PRAKSA
Piše: Sandra Janić, klinički psiholog
O POREMEĆAJIMA ISHRANE
Anoreksija
nervoza predstavlja doslovno izgladnjivanje mladih devojaka
i žena u njihovoj opsesivnoj borbi da postignu ono što smatraju
telesnim savršenstvom. Perfekcionistički standardi su izraženi
u profilu ličnosti osoba s anoreksijom. One poriču kako glad,
tako i sopstvene fizičke proporcije s obzirom na poremećenu
sliku sebe. Glavna odlika ovog poremećaja je ekstremna potreba
za kontrolom ishrane. Potreba za samokontrolom nastala je kao
produkt sadejstva perfekcionizma i dugo održavanog doživljaja
niskog samopoštovanja. S tim je povezan i sindrom bulimije u
kome se devojka ili žena prejeda, a zatim se prazni inicirajući
povraćanje ili uzimanjem lekova koji podstiču pražnjenje. Radi
se o vrlo destruktivnom i nesrećnom ciklusu.
U većini slučajeva osobe koje pate od ovog poremećaja retko
imaju energije za bilo šta osim sopstvenih epizoda prejedanja
i pražnjenja, izbegavajući da se suoče sa drugim problemima
oko sebe, kao što su porodični problemi, odnosi sa suprotnim
polom, seksualni odnosi. Usavršavanje sebe kroz držanje dijeta
vodi do prvog napada prejedanja nakon čega sledi osećanje krivice,
a posle nje nova prinuda za gubitkom kilograma koja se postiže
kroz povraćanje ili laksativnim sredstvima. Prejedanje odlikuje
totalni gubitak kontrole – radi se o pobuni u odnosu na kontrolu.
Većina mladih žena s ovim problemom ima veoma nisko samopoštovanje.
Svoje roditelje, naročito majke percipiraju kao zahtevne, kontrolišuće
i manipulativne. Njihove majke su često obrazovane, ali nisu
ostvarile profesionalnu karijeru ili su je napustile da bi odgajale
decu. Očevi su moćne, ali distancirane figure. Žene koje pate
od bulimije ili anoreksije fanatično teže akademskoj karijeri
i društvenom postignuću, a u detinjstvu su bile naročito dobre
devojčice. Iako su svoj izgled okrivljavale kao uzrok svojih
problema, nisu bile ni naglašeno gojazne, ni neatraktivne. Radilo
se o deformisanoj unutrašnjoj slici sebe i odbijanju da se vide
onakvim kako ih drugi opažaju. Većina mladih žena sa ovim problemom
ukazuje na stvarno ili zamišljeno odbacivanje od strane osobe
suprotnog pola, kao događaj koji je podstakao prvu veliku dijetu
i zatim prvo nekontrolisano prejedanje.
Porodična terapija koja se često koristi kao metod tretiranja
anoreksije polazi od pretpostavke da je problem pacijenta simptom
disfunkcionalnosti porodice i cela porodica se podvrgava terapiji.
Bihejvioralna terapija koja koristi sistem potkrepljivanja za
uspostavljanje normalnih navika ishrane često ima privremeni
efekat. U okviru psihoanalitičkog pristupa smatra se da osobe
s anoreksijom odbijaju da jedu i priznaju glad jer to predstavlja
njihovo odbijanje prihvatanje svog pola, dok su izbegavanje
seksualnih kontakata i gubitak menstrualnog ciklusa još očitiji
pokazatelji istog straha i neprihvatanja. Iza tog straha anoreksične
osobe po psihoanalizi nalazi se dominirajuća majka prema kojoj
ona nesvesno gaji negativna osećanja. Negativna osećanja prema
majci uzrokuju otpor mlade osobe da postane zrela žena i ona
koristi hranu kao sredstvo otpora.
Tipična osoba s bulimijom ili anoreksijom je kćerka roditelja
koji su svesni lepote i uspeha, te je ona vaspitana tako da
se jako trudi da bude prihvaćena, naročito od muškaraca, a stalno
čuje da prihvatanje najviše zavisi od fizičkog izgleda. Zbog
toga je u terapiji važan razvoj sopstvenih interesovanja i aktivnosti
nezavisno od muških osoba u njenom životu, jer su ranije bile
uverene da muškarci definišu njenu vrednost.
Kroz terapiju se uči da im hrana ne daje ono za čime stvarno
žude i da biti mršav ne donosi ljubav i sreću.
U
IŠČEKIVANJU PROLEĆA, SUBOTIČKI OSNOVCI NA ORIGINALAN NAČIN ISPRATILI
ZIMU
MASKE I KROFNE
Uz
tekst na naslovnoj strani, i na stranicama rezervisanim za decu,
objavljujemo još dve fotografije koje ilustruju način na koji
su deca u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj”, u utorak, 20.
februara, (o)terala zimu. Uz maske i krofne i zima brže prolazi...
„KIZUROVCI”
OSVOJILI PRVO MESTO NA OKRUŽNOM TAKMIČENJU U ODBOJCI
LOPTA PREKO MREŽE
U
sredu, 14. februara, održano je okružno takmičenje u odbojci.
Predstavnici OŠ „Kizur Ištvan” bili su: Dominik Čuljak, Leonid
Vojnović, Dušan Mandić, Nikola Tolmač, Marko Todorović i Aleksandar
Milodanović. Pobedivši ekipu OŠ „Matko Vuković”, „Kizurovci”
su dospeli na zasluženo prvo mesto. Svoje umeće naši odbojkaši
imaće priliku da pokažu na predstojećem muđuokružnom takmičenju,
koje će se održati u Futogu, 27. februara.
Daniela
Tot 8.a,
OŠ „Kizur Ištvan”
U KAFE-GALERIJI „YU FEST” OTVORENA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA POLAZNIKA
RADIONICE „KOMUNIKACIJA”
KOMUNICIRALI BEZ REČI
Izložba
fotografija učesnika fotografske 
radionice
„Komunikacija” iz Subotice, koji su poslednjih godinu dana uglavnom
stvarali na terenu, a sastajali se u prostorijama Centra za
rad sa mladima „Forum Syd”, otvorena je u petak, 16. februara,
u Kafe galeriji „YU Fest”. Radionicama u čijem su radu učestovali
subotički srednjoškolci (Snežana Bačić, Jelena Buljovčić, Beaza
Demiri, Elza Fabian, Kristina Grinfelder, Daniel Homoja, Čaba
Lalić, Sanela Lebović, Jasmina Ličina, Nebojša Bašić Palković,
Adriana Petrović, Nataša Rašović, Stefan Sadovek, Reihana i
Samanta Saiti, Andor Tolčer i Gordan Valent), koordinirao je
Dorijan Kolundžija, umetnik iz Beograda.
– Projekat je osmišljen sa ciljem da se fotografijom ostvari
komunikacija između mladih ljudi različite nacionalnosti. Fotografija
je doživljena kao kanal komunikacije (bez reči), a srednjoškolci
su objektivom beležili teme kao što su prijateljine-prijatelji,
ljubav, porodica... – objašnjava Čongor Farkaš, koji je uz Roberta
Vaštaga i Srđana Radmanića lokalni koordinator projekta čiji
je nosilac NVO „Kiosk” iz Beograda, u saradnji sa NVO „Omladinski
Eko Život” iz Subotice. Realizaciju radionica, izložbe i luksuznog
kataloga koji je prati, omogućeno je zahvaljujući donaciji Britanske
vlade.
Isti projekat paraleno se odvija u Prištini, Bujanovcu, Novom
Pazaru i Beogradu – gde će u Centru za kulturnu dekontaminaciju
biti organizovana i zajednička izložba svih učesnika. T.
M.
NAGRADNI KONKURS ZA UČEŠĆE NA DŽI PESNIČKOM MARATONU
ĐACI PIŠU POEZIJU
Klub
pesnika „Orfej” Subotica raspisuje nagradni konkurs za učešće
na XI Pesničkom maratonu „Subotica 2007”, koji će se održati
9. juna. Pravo učešća imaju učenici od 7 do 17 godina, koji
mogu poslati najviše tri rada (otkucane, u tri istovetna primerka).
Tema je slobodna. Radove treba dostaviti na adresu: Klub pesnika
„Orfej”, 24000 Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15 (Otvoreni
univerzitet), sa naznakom „Za Dečji pesnički maraton”. Dodatne
informacije mogu se dobiti na telefone 524-938 (Nedeljka Šarčević)
i 522-518 (Natalija Janić). T. M.
