|
IZ MATIČNOG UREDA
VENČANI
Etela
Rižanji, procesni organizator i Mihajlo Jankulašević, livac;
Tatjana Filipović, student i Gabor Mesaroš, pomoćni radnik
pogrebnog preduzeća; Aranka Liščević, domaćica i Atila Šari,
tesar; Jelena Milunović, nastavnik praktične nastave i Safet
Muminović, el. mehaničar; Gordana Anišić, administrativni
radnik i Dejan Babijanović, bravar; Aleksandra Njenjić,
pekar i Daniel Janko, el. namotavač; Jasmina Šefčić, prodavac
i Dejan Temešvari, mesar; Ida Vig, spremačica i Edvard Mezei,
automehaničar; Sonja Andrašić, medicinska sestra i Ivica
Oros, referent za kredite; Adel Fileki, radnik u doradi
i Blaž Nikolić, stolar; Jasmina Peić, vaspitač i Milan Milanković,
vozač teretnog vozila; Olivia Čonek, keramičar i Lotfi Karmi,
kuvar.
ROĐENI
DOBILI
KĆERKU: Bojana i Aleksandar Borisavljević, ing. graf. teh.
(Jovana); Andreja i Bajtai Pal, automehaničar (Rebeka);
Jelenka i Zoran Maravić, ekonomista (Nevena); Beata i Ervin
Baka, elektrotehničar (Lea); Aleksandra i Goran Šokac, stolar
(Lana); Adriana i Zoran Vantuk, poštar (Maja); Jelena i
Kristijan Gujaš, sistem admin. (Emili).
DOBILI SINA: Dijana i Darko Kovač, radnik (Manuel); Gordana
i Stevica Kovač, bravar (Matej); Ana i Bojan Dimitrijević,
vojno lice (Nikola); Violeta i Dalibor Majstorović, obućarski
radnik (Danilo); Silvia i Oliver Lepolt, mašinski tehničar
(Kristijan); Aleksandrina i Atila Daraboš, nezaposlen (Daniel);
Klara i Mirko Raić, automehaničar (Daniel); Milena i Darko
Vučković, automehaničar (Nikola); Katarina i Nebojša Đurić,
elektromehanič. (Joel); Katarina i Ervin Gebleš, radnik
(Aron); Mira i Radoslav Vuković, vozač (Jovan); Jelena i
Nenad Mihajlović, met. glodač (Nenad); Snežana i Dejan Pelagić,
dipl. ekonomista (Aleksije); Sofija i Dragan Veselica, dipl.
maš. ing. (Lazar); Silvia i Zoran Borenović, maš. teh. (Aleksa).
UMRLI
Otilija
Kovač r. Kujundžić, domaćica (1944); Matija Neorčić, penz.
(1928); Stoja Prodanović r. Tadić, penz. (1924); Antun Majdanović,
sam. projektant (1958); Iva Skenderović r. Bratanić, domaćica
(1939); Snežana Dimović, dete (2001); Eržebet Silađi, penz.
(1941); Svetozar Obradović, vojni penz. (1923); Roza Prćić
r. Bordi, penz. (1929); Ištvan Nađ, penz. (1920); Mirjana
Kolarov r. Glišić, penz. (1927); Juliana Takač r. Nađ Torma,
penz. (1922); Jolan Šinko, izdržavano lice (1944); Dušan
Milić, nezaposlen (1957); Grozda Miletić r. Mandić, domaćica
(1908); Rozalia Pokornik r. Hubert, penz. (1941); Amalia
Budinčević r. Anišić, zemljoradnik (1917); Dušan Ivošević,
penz. (1939); Rudolf Pasa, penz. (1923); Gizela Rnić r.
Kemiveš, domaćica (1940); Stipan Marcikić (1950); Klara
Mađar r. Vojnić Tunić, penz. (1936); Margit Pavluković r.
Fodi, penz. (1920); Gizela Rice r. Benak, domaćica (1930);
Mijo Kovačević, zemljoradnik (1930); Ana Cvijin, časna sestra
(1920); Julijana Buka r. Šajti, domaćica (1914); Jakov Dulić,
penz. (1929); Ferenc Genci, izdržavano lice (1922); Terezia
Lončar r. Dobo, penz. (1931); Julija Tomik r. Rožnjik, domaćica
(1939); Mihalj Molnar, penz. (1944); Josip Fabčić, nezaposlen
(1955); Teza Brčić Kostić r. Vojnić Purčar, domaćica (1931);
Janoš Hodi, penz. (1945); Jovan Timarac, penz. (1926).
IZGRADNJA
POZORIŠTA USLOVIĆE IZMENU REŽIMA SAOBRAĆAJA U CENTRU GRADA
STANARIMA POSEBNA DOZVOLA
Iako
još nije precizirano kada će početi rekonstrukcija Narodnog
pozorišta, planeri u subotičkom Zavodu za urbanizam ponudili
su rešenje kako da se u tom periodu reši pitanje saobraćaja.
– Pošto izgradnja poz orišta
predstavlja zahtevnu intervenciju u najstrožem gradskom
centru, režim saobraćaja će biti prilagođen tako da se omogući
nesmetano snabdevanje gradilišta i što manje remeti svakodnevicu
svih onih koji žive u njegovoj neposrednoj blizini – najavio
je Kristijan Bartuš, direktor Zavoda za urbanizam.
Po preporuci planera saobraćaja, ograda gradilišta biće
postavljena na oko 8 metara od sadašnjih zidova Pozorišta,
osim u ulicama Branislava Nušića gde će prohodan biti trotoar
sa južne strane, i Ive Vojnovića gde se u funkciji ostavlja
istočni trotoar.
Što se tiče ulice Braće Radića, ona će za javni saobraćaj
biti zatvorena na delu od Maksima Gorkog do Trga slobode.
Ova deonica će biti na raspolaganju jedino vozilima gradilišta
i stanara na ovoj adresi kojima će se izdati posebna odobrenja.
– Ovaj deo ulice se namenjuje za dvosmerni saobraćaj i zbog
toga se na raskrsnici sa ulicom Maksima Gorkog postavlja
semafor koji se spaja sa semaforskim sistemom na ovoj raskrsnici
kako bi se obezbedio izlazak vozila na glavni put. Stoga
tu neće biti moguće parkiranje za vreme izgradnje pozorišta
– objašnjava Stipan Jaramazović.
Ulica Cara Dušana između Gradske biblioteke i Poslastičarnice
„Ravel” takođe će biti zatvorena privremenim objektima,
odnosno žardinjerama, dok preostali deo, kao slepa ulica,
ostaje u upotrebi za paralelno parkiranje.
Kada je reč o ulici Branislava Nušića, ona će biti predviđena
za dvosmerni saobraćaj po celoj dužini kako bi se omogućio
pristup svim objektima za koje će to biti jedini prilaz.
– Režim saobraćaja u ulici Vladimira Nazora neće biti izmenjen,
što je uslovljeno stanjem okolnih raskrsnica. Čak ni izgradnja
Platoa Zorana Đinđića na kraju ove ulice, koja se očekuje
u međuvremenu, neće uticati na saobraćaj u njoj - dodao
je planer saobraćaja Jaramazović. M. R.
PROŠLE NEDELJE U GRADSKOJ KUĆI VENČALI SE SUBOTIČANKA I
TUNIŽANIN
SA LETOVANJA PRED MATIČARA
Odlazeći
prošle godine u ekskluzivno tunižansko letovalište, na ostrvu
Đ erba,
naša sugrađanka Olivia Čonek (36), nije ni slutila da će
se sa odmora vratiti – u društvu verenika. To možda i nije
tako neobično, jer su zalazak sunca i topli pesak neretko
najbolja scenografija za prosidbu, ali je ova priča ipak
drugačija od svih ostalih.
– Na Đerbi smo se prvi put sreli, upoznali, poljubili i
odlučili da se venčamo! Nekima to zvuči suludo, verovatno
bih se i sama čudila da se ovako nešto desilo drugom. Ljubav,
pokazalo se eto i u mom slučaju, ne bira ni vreme, ni mesto.
Kako je radio u hotelskom obezbeđenju, bilo je neminovno
da se već prvi dan sretnemo i, priznali smo kasnije jedno
drugom, bila je to ljubav na prvi pogled – još uvek ushićeno
priča Olivia.
Njen izabranik Lotfi Karmi (23), rodom iz Sidi Buzita, ubrzo
je posle toga još dva puta ugostio svoju verenicu kako bi
Olivia upoznala njegove roditelje, dve sestre, trojicu braće
i ostalu mnogobrojnu familiju.
– Takvi su kod njih običaji, vreme se ne gubi. Bila sam
iznenađena koliko se sve brzo odvijalo, ali sam isto tako
bila veoma srećna i ushićena, naročito nakon saznanja da
me je njegova rodbina toliko srdačno dočekala i prihvatila
– priznaje mlada.
Prošle subote, 17. februara, u krugu najuže Olivijine porodice,
u Gradskoj kući je sklopljen brak, ali će, kako nam kažu
mladenci, svadbeno veselje ostaviti za jul u vrelom Tunisu.
– Sve će biti po njihovim običajima i tradiciji, što znači
da će svadba trajati tri dana i tri noći. Zanimljivo je
da se kod njih na svadbu niko ne poziva, jer su svi dobrodošli,
što znači da ne treba da se iznenadimo čak ni ako nam dođe
celi grad – otkriva ona.
Kako Lotfi još uvek ne govori najbolje srpski, ovih dana
ozbiljno radi na usavršavanju jezika, a pored svoje supruge
pokušaće da savlada i mađarski. Iako je ovo jedna od najtoplijih
zima, prvi susret sa Suboticom mladoženja će pamtiti po
– smrzavanju.
– Desilo se da je Lotfi u grad stigao sa prvim snegom i
nikako nije mogao da se ugreje, čak mu ni moja ljubav nije
pomogla – šali se Olivia. – Čim je, međutim, malo otoplilo,
nije krio oduševljenje sa ljudima, gradom, a naročito sa
Gradskom kuća koja mu je veličanstvena. Planova imamo mnogo,
ostajemo u Subotici, jer želimo da otvorimo lokal, možda
u nekom orijentalnom stilu, videćemo! Sada smo, ipak, preokupirani
pripremama za svadbu i učenjem jezika – rekla nam je nakon
venčanja Olivia, koja će se ubuduće prezivati Karmi. M.
R.
 NAKON
11 NEDELJA NAJMLAĐI STANOVNIK ZOO-VRTA UGLEDAO SVETLOST
DANA
BELO MEČE IZAŠLO IZ JAZBINE
Samo dan nakon što su „obični” medvedi 15. februara izašli
iz jazbine ne bi li, po starom verovanju, ugledali svoju
senku, u pratnji svoje brižne majke na svetlosti dana pojavio
se i najmlađi stanovnik Zoološkog vrta na Paliću. Belo meče
je po rođenju, krajem novembra prošle godine, imalo svega
200 grama, a 11 nedelja kasnije, zahvaljujući izuzetno kaloričnom
majčinom mleku, procenjuje se da teži 3,5 kilograma.
Bela medvedica se, kao prava samohrana majka, prema svome
mladučentu ophodi veoma zaštitnički, pa mu se još uvek ne
može prići i utvrditi pol. Zanimljivo je da se ona sa svojim
mužjakom neće sastati u narednih godinu dana, dok meče neće
ni upoznati svoga oca.
– I u prirodi „veza” dva bela medveda počiva i završava
se na parenju, pa je mužjaku uloga oca potpuna nepoznanica.
U svakom slučaju, naše meče je veoma veselo, raspoloženo
i lepo napreduje jer se njegova ishrana bazira isključivo
na majčinom mleku koje je „jako” poput koncentrovane pavlake
– rekla je za „Subotičke” Mirjana Alapović, PR i koordinator
obrazovnih aktivnosti u ZOO-vrtu.
Ovo je inače treće meče jedinog para belih medveda na Paliću
koji su stanovnici Vrta već punu deceniju. M. R.
NA SALAŠU BELE I MARIJE BOŠNJAK U KUCURI KOD MALE BOSNE
Disnotor kao nekada
Nekada
kada su „disnotori” bili pravi praznik za mnogobrojne porodice,
godišnje se klala jedna svinja, a meso i prerađevine bi
se rasporedili za celu godinu, da bude masti, šunke, slanine,
kobasice... To kaže Dan čo
Tumbas (87) prisećajući se vremena svog detinjstva dok je
u drhtavoj ruci držao fićok rakije na disnotoru, na salašu
porodice Bošnjak u Kucuri kod Male Bosne. Poslednjih godina
sve češće poželimo da se podsetimo prošlosti i autentičnosti
ovog podneblja. Na prvom mestu to su salaši koji polako
ali sigurno nestaju. No, nađe se neko ko poželi da udahne
život nekom starom salašu.
Bračni par Bošnjak, Bela i Marija, žive u naselju Kucura.
Nedaleko odatle nalazi se salaš koji je Bela nasledio od
roditelja, u Franciškovom šoru. Salaš je odbrojao 2 veka,
ima četiri prostorije i hodnik, odnosno gang. Bošnjakovi
su 10. februara napravili disnotor kakav se pravio pre nekoliko
decenija.
Na prostranoj ledini đeram, spomenik prohujalom vremenu,
žene obučene u bunjevačko „ruvo”, a domaćin Bela u bričeškim
pantalonama i drvenim klompama napunjenim slamom dočekuje
goste sa rakijom „livanoj u fićoke”. Uz njega je i Marija.
Kotao je ukopan u zemlju, mnogi su ga prvi put videli. U
rupi do njega se lože ogrizine, a iz treće rupe kulja dim.
Sve se radilo kao nekada, svinja je paljena slamom, a od
dece se tražilo da se smeju da bi slanina bila što deblja,
a kasnije je naduvan mehur, pa su se deca loptala sa njim.
Za disnotorski doručak su posluženi čvarci, pečena kobasica,
paprikaš kuvan u kotlu, fanci, gurablice, kiseli kupus,
krastavci, paprika. To je bilo dostupno svim gostima i prijateljima
koji su navratili na salaš, a bilo ih je oko 80. To je bila
Belina želja, rekla je Marija, i, eto, ostvarila se.
Sa ovakvog mesta čovek odlazi sit i pun nostalgije za nekim
vremenom u kojem se živelo teško, ali bez nervoze i bensedina.
Parkirani automobili i mobilni telefoni bili su dokaz da,
ipak, živimo u jednom drugom vremenu.
M. Horvat
AKTIV ŽENA UDRUŽENJA PENZIONERA ORGANIZOVALO ZABAVU
Valentinovo i za penzionere
Aktiv
žena subotičkog Udruženja penzionera obeležava svaki praznik,
uz druženje, dobru muziku, večeru, igranku. Tako su 14.
februara obeležili Dan zaljubljenih, Sveto Valentinovo,
kada se 255 penzionera okupilo u HKC „Bunjevačko kolo”.
Pošto je sala bila mala, gosti su sedeli i na pozornici.
Na druženje su došli penzioneri iz mesnih zajednica „Željezničko
naselje”, „Kertvaroš”, „Mala Bosna” i „Mali Radanovac”,
a došlo je i 19 penzionera iz Ade, inače redovnih gostiju
na subotičkim proslavama.
U šaljivoj pošti najviše čestitki sa ljubavnim porukama
dobila je Verona Gordan iz Ade, čak 65, i tako osvojila
nagradu, tortu u obliku srca. Na žalost, muškaraca je, kao
i obično, bilo dvadesetak posto, a Nada Kozarić, predsednica
Aktiva, je konstatovala da na žalost na zabave svaki put
dolazi sve više usamljenih žena.
M.
Horvat
KRAJEM IDUĆEG MESECA
PENZIONERI IDU NA OSTROG
Krajem
marta Udruženje penzionera preko ovlašćene turističke agencije
organizovaće dvodnevni izlet i posetu Manastiru Ostrog.
Polazak autobusima je predviđen 30. marta, a usput će se
posetiti i manastiri Morača i Mileševa.
Cena aranžmana je 2.900 dinara, a za naše najstarije sugrađane
postoji mogućnost otplate na tri mesečne rate. M. R.
|
