samo rad na računaru, jer sam preko Nacionalne službe za zapošljavanje završio kurs. Očekujem da ću naći posao, jer kada se odlučim na nešto, to moram naći.
Silvia Pataki je muški frizer, ali nema iskustva u svom poslu.
– Tražim posao, bilo šta, nisam još ništa našla, jako je teško naći posao. Oko godinu dana sam nezaposlena, imam bebu, pa ga nisam ni tražila. Danas još nisam ništa našla za sebe, ali ovaj način zapošljavanja je prihvatljiviji od konkursa. Nezaposleni mogu da vide kakvi se poslovi nude, a poslodavci mogu da vide one koje žele da zaposle. E. B.

POMOĆ BRITANSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE
Donacija savetovalištu

Služba za zdravstvenu zaštitu žena i dece prošle nedelje je dobila računar od britanske humanitarne organizacije „Sejv d čildren” (Save The Children). Računar je dodeljen Razvojnom savetovalištu, kao podrška lokalnoj mreži koja povezuje zdravstvene, obrazovne i socijalne službe namenjene deci u razvoju, pod nazivom „Poštujmo različitosti”. Nova oprema će biti korišćena za formiranje baze podataka. Vrednost donacije je 110 hiljada dinara.
Britanska humanitarna organizacija realizuje projekat „Ublažavanje efekta siromaštva za decu sa smetnjama u razvoju” uz podršku Evropske komisije, i održala je više seminara za edukaciju i povezivanje službi na lokalnom nivou. K. K.

GERONTOLOŠKI CENTAR
Istraživanje o potrebama invalida

Subotički Gerontološki centar u saradnji sa humanitarnom organizacijom „La benevolencija”, sprovodi istraživanje o potrebama osoba sa invaliditetom. Projekat finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, a u okviru Ministarstva Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Istraživanje se obavlja anketiranjem invalida na teritoriji Okruga. Iz Gerontološkog centra, čiji stručni radnici obavljaju anketiranje, mole invalide koji su obuhvaćeni anketom na osnovu podataka njihovih udruženja, da prihvate anketare i učestvuju u istraživanju, jer se očekuje da će projekat doprineti poboljšanju položaja i uslova života svih invalida, i bržem i jednostavnijem ostvarivanju prava. Naime, Republika Srbija nema bazu podataka o invalidima i ovo je prvi korak ka njenom formiranju. Cilj projekta je da se anketiranjem sagleda broj invalida u Srbiji, njihov položaj, odnosno uslovi u kojima žive, kao i potrebe. K. K.

PREGLED I ČIŠĆENJE DIMNJAKA
DIMNJAČARI NA TERENU

Javno-komunalno preduzeće „Dimničar” od prošlog ponedeljka obilazi domaćinstva radi pregleda i čišćenja dimovodnih kanala. Prve dve sedmice biće na Paliću i Velikom Radanovcu, a nakon toga obilaziti i domaćinstva u ostalim naseljima.
– Molimo građane da našim radnicima omoguće da redovno i nesmetano obavljaju svoje aktivnosti. Pregled, kao i čišćenje dimovodnih kanala su besplatni, odnosno uračunati u objedinjenoj naplati. I pored toga što su dimnjačari na terenu, imamo interventnu ekipu koja izlazi po pozivu građana – rekla je Jelena Zarić, direktorica JKP „Dimničar”.
Građani dimnjačare mogu pozvati na telefon 553-072, a ukoliko stanuju u vangradskim naseljima, dovoljno je da se obrate mesnoj zajednici koja će obavestiti dežurnu službu. M. R.

NACIONALNI PRAZNIK BUNJEVAČKE NACIONALNE ZAJEDNICE
Bunjevački u školama i dalje zadatak

Februara 23. obeležen je jedan od 4 nacionalna praznika bunjevačke nacionalne zajednice, dan kada je pre 4 godine osnovan Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine. Tim povodom prošlog petka je u Velikoj većnici priređena svečanost, na kojoj je uz pesmu i muziku govorio Nikola Babić, predsednik Nacionalnog saveta, a dodeljna su i priznanja saradnicima koji su učestvovali u radu ovog tela ili pomagali njegov rad.
Svečanosti su prisustvovali brojni gosti iz vlada Srbije i Vojvodine, predstavnici drugih nacionalnih saveta, predstavnici medija iz Subotice i Novog Sada.
Nikola Babić je podsetio prisutne na prvu elektorsku Skupštinu kada je 45 elektora izabralo 21 člana Nacionalnog saveta. U naredne 4 godine Savet je održao 18 sednica, a jedan od prioritetnih zadataka je bio pitanje obrazovanja na bunjevačkom jeziku. Iako je Nacionalni savet tražio od Sekretarijata za obrazovanje i kulturu da se u prve i druge razrede osnovnih škola uvede jedan čas nedeljno fakultativne nastave negovanja bunjevačkog jezika sa elementima nacionalne kulture, ni posle dve godine on nije uvršćen u škole. Sada su na potezu akademije nauka i Ministarstvo. Iako je napisana čitanka i priručnik, rešenje iz Ministarstva još nije stiglo. Tako će ovaj zadatak ostati novoj postavi Nacionalnog saveta da ga reši.
Dalje, Nikola Babić je napomenuo da je u ovom mandatu Saveta usvojen grb i zastava bunjevačke nacionalne manjine, i određena su 4 nacionalna praznika Bunjevaca. Zatim je osnovan Bunjevački informativni centar i ponovo je pokrenuto redovno izdavanje „Bunjevačkih novina”, a odnedavno je počeo da se emituje i radio program na bunjevačkom jeziku na talasima Radio Novog Sada. TV emisija već od ranije ide. Objavljena je publikacija o bunjevačkim običajima, a u planu je izdavanje časopisa za decu „Tandrčak”. Letos je održan prvi festival bunjevačkih jela koji treba da postane turistička atrakcija. Veliki uspeh je jesenas održan naučni skup o Bunjevcima (uskoro izlazi zbornik ovih radova), a najavljen je veći broj novih istraživanja na ovu temu. E. B.

U ZEMLJI PROGLAŠENA EPIDEMIJA MALIH BOGINJA
Provera nevakcinisanih

Vlada Republike Srbije u februaru je povećan broj obolelih od malih boginja proglasila epidemijom od većeg značaja za zemlju. Tim povodom u zavodima za javno zdravlje formirane su mobilne ekipe zadužene da naprave vanredni epidemiološki nadzor i reviziju vakcinalnih kartoteka, da bi se otkrila sva deca u uzrastu od 12 meseci do 14 godina koja iz bilo kojih razloga nisu vakcinisana protiv malih boginja, pogotovu u rizičnoj populaciji stanovništva kao što su raseljena lica, romske porodice, deca u kolektivnom smeštaju, nehigijenskim naseljima i slično.
– Svaki zavod u zemlji do 5. marta treba da sagleda koja deca nisu vakcinisana protiv malih boginja i koliki je njihov broj. Na osnovu toga će se sačiniti potrebe zemlje za kupovinu dopunske količine vakcina i nakon toga će biti vakcinisani – kaže dr Gordana Krtinić, upravnik Epidemiološke službe u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.
Epidemija je izbila u naseljima na rubu Novog Sada, obolelih ima i u drugim okruzima, u Subotici za sada nije zabeležen ni jedan oboleli.
Vakcina protiv malih boginja spada u obavezan vid zaštite i deca je dobijaju u uzrastu od oko godinu dana, a oko sedme godine se revakcinišu. U Vojvodini ova vakcina je uvedena još 1971. godine, a od ‘92. godine daje se u kombinaciji za zaštitu od još dve zarazne bolesti, od zauški i rubeole. K. K.

STIGLA POTRDA O VIRUSU INFLUENCE
Epidemija još nije proglašena

Kod troje od osam dece u Subotici kod kojih su uzeti brisevi prošle nedelje, potvrđen je virus influence tipa „A”, podtip „H3”. Nalazi koji su stigli u sredu, 28. februara, su i laboratorijski dokazana potvrda da gripa ima. Ali ne još u tolikom obimu da bi epidemija bila proglašena, saopštila je dr Gordana Krtinić, upravnica Epidemiološke službe u Zavodu za javno zdravlje. K. K.

„SOLID” DRUGI PUT NA AUKCIJI
NIJE BILO ZAINTERESOVANIH

Subotički „Solid” ni na drugoj javnoj aukciji održanoj u ponedeljak u Agenciji za privatizaciju u Novom Sadu, nije našao novog vlasnika. Prodaja je i ovog puta proglašena neuspešnom, jer se nije javio ni jedan zainteresovani za učešće na aukciji. Ovim je ispunjena zakonska obaveza o dve aukcije, pa će treća uslediti samo ako se pojavi ozbiljan kupac koji će dokazati nameru o kupovini. Ako do toga ne dođe, „Solid” će otići u stečaj, jer se proces privatizacije mora završiti do kraja ove godine. R. V.

RADOVI NA PRUZI
IZMENA REDA VOŽNJE

Zbog radova na održavanju pruge na relaciji Beograd – Subotica, na staničnim odstojanjima Sajlovo Rasputnica i Lovćenac, do kraja meseca će u periodu između 11.10 i 15.20 časova biti izmenjen saobraćaj putničkih vozova.
Do 18. marta voz 2403, koji iz Subotice polazi u 10.39, saobraćaće samo do Vrbasa, a od 19. marta pa do kraja meseca ovaj voz će ići samo do Lovćenca. M. R.

ZAŠTO JE NA VIŠOJ ŠKOLI RAZREŠEN DIREKTOR I UPRAVNI ODBOR
SMENA BEZ OBRAZLOŽENJA
• Dr Jožef Njerš, do prošle nedelje direktor Više tehničke škole (VTŠ) tvrdi da se radi o klasičnom primeru šta se događa kad se politika umeša u kadrovsku politiku jer se tada jedino može dogoditi da istovremeno za tvoj rad stignu pohvale i razrešenje sa dužnosti

Vršilac dužnosti direktora VTŠ-a dr Jožef Njerš i članovi Upravnog odbora dobili su prošle nedelje Rešenje o razrešenju sa dužnosti od pokrajinskog sekretara za obrazovanje dr Zoltana Jegeša, inače profesora ove visokoškolske ustanove.

dr Jožef Njerš	dr Zoltan Jegeš	Vladimir Kunić

– Sasvim sam siguran da se radi o ličnom obračunu. I dok nam je bio kolega, Zoltan Jegeš nije voleo direktore pa takav stav ima i prema meni – kaže dr Jožef Njerš. Trenutno je u položaju da se obračuna sa svima koji mu nisu po volji pa to i čini. Možda njegov potez i nije iznenađenje jer je već na samom preuzimanju nove dužnosti obećao da će napraviti čistku na Višoj tehničkoj školi.
Trideset godina zajedničkog rada, koliko iza sebe imaju Jegeš i Njerš, mogao je biti osnov i za drugačije odnose. Mogla se očekivati podrška dr Njeršu koji je za šest godina, koliko je direktor VTŠ-a uspeo da obnovi zgradu, sredi kabinete, opremi laboratorije, stvori uslove u kojima 23 mlada stručnjaka radi doktorate i magistrature. Danas na Višoj umesto 7 radi 17 doktora nauka. Zaposleni su zadovoljni opremljenošću škole i svojim primanjima. Ali, ni to izgleda nije dovoljno.
– Navodno je ovo učinjeno zato što sam imao status vršioca dužnosti pa da se raspiše konkurs za izbor direktora. Međutim da bi se to uradilo potrebno je da se okonča proces akreditacije, koji je u toku u svim višim školama. To znači da će se tek za dva tri meseca raspisati konkurs pa je ova smena tim neracionalnija – reći će Njerš. A ako bih nekako prihvatio svoju smenu, za koju je, siguran sam, odluku doneo deo rukovodstva SVM još manje opravdanja ima smenjivanje Upravnog odbora u kome se između ostalih nalazi i profesor Petar Odri, čovek koji u ovom trenutku vodi tri međunarodna projekta sa studentima i čije profesionalne i ljudske kvalitete nikad niko nije dovodio u pitanje.
Kada je prvog decembra prošle godine raspisan konkurs za izbor direktora prijavilo se dva kandidata, jedan od njih je bio dr Jožef Njerš kome je Upravni odbor dao podršku.
Umesto saglasnosti na izbor stiglo je rešenje o razrešenju.

– Naša lična neslaganja prerasla su u politička, tj. u moju političku nepodobnost. U nekoliko navrata molio sam ga da svoje nesuglasice pokušamo rešiti i da radimo u zajedničkom interesu Škole, ali on to nije hteo. Umesto toga, izgleda da je uspeo uveriti političare, koji nisu proverili pravo stanje, da budu protiv mene. Nikada nisam bio ni u SVM-u, ni u jednoj drugoj partiji, jer mislim da imam neke druge, klasične vrednosti. Izgleda da zbog toga nisam dobar Mađar – objašnjava dr Jožef Njerš svoj odnos sa dr Zoltanom Jegešom.

– Iznenadio me je način na koji je ovo učinjeno, smena bez ikakvog obrazloženja. Pa to se nije događalo ni u nekim prošlim vremenima koja spominjemo po lošem. U ovom procesu akreditacije nas je obišla posebna komisija koja nas je samo hvalila. Sve je ne može biti bolje, a onda stigne Rešenje o razrešenju. Naravno da ćemo se na ovo rešenje žaliti nadležnim institucima – kaže dr Njerš.
Na stranu bivšeg direktora stao je i predsednik Saveza studenata Više tehničke škole Vladimir Kunić koji kaže da način na koji je smena urađena nije dobra za ugled ove škole, posebno u situaciji kada VTŠ treba prerasti u visokoškolsku ustanovu.
– Studenti, kao i Studentska organizacija zadovoljni su školom, njenim izgledom, opremljenošću laboratorija i kvalitetom profesora. Ne znam koji su razlozi za smenu direktora Njerša, niti želim u to zalaziti, ali ni ja lično ni studenti nisu imali primedaba na njegov račun – kaže Vladimir Kunić.
Profesor na VTŠ-u i predsednik bivšeg Upravnog odbora dr Peter Odri ističe kako su loši lični odnosi između dr Jožefa Njerša i dr Zoltana Jegeša „opšte poznata stvar”, koji traju već pet-šest godina.
– Ono što meni smeta je činjenica što je, otkako je otišao na više rukovodeće mesto, dr Zoltan Jegeš lični problem s profesorom Njeršom podigao na viši nivo. Naime, čim je došao na sadašnju funkciju, u septembru ili oktobru prošle godine, dr Zoltan Jegeš lično mi je rekao: „Njerš mora da ide, ne može ostati kao direktor”, a to je najverovatnije rekao i ostalima – kaže dr Peter Odri.
Nastavljajući priču, dr Peter Odri kaže da je već u decembru prošle godine dr Zoltan Jegeš „našao neki razlog” za smenu dr Jožefa Njerša nakon čega je Upravni odbor raspisao konkurs. Dodatni problem, po njegovim rečima, bio je „stalni politički pritisak” na VTŠ, ali dr Peter Odri nije želeo konkretizovati „s čije strane”, tj. od koga.
– Mislim da bi sa strane dr Zoltana Jegeša bilo puno korektnije da nam je, otkako je otišao na sadašnju funkciju, kao školi pomogao, a ne odmagao na ovaj način koji nije ni u skladu sa zakonom. Jer tako što je dr Martu Takač postavio na mesto v. d. direktora problem nije rešio nego ga je produbio, jer novi Upravni odbor mora raspisati konkurs za još jednog direktora, a ima problem što ovaj direktor možda neće biti ni izabran, jer Viša tehnička škola prelazi u Visoku tehničku školu što je potpuno nova institucija. Dakle, najkasnije za dva meseca treba da bude raspisan konkurs za direktora Visoke tehničke škole – objašnjava sagovornik. D. P. – Z. R.

OMLADINCI CRVENOG KRSTA URUČILI POKLONE BEBAMA KOJE SU ROĐENE 16. FEBRUARA
PRVE IGRAČKE SA BALA

Mladi aktivisti su prekjuče uručili prigodne poklone bebama koje su rođene u subotičkom porodilištu 16. februara, na dan kada je u svečanoj sali „Nepkera” održan Bal omladine Crvenog krsta. Tom prilikom omladinci ove humanitarne organizacije i njihovi gosti iz Novog Sada, Vrbasa i Sobora prikupili su sve ono što će roditeljima ovih mališana biti najpotrebnije tokom prvih nekoliko meseci.
– Reč je o igračkama i novoj bebi-opremi kao što su flašice za mleko, parteklice, kapice, čarapice, peškiri, vlažne maramice i pribor za hranjenje. I baš kao što smo se mi obradovali dobrom odzivu gostiju, tako će se, nadam se, poklonima podjednako obradovati bebe, mame i tate – rekla je Andrea Vaci, stručni saradnik Crvenog krsta, pozdravljajući prisutne roditelje.
Na dan Bala rodili su se Nemanja Prvulović, Mia Šimunov, Martin Mezei, te Valentina i Ognjen Ličina. Majka blizanaca, Emina Ličina (32) iz Bajnata, kući je ponela najveći paket, namenjen njenim prvim bebama:
– U porođajnoj sali sam čula da nam aktivisti Crvenog krsta pripremaju iznenađenje, a posebno me raduje što su na ovako plemenit način moja deca dobila svoje prve igračke. Bebe lepo napreduju, a po rođenju Valentina je bila teža od Ognjena oko 300 grama.
Damir Šimunov iz Bačkog Monoštora kod Sombora u Subotici je tokom poslednje dve nedelje bio dva puta – najpre po suprugu i ćerkicu Miu, a sada i po poklon za svoju mezimicu:
– Prijatno sam iznenađen gestom Crvenog krsta. Sudbina je htela da se naše prvo dete rodi u ovom gradu, iako nam je mnogo bliži Sombor gde se, međutim, renovira porodilište. I mala Mia i njena mama se dobro osećaju – ponosno je rekao mladi tata. M. R

---

.TAMNIJA STRANA ŽIVOTA
Na ulici sa kilogramom droge

Pripadnici Policijske uprave u Subotici lišili su slobode i zadržali Đorđa B. (23) zvanog Đole, iz Tavanktuta, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. On je uhapšen 25. februara u popodnevnim satima u širem centru Subotice, kada je kod njega pronađen jedan kilogram praškaste materije nalik na opojnu drogu amfetamin, takozvani spid, čija je vrednost na ilegalnom tržištu 12.500 evra. Osumnjičeni je saslušan, nakon čega je smešten u Okružni zatvor u Subotici.

Falsifikovanom menicom do novca

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanja hartija od vrednosti, slobode je lišen i zadržan Dražen L. (29) iz Novog Žednika. On je osumnjičen da je menicom, koja je bila overena falsifikovanim pečatom preduzeća iz Niša, pokušao da prebaci sredstsva u iznosu od 5.877.640 dinara na račun preduzeća iz Subotice. Osumnjičeni je saslušan nakon čega je smešten u Okružni zatvor u Subotici.

Razbojništvo zbog mobilnih telefona

Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv maloletnih S. G. (17) i S. K. (17), obojica iz Bajmoka, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojništva na štetu više maloletnih lica, i krivično delo razbojništva u pokušaju. Osumnjičeni su 14. februara oko 18.30 časova u Grabovačkoj ulici prišli s leđa maloletnom N.N. oborili ga na zemlju, zadali mu udarac u predelu slepoočnice i zahtevali od njega da im preda mobilni telefon. U tom momentu ulicom je prošao automobil, nakon čega su osumnjičeni pobegli.
Dana 13. februara oko 19 časova, kod spomenika na Prozivci osumnjičeni su prišli klupi na kojoj je sedelo više maloletnika, nakon čega je S.G. izvadio repliku pištolja i zahtevao od njih da im predaju mobilne telefone. Tom prilikom ukrali su 5 mobilnih telefona i jednu srebrnu narukvicu, zapretivši im da će ih poubijati ako slučaj prijave policiji. Nakon nekoliko dana, kada su doznali da je događaj prijavljen, osumnjičeni su slali preteće poruke roditeljima oštećenih, pozivali ih na fiksne telefone i uznemiravali ih.
Maloletnici su saslušani u prisustvu svojih roditelja – stoji u saopštenju Policijske uprave u Subotici.

Pronađene 954 tablete ekstazija

Subotička policija je lišila slobode i zadržala Borisa A. (21) zvanog Ćelka, iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Policija je prilikom pretresa njegove kuće pronašla i oduzela 954 tablete nalik na ekstazi. Protiv Borisa je policija u proteklom periodu već dva puta podnosila krivične prijave zbog istog krivičnog dela. Nakon saslušanja osumnjičeni je smešten u Okružni zatvor, i treba da bude sproveden istražnom sudiji Okružnog suda u Subotici.

Pljačkaša uhvatila policija i građani

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva u pokušaju, slobode je lišen i zadržan Valentin D. (25) iz Subotice. On je 24. februara oko 20 časova naoružan gasnim pištoljem i maskiran fantomkom, u neposrednoj blizini prodavnice „Venus”, u Čantaviru, presreo K.A. (28), iz Čantavira, radnicu pomenute prodavnice, i K. K. (26), iz Subotice, i uz pretnju oružjem naterao ih da uđu u prodavnicu i predaju mu dnevni pazar. Osumnjičeni je nakon toga pokušao da pobegne, ali ga je policija, uz pomoć građana, sprečila u tome.
Nakon saslušanja osumnjičeni je smešten u Okružni zatvor.

Kolima naleteo na devojčice i pobegao

Na raskrsnici ulica J. Kopitara i Bačke, u Subotici, 14. februara, oko 16 časova, dogodila se saobraćajna nesreća. Do nezgode je došlo kada vozač automobila nije ustupio prvenstvo prolaza biciklu sa motorom. Policija je radom na terenu identifikovala lice koje je izazvalo ovu saobraćajnu nezgodu. Utvrđeno je da se radi o Stipanu K. (57), iz Subotice, koji je upravljao automobilom marke „opel komodor”. Nakon što je izazvao nezgodu, nije stao da pomogne povređenim devojčicama, već je pobegao sa lica mesta. Sledi krivična prijava protiv Stipana K.

Ukraden novčanik vraćen

Protiv Janoša K. (55) podneta je krivična prijava zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo krađe. On je osumnjičen da je 16. februara oko 8.30 časova, na subotičkom Buvljaku iz torbe Lj. P. iz Subotice, ukrao novčanik. Brzom intervencijom policije osumnjičeni je uhapšen u prvoj hali Buvljaka, i kod njega je pronađen ukradeni novčanik, koji je vraćen oštećenoj građanki.

---

brojčanik

0,4 POSTO u odnosu na prethodni mesec porasle su cene na malo u Srbiji, dok su troškovi života povećani za 0,5 posto.
4,2 EVROCENTI iznosi sadašnja prosečna cena struje, dok je predlog Agencije za energetiku da ona poskupi za 20 posto.
10 CENTIMETARA iznosi debljina novih žutih kocki koje bi trebalo da budu postavljene prilikom rekonstrukcije Ulice Braće Radića, čiji je nastavak najavljen za proleće.
13 PREDSTAVA odigraće glumci Narodnog pozorišta tokom marta, a predviđeno je i 10 gostovanja po drugim gradovima, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj.
1.670 STANOVNIKA danas živi u Đurđinu, dok je po popisu 1971. godine taj broj bio dvostruko veći. I proizvodnja svinja je drastično opala: osamdesetih je nedeljno vakcinisano 1.000 prasadi, a sada godišnje najviše 2.000 tovljenika.
24.000 DINARA iznosio je prosek neto zarade u januaru u Subotici, što je gotovo za petinu manje u odnosu na decembar. M. R.

GOSTOVANJE DEČJEG POZORIŠTA NA FESTIVALU „SARAJEVSKA ZIMA”
Otkrivanje Subotice u Sarajevu
• Dečje pozorište na jednom od najznačajnijih svetskih festivala nastupilo predstavama „Bastijen i Bastijena” i „Siromašni čizmar i Kralj vetra” • Publika predstave primila veoma dobro, a stigli pozivi i za ponovno gostovanje u Sarajevu, kao i u Šibeniku

Oba ansambla subotičkog Dečjeg pozorišta, na srpskom i mađarskom, gostovala su proteklog vikenda na DŽDŽIII Međunarodnom festivalu „Sarajevska zima”, koji se od 7. februara do 21. marta ove godine održava u glavom gradu Bosne i Hercegovine.
Subotičani su se 24. februara sarajevskim mališanima i njihovim roditeljima prvo predstavili komadom „Bastijen i Bastijena”, a dan kasnije i predstavom na mađarskom „Siromašni čizmar i Kralj vetra”.
Tako bi, u najkraćem, glasila uobičajena vest o gostovanju subotičkih glumaca na nekom od domaćih ili inostranih festivala.
Stvar je, međutim, u tome što je Dečje pozorište imalo čast nastupiti na jednom od najvećih evropskih festivala, koji svoje održavanje nije prekinuo ni u vreme opsade Sarajeva od 1992. do 1995. i koji je član Evropske asocijacije festivala i Svetske asocijacije za umetnost što ga po značaju svrstava u red čuvenih festivala u Aviljonu (Francuska) ili Edinburgu (Škotska). Podatak da su se Subotičani našli kao učesnici među 127 programa predviđenih za ovu godinu iz preko 50 zemalja sa svih strana sveta, tek će u istoriji Dečjeg pozorišta zauzeti odgovarajuće mesto, baš kao i podatak da su za 23 godine na „Sarajevskoj zimi” nastupili najpoznatiji svetski umetnici operskim, pozorišnim ili koncertnim izvođenjem, izložbama, književnim večerima...
– Festival je osnovan u okviru projekta pod nazivom „Poetika prostora”, a koji je bio vezan za Baščaršiju. Prvi put je održan od 21. decembra 1984. do 6. aprila 1985. i sve vrijeme zasnovan je na dobroj volji umjetnika koji iz cijeloga svijeta dolaze da otkriju svoj grad u Sarajevu i Sarajevo u svom gradu. U tom smislu, kada sam pogledao repertoar Dječjeg pozorišta iz Subotice, odlučio sam uvrstiti ove predstave u repertoar Festivala i na taj način nagraditi djecu da pogledaju sadržaje različitih kultura. Stoga je i ovaj spoj genijalne Mocartove muzike u „Bastijenu i Bastijeni” i sjajna mađarska muzika nesporno svjetski dragulj bez kojeg se nijedan festival ne može zamisliti – rekao je uoči početka prve predstave direktor „Sarajevske zime” Ibrahim Spasić.
Sam je nastup Dečjeg pozorišta u sarajevskom Domu policije primljen veoma dobro od publike. Predstava „Bastijen i Bastijena”, premijerno izvedena aprila 2006. u okviru obeležavanja 250. godišnjice Mocartovog rođenja, svojim osavremenjenim rediteljskim postupkom i tečnim i sigurnim nastupom Nede Miljković, Branka Lukača, Svetlane Abramović i Marte Aroksalaši približila je muziku salcburškog genija senzibilitetu današnjih tinejdžera uvijenu u univerzalnu priču o ljubavnim jadima njihovih vršnjaka. „Siromašni čizmar i Kralj vetra” bio je nešto veći izazov, ne toliko zbog same teme koliko zbog jezičke barijere. Na sreću, ona je otklonjena titlovanim prevodom, tako da su aplauzi na kraju predstave (bez obzira na tehničke poteškoće koje su je pratile) bili isti kao i u Subotici ili u svim ostalim sredinama u kojima se ovaj komad igrao.
Kako se uvek pokaže da je „svet mali”, a u prilog napred izrečene tvrdnje, evo i potvrde od Inke Muftić iz Sarajeva, koja je sa svojom kćerkom došla pogledati „Čizmara”:
– I sama sam glumica i naravno da rado s kćerkom gledam predstave. Ovu smo došle pogledati iz posebnog razloga, jer sam osamdesetih godina prošlog vijeka živjela u Subotici oko godinu i po. Za vaš grad me vežu najljepša sjećanja, a „Siromašni čizmar i Kralj vjetra” mi je to osvježio. Predstava je sjajna, a vidjeli ste i reakciju publike. Žao mi je samo što nisam bila u mogućnosti pogledati i „Bastijena i Bastijenu”. Vjerujem da je također bila dobra. Ipak je to Mocart.
Gostovanje Dečjeg pozorišta u Sarajevu samo je deo višegodišnjeg uspona ove kuće kada je reč o kvalitetu repertoara.
Naime, nakon više uspešnih gostovanja u zemlji, kao i u Mađarskoj i Hrvatskoj, pozivi za ponovne nastupe izvan Subotice usledili su opet iz Sarajeva, kao i za „Festival djeteta” u Šibeniku juna ove godine. Z. R.

POBOLJŠANJE POLOŽAJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA
NAŠ MODEL PREUZIMAJU DRUGI

„Prava i položaj marginalizovane dece u Subotici” bili su tema skupa koji je održan prošle nedelje u sklopu projekta „Ublažavanje efekata siromaštva za decu sa posebnim potrebama u Srbiji”.
– Subotica, koja se uključila u ovaj program, ima dve specijalne škole, Centar za socijalni rad, Dom za decu i omladinu „Kolevka”, a u okviru Predškolske ustanove „Naša radost” deca sa posebnim potrebama uključena su u redovne grupe. Sve ove ustanove realizuju programe za takvu decu, bave se vežbanjem i radom sa njima od najmlađeg uzrasta pa do zrelog doba – rekla je član Opštinskog veća zadužena za obrazovanje Edit Molnar Pinter.
Ljiljana Došen, ispred organizacije „Sejv d čildren” (Save The Children) naglasila je da je Subotica kao opština najdalje otišla u realizaciji programa.
– Program je četvorogodišnji, a Subotica je prvi grad u kome smo pokušali da na lokalnom nivou povežemo zdravstvene, obrazovne i socijalne službe koje su namenjene deci sa smetnjama. Ova iskustva sada prenosimo i na još nekoliko gradova u Srbiji. U Subotici se od 2000. godine intenzivno radi na unapređenju zaštite i obrazovanju ovih grupa, otvaraju se biblioteke igračaka za decu sa smetnjama u razvoju i organizuju radioničarske aktivnosti i različiti vidovi dnevnih boravaka.
Rukovodilac Odseka za socijalna pitanja u opštinskoj upravi Marija Biači naglasila je da Subotica iz opštinskog budžeta i ove godine finansira različite oblike pomoći za decu sa posebnim potrebama. Na taj način će za funkcionisanje dnevnog boravka u sastavu Doma za decu „Kolevka” biti isplaćeno 4,3 miliona dinara , za prevoz i dece i omladine i odraslih osoba sa invaliditetom 1,3 miliona.
– U ovoj godini opština će snositi i troškove rada komisije za razvrstavanje, jer bez tog dokumenta ne može se cela mreža socijalnih i obrazovnih usluga uskladiti sa potrebama ove dece i njihovih porodica. Konkurisali smo na raspisani konkurs Stalne konferencije gradova i opština Srbije, a preko Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalna pitanja i za sredstva Nacionalnog investicionog programa. Namera nam je da u toku ove godine obogatimo paletu usluga na nivou opštine i to izgradnjom stanova za osobe sa invaliditetom, kao i da započnemo sa izgradnjom dnevnog centra za boravak osobe sa telesnim invaliditetom. Iz sredstava NIP grad će dobiti još jedno kombi vozilo za njihove potrebe. R. V.

REHABILITACIONI CENTAR ZA ZAVISNIKE „POVERELLO” GOSTOVAO U „KERU”
Dug put lečenja
• Prijemu na lečenje u zajednici prethode razgovori sa roditeljima i lekarski nalazi, a u zajednici kod Horgoša važe stroga pravila ponašanja, i izolacija od sveta, prvi kontakt sa roditeljima je moguć tek posle 6 meseci

Iako je bila nedelja po podne, prezentaciju rada Rehabilitacionog centra za zavisnike „Poverello”, smeštenog pored Horgoša, u Fitnes klubu „Efekta” je pratio veći broj ljudi, jer reč je bila o gorućem problemu i našeg društva – kako pomoći narkomanima da se izleče. O specifičnom načinu lečenja, prema ovom hrišćanskom humanitarnom projektu, na salašu kod Horgoša, koje može da potraje godinama, govorio je pater dr Karolj Harmat, direktor Fondacije „Poverello”.
Rehabilitacioni centar, odnosno zajednica TAU, na salašu kod Horgoša, formirana je u novembru 2004. godine. Govoreći o narkomaniji, vrstama droge, uzrocima uzimanja droge, dr Harmat je istakao da je osnovni razlog zbog kojeg mladi počinju uzimati drogu pomanjkanje ljubavi u porodici, ali one prave, kada se roditelji bave detetom.
U zajednicu za rehabilitaciju ulazi se uz prethodne razgovore sa roditeljima i probnog boravka u zajednici. Od roditelja se očekuje da i dalje voli svoje dete, da mu daje podršku, i da sarađuje sa zajednicom. Narkoman treba da shvati da je bolestan i da je upućen samo na sebe. On treba da bude u izolaciji, zbog toga je zajednica na salašu van naseljenog mesta, da nema kontakt sa društvom i roditeljima, da razmišlja o svom problemu i da razgovara sa ostalima u zajednici. Prvi susret sa roditeljima je moguć posle pola godine. Nema prisiljavanja ostajanja u zajednici, zavisnik je može napustiti kad god želi, uz prisustvo roditelja i njihov pristanak.
U Zajednici sa narkomanima rade voditelji. Sada sa 9 zavisnika radi jedan voditelj, bivši, izlečeni narkoman. Po pravilima u ovakvim zajednicama, odnosno komunama, voditelj uvek mora da bude bivši narkoman.
Režim u zajednici je vrlo strog, disciplina se mora poštovati, spavanje, ustajanje i jelo je u određeno vreme, za sada i učenje italijanskog jezika, kućni poslovi i poslovi na imanju. I molitva je prisutna, nije obavezna. Terapija je i razgovor o problemima i iskustvima.
Na prezentaciju u Fitnes klubu „Efekta” u nedelju bio je i voditelj u TAO, Nemanja. Od njega smo čuli da je lečenje dugotrajno, neki odustaju jer misle da im je dovoljno ono što su bili. No, to je duga i teška borba. Tih 9 momaka i Nemanja su na salašu 4 meseca 24 časa zajedno. Za njih Nemanja kaže da su razočarani životom i da ne vide svoju budućnost. Ovde su po prvi put sami i prepušteni sebi. U stvarnom svetu kada je trebalo da se suoče sa stvarnim problemima, bežali bi u drogu, sada toga nema.
Jovan ima 29 godina i došao je iz Novog Sada. Kaže da se rano počeo drogirati i da je prošao sve. Bio je u sukobu sa zakonom, probao se zaposliti i da se druži sa nenarkomanima, ali nije uspelo. Prvo je bio 3 godine u jednoj zajednici, ali se posle toga ponovo vratio drogi. Sada je ovde. U početku je bio anarhist, sada za sebe kaže da se približio molitvi. Nikada nije mogao da zamisli da će raditi sa životinjama i da će praviti hleb, a sada to radi.
Posetioci su postavili veliki broj pitanja, kao što je mogućnost otvaranja ženske zajednice. „Imamo nameru”, – rekao je pater Karolj, ali problem je naći voditelja, žensku osobu, bivšeg narkomana.
Radnik Centra za socijalni rad je rekao da bi bilo potrebno više informacija u javnosti o zajednici kako se ne bi stvarala iskrivljena slika.
Dr Harmat je odgovorio da njima reklama ne treba jer ne bi znali gde da smeste sve koji žele da se leče, kapacitet zajednice u Horgošu je 20 ljudi. Bivši narkoman iz publike je pitao da li daju neki papir o lečenju da bi osoba pri zapošljavanju imala dokaz da je sposobna za zapošljavanje, jer je i sam imao sličan problem. Odgovor je bio ne, niko ne može nijednom narkomanu da garantuje da je potpuno izlečen.
Ako poslodavac zna da si 3 godine izdržao u zajednici on može da ti veruje i da te zaposli, rekao je dr Harmat.
Fondacija „Poverello” u Subotici ima adresu: Vladimira Đanića 21, tel. 523-288, veb sajt je www. poverello.org.yu, a e-mail poverello@tippnet.co.yu E. B.

„VILA ILONA I ARĐELUŠ”, PREMIJERA ANSAMBLA NA MAĐARSKOM U DEČJEM POZORIŠTU, ODRŽANA 21. FEBRUARA
Sat čistog uživanja

Umesto bilo kojeg superlativa za premijeru „Vila Ilona i Arđeluš” (Tündér Ilona és Árgyélus) prošle srede, 21. februara, najprimerenije je reći da je ansambl na mađarskom postavio standard kojeg će teško biti ponoviti; standard nakon kojeg će se svaka sledeća meriti sa „Vilom”. Istina, sličnu konstataciju izrekli smo i nakon „Siromašnog čizmara i kralja vetra”, ali je stvar u tome što su glavni autori u obe predstave ostali isti.
Tako je ekipa – sastavljena od kompozitora Arpada Bakoša, koreografa Rolanda i Tamare Brezovski, glumaca i plesača – na čelu sa rediteljem Đerđem Hernjakom u suštini „samo” napravila uzlaznu putanju svog originalnog pozorišnog puta koji traje već dve godine i koji za to vreme osvaja nagrade i oduševljava publiku gde god se pojavi. Tako će, to je gotovo pa sigurno, biti i sa „Vilom Ilonom i Arđelušom”, jer je pomenuta ekipa (po)primila sve oblike slavnih muzičkih sastava, pisaca, slikara... čije je svako delo hit za sebe.
Šta je, onda, ono što ovu premijeru izdvaja od dosadašnjih?
Pre svega njena maksimalna jednostavnost. Izbacivši iz predstave svaki oblik naracije ili dijaloga reditelj je razumljivost „Vile Ilone i Arđeluša” preveo na jezik muzike i pokreta, razumljiv i deci i odraslima. Od mađarskog u ovoj predstavi ostao je samo motiv narodne bajke, ali je i on po svojim arhetipovima poznat i u mnogim bližim i daljim kulturama, što ga za publiku čini dodatno prijemčivim.
Svestan i sam vrednosti svojih saradnika Đerđ Hernjak je zaista imao sreću da mu ideju prate takvi asistenti kao što su Arpad Bakoš i bračni par Brezovski, koji su „jezički nedostatak” obogatili „baletskim porukama”, sastavljenim od muzike u čijoj se dubini nalazi etno i na čiju površinu izlazi igra za koju je malo reći da je puna energije. I sve to uz originalne i maštovite (a, u materijalnom smislu, skromne) kostime Erike Janovič koja se na taj način prirodno stapa u rapsodiju različitih umetnosti spojenih u jednu predsatvu.
„Vila Ilona i Arđeluš” priča je o rađanju ljubavi, njenom prekidu i „hepi endu” glavnih likova (Elvira Gal i Atila Seke) i bila bi zbog svoje jednostavnosti gledljiva i u okviru drugih rediteljskih rešenja. Međutim, samo je jedno ovakvo: kolektivno, maštovito, šarmantno, upečatljivo...
A dok se ne pojavi drugo isto tako ili još jače proći će dosta vremena. Do tada vredi se raspitati za repertoar Dečjeg pozorišta i otići na sat uživanja koje „Vila Ilona i Arđeluš” publici daruju u izobilju. Z. R.

AKCIJA FONDACIJE ZA POMOĆ PRI LEČENJU TEŠKO OBOLELE DECE I OMLADINE
DISKO ZA POMOĆ

Opštinska Fondacija za pomoć pri lečenju teško obolele dece i omladine koja je počela sa radom 2005 godine, osnovana je kao rezultat potrebe da se izađe u susret roditeljima suočenima sa nemogućnošću da isplate lekove, operaciju, ortopedska pomogala i slično za svoju obolelu decu, koji se sve češće obraćaju opštini za novčanu pomoć.
Predsednica Upravnog odbora Fondacije Edit Molnar Pinter kaže da je prošle godine bilo više od 40 zahteva, a sredstvima iz ovog fonda u nekoliko navrata nabavljani su neophodni preparati i injekcije i za subotičku Opštu bolnicu.
Fondacija pruža pomoć deci i omladini do 18 godina života, a uz zahtev potrebno je priložiti medicinsku dokumentaciju, potvrdu od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da je podnosilac iscrpio sve pravne mogućnosti koje mu pripadaju po propisima o zdravstvenom osiguranju, kao i predračun zdravstvene ustanove, rehabilitacionog centra, socijalne ustanove, odnosno predračun za nabavku farmaceutskih proizvoda i ortopedskih pomagala.
– Iz opštinskog budžeta u 2007. godini izdvojeno je za ove namene 613.000 dinara. Pošto se i ranijih godina pokazalo da su potrebe mnogo veće, i da je sve više dece obolele od karcionoma i leukemije, odlučili smo se da pokrenemo više humanitarnih akcija iz kojih će prikupljena sredstva biti uplaćivana u ovaj opštinski fond. Prva od akcija biće održana u subotu, 3. marta u sali „Nepkera” koji nam je izašao u susret i ponudio svoje prostorije za održavanje dobrotvorne Disko večeri. Ulaz će za sve biti slobodan, a gostima ostavljamo da po svom osećaju i nahođenju daju dobrotvorni prilog u Fondaciju. U akciju su se uključile i osnovne škole, čiji su učenici izradili razglednice koje će se tom prilikom ponuditi posetiocima i prikupljena sredstva uplatiti Fondaciji – kaže Edit Molnar Pinter.
Prvi dobrotvorni prilog već je darovala firma „Fiva” vlasništvo Ibolje i Rudolfa Valtera, koja je u ponedeljak uplatila u Fondaciji dinarski iznos u protivvrednosti od 1.500 evra.
Upravni odbor Fondacije za pomoć pri lečenju teško obolele dece i omladine poziva i ostale zainteresovane donatore da dobrotvorni prilog uplate na tekući račun 355-10666-87-97 kod Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, filijala Subotica, Trg Lazara Nešića 3. R. V.

ZAŠTO JE SUBOTIČKA KABLOVSKA MREŽA ISKLJUČILA DEO KANALA
„OSKAR” SAMO PREKO RTS-a

Kablovski distributivni sistem u Subotici u noći između 25. i 26. februara isključio je sve ostale kanale koji su prenosili dodelu najveće filmske nagrade „Oskara”, a razlog za to je činjenica da je Radio televizija Srbije obezbedila ekskluzivno pravo da direktno prenosi dodelu najveće američke filmske nagrade „Oskara”.
– Prenos se emitovao u noći između nedelje i ponedeljka, 25. i 26. februara, i to od od ponoći do pet sati i 30 minuta, na prvom programu Radio televizije Srbije. Prikazivanje dodele Oskara na drugim kanalima kablovske televizije bila bi direktna povreda ovih prava – stoji u odluci KDS-a.
U svojoj reakciji na ovu informaciju, OO Saveza vojvođanskih Mađara ističe da je sa zaprepašćenjem primio ovu odluku subotičke Kablovske televizije kojom se, prema mišljenju SVM, samovoljno isključuju emisije na mađarskom i hrvatskom jeziku.
– Nacionalne zajednice koje u Srbiji žive u manjini, među njima Mađari i Hrvati, imaju ustavno pravo informisanja na maternjem jeziku. Državne instituicije su dužne poštovati ustavnost. Zbog toga zahtevamo da Kablovska televizija u Subotici subotičkim Mađarima i Hrvatima omogući praćenje dodele Oskara putem programa na njihovim maternjim jezicima. Opštinska organizacija SVM zahteva od nadležne Kablovske televizije da neodložno povuče svoju odluku od 22. februara i ne isključuje emisije kanala na mađarskom i hrvatskom jeziku – ističe se u ovom saopštenju.
U subotičkom KDS-u rekli su nam je da je ova odluka stigla iz direkcije u Beogradu i da će se ona poštovati.
– U pitanju je isti princip koji se primenjuje i kada je u pitanju ekskluzivno pravo emitovanja Lige šampiona ili kao što je svojevremeno bio isključivan program RTL u vreme emitovanja Velikog brata, jer je ekskluzivno pravo emitovanja imala televizija B92. Protestno saopštenje SVM-a smo prosledili u Beograd direktoru KDS-a – rekao nam je Čaba Molnar, rukovodilac održavanja i eksploatacije subotičkog distributivnog sistema. R.V.

GRADSKI ODBOR LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE
KAMPANJA PODIGLA CENU

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u Subotici najoštrije osuđuje povećanje RTV pretplate Javnog servisa Srbije koje je obelodanjeno ovih dana. U saopštenju ove stranke navodi se sumnja da je „nedavna predizborna kampanja koja je po svom trajanju i utrošenim finansijskim sredstvima bila do sada nezabeležena, nije najbolje naplaćena od stranaka i koalicija koje su učestvovale u trci za ulazak u Skupštinu Srbije, odnosno kruže sumnje da mnoge stranke nisu izmirile svoja dugovanje prema RTS-u. Zbog toga pojedini mediji, pogotovo Javni servis Srbije na veoma perfidan način pokušavaju taj materijalni gubitak da naplate od građana”.
– Ako se uzme u obzir da je kompletna kampanja finansirana iz budžeta, odnosno da su je finansirali građani poreski obveznici, povećanje RTV pretplate predstavlja još jedan način vađenja para iz džepova tih istih poreskih obveznika, a u ime te iste predizborne kampanje – navodi se u saopštenju i ističe da je kvalitet programa Javnog servisu u službi jednog dela nacionalne i klerikalne Srbije, koji je uticao na povećanje pretplate.
Liga ističe da sve ovo dobija na značaju kada se ima u vidu da svi građani u Republici imaju obavezu da plaćaju pretplatu i budu korisnici usluga Javnog servisa Srbije, a istovremeno se osporava to pravo na lokalnom (subotičkom) nivou, na kome se ne dozvoljava postojanje elektronskih i drugih medija kao javnih servisa, već se guraju u privatizaciju. R. V.

DEMOKRATSKA STRANKA O IZBORU DEKANA
VAŽAN I MORALNI KREDIBILITET

Resorni odbor za prosvetu Demokratske strane u Subotici oglasio se saopštenjem za javnost u kome komentariše predstojeći izbor dekana na Ekonomskom fakultetu.
–Pošto fakulteti profilišu svoja opredeljenja za budućnust, stručna i šira javnost u Subotici s velikom pažnjom prati izbor kandidata na ovu visoku akademsku funkciju. Od svakog člana Saveta Fakulteta očekuje se da svojim moralnim integritetom i opredeljenjem za progresivno, opravda ukazano poverenje i ličnu odgovornost za opšte dobro – navodi se u saopštenju i apeluje da se prilikom izbora dekana rukovode isključivo profesionalnim dostignućima kandidata i njegovim moralnim kredibilitetom. Na ovu temu osvrnuo se i Slavko Parać, član OO DS, na konferenciji za novinare ove stranke održanoj u sredu, koji je istakao da DS ima potrebu da javno ukaže da postoji pokušaj na Ekonomskom fakultetu da se na čelo izabere čovek koji se iskompromitovao, pre svega politički, u Miloševićevom režimu.
– Bez namere da povređujemo autonomiju univerziteta i da utičemo na konačno rešenje, mislimo da bivši predsednik OO SPS Nenad Vunjak, u čije vreme su odbornici i funkcioneri opozicije privođeni, pritvarani i na taj način se odlučivalo o sudbinama ljudi u ovom gradu, nema moralni integritet da bude na čelu ove institucije, studenata i zaposlenih – istakao je Parać.

PUBLIKA IMALA PRILIKU DA POGLEDA IZBOR IZ PROGRAMA 38. FESTIVALA MAĐARSKOG FILMA
DANI FILMSKE UMETNOSTI

U okviru manifestacije Dani mađarskog filma, u Art bioskopu „Aleksandar Lifka”, od 26. do 28. februara, subotička publika imala je priliku da pogleda izbor iz programa 38. Festivala mađarskog filma.
Manifestacija je svečano otvorena u ponedeljak, 26. februara, kada su prisutne pozdravili Ildiko Lovaš i Edit Laslo, direktor Art bioskopa, a ispred Sindikata filmskih radnika Mađarske, govorio je Karolj Dulo. Otvaranju su prisustvovali i Šandor Petroci, predsednik Udruženja filmskih prikazivača Mađarske, i Gabor Rohonji, reditelj filma „Konjec” koji je na Festivalu u Mađarskoj dobio nagradu za najbolji film.
Subotički reditelj Zoltan Šifliš, jedan od organizatora i osnivač manifestacije, kaže:
– Dani mađarskog filma se u Subotici, Kanjiži, Senti, Bačkoj Topoli i Malom Iđošu održavaju odmah po završetku Festivala u Budimpešti, i mi smo praktično prvi koji te filmove prikazujemo. Ovo nije manifestacija takmičarskog karaktera, ali će verovatno neki od filmova biti prikazani na Palićkom festivalu i imati priliku da se takmiče – zaključuje Šifliš, dodajući da postoji konstantno interesovanje gledalaca za Dane mađarskog filma, koji se u kontinuitetu održavaju već sedmi put:
– Po našoj proceni, najveća gledanost je bila oko pet hiljada u svim opštinama, a poslednjih godina prosek je između dve i dve i po hiljade. Značajno je što smo konačno dobili art bioskop, a vreme će pokazati da li je za jednu ovakvu manifestaciju dovoljan kapacitet tog bioskopa.

PREVOD – Nekoliko puta smo pokušali da obezbedimo prevod filmova na srpski jezik, ali s obzirom da su ovi filmovi tako „sveži”, nismo ih mogli za mesec dana prevesti. To je veliki posao i puno košta. Zato je dobro što imamo i filmski program na Palićkom festivalu koji obezbeđuje filmove sa prevodom. Nama je žao što nema titla jer ima puno ljudi koji ne znaju mađarski, a rado bi došli da gledaju.

Organizatori manifestacije su Vojvođanska mađarska omladina, Obrazovna institucija vojvođanskih Mađara, samouprave opština u kojima se „Dani...” održavaju i drugi, dok je manifestaciju finansijski podržao i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i obrazovanje. T. M.

POČELA PRODAJA ADSL INTERNET USLUGA
BRŽE DO INFORMACIJA

Suboticka informaticka kuća „TippNet” počela je sa prodajom ADSL Internet usluga, pre svega u Subotici i na Paliću, ali i u svim ostalim gradovima Srbije, gde postoje ADSL mogućnosti. Ovaj vid brzog Interneta, koja se bazira na mesečnoj pretplati, mogu koristiti vlasnici digitalnih telefonskih brojeva, koji nisu dvojnici, odnosno kod kojih nema drugih tehničkih prepreka. Zainteresovani detalje mogu naći na njeb stranici firme: www.tipnet.co.yu, ili se interesovati telefonom na broju 556-400.

POČINJE SA RADOM SMER RAČUNARSKE GRAFIKE I DIZAJNA
KAKO MISLITI DIZAJN

Do 7. marta u Galeriji Otvorenog univerziteta biće otvorena izložba radova studenata Fakulteta za poslovnu informatiku Univerziteta „Singidunum” iz Beograda, čiji odsek – računarska grafika i dizajn, sa početkom letnjeg semestra počinje sa radom i u Subotici. Izložba pod nazivom „Mislimo dizajn – Mladi stručnjaci imaju šta da kažu”, otvorena je u utorak, 27. februara. Tim povodom dekan Fakulteta za poslovnu informatiku prof. dr Milan Milosavljević, rekao je da su imali nameru da budućim studentima pokažu šta su u centru u Beogradu uradili:
– Današnje kretanje u domenu informatike i računarstva ima i tu lepu granu koja ide ka umetnosti. Dakle, imamo jedan potpuno novi fenomen, fenomen digitalne umetnosti u kome se na jedinstveni način prepliće tehnologija, informatika i umetnost.
Posetiocima se obratio i prof. Slobodan Manojlović, rukovodilac ove grupe studenata, koji je, između ostalog, naglasio: „Misliti o dizajnu i misliti dizajn su dve kategorije. Misliti dizajn je daleko teže”. T. M.

PALIĆ BIO DOMAĆIN SEMINARA O ULOZI OMBUDSMANA
MEHANIZMI U RUKAMA POLITIČARA

Tokom prošlog vikenda na Paliću je održan seminar na kojem su učestvovali opštinski ombudsmani, predstavnici lokalnih uprava i nevladinog sektora. Na seminaru je ukazano na važnost smanjenja korupcije u organima lokalne uprave, o značaju uloge obudsmana u zaštiti prava građana, posebno invalidnih lica, kao i sprovođenju Zakona o sukobu interesa.
Ombudsman Opštine Šabac Miloš Mijailović održao je prezentaciju kancelarije iz ovog grada, ističući da u Srbiji tek desetak opština ima ustanovljenu instituciju ombudsmana, kao i da bi bilo neophodno da Srbija dobije omudsmana na republičkom nivou.
Mijailović je ukazao na njihovu ograničenu ulogu, jer nemaju u rukama mehanizme za sprovođenje svojih odluka, kao i na važnost uloge medija u pritisku na opštinsku upravu i političare, od kojih isključivo zavisi da li će lokalna samouprava imati ombudsmana. R.V.

LASLO VARGA O FORMIRANJU POSLANIČKOG KLUBA SVM-a i LSV-a
Za interese Vojvodine

– S obzirom da će se, čim bude formirana nova Vlada, na dnevnom redu Skupštine Srbije naći predlozi budućeg zakona koji će regulisati status Vojvodine za nas je veoma važno da postoji i politička snaga koja će zastupati interese naše Pokrajine. – rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga o formiranju poslaničkog kluba „Vojvođanski poslanici”, formiranog prošlog petka. Z. R.

POVODOM GODIŠNJICE SMRTI ZORANA ĐINĐIĆA
TAKMIČENJE U BESEDNIŠTVU

Klub demokratske omladine OO DS organizuje takmičenje u govorništvu „Besede u Zoranovu čast”.
– I ove godine demokratska omladina obeležiće godišnjicu smrti našeg lidera Zorana Đinđića, a takmičenje u besedi jedna je od manifestacija koja se održava u još šest gradova u Srbiji (Kikinda, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Užice i Novi Pazar) . Tema beseda je „Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami” što je jedna od Zoranovih misli. Takmičari treba da imaju između 18 i 30 godina, da se beseda u trajanju od 3 do 5 minuta izgovara jasno i bez mikrofona, a izgledom, gestom i porukama da ne vređaju osećanja drugih ljudi – kaže predsednik Kluba omladine Boris Saulić.
Takmičenje u Subotici će biti održano u nedelju, 4. marta u 19 časova, u Velikoj većnici Gradske kuće, dok će finale biti organizovano 12. marta u Beogradu.
– Ovo je prilika da mladi ljudi na jedan drugačiji način, umetnički, besednički, izraze svoj stav i svoje mišljenje, da budu samokritični i kritični prema sadašnjem društvenom trenutku – naglasio je Boris Saulić. R. V.

SUBOTICA BILA DOMAĆIN KONFERENCIJE MEDICINSKIH ŠKOLA SRBIJE
Obrazovaće se gerijatrijske sestre

Subotička Medicinska škola je 22. i 23. februara bila domaćin konferencije Udruženja medicinskih škola Srbije kojoj su prisustvovali predstavnici 31 škole.
– Danas smo, između ostalog, razmatrali projekat primene višefrontalnog rada u nastavi, iskustvo Medicinske škole u Novom Sadu - govori Darinka Karović, predsednik Skupštine Udruženja medicinskih škola Srbije.To je jedan novi način rada koji bi mogao da unapredi proces u nastavi. Predložili smo uvođenje novog obrazovnog profila, gerijatrijska medicinska sestra i tehničar. Dugo smo diskutovali kako bi dobili prave podatke. Za ovim profilom ima velike potrebe na tržištu rada, a i škole su pokazale veliko interesovanje da ih uvedu. Naši učenici koji završe školu idu kod njih da rade, a osposobićemo ih bolje ako se povežemo sa socijalnim partnerima i čujemo šta je njima potrebno – dodala je Darinka Karović.

„ZLATIBOR VODA” POTPISALA UGOVOR ZA IZVOZ
IZAZOV ZA NAS!

Na Dvanaestom međunarodnom sajmu „Gulufud 2007”, koji se održava u Dubaiju, u okviru kojeg svoje proizvode izlažu kompanije iz celog sveta, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede Srbije i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, učestvovalo je i sedam naših kompanija, a jedina kompanija koja je potpisala eksluzivni ugovor za izvoz je „ZlatibO2r voda”.
Ugovor za izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate i afričke zemlje, potpisan je sa kompanijom „Ro’ya middle est llc” iz Dubaija. Potpisan je na pet godina i plan je da se do kraja godine izveze tri miliona boca.
– Ovo je prvo predstavljanje „ZlatibO2r vode” na ovom tržištu velikog potencijala i velike konkurencije, pa je i samim tim to bio veliki izazov za našu kompaniju. Imamo velike planove i u iščekivanju smo novih aranžmana – rekao je Dragan Simović, predsednik Kompanije „Simex Group” .
„ZlatibO2r voda” je već u prvim danima ovog sajma, na kojem je bilo prisutno više od 30.000 poslovnih ljudi iz 150 zemalja, izazvala veliko interesovanje. T. M.

ODRŽANA REDOVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA RUSINA
ČUVAJU KULTURU

Redovna godišnja skupština Društva Rusina u Subotici održana je u sredu, 28. februara. Članovi Društva koje se zalaže za očuvanje, negovanje i popularizaciju rusinskog jezika, literature i kulture Rusina, razgovarali su o radu u prošloj godini i izneli planove za tekuću. Upravni odbor Društva čine: Ksenija Palatinus (predsednik), Janko Rac (potpredsednik), Natalija Grunčić, Nevenka Nakić, Saša Herbut, Vladimir Ragai, Ivan Hardi, Dejan Palančai, Kiril Plakoš i Kiril Simunovič.
Društvo nema sopstvene izvore finansiranja, što znači da se finansira isključivo preko projekata, putem konkursa i donacija. T. M.

ROTARIJANCI GRADE MOSTOVE – SUSRET SA KOLEGAMA IZ HRVATSKE
OSIJEČANI U SUBOTICI

Nakon što su krajem prošle godine članovi Rotari kluba „Subotica” posetili svoje „kolege” u Osijeku, Osiječani su im uzvratili posetu u utorak, 20. februara. – Osim što smo dogovorili saradnju na humanitarnom polju (što je osnovna delatnost rotarijanaca), pokušali smo i nadam se, uspeli sa Osiječanima upostaviti i privredne i kulturne veze – kaže Milan Uzelac, aktuelni predsednik Rotari kluba „Subotica”, dodajući da su gosti iz Hrvatske, pošto su se upoznali sa aktivnostima subotičkih rotarijanaca na Berbanskim danima, prihvatili poziv da sledeće godine i sami učestvuju u ovoj manifestaciji. T. M.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMMPU SVM-a
ŠTA JE SA BAZENOM?

Jožef Kasa, predsednik SVM-a, ponovo je postavio pitanje lokalnoj samoupravi šta je sa početkom (iz)gradnje zatvorenog bazena u Dudovoj šumi.
– Prošle godine slušali smo obećanja da će se s tim početi 1. novembra, pa u decembru, a evo sada je već početak marta i još ništa nije urađeno po tom pitanju. Zbog toga gradskom rukovodstvu postavljam pitanje ko je za to odgovoran i zbog čega nije raskinut ugovor s izvođačima radova koji još nisu počeli s radom – zaključio je predsednik SVM-a. Z. R.