SASTANAK STALNE KONFERENCIJE GRADOVA I OPŠTINA
IZBOR NAJBOLJEG

Sastanak Stalne konferencije gradova i opština, koji je u sredu održan u Subotici, imao je za temu konkurs za izbor najbolje prakse u lokalnoj samoupravi. Generalni sekretar ove nacionalne asocijacije lokalnih vlasti u Srbiji Đorđe Staničić kaže da projekat koji je danas započeo javnom tribinom u Subotici otvara mogućnost da lokalne samouprave, uporede svoje projekte koje su realizovali, da se vidi ko je postigao najbolji rezultat.
– Projekat pod nazivom „Dodela nagrade za najbolje primere prakse u lokalnoj samoupravi” realizuje se u okviru zajedničkog programa Evropske agencije za rekonstrukciju i Saveta Evrope. Na inicijativu Saveta Evrope, slični projekti su već realizovani u nekoliko zapadnoevropskih i tranzicionih zemalja. Cilj projekta je da se omogući lokalnim vlastima u Srbiji da unaprede kvalitet života građana, poboljšaju svoju efikasnost kroz međuopštinsku saradnju i razmenu iskustva i stvore osnovu za ispunjavanje uslova za pristupanje Evropskoj uniji – kaže Staničić.
Navodeći neke osnovne preduslove za dostizanje većeg nivoa i kvaliteta funkcionisanje lokalnih samouprava koje pred nas postavlja Evropska unija on je naveo donošenje Zakona o imovini lokalnih samouprava i ratifikovanje Opšte povelje o lokalnoj samoupravi kao akta kojima bi zemlja prihvatila obavezu prenošenja nadležnosti na lokalni nivo.
– Sve političke stranke se zalažu za decentralizaciju a na njoj će posebno insistirati Stalna konferencija gradova i opština. Dobro je što će nam u tom poslu pomoći eksperti Saveta Evrope, posebno u ovim prvim koracima kada se pokušava stvoriti konkurentnost između opština i takmičenje u dostizanju nekih ciljeva.
Na tribini je govorio i ekspert Saveta Evrope Džon Džekson koji je rekao da ima dugogodišnje iskustvo stečeno u reformama lokalnih uprava u Engleskoj gde je bio na čelu vladinog tima za sprovođenje reforme koje je započelo još pre dvadesetak godina.
– Proces reformi mora da potekne od državnih vlasti i ministarstva koja moraju da pokažu da imaju poverenja u lokalne samouprave i njihove stručne timove, jer građani zaslužuju da imaju efikasnu lokalnu vlast. Ovakvi konkursi će doprineti da se oceni njihova efikasnost.
Osnovni kriterijumi na konkursu za primer najbolje prakse su uspešnost, transparentnost, relevantnost, primenljivost i održivost, a prijave se dostavljaju do 30. marta. Konačna ocena primera će biti obavljena ko kraja maja, a u junu će biti svečano proglašenje najboljih. R. V.

ČLANOVI OPŠTINSKOG VEĆA OBILAZE PREDUZEĆA
Pomoć opštine

Na predlog predsednika Opštine Geze Kučere, članovi Opštinskog veća svakog petka biće u poseti jednoj od subotičkih firmi. Prošlog petka oni su u bili u poseti nemačkoj firmi „Loher elektro” u Logističkom centru u Malom Bajmoku, a preduzeće koje će danas posetiti je subotička „Mlekara”.
– Želja nam je da se upoznamo sa privrednim potencijalima naše opštine, da steknemo uvid u poslovne mogućnosti stranih investitora koji su već prisutni u našoj opštini, ali i sa domaćim privrednim subjektima i eventualnoj pomoći koju Opština može da im pruži – rekao je Geza Kučera. R.V.

U FILIJALI ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
GUŽVE ZBOG KNJIŽICA

Od 3. januara, od kako je počela zamena zdravstvenih legitimacija, ne prestaju gužve u prizemlju zgrade „socijalnog”, gde se nalaze šalteri Filijale za zdravstveno osiguranje. Najveća gužva bila je u ponedeljak.
Do ove nedelje zamenjeno je preko 33.000 zdravstvenih dokumenata, a to je više od petine od ukupnog broja subotičkih osiguranika.
– Radimo na osam šaltera i obrađujemo 1.200 knjižica dnevno, što podrazumeva ažuriranje podataka, pregled dokumentacije i štampanje knjižice. Četiri minuta po jednoj knjižici – kaže Miroslav Marković, načelnik Odeljenja za zdravstveno osiguranje u Filijali.
Zamena zdravstvenih knjižica će potrajati cele godine, ali je uobičajeno da je dolazak po novu legitimaciju vezan za datum isticanja overe stare knjižice kada ona prestaje da važi. A to znači da su na šaltere u ovom periodu godine usmereni nezaposleni, zemljoradnici, samostalne zanatlije, takođe i penzioneri kojima ističe overa starog zdravstvenog dokumenta. Ako je za utehu, očekuje se da će u drugoj polovini godine gužve biti manje jer se računa da će do tada biti zamenjeno 100.000, a preostati za izdavanje još oko 50.000 novih knjižica.
Filijala je organizovala dvosmenski rad, što znači da se na ovim poslovima radi ceo dan, od 7,30 do 15,30 sa osiguranicima koji lično dolaze po novi dokument, a naredna četiri sata na obradi knjižica za zaposlene osiguranike. Jedino su zaposleni osiguranici pošteđeni gužvi jer je posao tako organizovan da poslodavac prikuplja knjižice svih zaposlenih i članova porodica koji su preko njih osigurani, i donosi ih u Filijalu po dogovorenom terminu, a zatim se na isti način nove knjižice vraćaju do osiguranika. K. K.

RASTE BROJ OBOLELIH
Još nema gripa

Prošle nedelje u Subotici je bilo registrovano 423 obolela od gripa i 372 obolela od drugih respiratornih infekcija, što je skoro 3 puta više nego u prethodnoj nedelji. Najviše obolelih je među radno aktivnim stanovništvom i među decom školskog uzrasta. Iako je broj obolelih od gripa u porastu još uvek se ne može govoriti o epidemiji gripa. Do sledeće nedelje stićiće i rezultati briseva koji su uzimani ove nedelje od obolelih, pa će situacija biti mnogo jasnija.

„POGREBNO”
ZAKUP GROBNICA

Preduzeće „Pogrebno” poziva sve vlasnike grobnica kojima ističe desetogodišnja naknada da produže ugovor za narednu deceniju.
Građani su veoma ažurni i na naše pozive se uglavnom redovno javljaju i produžuju ugovor. Prošle godine je isteklo 815 ugovora isteklo i do danas je 80 posto njih produženo – kaže Nikola Kvala, direktor „Pogrebnog”.
Od ukupno 25, 13 groblja sa 11.000 grobnica pripada ovom preduzeću, što je više od bilo koje druge vojvođanske opštine. M. R.

DANAS U VELIKOJ VEĆNICI GRADSKE KUĆE
Praznik Bunjevaca

Danas, 23. februara, u Velikoj većnici Gradske kuće, sa početkom u 17 časova, biće obeležen Dan osnivanja prvog Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine”. U povodu ovog, inače jednog od 4 nacionalna praznika bunjevačke manjine, biće održan prigodan program. Ulaz je slobodan.

POLICIJA JE I PROTEKLE NEDELJE IMALA PUNE RUKE POSLA ZBOG UCENA, NASILJA U PORODICI KRAĐA, OBIJANJA....
Iznuđivali novac, otimali telefone, krali

Zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela iznude i nedozvoljenog držanja vatrenog oružja 17. februara slobode su lišeni i zdržani Vladimir M. (26), Ljubomir Đ. (23), obojica iz Starog Žednika. Oni su 6. februara uputili više pretećih SMS poruka R.R. iz Starog Žednika, zahtevajući od njega da im preda 300 evra. Oštećeni, uplašeni za svoju bezbednost, sledi uputstva koja su mu oni dali i ostavlja kovertu sa novcem ispod kontejnera kod „Trgoprometove” prodavnice u naselju Radijalac. Osumnjičeni su zatim 12. februara na automobil oštećenog okačili kesu u kojoj je bila ručna bomba i preteće pismo, u kome su oni od njega zahtevali još hiljadu evra. U petak, 17. februara, osumnjiičeni su uhapšeni u momentu dok su kod stadiona „Spartak” uzimali kovertu sa novcem koju im je ostavio oštećeni R.R. Osumnjičeni su salušani i smešteni u Okružni zatvor u Subotici.
Policija je krivičnu prijavu podnela protiv Danijela H. (19) i maloletnih I.V. (15) i M.I. (17), svi iz Subotice. Nijih trojica su osumnjičeni da su uz upotrebu fizičke snage i ozbiljnih pretnji presretali maloletntike i otimali im mobilne telefone, MP3 plejere i novac. Telefone su kasnije prodavali, a novac trošili na provod i izlaske. Deo ukradenih stvari policija je pronašla i oni će biti vraćeni vlasnicima. Maloletni M.I. je lišen slobode i uz krivičnu prijavu sproveden istražnom sudiji koji mu je nakon salušanja odredio pritvor do 30 dana.
Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv Nikole V. (29) iz Subotice zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva. On je osumnjičen da je 1. februara u večernjim satima na uglu ulica Nade Dimić i Lajoša Joa, sa više udaraca pesnicama u glavu oborio A.O. iz Teslića i nakon toga mu iz džepa uzeo mobilni telefon i 500 dinara, nakon čega je pobegao.
Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio više krivičnih dela teške krađe, krivična prijava podneta je protiv Nikole B. (37) zvanog Bebeljko iz Subotice. On je osumnjičen da je provaljivao u porodične kuće odakle je krao vrednije stvari. Policija je pronašla deo ukradenih predmeta i oni će biti vraćeni vlasnicima. Prilikom saslušanja on je u potpunosti priznao dela za koja je osumnjičen.

KRIVIČNA PRIJAVA I HAPŠENJE ZBOG NASILJA U PORODICI
Maltretiranje porodice

Pripadnici Policijske uprave u Subotici podneli su krivičnu prijavu protiv Ištvana R. (51) iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilja u porodici. On je osumnjičen da je je pod dejstvoim alkohola pretukao svog maloletnog sina starog 10 godina. Ištvan je 2005. godine bio lišavan slobode zbog istog krivičnog dela, kada je svog sina gađao nožem.
Subotička policija je 14. februara lišila slobode Božidara G. (24) zvanog Boža, iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilja u porodici. On je osumnjičen da je u dužem periodu fizički i psihički zlostavljao članove svoje porodice. Božidar je između ostalog 14. februara pretio svojoj majci i svom dedi da će ih preklati. On je iste pretnje upućivao i svom ocu i bratu. Nakon saslušanja istražni sudija mu je odredio pritvor do 30 dana.

UHAPŠENI BRANISLAV J. I DEJAN S.
Razbojnička krađa telefona

Pripadnici Policijske uprave u Subotici lišili su slobode i zadržali Branislava J. (18) i Dejana S. (20), obojica iz Subotice, zbog postojanja osnovane sumunje da su izvršili krivično delo razbojništva. Oni su osumnjičeni da su 18. januara oko 20.30 časova pratili maloletnog R.K. u nameri da mu otmu mobilni telefon. U Harambašićevoj ulici osumnjičeni su sustigli maloletnika, ugurali ga u dvorište škole „Lazar Nešić” i oborili ga na zemlju. Dok je Branislav držao dečaka, Dejan mu je iz džepa uzeo mobilni telefon nakog čega su pobegli u nepoznatom pravcu. Ukradeni telefon su prodali a novac potrošili.
Nakon saslušanja osumnjičeni su smešteni u zatvor u Subotici. Policija nastavlja rad na utvrđivanju celokupne kriminalne aktivnosti Branislava i Dejana, jer se osnovano sumnja da su njih dvojica izvršili još istih ili sličnih krivičnih dela.

POLICIJSKA PATROLA SPREČILA KRAĐU AUTOMOBILA
Kradljivac uhvaćen na delu

Krivična prijava od strane subotičke policije podneta je protiv Roberta K. (34), iz Subotice, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila. Robert je osumnjičen da je 18. februara oko 3 časa u naselju Prozivka ukrao automobil marke „fiat stilo”. On je došao do vozila koje se nalazilo na parkingu u ulici Blaška Rajića, kamenom razbio staklo na vozačevim vratima i odgurao auto dalje od parkinga kako bi nesmetano mogao da ga stavi u pogon i odveze. Dok je gurao ukradeni automobil on je primećen od strane policijskih službenika koji su patrolirali u tom delu grada, koji su ga i uhapsili.

22. FEBRUAR, MEĐUNARODNI DAN ŽRTAVA
Humanitarna akcija za Biljanu

U znaku Međunarodnog dana žrtava, 22. februara, koji se u našoj zemlji obeležava od 2005. godine u organizaciji Viktimološkog društva Srbije, sprovodi se humanitarna akcija prikupljanja pomoći za Biljanu Mandić, samohranu majku troje maloletne dece. Biljana Mandić je bila žrtva nasilja u svojoj porodici, a kasnije i partnera. Ona i njena deca žive kao podstanari u lošim uslovima i primaju porodičnu penziju u iznosu od 6.000 dinara mesečno – kaže se u informaciji Viktimološkog društva Srbije povodom Međunarodnog dana žrtava koji je obeležen juče, a organizator je ove humanitarne akcije. Biljani je neophodna svaka vrsta pomoći, finansijska, ili u obući, odeći i higijenskim proizvodima, kao i prostor u kome bi mogla da živi sa svojom decom. Viktimološko društvo Srbije pozvalo je pojedince i organizacije da pomognu Biljani i deci. Pomoć u robi može se dostaviti na adresu Olge Jovićić 24/1, Kotež, a novac na žiro račun Biljane Mandić broj 100253950 kod Poštanske štedionice A.D. K. K

DANAS NA OTVORENOM UNIVERZITETU
SAJAM ZAPOŠLJAVANJA

Četvrti put u Subotici se danas, 23. februara, održava jednodnevni Sajam zapošljavanja koji će u prizemlju Otvorenog univerziteta trajati od 10 do 13 časova.
Sajam zajednički organizuju subotička Filijala Nacionalne službe i Lokalni savet za zapošljavanje sa ciljem da se doprinese realizaciji strategije zapošljavanja u regionu.
Biće to prilika da se na jednom mestu sastanu poslodavci i nezaposleni, ali i oni koji možda razmišljaju o promeni posla. Već je poznato da će na današnjem Sajmu poslodavci koji su potvrdili učešće ponuditi radna mesta metalskim radnicima, bravarima, mašincima, mašinskim inženjerima, električarima, elektrotehničarima, elektroinženjerima, ekonomistima, nekvalifikovanim radnicima, građevinarima svih specijalnosti, vozačima, prehrambenoj struci, administrativnim i medicinskim radnicima, fizioterapeutima, farmaceutima, sociolozima...
Na tri dosadašnja sajma u Subotici bilo je ponuđeno 600 radnih mesta, a zaposleno je 584 lica. M. R.

NOVE AKCIJE PLANINARSKOG KLUBA SPARTAK
ŠETNJE PRIRODOM

Planinarski klub „Spartak“ nastavlja sa akcijom „Šetajmo u prirodi“ u subotu, 24. februara. Okupljenje je u 9,30 kod Mašjanskog mosta na raskrsnici Ulice Jovana Mikića i Majšanskog puta, a put vodi do Šištaka i pored „naftaša“ do jezera Majdan, a povratak je do Hale sportova. Ruta koja će se prepešačiti dugačka je 14 kilometara, a iz Kluba preporučuiju da se učesnici slojevito obuku i koriste za šetnju udobnu obuću.
Sve detaljnije informacije mogu se dobiti kod Zorana Vukmanova na telefon 064/222-12-15 ili na sajtu www.suplaninari.co.yu N. S.

NA RAČUNIMA ZA GREJANJE
Može samo akontacija

Na februarskim računima subotička „Toplana” je iskazala iznos za utrošenu toplotnu energiju koji potrošači ne moraju da plate u celosti, nego samo naznačenu akontaciju. Eventualnu razliku između akontacije i potrošene energije građani treba da izmire do jula, kada se za „Toplanu” završava obračunska godina.
Ukoliko je potrošnja na nivou zgrade koja se meri kalorimetrom veća za preko 25 posto od one koja se plaćala po kvadratu stambene površine, korisnicima grejanja obračunava se paušalni iznos. M. R.

CRVENI KRST BIO DOMAĆIN ČETVRTOG BALA OMLADINE
BILO JE SVEČANO I HUMANO
• Svaki gost na balu doneo je poklon za bebe koje su 16. februara rođene u subotičkom porodilištu

Posle tri godine pauze, prošlog petka je u svečanoj sali Restorana „Nepker” održan četvrti Bal omladine Crvenog krsta koji je okupio stotinu volontera, mladih aktivista i prijatelja ove organizacije. Kao što se i očekivalo, bal je bio humanitarnog karaktera jer je svaki gost po dolasku domaćinima predao prigodne poklone koje će subotički Crveni krst uručiti bebama koje su toga dana rođene.
– Tokom ove nedelje na sastanku Omladine Crvenog krsta biće pripremljeni paketi koje ćemo na osnovu spiska iz porodilišta uručiti našim najmlađim sugrađanima. To je naš doprinos i način da podržimo kampanju usmerenu ka povećanju nataliteta.Valja istaći da je ovo jedinstvena manifestacija u celom Nacionalnom društvu, a sve u cilju da se okupe svi omladinci, volonteri i ljudi dobre volje koji inače tokom cele godine nesebično pružaju pomoć onima kojima je ona najpotrebnija – rekla je Andrea Vaci, stručni saradnik Crvenog krsta, ne krijući zadovoljstvo što je te večeri odziv gostiju bio velik.
Ispred Opštine balu je prisustvovao i Andrija Romić, član Opštinskog veća zadužen za oblast sporta i omladine, koja je i finansijski podržala ovu svečanost. Otvarajući bal, gostima se tom prilikom obratila Irena Kakaš, predsednica Crvenog krsta Subotice, pozdravljajući mnogobrojne zvanice među kojima su bili predstavnici vojvođanske organizacije, te gradskih odbora Novog Sada, Vrbasa i Sombora. M. R.

„SUBOTIČKE PIJACE” O GODIŠNJOJ REZERVACIJI TEZGI
PRODAVCI OSTAJU NA STAROM MESTU

Čak 98 posto pijačara opredelilo se za godišnju rezervaciju svojih tezgi, što znači da će u narednih 12 meseci ostati na mestu gde su i ranije prodavali, a kupci se već navikli gde ih mogu pronaći.
– Ostalih dva posto se još premišlja, a da li će produžiti zakupninu, kažu, zavisi od prometa i isplativosti koje budu imali do kraja februara. Zadovoljni smo što je ogromna većina zakupaca ostala na starom mestu, mada smo to i očekivali jer znamo da zakupci nerado menjaju lokaciju, kako zbog mušterija, tako i zbog starog i dobro im upoznatog okruženja – napominje Maćaš Fodor, direktor pijačne operative u ovom javnokomunalnom preduzeću.
Prodavci koji na tezgama prodaju mešovitu robu takođe su ispunili svoje obaveze i registrovali svoje „radnje”.
– Ako se ne izmene propisi, i njih će stalni kupci do marta 2008. naći na uobičajenom mestu. U decembru smo opštinskoj inspekciji predali mapu pijaca sa označenim tezgama i njihovim brojevima. Nadležna služba je ove prodavce registrovala prema šiframa i broju pijačnih tezgi, što je važno jer prodavci naknadno ne moraju nabavljati tablu sa natpisom firme.
Od početka aprila u „Subotičkim pijacama” najavljuju velike promene kada je reč o „Zelencu” na Prozivci.
– Već od prvog dana aprila na platou pored pijačne hale prodavcima će biti uskraćene neke pogodnosti. Naime, sa njima od ovog datuma više nećemo sklapati ugovore, pa oni koji ipak žele tu da ostanu, moraće da plate dnevnu rezervaciju za prodajno mesto, u iznosu od 5 posto vrednosti donete robe. To će biti neka vrsta ekonomske prinude radi zaštite interesa onih u pijačnoj hali. Preciznije, pokušaćemo da stvorimo jednake uslove među prodavcima, jer su oni u hali smatrali da prodaja na platou nepovoljno utiče na njihov promet, te da nemaju lojalnu konkurenciju – rekao je Fodor i naglasio da će na istom platou ubuduće biti zabranjena prodaja jaja, mleka, mlečnih proizvoda, mesa i mesnih prerađevina. M. R.

NA POČETKU POLJOPRIVREDNE SEZONE, U PROKREDIT BANCI
KREDITI ZA SETVU

U okviru kompletne ponude poljoprivrednicima, pored kratkoročnih i dugoročnih kredita za kupovinu mehanizacije, stočnog fonda, zemljišta i za druge namene, Prokredit banka je novu poljoprivrednu sezonu počela posebno osmišljenim proizvodom – poljoprivrednim kreditom za setvu. Ovi krediti se odobravaju u iznosima do 800.000 dinara sa rokovima otplate do 12 meseci. Efektivna kamatna stopa se kreće od 20,15 odsto godišnje. Krediti za setvu su namenjeni kupovini repromaterijala – pogonskog goriva, mineralnih đubriva, semena ratarskih i povrtarskih kultura, sadnog materijala i hemijskih zaštitnih sredstava. Odobravaju se bez depozita, zaloga i žiranta, sa mogućnosti odložene otplate glavnice do 10 meseci.
– Prokredit banka već pet godina veoma uspešno radi sa poljoprivrednicima širom Srbije. Iskustvo i naš odnos prema poljoprivrednicima su ključ ove uspešne saradnje. Mi razumemo potrebe poljoprivrednika i karakteristike poljoprivredne proizvodnje i upravo zato smo odlučili da im ponudimo proizvod koji će biti potpuno prilagođen zahtevima poljoprivredne proizvodnje. Konkretno to znači da poljoprivrednicima omogućujemo otplatu glavnice kredita kada imaju prilive, tj. možemo napraviti takav plan otplate da mesečne rate budu veće u periodu prihoda, a niže u periodu ulaganja. Pored povoljnih uslova i veoma jednostavne i brze procedure u Prokredit banci, poljoprivrednici mogu da se odluče i za vidove finansiranja koje nudi Prokredit Lizing – rekao je Dejan Janjatović, direktor kreditnog sektora Prokredit banke.
Trenutno je u otplati 24.000 agro kredita u iznosu od 67.3 miliona evra koje koriste poljoprivrednici širom Srbije. Svakog meseca Prokredit banka isplati blizu 2.000 agro kredita u iznosu od preko 5 miliona evra. Posebna kreditna tehnologija, odnos prema klijentima, široka mreža ekspozitura u svim regijama zemlje i stručan kadar od 80 kreditnih službenika specijalizovanih za poljoprivredu omogućavaju ove dobre rezultate.
Najveću tražnju za poljoprivrednim kreditima i pratećim uslugama ima region Vojvodine sa 51% u ukupnom regionalnom poljoprivrednom kreditnom portfoliu. Slede beogradski region sa 27%, i centralna i južna Srbija sa po 11%. Kada je reč o strukturi portfolia prema iznosima kredita, najzastupljeniji su krediti do 5.000 eura, kao i krediti od 10.000 do 25.00 eura.

OPŠTINA STIPENDIRA TALENTOVANE STUDENTE
ŠEST HILJADA MESEČNO

— Oko osam i po hiljada evra sakupljenih na Balu gradonačelnika, biće uplaćeno Fondu za stipendiranje talentovanih studenata naše Opštine i podeljeno nakon donošenja konačne odluke o stipendiranju. Ostalo je i 200.000 dinara od Božićnonovogodišnjeg koncerta, tako da prema računicama, pored onih milion i po koliko je budžetom predviđeno, sa ovim sredstvima, u tom Fondu imamo negde oko dva miliona i 300.000 dinara, što znači da će četrdesetak naših studenata moći da dobije stipendiju u iznosu od 6.000 dinara tokom 10 meseci u jednoj kalendarskoj godini — rekao je gradonačelnik Geza Kučera, na redovnom susretu sa novinarima. T. M.

KURS ZA NOVE TEHNOLOGIJE ZA ZAPOSLENE U UPRAVI, JAVNIM PREDUZEĆIMA I USTANOVAMA
BRŽE I BOLJE SERVISIRANJE GRAĐANA

U petak je u plavoj sali Gradske kuće održana konferencija za novinare povodom završetka kursa u okviru projekta pod nazivom „Unapređenje poslovanja primenom informacionih tehnologija i Interneta”, koji je organizovao CISCO sistem iz SAD, a iniciran je od strane lokalne samouprave.
– Polaznici kursa su bili predstavnici opštinske uprave, javnih preduzeća i pojedinih ustanova javnog sektora. Iz projekata i ideja nastalih na ovom kursu, javna preduzeća imaju mogućnost da unaprede poslovanje u smislu boljeg servisa za građane, bržeg protoka informacija i bržeg i lakšeg pružanja usluga – rekao je Zoran Anišić, član Opštinskog veća zadužen za privredu i turizam.
Kurs je pohađalo 16 polaznika, njihovu obuku finansirala su preduzeća, dok je za predstavnike Zdravstvenog centra i opštinske uprave bio besplatan.
Predstavnik sistema CISCO za Srbiju mr Bojan Lalić kaže da je Subotica prepoznala potrebu za ovakvim programima usavršavanja, a lokalna uprava je pokazala spremnost da unapredi sopstveno poslovanje primenom informacionih tehnologija i Interneta.
– Kurs je nastao kao rezultat procene da Srbija predstavlja rastuće tržište za ovakve tehnologije i da se očekuje njihova značajnija primena u svakodnevnom poslovanju. Grupa sa kojom smo radili bila je aktivna, a mi smo se sa naše strane trudili da sačinjene projekte pretočimo u akcioni plan koji može u dogledno vreme da zaživi – rekao je Lalić.
Polaznica kursa iz Turističkog informativnog centra „Palić–Luaš” Branka Banjanin istakla je da je kurs bio veoma koristan jer su kao njegov direktan proizvod nastali predlozi projekata, koji su zasnovani na stvarnim potrebama i mogućnostima, a rođene su i neke nove ideje o drugačijem načinu sarađivanja unutar sektora
– Rezultat obuke je i to što smo ovladali alatima kako da proverimo finansijsku isplativost poslovnih ideja koje imamo, kako da ih sprovedemo u delo uzimajući u obzir sve spolnje i unutrašnje faktore koji mogu da uspore njihovu realizaciju, a sve to uz primenu informacionih tehnologija – rekla je Branka Banjanin. R. V.

POZNATI SPORTISTI KOJI ĆE DOBITI STIPENDIJE U 2007. GODINI
PRIZNANJE I PODSTREK

– Stipnedije koje su dodeljene mladim subotičkim sportistima su istovremeno i odavanje priznanja mladim sportistima i podstrek svima njima da još više rade – istakao je Milan Mileusnić predsednik upravnog odbora Sportskog saveza Subotice.
Rok za prijavu istekao je 31. januara, a nakon toga su članovi Fondacije za razvoj sporta (u kojoj se nalaze Andrija Romić, Atila Kikić, Milan Mileusnić, Vladimir Katančić i Josip Marković) na sednici održanoj 12. februara doneli konačnu odluku o stipendistima. Ukupno su stigle prijave za 86 sportista iz 31 kluba, a stipendiju od 3.900 dinara na mesečnom nivou dobiće 35 sportista iz 26 klubova i saveza.
Stipendisti u 2007. godini su: Kristijan Kovač i Anita Kereši (Atletski klub „Spartak“), Gabor Kasa (Biciklistički klub „Spartak“), Silvester Mičik (Boks klub „Spartak), Mihalj Pece (Klub dizača tegova „Spartak“), Kristijan Čorba i Danijel Romić (Fudbalski klub „Bačka“), Sanja Ledenski (Ženski fudbalski kub „Spartak“), Robert Mešter (Gimnastički klub „Partizan“), Zvezdan Vidaković (Hokej klub na ledu „Spartak“), Miloš Balunović, Ana Miščević (Jedriličarski klub „Palić“), Miloš Tomić (Muški košarkaški klub „Spartak), Sanja Orozović i Jovana Veselinović (Ženski košarkaški klub „Spartak“), Boris Faćol (Muški odbojkaški klub „Spartak“), Sanja Memišević i Tamara Kmezić (Ženski odbojkaški klub „Spartak“), Miša Matić (Plivački klub „Spartak“), Sanela Tumbas (Rukometni klub „Bajmok“), Aleksandar Lipajić i Denis Bičkei (Rvački klub „Spartak“), Ratko Vukašinović (Muški rukometni klub „Spartak“), Čaba Kukli (Stonoteniski klub „Spartak“), Andrea Vince (Šah klub „Spartak“), Ivan i Matej Sabanov (Tenis klub „Palić“), Andor Vaš i Davor Vujković (Tenis klub „Spartak“), Strahinja Ćalasan (Vaterpolo klub „Spartak“), Bernadeta Lajko i Laura Vaš (Veslački klub „Palić“), Renata Romić (Konjički klub „Radanovac“), Amir Memišević (Fudbalski klub „Spartak“), Nataša Marčeta (Karate savez Subotice).
Ove godine određene su prve rezerve, ukoliko neko od stipendiranih sportista prestane da se bavi sportom ili promeni klub. Rezerve su: Danica Marković (Ženski odbojkaški klub „Spartak“), Silard Torma (Rvački klub „Spartak“), Robert Takarič (Stonoteniski klub „Spartak“), Daniel Bukvić (Vaterpolo klub „Spartak“) i Nenad Puhalak (Fudbalski klub „Spartak“).
Uručenje dokumenata o pripadajućoj stipnediji obaviće se u petak, 9. marta, u 12 sati u Velikoj većnici Gradske kuće.

„FOKUSOV” KONKURS ZA SUFINANSIRANJE OD 23. FEBRUARA DO 15. MARTA
PODRŽAVAJU PROJEKTE MLADIH

Fondacija „Fokus” od 23. februara do 15. marta raspisuje Konkurs za – sufinansiranje projekata iz sfere kulture, umetnosti i omladinskih akcija, na koji mogu da se jave pojedinci, udruženja građana i ustanove kulture sa teritorije Opštine Subotica.
– „Fokus” fondacija nudi priliku svim mladim ljudima koji imaju viziju kako da promene i pomognu razvoj kulture, i da je ostvare. Fondacija će podržati projekte koji doprinose afirmaciji stvaralaštva mladih i afirmaciji različitih kulturnih vrednosti i tolerancije, te projekte koji se zalažu za izgradnju urbane, provokativne i sveže umetničke mreže grada — ističe Branislav Filipović, menadžer „Fokus” Fondacije.
Više informacija na: www.fokus-su.rog.yu T. M.

Brojčanik

5 KAMIONA opreme sa 1.345 predmeta za subotičke škole i vrtiće donela je delegacija Crvenog krsta Bavarske.
8 VRSTA jelki, koje su na subotičke pijace stigle u ukupno 37 kamiona, bilo je u ponudi tokom božićnih novogodišnjih praznika.
40 UČENIKA i studenata će u toku ove godine biti stipendirano iz opštinske kase, za šta će biti izdvojeno 2,3 miliona dinara. Deo sredstava prikupljen je na prošlonedeljnom Balu gradonačelnika (oko 8.500 evra) i na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu (200.000 dinara).
98 POSTO zakupaca tezgi je potpisalo Ugovor o zakupu sa „Subotičkim pijacama”, što znači da su praktično svi prodavci ostali na starim mestima.
113 LITARA krvi prikupljeno je prošle sedmice od 252 dobrovoljna davaoca. Zoltan Dongo iz Horgoša dragocenu tečnost je dao 112. put.
145 ARTIKALA u proseku nađe se na sniženjima svakog meseca u subotičkim hipermarketima.
500 MALIŠANA iz Subotice i okoline prisustvovalo je Velikom „Hrckovom” maskembalu koji je u Tržnom centru KTC organizovala „Hrvatska riječ”. M. R.

KAKO SU U FILIJALI ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE „ODGOVORILI” AUTORU PISMA UPUĆENOG NAŠOJ REDAKCIJI
Premešten u Bačku Topolu
• Nakon što je Božidar Čegar javno i nadležnim institucijama izneo sumnju u nepravilnosti u radu Filijale, na koje je, kako kaže, ukazivao i prethodnih godina, usledila je ponuda o premeštaju u ispostavu Filijale u Bačkoj Topoli

Božidaru Čegaru, zaposlenom u Filijali za Severnobački okrug Zavoda za zdravstveno osiguranje, na poslovima samostalnog stručnog saradnika za ugovaranje i kontrolu ugovorenih obaveza, u petak, 16. februara, poštom je uručena ponuda poslodavca, Filijale, da „usled nastalih izmenjenih ugovorenih uslova rada” prihvati aneks ugovora o radu, tj. premeštaj u drugo mesto rada, u Ispostavu u Bačkoj Topoli.
Da li slučajno ili ne, tek ponudu da poslove samostalnog stručnog saradnika ubuduće obavlja u Bačkoj Topoli, a ne u sedištu Filijale, u Subotici, gde živi i gde je radio svih prethodnih godina, Božidar Čegar je dobio istog dana kada je u našim novinama objavljen tekst pod naslovom „Ima li sukoba interesa” (broj 33, 16. februar, strana 5). Povod tekstu bilo je pismo koje je Božidar Čegar uputio Redakciji „Subotičkih” iznoseći sumnju u izvesne nepravilnosti u radu Filijale na koje je, kako kaže, ukazivao i prethodnih godina, počev od nadležnih u Zavodu do tužilaštava.
Čegar u pismu koje je uputio i na druge adrese, osim „Subotičkih”, na primer, Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa, iznosi sumnju i traži da nadležni ispitaju da li je honorarno zapošljavanje jednog saradnika u subotičkoj Filijali pre nekoliko meseci, dovelo do sukoba javnog i privatnog interesa. Naime, prim. dr Zlata Kočik, stomatolog, specijalista ortodoncije, u penziji, po ugovoru o delu pre nekoliko meseci zaposlena je u Filijali, a da je uz to član Upravnog odbora Zdravstvenog centra i predsednik Saveta ovdašnje Filijale za zdravstveno osiguranje. Takođe navodi da je ponuđen ugovor privatne firme supruga prim. dr Zlate Kočik da radnici Filijale pod određenim uslovima obavljaju intervencije na zubima u toj firmi.
Olivera Radnić, direktor subotičke Filijale, upitana za navode u pismu, demantovala je da ikakav ugovor sa stomatološkom ordinacijom dr Ištvana Kočika postoji, i potvrdila da je prim. dr Zlata Kočik angažovana „u Filijali po ugovoru o delu, van radnog odnosa, i isključivo zadužena za pružanje pomoći pri kontroli pravilnosti fakturisanja izvršenih zdravstvenih usluga i to naročito za oblast stomatologije”. Takođe je potvrdila da je prim. dr Zlata Kočik član Upravnog odbora Zdravstvenog centra, ali da je Zdravstveni centar mesecima u fazi razdvajanja pa je to „odlazeći” Upravni odbor. Za predsednika Saveta Filijale članovi Saveta su imenovali prim. dr Kočik i svi članovi Saveta bili su dužni da potpišu izjavu o nepostojanju sukoba ličnog i javnog interesa, i svi su potpisali takve izjave, naglasila je Olivera Radnić u izjavi objavljenoj u prošlom broju naših novina.
Ali, toga dana kada je tekst objavljen Božidar Čegar pismeno na kućnu adresu primio je ponudu da i ubuduće obavlja iste poslove u Filijali, ali sada tridesetak kilometara dalje – u Bačkoj Topoli. Čegar je, inače, na bolovanju, od petka.
– Potpisaću Aneks ugovora i time, dakle, prihvatiti ponudu jer neću da ostanem bez radnog mesta na tri godine do penzije. Ali ću iskoristiti i sva svoja prava jer smatram da ne treba da snosim posledice ako ukazujem na propuste u radu, ove i druge, a tiču se, između ostalog, takođe angažovanja penzionera ugovorom o delu na vrlo odgovornim poslovima. U zdravstvenom osiguranju je, ipak, reč o novcu osiguranika – kaže Božidar Čegar.
Prihvatanjem ponude o premeštanju u Ispostavu Filijale u Bačkoj Topoli, po svemu sudeći, tačka na događaje još nije stavljena. Naime, nisu još stigli odgovori niti reakcije od nadležnih institucija kojima se Čegar obratio početkom februara, a među njima je, kako smo pomenuli, i Republički odbor za rešavanje sukoba interesa.

K. Korponaić

POVODOM 545 GODINA POSTOJANJA
BAJMOK PROSLAVIO DAN SELA

Mesna zajednica „Bajmok”, jedna od najvećih prigradskih mesnih zajednica sa 8.586 stanovnika, u subotu 17. februara proslavila je 545-i rođendan. Na taj dan 1462. godine napisana je darovnica, kojom je Matija Korvin poklonio naselje sa okolnim pustarama svojoj majci, Eržebet Silađi, udovici Janoša Hunjadija. Ovo je prvi pisani dokument o Bajmoku.
Prema programu proslave, svetkovina je počela u 10 časova u sali Mesne kancelarije, a pozdravne reči uputili su predsednik Skupštine MZ Stojan Ivošević i predsednik Saveta Antal Mojzeš, koji su govorili o istoriji sela.
Povodom godišnjice otvorena je izložba skulptura u drvetu, Bajmočanina Nikole Ivoševića, o čijim radovima je govorio etnolog dr Branko Ćupurdija, takođe Bajmočanin, a tom prilikom bilo je predstavljeno i njegovo najnovije delo koje se bavi doseljenicima posle Drugog svetskog rata sa prostora Hrvatske, pretežno iz Like. U nastavku programa u Mađarskom kulturno-umetničkom centru ,,Doža Đerđ” održana je svečana sednica na kojoj će Stojan Ivošević predstaviti rad Mesne zajednice tokom protekle tri godine, a bilo je reči i o planovima za naredni period. U maloj sali Centra otvorena je izložba Julije Nađ, slikarke iz Lakiteleka, mesta u Mađarskoj, sa kojim je bajmočko rukovodstvo prošle godine potpisalo sporazum o bratimljenju, koje je pored Bačalmaša drugo bratsko naselje u Mađarskoj.
Pored gostiju iz ovih bratskih naselja, na svečanost su bili prisutni i predstavnici jedanaest MZ sa teritorije naše opštine koje su tokom prošle godine potpisale protokol o saradnji, gosti iz susednih mesnih zajednica somborske Opštine, predstavnici lokalne samouprave i hrvatskog i mađarskog konzulata u Subotici. R. V.

ZGRADA SUDA BILA EVAKUISNA ZBOG ANONIMNE DOJAVE
SREĆOM IZMIŠLJENA BOMBA

U petak je u prepodnevnim satima svih pet pravosudnih organa koji rade u zgradi subotičkog Suda prekinulo rad, a zaposlen i stranke bili evakuisani u trajanju od jednog sata. Razlog je bila dojava da se u zgradi Suda nalazi eksplozivna naprava.
Sudija Ferenc Molnar koji trenutno obavlja funkciju predsednika Okružnog suda rekao je za „Subotičke” da je anonimni telefonski poziv sa porukom da je u zgradi eksplozivna naprava primila predsednica Trgovinskog suda Ilona Stajić oko 10 časova, o čemu ga je odmah obavestila, kao i načelnika subotičkog MUP-a.
– U roku od 5 minuta stigla je ekipa za antidiverzantsku zaštitu koja je izvršila sve pretrage i konstatovala da takvog predmeta nema unutar zgrade. Radilo se o lažnoj dojavi. Svi zaposleni su se nešto posle 11 sati vratili na svoja radna mesta i nastavili sa radom.
Sudija Ferenc Molnar naglašava da je ovo prvi slučaj anonimne uznemiravajuće dojave, koja se, na sreću, pokazala kao netačna. Iako ovaj sud rešava i slučajeve teških krivičnih dela, nikada nije imao problema sa nezadovoljnim strankama. Nekoliko puta su vanredne situacije bile vezane uz proteste radnika pojedinih preduzeća u stečaju čije je predmete rešavao Trgovinski sud, a koji su svoje nezadovoljstvo iskazivali ispred zgrade pravosudnih organa, što je zahtevalo posebne mere obezbeđenja. R. V.

U POVODU SEĆANJA NA SVETSKOG PUTNIKA TIBORA SEKELJA
Senćani zbrinuli Sekeljevu zbirku
• Ni za desetak godina Subotica nije našla prostor za poklonzbirku, pa je Eržebet Sekelj preko kluba esperantista u Senti Sekeljevu zaostavštinu poklonila senćanskom muzeju • Uz zbirku na jednom mestu naći će se i dokumenti, dnevnici, slajdovi, filmovi i drugu predmeti

Subotički Klub esperantista „Tibor Sekelj” je u subotu prigodnim programom obeležio 95. godišnjicu rođenja čoveka čije ime nosi. Tom prilikom o njemu je govorila njegova supruga Eržebet Sekelj. Stariji Subotičani, ali i stanovnici cele nekadašnje Jugoslavije sećaju se ovog velikog svetskog putnika, inače magistra muzeologije. Proputovao je sve kontinetne da bi upoznao ljude u tom delu sveta i njihov način života. Tako je boravio i među divljim plemenima Amazonije, Nove Gvineje i Australije i Afrike. Fotografisao je, snimao na filmsku traku, beležio, donosio predmete sa tih putovanja. Iz svega toga rodila se njegova privatna zbirka sa preko 700 predmeta sortiranih u 3 manje zbirke kapa, muzičkih instrumenata i maski sa svih kontinenata.
Tibor Sekelj je rođen 1912. godine, a umro je 1988. godine, samo nekoliko meseci nakon završene kataloške obrade sve tri zbirke predmeta koje je čuvao u neodgovarajućim uslovima u svom stanu. Od pre dve godine zbirka više nije u Subotici.
– Tibor je još za života zbirku hteo da pokloni gradu, ali do potpisivanja ugovora nije došlo – govori Eržebet Sekelj koja danas živi u Segedinu, ali je vrlo često u Subotici. – Posle njegove smrti osećala sam se dužnom da tu zbirku poklonim gradu. I onda, u februaru 1991. godine, potpisala sam ugovor sa tadašnjim gradonačelnikom Jožefom Kasom, čime sam Tiborovu zbirku poklonila gradu Subotici. Pri tome sam imala nekoliko uslova, da cela zbirka bude izložena, da ne bi stajala u depou, i da se to pitanje reši u roku od 5 godina, jer ko zna šta se može desiti kasnije. U suprotnom zbirka ponovo postaje moja svojina.
– Čekala sam do 2003. godine i za to vreme obilazila ljude u gradskoj vladi, ali oni, kako su govorili, nisu mogli da obezbede mesto za njegovu zbirku, jer nije bilo ni mesta ni novca. Jednom sam pitala da li zbirku mogu da iznesem iz zemlje. Dobila sam potvrdan odgovor jer zbirka nije pod zaštitom. Tibor je ove predmete donosio sa svojih putovanja. Nikada nije imao para da kupuje neke vredne stvari, tako da pojedinačno predmeti nisu vredni, ali zbirka jeste.
Pošto u zbirci ima puno predmeta od tekstila i drveta trebalo je nešto učiniti, verovatno konzervirati.
– Videla sam da vreme prolazi i da će zbirka polako propasti – navodi Eržebet. – Onda sam takoreći plakajući upakovala sve komade zbirke, stavila u kutije i htela da to poklonim nekome u inostranstvo. Ali, onda se rodila ideja. Esperantisti u Senti svake godine obeležavaju godišnjicu rođenja i smrti Tibora Sekelja, polažu cveće na njegov grob. U Subotici od strane zvaničnika nije bilo nikakvih sličnih inicijativa. Onda sam napisla pismo esperantistima u Senti da bi im poklonila zbirku, a oni su ga odneli u senćanski muzej, koji je to rado prihvatio. Bilo je to pre dve godine, a prošle godine u martu tamo smo otvorili i izložbu od dela zbirke. Muzej još nije našao stalno mesto za celu zbirku, ali se radi na tome. Dotle se povremeno prave manje izložbe. Zbirku su tamo rado prihvatili, čuvaju je, a sada treba da se pristupi konzervaciji predmeta.
Eržebet i Tibor Sekelj su 1987. godine bili u Senti na na jednoj svečanosti esperantista, pa su posetili i tamošnji muzej.
– Tibor je onda rekao, ovako treba da izgleda jedan muzej, da tamo bude prisutan i čovek. Uvek je govorio da ne treba da budu izloženi samo predmeti nego i čovek koji nosi taj predmet, ako je, na primer, u pitanju kapa, da se vidi kako to izgleda na čoveku. Za taj senćanski muzej je rekao da jeste mali, ali izgleda baš kako je on zamišljao da treba da izgleda jedan muzej – navodi Eržebet još jedan razlog zbog kog joj se Senta učinila najboljim rešenjem.
Kako kaže Eržebet, verovatno će sav materijal koji je ostavio Tibor Sekelj biti plasiran na CD-u i na internetu kako bi svima zainteresovanim bio dostupan.
U zaostavštitini Tibora Sekelja je oko 3 hiljade dijapozitiva, pasoši, dnevnici, slike, magnetofoni, fotoaparati, sve sa čime je on radio na putovanjima. U zaostavštinu spada i 27 izdatih knjiga, neke kao, na primer, „Kumevava sin prašume” je prevedena na 20 jezika. Knjiga je u Japanu deo školske lektire i početkom osamdesetih godina je štampana u 300 hiljada primeraka.
Eržebet živi u Segedinu, ali u stalnom je kontaktu sa Klubom esperantista u Subotici i ne planira nikada da za stalno ode iz Subotice.
– Zbirka je zbrinuta, i nije mi više žao što nije ostala u Subotici. Ne krivim nikoga zbog toga, ali, da su hteli mogli su naći neko rešenje. Ako Tibora nisu cenili toliko da bi obezbedilo mesto za njegovu zbirku ne treba ni meni da bude žao, ona je sada na dobrom je mestu – rekla je na kraju našeg razgovora Eržebet Sekelj.
Da podsetimo, Tibor Sekelj je rođen u Slovačkoj, u Spiškoj Soboti, a dok je bio još beba porodica se preselila u današnju Rumuniju, gde je živeo do 10. godine. Posle toga živeo je u Kikindi, pa u Nikšiću, a studirao je u Zagrebu, nakon čega je otišao u Južnu Ameriku. U Subotici je živeo od 1972. godine, gde je došao za direktora Gradskog muzeja, pa do smrti. Posebno poglavlje u životu Tibora Sekeljea bio je esperanto jezik, za koji se verovalo da će postati svetski jezik. Tibor je bio jedan od najvećih poklonika esperanta u svetu, shodno njegovom interseovanju za ceo svet. On je tako bio i kum Ulice esperanto u Subotici. E. B.

DRUŠTVO PRIJATELJA ŽIVOTINJA IZ SUBOTICE OGLASILO SE ZBOG BRUTALNOG UBIJANJA PASA U ŠAPCU
I ZAKON ŠTITI ŽIVOTINJE, ZAR NE?

Društvo „Prijatelj” iz Subotice, sa aktivistima ostalih društava za zaštitu životinja, oglasili su se zbog ubijanja pasa lutalica u Šapcu čije komunalne službe kao izgovor za ovakvu brutalnost navode besnilo, ali i „nepostojanje jeftinije varijante”.
Ljubitelji životinja smatraju da se na ovaj način krše ljudska prava, jer brutalno ubijaju životinje za novac (po lešu, navodno, za 6.000 dinara) koji se obezbeđuje iz budžeta šabačke Opštine.
„Psi se ubijaju brutalno sa T-61 ili, u nedostatku istog, koriste se mehaničkim sredstvima kao što su maljevi, sekire, vile... a po zakonu ne smeju da ih ubijaju nikako. Ma koliko ga oni zvali ‘humano’, ubijanje pasa i mačaka lutalica je krivično delo mučenja i ubijanja velikog broja životinja uz kršenje Zakona o veterinarstvu, čak i u uslovima zaraženosti rabiesom. Jer, ni jedan slučaj rabiesa, a morao bi biti, nije registravan u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kao ni jedna druga od najmanje 18 koje naređuje član 64. Zakona o veterinarstvu nije primenjena ni u jednom od svih slučajeva proglašenja zaraženosti rabiesom širom Srbije, osim mere brutalnog masovnog ubijanja nezbrinutih pasa i mačaka, za novac iz opštinskih budžeta...” – navodi se ispred Mreže za zaštitu prava životinja u Srbiji kojoj pripadaju i subotički „Prijatelji” na čelu sa dr Slavicom Mazak Bešlić.
Kršenje Zakona o veterinarstvu je svakodnevna pojava, iako ono naređuje zbrinjavanje napuštenih životinja o trošku lokalnih budžeta, smeštanje u azil, kontrolu reprodukcije sterilizacijom, obeležavanje, antirabičnu vakcinaciju, odnosno o trošku republičkog budžeta reudomljavanje i nadzor namenskog trošenja novca namenjenog zbrinjavanju. Zakon predviđa i kažnjavanje svakoga ko je involviran u krivično delo mučenja, povređivanja ili ubijanja većeg broja životinja, za šta se može dobiti i kazna do 3 godine zatvora. M. R.

 

LIGA IMA ČETIRI PREDSTAVNIKA U PARLAMENTU SRBIJE
POLOVINA OPŠTINA BEZ POSLANIKA

– Od 45 vojvođanskih opština 22 nemaju nijednog poslanika u novoj Skupštini Republike Srbije – čulo se u utorak na konferenciji za novinare GrO Lige socijaldemokrata Vojvodine u Subotici
U okviru koalicije koju predvodi LDP, Ligi su pripala četiri poslanička mesta, a jedan od njih je Radovan Radović, kandidat iz Bačke Topole, koji je bio gost na ovoj konferenciji.
– Kandidati za poslanike birani su prema načelu najboljih izbornih rezultata, pa su tako po jedno mesto, uz lidera stranke Nenada Čanka, dali Zrenjanin, Novi Sad i Bačka Topola – kaže Radović.
On je istakao da se njihovi poslanici u budućem parlamentu neće baviti kritizerstvom, već će se aktivno zalagati za promenu ustavnog položaja Vojvodine i decentralizaciju države.
– Severna Bačka sa ukupno sedam poslanika, uz Beograd i Novi Sad ima najviše predstavnika u novom parlamentu, ali je simptomatično da gotovo polovina vojvođanskih opština nema svoje predstavnike. R. V.

IVANA DULIĆ – MARKOVIĆ O IZDAVANJU DRŽAVNE ZEMLJE U ZAKUP
Subotičani za primer drugima

– Donošenjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu nezadovoljni su svi korisnici državnog zemljišta, jer ga sad moraju plaćati u zakup; nezadovoljni su zaposleni u kombinatima jer smatraju da je zakon kriv što ostaju bez posla; nezadovoljni su i svi oni koji nisu ušli u posed a želeli su – rekla je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare potpredsednica G 17 plus Ivana Dulić – Marković.
Ona je rekla je da je donošenje Zakona o poljoprivrednom zemljištu kod nas kasnilo bar 15 godina, te da je njime teško ispraviti stare nepravde jer još nije donesen Zakon o restituciji dok je u međuvremenu društvena zemlja prodavana novobogatašima koji sada žele zakupiti i državnu zemlju.
– Hteli smo ispraviti stare nepravde, ali i na ovaj način omogućiti decentralizovano odlučivanje, ali mnoge opštine ne žele preuzeti odgovornost na sebe. Na žalost, kod donošenja ovog zakona nije postojao ni konsenzus političkih stranaka, a suprotstavili su mu se i „stručnjaci” koji su tvrdili da su kombinati naša „Nasa” – rekla je Ivana Dulić – Marković.
S tim u vezi, ona je dodala da je Subotica jedna od retkih opština u Vojvodini u kojoj je program izdavanja državne zemlje u zakup izrađen dobro i uz punu saglasnost svih učesnika u komisijama, koje, osim opštinskih struktura, čine i sami poljoprivrednici.
– Od ukupno 16.728 hektara državne zemlje u subotičkoj opštini u zakup će biti izdano 15.400 što čini oko 95 posto i to je veoma visok postotak u odnosu na opštine u kojima se državne zemlja izdaje čak i ispod 30 posto površina – zaključila je potpredsednica G 17 plus. Z. R.

ODRŽANA SEDNICA HNV-A
Branko Horvat predsednik

Branko Horvat izabran je u subotu, 17. februara, za novog predsednika Hrvatskog nacionalnog vijeća na sednici održanoj u Hrvatskom kulturnom centru „Bunjevačko kolo”.
U svom prvom obraćanju kao predsednik HNV-a on je vijećnike pozvao da „zakopaju ratne sjekire” i pokušaju raditi zajedno u interesu hrvatske zajednice u Srbiji i njihovih institucija.
– Pokušajmo u sebi naći snage da radimo skupa kako bismo za kratko vrijeme mogli razgovarati o pozitivnim rezultatima koje smo napravili – rekao je, između ostalog, Branko Horvat.
Pre izbora Branka Horvata za predsednika – za kog je glasalo 19, uz 2 protiv i 7 uzdržanih – vijećnik Bela Tonković zatražio je da „kandidat dâ izjavu o svom zdravstvenom stanju”!
Sednica je prekinuta nakon višesatne rasprave o izmenama i dopunama Statuta, te Pravilnika o primanjima, naknadama i troškovima zaposlenih i imenovanih osoba u HNV-u. Z. R.

SUTRA MAŠKARE U KLUBU „ALKATRAZ”
MASKAMA BUDE PROLEĆE

Organizatori pozivaju ljubitelje dobrog provoda sa osete deo karnevalske atmosfere i učestvuju u manifestaciji buđenja proleća „Maškare”, u subotu, 24. februara, u Klubu „Alkatraz”. Ovo je drugi put da Nevladina organizacija „Krov” iz Subotice organizuje manifestaciju koja će posetiocima ponuditi živu svirku rok sastava „Non Stop Noice”, nastup DJ-a Ante Stantića i plesne grupe „Kalipso”. Organizovan je i izbor NAJ maske. Dodatne informacije i pitanja: 064/2151909 (Tanja Stantić) i 063/7737891. T. M.

OSNOVNI KURS FONDACIJE „UMETNOST ŽIVLJENJA”
KAKO KONTROLISATI STRES

Fondacija „Umetnost življenja” po 11. put u Subotici organizuje osnovni kurs u okviru kog će se polaznici upoznati sa programom za prevladavanje i kontrolu stresa, baziranog na različitim tehnikama disanja, fizičkim vežbama i interaktivnim procesima. Kurs će se održati od 2. do 5. marta u prostorijama KUD-a „Mladost” (Harambašićeva 4), a više informacija može se dobiti na uvodnom predavanju u petak, 23. februara, u učionici 212. na Otvorenom univerzitetu. Program je podržan od strane Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija kao jedan od najefikasnijih u oslobađanju od svakodnevnog stresa, unapređenju zdravlja i negovanja ljudskih vrednosti. T. M.

SUBOTIČKI TAMBURAŠKI ORKESTAR UPISUJE NOVE ČLANOVE
KAKO SVIRATI TAMBURU

Subotički tamburaški orkestar vrši upis novih članova. Naglašavajući da svako može da nauči svirati tamburu, organizatori kursa poručuju budućim polaznicima:
– Potrebno je samo da se učlanite u Subotički tamburaški orkestar. Mi vam obezbeđujemo stručnu obuku i instrumente, a vi treba samo da dođete. Upis se vrši svakog utorka i petka, od 18 do 20 časova, u sali 3. zgrade Nove opštine. Upisati se mogu svi koji imaju deset i više godina. Očekujemo vas! T. M.

SUBOTICA DALA ŠEST NARODNIH POSLANIKA U NOVI PARLAMENT REPUBLIKE SRBIJE
STRANAČKI PROGRAMI NA PRVOM MESTU
• Iako su svi poslanici iz Subotice saglasni da se interesi ovog regiona moraju složno zastupati, pa je čak napravljen i preliminarni sporazum o otvaranju poslaničke kancelarije za prijem Subotičana, oni svoja buduća zalaganja u republičkoj Skupštini ipak trasiraju u skladu sa već prepoznatljivim programskim opredeljenjima svojih stranka

U novom parlamentu Republike Srbije svoje mesto zauzelo je i 6 poslanika iz Subotice. To su Gojko Radić (SRS), Oliver Dulić (DS), Petar Kuntić (DSHV), Nadica Momirov (G 17 plus), Laslo Varga (SVM) i Balint Pastor (SVM).

Nacionalni interesi najvažniji

Od 81 poslanika koliko je osvojila Srpska radikalna stranka, jedno poslaničko mesto pripalo je predstavniku iz Subotice, predsedniku subotičkog odbora Gojku Radiću. Radić je rođen je 1960. godine u Tesliću, po zanimanju je upravni pravnik zaposlen u privatnom preduzeću „Principal”. Bio je poslanik i u prethodnom skupštinskom mandatu, a u novom sazivu naglašava da će se zalagati za zaštitu srpskih nacionalnih interesa, pre svega teritorijalne celovitosti zemlje i očuvanje Kosova i Metohije u granicama Srbije.

Balint Pastor	Gojko Radić	Laslo Varga	Oliver Dulić	Petar Kuntić	Nadica Momirov

– Program naše stranke obuhvata borbu protiv korupcije i kriminala na svim nivoima a pre svega u vrhu vlasti, poštovanje zakona i donošenje takvih zakonskih rešenja iz socijalne sfere koji su uvek na strani građana. Zakon o radu i Zakon o penzijskom invalidskom osiguranju mi smo kritikovali kada drugi nisu, a sada većina stranaka prihvata potrebu njihovog menjanja. Kada je u pitanju položaj lokalnih samouprava, mi se zalažemo za šire nadležnosti i ovlašćenja lokalnih samouprava, a prilikom prenosa transfernih sredstva da bude što realnije raspodeljena. Status grada Subotice po nama se koristi u dnevno političke svrhe, jer još niko nije krenuo u tu proceduru. Uslov je postizanja političkog konsenzusa u Opštini, da vidimo kakva će biti raspodela opština kako se ne bi stvorila dominacija jedne nacije ili naroda, jer je ovo multietnička sredina u kojoj se moraju uvažavati njene specifičnosti i struktura stanovništva. Ubrzanje procesa evropskih integracija zavisiće od rešenja pitanja Kosova i Metohije, a ono će opredeliti rad većine političkih stranaka u parlamentu pa tako i Srpske radikalne stranke.

Istinski zastupnici građana

Oliver Dulić, poslanik iz redova Demokratske stranke rođen je u Subotici 1975. godine. Zaposlen je u Zdravstvenom centru Subotica kao lekar, a trenutno je na specijalizaciji na odeljenju ortopedije. U stranci obavlja funkciju člana Predsedništva DS.
– Kao republički poslanik zalagaću se za ispunjavanje programa naše stranke, ali i za udruživanje svih poslanika koji dolaze iz Subotice na pitanjima koja su od zajedničkog interesa, među kojima su svakako dobijanje statusa grada i brži regionalni razvoj. Pitanje koje smo posebno isticali u našoj kampanji je promena odnosa poslanika i građana koji može biti unapređen kroz otvaranje zajedničke kancelarije u Subotici u kojoj bi se organizovao Dan otvorenih vrata, kako bi građani imali mogućnost da iskažu svoje potrebe i predloge za rešavanje određenih pitanja kroz zakonska rešenja. Želeo bih da nas građani dožive kao svoje istinske zastupnike. Kada je reč o globalnoj politici, zalagaću se za ubrzanje evropskih integracija i brži ekonomski razvoj.

Novi parlament „tvrd”

Petar Kuntić predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, kao predstavnik hrvatske zajednice na listi Demokratske stranke osvojio je poslaničko mesto u republičkoj Skupštini. Rođen je 1960. godine u Subotici, diplomirani agronom, a pored funkcije čelnika stranke DSHV nalazi se na mestu zamenika predsednika Opštine Subotica.
– Utisci sa prve konstitutivne sednice parlamenta su pomalo onespokojavujući jer se ne oseća dovoljna spremnost jednog dela odbornika da prihvate različite političke poglede. Parlament je dosta „tvrd” sa izuzetkom dve, tri stranke koje su pokazala više sluha za nove procese koji nas mogu uvesti u Evropsku uniju. Kao poslanik iz Subotice, želim da napravim sponu sa građanima, i da se preko mene kao njihovog zastupnika brže rešavaju problemi. Na osnovu preliminarnog dogovora svih poslanika iz Subotice svakog petka ćemo organizovati prijem građana. Preko odborničkog kluba Demokratske stranke, mi predstavnici nacionalnih zajednica ćemo se zalagati da se zaštite interesi nacionalnih manjina, kao i da se što brže sprovode ono što je hrvatskoj manjinskoj zajednici zakon već omogućio. Tu mislim na izjednačavanje institucionalnog statusa i kulturne autonomije sa ostalim manjinskim zajednicama u Srbiji. Što se tiče politike, to je sprovođenje politike naše stranke u pogledu zastupljenosti u institucijama države, sprovođenja sporazuma koji je ratifikovan između naše dve države, bunjevačko pitanje i ostala otvorena pitanja – kaže Kuntić.

Primena zakona „škripi”

Od 19 poslanika iz stranke G 17 plus, na listi se nalazi 30 odsto žena, a jedna od njih je i Nadica Momirov iz Subotice. Rođena je u Zrenjaninu 1967. godine, a u Suboticu dolazi po okončanju studija norveškog jezika u toj zemlji. U politički život se uključila pre četiri godine nakon osnivanja stranke, trenutno je član Izvršnog odbora G 17 plus i potpredsednik Opštinskog odbora. U prošlom sazivu republičke Skupštine bila je poslanik, a kako kaže, to iskustvo će joj mnogo pomoći u daljem radu.
– Prilikom donošenja novih zakona kao i izmena i dopuna postojećih, trudiću se da sve specifičnosti lokalne sredine iz koje dolazim budu uvažene, da primena zakona bude dosledna i bolja nego do sada. Moje iskustvo iz prethodnog mandata je da su od preko 200 zakona koje smo doneli, veliki broj u primeni pokazao svoje manjkavosti. U proscesu evropskih intergracija od nas se očekivalo da izgradimo institucije i osvežimo postojeće sa novim modernim zakonima. Što se tiče saradnje sa lokalnom upravom nastojaću da ona bude još bolja nego u prethodnom mandatu u smislu postizanja ciljeva koji se postavljuju na svim nivoima vlasti. Na nama je odgovornost da imamo efikasnu lokalnu samoupravu. Pošto smo država u tranziciji, lokalne samouprave imaju dodatnu odgovornost za stvaranje povoljnije klime za investitore i privredni razvoj. Program stranke G 17 plus u prvi plan stavlja smanjenje nezaposlenosti, evropske integracije, borbu protiv korupcije i stvaranje boljeg sistema vrednosti – ističe Nadica Momirov.
Ona izdvaja i probleme vraćanja zemlje opštinama, primenu zakona o izdavanju državnog zemljišta, ispravljanje nepravdi kroz Zakon o denacionalizaciji ali i donošenje i primenu antidiskriminacionih zakona.

Redosled pitanja po hitnosti

Savez vojvođanskih Mađara ima tri poslanika u Skupštini RS, među kojima su dva iz subotičke opštine. Za sada je oformljen zajednički poslanički klub sa dva poslanika sa Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina, ali ističu da je klub otvoren i za druge političke grupacije.
Laslo Varga, diplomirani pravnik sa Palića rođen je 1976. godine, a nalazi se na funkciji sekretara Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Kao republički poslanik zalagaće se za ciljeve koje sadrži predizborni program stranke i ostvarenje onih ciljeva čije rešavanje zahteva hitnost.
– To su pre svega inicijativa za izmenu Zakona o radiodifuziji, i u tom sklopu zaustavljanje privatizacije lokalnih elektronskih medija, kao i za dobijanje više frekvencija za pojedine lokalne javne servise. Podnećemo predlog za donošenje Zakona o izboru i nadležnostima nacionalnih saveta, što je za nas veoma važno, jer je Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. samo okviran i ne sadrži krajnja pravila za izbor nacionalnih saveta i konkretne nadležnosti. Treći cilj je promena postojećih granica upravnih okruga. Želimo da se okrug sa sedištem u Subotici, uz Mali Iđoš i Bačku Topolu proširi na opštine Adu, Kanjižu, Sentu, Čoku i Novi Kneževac. Nećemo zaobići ni važno pitanje dobijanja statusa grada za Suboticu, sa čime je u bliskoj vezi i osnivanje Univerziteta u Subotici, za čega se naša stranka već dugo zalaže. Od interesa je i za sve ostale lokalne samouprave u Srbiji, donošenje Zakona o imovini lokalnih samouprava. Naš zahtev biće vraćanje svih objekta koje koriste opštinske ustanove ali i dela građevinskog zemljišta u državnoj svojini – kaže Laslo Varga.

Zastupnik manjinskih zajednica

Balint Pastor je rođen u Subotici 1979. godine, diplomirani je pravnik, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, radi u privatnom preduzeću „Panonn Invest”, čiji je osnivač. Ističe da će se parlamentu zalagati prvashodno za prava i slobode nacionalnih manjina, ne samo mađarske, nego i ostalih nacionalnih zajednica u Srbiji.
– Drugo ključno pitanje je regionalizacija i decentralizacija, a treće je ekonomski razvoj cele zemlje, a time i mađarske nacionalne zajednice i svih građana. To su tri teme kojima ćemo se baviti, jer smatramo da i pored toga što smo manjinska stranka, ne treba da se bavimo samo manjinskim pitanjima i problemima mađarske nacionalne manjine, nego da malo šire gledamo na ovaj naš novi posao. Što se tiče konkretnih pitanja, za početak je veoma važno regulisanje položaja nacionalnih saveta, pitanje elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave i teritorijalna organizacija. Posebno pitanje koje ćemo inicirati i uputiti kao predlog Skupštini RS je priznavanje radnog staža licima koja su na služenju vojnog roka, bez obzira da li se radi o civilnom služenju ili službi u oružanim snagama. To je dokaz da se mi ne bavimo isključivo manjinskim pitanjima jer će se ono ticati svih građana do uvođenja profesionalne vojske, što mi podržavamo – rekao je Balint Pastor. R. V.